Kad život imitira umetnost

Začuo se ženski glas preko telefona:
"Nešto se strašno dogodilo. Možete li, molim vas, doći do moje kuće?"

Džeri Gejsler, najpoznatiji advokat u Holivudu, bio je zbunjen. Upravo je razgovarao s Lanom Tarner.

Lana Tarner, jedna od najlepših Holivudskih glumica. U svaki lik koji je tumačila unosila je glamur i senzualnost. Privatno, vodila je buran život koji uključuje sedam muževa, nebrojeno ljubavnika i jedno ubistvo.

Kada je stigao u kuću najpoznatije plavuše Holivuda, Lana je bila sva u suzama, dok je njena ćerka Šeril Krejn bila na granici histerije. Tada je advokat video i uzrok: krvavo telo Džonija Strompanatoa, poznatog i kao Džoli Valentajn. Ležalo je na podu. Džoni je bio mnogo toga, telohranitelj gangstera Mikija Koena, žigolo, a u poslednje vreme i novi ljubavnik Lane Tarner.

Čim je došao u Holivud, Stompanato je počeo da izlazi sa poznatim glumicama. Ubrzo je dobio nadimak "Oskar", po čuvenoj statui Filmske akademije. Zbog svoje veličine; ne glumačke.

U proleće 1957. godine, iako je nikada nije sreo, Džoni je nabavio Lanin privatni broj telefona i pozvao je. Znao je da je Lana usamljena i ranjiva. Ceo Holivud je brujao zbog njenog razvoda sa Tarzanom, glumcem Leksom Barkerom.

Predložio joj je sastanak na slepo, pozivajući se na neke zajedničke prijatelje. Naravno, njegovo glavno oružije je bio "Oskar", što je i diskretno spomenuo u razgovoru.

Tokom sledećih petnaest meseci, Lana je Džonija gledala kao u boga. Ništa je drugo nije zanimalo. Ništa drugo nije ni želela da zna. Posle Džonijeve smrti, saznala je da je on tri puta bio ženjen i da ima sina od deset godina. Lana je jedino znala da je Džoni bio povezan sa kriminalnim grupama, ali nju to nije previše zanimalo. Imati gangstera za pratioca koji nosi pištolj ispod sakoa, njoj je bilo posebno uzbudljivo.

Kao šesnaestogidišnjakinja, studentkinja Holivud Haja, Lana je rešila da pobegne sa časova i da kupi Koka kolu u Top het kafeu. Tamo je bio novinar "Holivud reportera" koji je bio zapanjen njenom lepotom o odmah je preporučio agenciji za talente. Preko ove agencije je upoznaje reditlej Mervin le Roj. koji joj je ponudio prvu filmsku ulogu.

Karijera Lane Tarner je počela sa bumom. Posle uloge u filmu "Thet Won't Forget" (1937) njena karijera je krenula uzbrdo.

"Kakav par sisa!" moglo se čuti u celoj Americi. Lana je glumila srednjoškolku koja je silovana i ubijena u prvoj rolni filma. Ostatak filma je bio antiklimaks. Posle ovog filma dugo je pratio nadimak "Džemper devojka".

Deset godina kasnije, Lana je bila jedna od deset najplaćenijih žena u Americi, dok je poćetkom pedesetih postala i "Kraljica" studija MGM-a. Takođe je išla i od muškarca do muškarca.

Njeni ljubavnici bili su Sinatra, Hjuz, Pauer... Ni njeni brakovi, bilo ih je sedam, nisu je ispunjivali u potpunosti. Čovek koga je jedino volela je bio Tajron Pauer, ali je taj brak uništila njena posesivnost.

Posle Artija Šoa, došao je Stiv Krejn (otac njenog deteta), a potom i milioner-plejboj Bob Toping. Očajnički je želela još jedno dete sa njenim mužem Leksom Barkerom, ali je imala pobačaj.

Nesrećan privatni život praćen je i lošom karijerom. Posle serije neuspelih filmova i petnaest godina rada, studio MGM je odlučio da je otpusti.

Svi njeni brakovi i ljubavne afere bile su prepune nasilja, ponekad provociranog a ponekad i tajno željenog.

Lanu je jedan muž bacio niz stepenice, drugi je šamarao u javnosti, treći je gađao flašom šampanjca. Jednom je morala da krije ogromnu crnu masicu ispod oka velikim tamnim naočarima.

"Muškarce smatram veoma uzbudljivim, i svaka žena koja to ne misli je anemična stara usedelica, kurva ili svetica." jednom prilikom je rekla Lana.

Posle svoje tridesete godine, Lanina potreba za uzbuđenjem je postala opsesija.

Zbog snimanja filma "Another time, another place", u Engleskoj, morala je da se odvoji od svog Džonija. Često mu je pisala pisma o svom neizdrživom "svrabu" i da jedino on zna da je "počeše". Kada je postalo neizdrživo, Lana je poslala avionske karte Džoniju i iznajmila kuću u Londonu.

Svestan svoje moći nad Lanom, Džoni je bio sve zahtevniji. "Kad ja kažem hop, ti moraš da skočiš!".

Pretio je da će i da je žigoše: "Unakaziću te! Toliko ću te unakaziti da ćeš biti odvratna svima i moraćeš da se kriješ. Zauvek." Jednom prilikom je Džoni došao na snimanje i pretio je pištoljem Laninom filmskom partneru, Šonu Koneriju. Vikao je iz sveg glasa: "Dalje šape od moje Lane!" Šon ga je odalamio i uz malu pomoć Skotland Jarda, Stompanato je morao da napusti Englesku.

Lani je strašno nedostajao Džoni. U svojim pismima ona ga je preklinjala:
"Plašim se da će me povrediti...to je tako strašno a istovremeno i divno... Ja sam tvoja, i strašno si mi potreban, moj Džoni!"

Snimanje filma se završilo, a njih dvoje su nastavili svoju sado-mazo igru u Meksiku. Gosti hotela u kome je ljubavni par odseo, žalio se na preglasno vođenje ljubavi koje se čulo u celom hotelu.

Kada su se vratili u Holivud, na aerodromu ih je čekala Lanina ćerka Šeril. Ova tinejdžerka bila je zbunjena i uznemirena.

Jedne večeri, 4. aprila 1958. godine, u velikoj kući na Bedford Drajvu, dok je Džoni maltretirao Lanu (ona je odbijala da plaća njegove kockarske dugove), šamarao je i pretio da će se osvetiti celoj Laninoj familiji, Šeril je prisluškivala na vratima.

"Zaklaću te, i tebe i tvoju majku i tvoju ćerku... to mi je posao!"

Šeril je odjurila do kuhinje (po njenim i Laninim rečima), zgrabila prvo šta je našla (nož dugačak dvadesetka santimetara) i pojurila majci u pomoć.

Lana je kasnije svedočila: "Sve se dogodilo veoma brzo da čak nisam ni videla nož u rukama moje ćerke. Učinilo mi se da ga je udarila u stomak pesnicom. Gospodin Stompanato se zateturao unapred, okrenuo i pao na leđa. Gušio se, ruke su mu bile na vratu. Ja sam potrčala ka njemu i videla sam krv... Ispuštao je užasne zvuke..."

Lana se gušila u suzama tokom svedočenja, zamalo je i pala u nesvest. A onda je nastavila: "Pokušala sam da mu udahnem vazduh kroz poluotvorena usta... moja usta na njegova..."

Lana je bila na granici da se onesvesti. Advokat Gesler ju je pridržao. Službenik je doneo i čašu vode. Svedočenje je završila rečima i slomljenim glasom: "On je umirao".

Štampa je bila jednoglasna: ovo je bila jedna od najdramatičnijih Laninin scena u karijeri. Porota je zasedala samo dvadesetak minuta. Njihova presuda: opravdano ubistvo.

Štampa je imala o čemu da piše. Ceo život Lane Tarner je bio dostupan na tanjiru.
Njena ljubavna pisma koja je pisala Džoniju punila su naslovne strane u celoj Americi. Njenom ličnošću su se bavili svi: novinari, sociolozi, psihoanalitičari. Svi su je napadali.

Šeril je negde bila napadana, negde branjena. Heda Hoper je napisala: "Moje srce krvari za Šeril!"

Jedan od retkih novinara koji je stao u Laninu odbranu bio je Volter Vinčel: "Nijedna kazna ne može biti veća od sećanja na to strašno veče. Ona je osuđenja da živi sa ovim sećanjima do kraja života. Imajte razumevanja za ženu sa slomljenim srcem."

Objavljivanje pisama koje je lana slala Džoniju izazvalo je senzaciju. Njih je štampi dao Miki Koen, Džonijev bivši gazda, uredniku "LA herald ekzeminera" zbog osvete.

Dvanaest pisama, neka cenzurisana, bila su na svim naslovnim stranama. Ovo je drugu slučaj objavljivanja na ovaj način ljubavnog života jedne filmske zvezde. Prvi slučaj je bio sa dnevnikom Meri Astor.

Objavljivanje pisama imalo je potpuno suprotan efekat. Umesto da je prikažu kao demonski ženu i lošu majku, publika je doživela kao emocionalnu nezrelu stariju ženu koja očajnički traži ljubav.

U svim bioskopima, kada se Lana Tarner pojavi na velikom ekranu u filmu "Payton Place", publika ustaje i aplaudira. I viče. "Mi smo na tvojoj strani, Lana!"

Ubrzo je snima i film "Imitation of Life" (1959.) u režiji Daglasa Sirka. Ovo je bio najgledanijii film te godine a ujedno i najveću uspeh u Laninoj karijeri.

Za svoju doprinos filmskoj industriji, Lana dobija zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih.

Američki pesnik Frenk O'Hara napisao je pesmu "Lana Turner Has Collapsed"

Američki pevač Tom Rasel spominje Lanu Tarner u svojoj pesmi "Tijuana Bible"

U pesmi Nine Simon, "My Baby just Cares for Me", postoji stih: "or even Lana Turner's smile".

Na kraju filma "Imitation of life" , jednog od mojih najomiljenijih filmova svih vremena, Mahalija Džekson peva pesmu "Troubles of the world". Ovo je jedan od onih filmova,ma koliko puta ga gledao uvek plačem kao kiša. A ovo je to ključno mesto. Nažalost, instert iz filma nisam uspeo da nađem.