Besplatno kupanje

Bila mi juče Slavica (koleginica koja se penzionisala pre nekoliko godina) i kaže da se besplatno kupa i uživa u bazenu Sportskog Centra 11 april, dobila je karticu kao penzionerka u nekom servisu u opštini. Što i ti to ne bi uradio, šta bi ti falilo da tri puta nedeljno odlaziš i plivaš, koristilo bi ti i kolenima i ramenu, reče meni moja bolja tričetvrtina. Pomislim što da ne, otići ću koliko sutra u taj opštinski servis po karticu i pravac na plivanje. I zaista odem, ne sutra ali za dva dana. Taj tz servis se nalazi u onom aneksu ispred opštine. Dočekaju me dve devojčice, dobro, devojke, zatraže mi osobnu iskaznicu i potpišite ovde, izvolite, pruže mi neku vrstu kartice s mojim imenom i prezimenom a iznad njega grb opštine i velikim ćiriličnim slovima: БЕСПЛАТНО ПЛИВАЊЕ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ОПШТИНЕ НОВИ БЕОГРАД. Na poleđini piše: БЕСПЛАТНИ ТЕРМИНИ Понедељак, среда и петак, 09:00 – 10:00 часова. Još mi daju da popunim desetak listova sa pitanjima koja su se kretala u dijapazonu od novobeogradske flore do akcija koje sprovodi, ne rukovodstvo opštine, nego Aleksandar Šapić kao predsednik lično. Devojke su, dok sam popunjavao upitnike, nekoliko puta pomenule ime voljenog predsednika i njegove zasluge. Nemam ništa protiv Šapića, voleo sam ga dok je igrao vaterpolo, bio bre marka, onomad možda najbolji na svetu ali odavno se nešto mislim, koji mu je moj trebalo da se prihvata mesta predsednika opštine, uopšte da se ufurava u politiku. Bilo i pitanje šta ja kao novobeograđanin mislim o akcijama koje vrli predsednik sprovodi po opštini Novi Beograd a sve u cilju poboljšanja i olakšavanja života sugrađana mu, s posebnim naglaskom na penzionere. Odavno oguglao na raznorazne upitnike i ankete, zezanja radi, napanegirišem se ja k’o da su umesto mene upitnik popunjavali Gargantua i Pantagruel. Predam devojkama omanje brdo, u narodu poznatije kao breg, papira a one mi kažu da za deset dana dođem po karticu. Karticu, upitam bezazleno, kakvu karticu? Karticu člana novobeogradskog kluba, ne plaća se članarina a videćete, odnosno dobićete mogućnost i pravo na 150 popusta i pogodnosti prilikom kupovine proizvoda i korišćenja različitih usluga, otcvrkutaše devojke. Hvala, žive bile, eto mene za deset dana. Doviđenja, doviđenja.

Elem, ne odem ja o’ma nego u prošlu sredu u 11 April. Poneo peškirčinu i kupaće gaće, relativno brzo stigao, autobus broj 45 mi staje ispred kuće a siđem za 20 minuta kod Studentskog grada pa izšerpasujem stotinka metara brda do Sportskog Centra 11 April. Naivan kako me bog dao, očekivao sam da će nas biti desetak, petnaestak najviše, besplatnoplivajućih penzionera. Ono pred skupštinom 20.oktobra je mala maca spram broja penzionera koji su čekali da ih puste da se brčkaju! Zašto nas ne puštaju, kakav je ovo zastoj, u ponedeljak nije bilo ovako….samo je deo komentara koji je dopirao iz mase. Premeštao sam se s noge na nogu aI’ ne potraja dugo, pustiše nas. O’ma da kažem, Šapiću skidam ti kapu! Nove pločice i po podu i po zidovima, kabine za presvlačenje, tuševi, sve ganc novo i čisto, mož’ jesti s poda! Skinem se i obučem kupaće, istuširam se i s rancem i patikama u rukama pravac bazen. Nađem mesto na tribinama koje mogu da pratim očinjim mi vidom, spustim ranac i buć u vodu! Temperatura vode, taman! Pošto mi je prvi put, krenem da plivam prsno, ono, udah pa glava u vodu za dva zamaha, striktno olimpijski. Posle dva zamaha osetim da sam naleteo na nekog! Podignem glavu, bakica pliva kučeći, izvinite, kažem. Nema problema, odgovara mi bakica, danas je baš gužva. Na te reči osvrnem se oko sebe, jebote! Da iglu baciš s ivice bazena, ne bi pala u vodu nego nekoj penzionerki ili nekom penzioneru na glavu! Bazen olimpiskih dimenzija pun k'o šipak! 350 do 400 besplatnoplivajućih penzionerki i penzionera batrga se po njemu, neki kao ja pokušavaju da plivaju ali jadac. Svakih 50cm moraš da izbegavaš plivače iz suprotnog smera. Uspem ja krajnjim naporima uma i tela mi da preplivam bazen po dva puta u oba smera, a trajalo je baš! Na kraju bazena niklovane stepenice, rešim da izađem i odmorim se pa ću ponovo. Taman sam se uhvatio za šipku kad čujem ženski glas: Gospodine, kraul se pliva sredinom bazena, hoćete da nas pobijete... ne budi lenj, okrenem se, kraulista s osmehom na licu kaže: Dobro bako, držaću se toga. I otpliva ka sredini bazena. Ja njemu gospodine a on meni bako, svinja jedna, jeste li ga čuli gospodine, svakakvi ovde dolaze. Nisam, kažem, ušla mi voda u uši, ništa ne čujem, govorim izlazeći iz bazena. A mene čujete, frknu baka.

Izađem iz bazena, odšetam do ranca i sednem na stepenik/sedište tribinsko ispod njega, tj ranca. S divljenjem sam posmatrao ljudski mravinjak u bazenu! Kakav kraul po sredini bazena, svaka i svaki je plivao u svim mogućim i nemogućim pravcima i smerovima, batrgajući i probijajući se kako zna i ume i može, kroz krkljanac ljudskih telesa, s opštinskom nežnošću nazvan БЕСПЛАТНО ПЛИВАЊЕ ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ.... Nisam se nešto baš umorio ali pomislih: I Mark Spic nije vekovao u bazenu i on je bar ponekad izlazio iz njega da predahne. Moje blejanje bi prekinuto glasom: Vi ste prvi put ovde? Okrenuh se, lepa žena, držeća štono bi se reklo, zategnute kože, s malenim stomačićem zato što je sedela, u jednodelnom kostimu. Da, da, došao sam da vidim na šta to liči... Znate, ne delujete mi kao penzioner. Ni vi meni, povrnuh kompliment, ustvari istinu. Hvala, odgovori ne prenemažući se. I taman da razgovor dobije oblik i formu: Zdravo bivši komšija, čuh na metar i po od sebe! Osoba ženskog pola, oslonjena obema rukama o ivicu bazena, sa ogromnom plastičnom kapom za tuširanje maznutom kao suvenir iz nekog poredmorskog hotela, natučenom do obrva, gledajući me smejala se razdragano. I pored nevidljivog tela i kapetinom zamumuljene glave, poznadoh je po glasu. Rado! Ima sigurno bar dvadeset godina kako smo se poslednji put videli... Dvadeset godina!  Pre dvadeset, još nisam imao pedeset godina, falila mi je godina! Upadaj u vodu da se ispričamo, kaže Rada. Osvrnem se, ona što ne liči na penzionerku, pokupila svoje pinkle i krenula ka izlazu, okrete se i videvši da gledam za njom, mahnu mi! Upadnem u vodu i ispričamo se, sve sudarajući se malo, malo, s plivajućim penzionerskim pučanstvom.

U petak odem i ne malo se iznenadim! Dal' su ih sinovi i ćerke poslali na pijacu i u šoping molove kao, treba se spremiti za iznenadno pojavljivanje vikenda, ali u bazenu bar za polovinu manje besplatnopenzionerskih plivača! Plivao ja prsno po propisu, kraul po sredini bazena ali bez forsiranja zbog ramena, tri, četiri puta zabaterflajisao, pa onda leđno, uživancija i niko me nije poznao ili doviknuo.

Jutros odem, stignem ranije dvadeset minuta i rešim da zapalim, nađem i nekakvu stolicu, mislim neka uđu svi pa ću onda ja na miru i natenane. Jebote! Atiline horde bi sigurno jadno i bedno izgledale naspram hordi besplatnoplivajućih penzionerki i penzionera koji počeše da naviru sa svih strana, like ono mravi u, iz ranog mi detinjstva, filmu Mogambo! Odavno promenio živce mi, zvane nervi, u brodske palamare, zapalih i drugu cigaretu, prebacih nogu preko noge i s nirvanskim mirom sačekah da i milioniti besplatni plivač uđe u Centar. Sačekah još pet minuta i uspeh se uz četrdesetak stepenika do ulaza u bazen. Kabine prazne, na miru se preobukoh u tz kupaće gaće, strpah u ranac sve od odeće, mobilni i odoh da se istuširam. Voda vrela, bar 80 stepeni Celzijusovih ali neka, uzmem ranac i starke i krenem ka bazenu. Pred očima mi pukne pogled na okean glava, s kapama i bez kapa, a gde je voda, pade mi na pamet! Kad sam već došao, nema odustajanja! Uspem nekako da se ufuram u ljudsku kašu, mogućnost plivanja je naravno bila mislena imenica, pomerao sam se deset cm u minutu, neprestance se sudarajući i dotičući, i oni mene, sa milijardom osoba oba pola! Eto tebe opet! Rada, ko bi drugi ali danas je na glavi imala gumenu kapu roze boje sa dvadest hiljada cvetića u svim duginim bojama, pričvršćenim za kapu. Od kad sam prestala da pušim, ugojila sam se dvaes kila a nije da žderem, pored plivanja i hodam, znaš ono, brzo hodanje, od Kaplara do Ušća, od Ušća do Venecije i onda uhvatim osamdesettrojku i nazad. A ti bre izgledaš k'o momak, jel' ti uopšte misliš da stariš? Mani me bre, šta ti je s burazerom, znam da je bio profesor pokreta i scenske tehnike na Akademiji u Novom Sadu... I dalje je tamo, ne guraj me, kakav je to način da plivaš leđno i ne gledaš ima li koga... Okreni, obrni, plivajući jazavičarski, uspeli smo da dva puta premerimo bazen! U to se približilo vreme za fajront, te se ja pozdravih s Radom, isfurah iz bazena i bez gužve, jer svi čekaju i čuče u vodi do poslednje sekunde, se istuširah, obrisah, obukoh i izađoh iz dušegupke! Pre strmog silaska ka studenjaku, na istočnoj strani centra, sedoh u jelovoarišnoborovu hladovinu kafića tu lociranog. Slatko popih produženi s mlekom, popuših nekoliko Пушење изазива срчани и мождани удар, platih, i domu svome.

I pored gore navedenih činjenica, mislim bazenskih, imam nameru da i dalje idem da besplatno penzionerski plivam. Mnogo mi je lepo u vodi, k'o da poreklo vučem od nekog žapca, daždevnjaka, šarana, smuđa a možda i od Sidarte, a?