Budućnost| Ekologija| Ekonomija| Energetika| Planeta

Let the Sunshine In!!!

/ 15.06.2015. u 23:10

Komentari: 85
Čitanost: 13967
/
Preporuke: 1904
/

Пошто се СВИ бавимо одрживошћу, свако из свог угла и свако једнако неуспешно (засад), ценим да нема боље теме за блог у овом моменту у Универзуму. Да бисмо дошли до неког смисленог решења морамо добрано продрмати усађена и наслеђена уверења јер, слутим, проблем није у технологији, већ у наслеђеном моделу по којем овај свет функционише. Зато ћу се бестидно усудити да дирнем у саму светињу, свету великомученицу Пољопривреду! Мислим да је она крајње неефикасна, а има и бољих начина да се заради брух...

Елем, пољопривреда оваква каква јесте је превазиђена само неће то и сама да каже. То је разбацивање са површином која је - пајз сад ово - ограниченији ресурс за нас Земљане него енергија! Уствари, скоро сви ресурси су нам ограниченији него енергија. Чак и да искористимо сву енергију Сунца на Земљи и даље можемо да је допремамо из космоса, из непосредног окружења! Хелијум и Водоник чине 98% Универзума, енергија је последње што је за нас људе ограничено! Челик, алуминијум, литијум, силицијум итд. из Земљине коре не можемо да ослобађамо без да загађујемо и мењамо атмосферу која нам је непосредно животно окружење и извор кисеоника који дишемо, па онда морамо јако паметно искористити те ресурсе. Једино чега тренутно немамо довољно да покренемо нову револуцију су фосилна горива, јер она јесу ограничен извор енергије. Други извор енергије који користимо је енергија Сунца, а механизам за то иде преко биљака и фотосинтезе, што нам даје кап у мору енергије које Сунце већ милијардама година шаље на Земљу. Ако се промени та парадигма и енергија постане практично неограничена, настаје лом у глави. А та ситуација је сасвим, сасвим могућа.

Ево мало математике: са једног хектара добије се грубо гледано неких 4 тоне пшенице, а једна тона кошта око 180 евра. То је неких 720 евра прихода по хектару или 0.072 евра по метру квадратном годишње, без одузимања трошкова. На једном квадратном метру за један дан може, уз постојећу технологију (15% искоришћености), у Војводини, да роди 0.5kWh електричне енергије путем PV модула, опет грубо упросечено демонстрације ради (160W/m^2 је садашња снага непокретних најјефтинијих модула, тако да треба неких 25m^2 за основни систем од 4kW, рачуницу је урадио овај сајт>>>>ЛИНК). То је неких 190kWh годишње. По цени од 0.1 евро колико сад плаћамо 1kWh електричне енергије, испада 19 евра годишње. То је неких 263 пута више него што се добије за пшеницу на истом том хектару! Притом ефикасност панела може само да расте у будућности, док на боље приносе пшенице без енормних улагања не можемо рачунати, јер ту никаква технолошка револуција није на видику и ти приноси стагнирају мање-више 30 година.

Ту је онда и питање трошкова. Код производње пшенице их има у сваком циклусу (семе, рад, препарати, гориво, машине и амортизација, трошкови покривања ризика,...), а код производње струје соларним панелима су готово занемарљиви у односу на приходе једном кад се систем инсталира и пусти у рад јер је све аутоматизовано или може да буде аутоматизовано. Чиста зарада варира у зависности од тога колико пшеница роди, али ако узмемо овај просек од 4 тоне по хектару испадне да је зарада око 100 евра ако се ради на начин на који се у Србији углавном ради, на малим парцелама, са застарелом механизацијом итд. Да не натежем даље, али разлика у чистој заради са једног хектара је макар три реда величине у корист соларних панела или 1000 пута!!! Ту свакако има "меса" за неку револуцију.

Ниво почетног инвестирања даје обрнуту слику, почетни трошкови за инсталацију панела су релативно високи, док су за пшеницу релативно ниски. Међутим, цена соларних панела опада вртоглаво и сад изгледа да је у зони од око 1$/W што значи око 160 долара по квадратном метру. То је само панел, али трошкови за конструкцију и трошкови рада су опет много мањи, (поготово кад се штанцује типско решење у равници), па можда можемо да кажемо да нас један квадратни метар кошта неких 220 еврића, опет грубо и конзервативно. Дакле, један хектар би коштао 2.2 милиона евра, а по горе изведеној рачуници дао би 10,000m^2 х 190kWh x 0.1e/kWh = 190,000 евра годишње. То би значило да се инвестиција враћа већ за 11 ипо година. Међутим, стварни трошкови за веће електране су ипак мањи и биће све мањи. Неколико већ изграђених у Србији то показују. Тако је 2MW код Кладова направљено на 5 хектара за 3 милиона евра, а 1MW код Беочина на 1.2 хектара ће коштати 1.8 милиона евра ( Pv-magazine.com>>>>ЛИНК). На огромну количину можемо да узмемо да треба 1.5 милиона евра за 1MW на 1ha.

Под пшеницом имамо 480,000 хектара (5% површине Србије) па би укупна инвестиција била вртоглавих 720 милијарди евра, узмемо ли да на целу површину под пшеницом "посејемо" соларне панеле! Приход/зарада би била 91 милијарда евра годишње (под условом да имамо коме то да продамо), дупло више него што је садашњи БДП Србије. Ти новци би се вратили за 11 ипо година. Но срећом, нити нам треба толико струје, нити морамо све да урадимо одмах, нити по тим ценама, али да земља која при самом врху својих извозних производа има ни мање ни више него житарице мора боље да искористи своју драгоцену површину је више него очигледно.

Има сад ту један проблем, наизглед. Пшеница је стратешки производ, основна намирница за прехрањивање становништва. Са чисто економске тачке гледишта тих 200 милиона евра колико нас кошта пшеница годишње би се купила за кусур од оних 90 милијарди направљених на истој тој површини и мирна Бачка. Међутим, национална безбедност налаже да мораш имати домаћег хлеба и да не можеш да зависиш од тога да ли ће ти га неко продати, макар имао и све саме пријатељске земље око себе (кхм, кхм).

И то је сад прилика да отворимо ум за радикалне идеје. Наиме, ко каже да се пшеница мора узгајати на отвореном? Биљка за фотосинтезу користи само мали део Сунчеве енергије што јој се може дати и - вештачки. Ако би се ти соларни панели једноставно издигли на метар (два, три) од земље добио би се простор да се она гаји под кровом! Не само то, добила би се и конструкција која може да је заштити од града, да скупља кишницу и да је наводњава правовремено, да је греје, да је хлади, да јој даје одговарајућу светлост и све то у оптималним периодима. Могла би да служи и као носач за механизацију која би, на локални електрични погон могла аутоматски да врши агротехничке мере без загађивања гасовима, да служи за даљински видео надзор па да се правовремено физички (аутоматски) уклања болесна јединка те да се смањи прскање и за 80% (то Холанђани већ раде). Може бити да би само то дигло приносе драматично, скратило време зрења, а у таквим условима дупла жетва би требало да буде стандард, што је већ само по себи корак од седам миља. Где је на све то још и потенцијално гајење воћа и поврћа и то на више спратова... Уз примену хидропонике која је лако освојива, да не кажем тривијална технологија, може и стока да се храни уз десет пута уштеду у површини за производњу хране!

Знам како звучи. Стакло, челик, жице, кров над биљкама, индустријализована пољопривреда, парадајз који није несавршен, роботи на њиви, све баук до баука. Међутим, пољопривреда, оваква какву данас имамо и какву без разлога многи романтизују, је највише променила глобални екосистем у историји ове наше планете. Јесте, јесте. Највише је посекла шума, много пута више него сви путеви и сви градови заједно! Враћам се на почетак: земљиште је ограничен ресурс, енергија која долази од Сунца је практично неограничен ресурс. Не причам о томе да заменимо електричну енергију коју производимо од угља Сунчевом енергијом. Причам о томе да заменимо сву енергију коју користимо сунчевом енергијом и да је онда трошимо више! За то није потребна велика површина, а уз развој технологије биће потребна све мања. Уз повећану потрошњу сунчеве енергије многе емисије штетних гасова које мењају атмосферу могу да се смање, не да се повећају. Многи материјали који су заиста ограничени ресурси би могли да се рециклирају на чист начин уз употребу механичке енергије (уз високу ефикасност конверзије). Дрвена грађа би могла једноставно да се преради више пута и да јој се тако више пута продужи век трајања. Бетон би могао да се дроби и излива изнова или да се насипа испод путева. Куће би могле да се трансформишу механички и да се прилагођавају различитим потребама, штедећи простор и материјал. Ма могле би да се зидају саме. Комплетна индустрија материјалних ствари би могла бити аутоматизована, где би човечанству остало да се бави само креативним стварима. Или пецањем, блоговањем, кувањем, ко шта воли.

Е сад, технологије, инвестиције, производња, све је то лакше решив део проблема, бар како ја то видим. Главни проблем је социјално-политички. Земљопоседници би могли да препусте земљу на управљање држави и да седе и убирају дивиденду не губећи право на својину. Не губећи приходе од једног посла, да раде други. Свет да се мрдне са физичких ка когнитивним пословима. То не мора да значи да сви морају да живе у велеграду јер на селу немају шта да раде, напротив однос изграђеног и неизграђеног је посебна прича, а коме се баш сади краставац може и то, хобија ради. Преквалификација би ипак била трауматична за многе, није то тешко замислити, али не и за већину, што је ипак битније. Неки би то можда видели и као атак на њихов идентитет, стил живота, традицију као што су многи видели у доба масовне урбанизације и индустријализације, но и њих је прошло. Читава економија би требало да се помакне за степен на горе. Поред нешто мало индустрије, сви остали би пружали неке услуге. У мојој глави то би требало да доведе до тога да имамо више лекара, зубара, учитеља, научника, али и таксиста, фризера, конобара, разних занатлија, модних креатора,... Дуже школовање и краће радно време, слободнији стил живота, више избора. Засад, ствари стоје овако: у индустрији и пољопривреди користимо ограничене изворе енергије фосилног порекла и људску снагу, коју напајамо хемијском енергијом из хране коју добијамо што од биљака директно, што од животиња које су опет само ускладиштиле биљну енергију у своја ткива, а сву ту хемијску енергију биљке складиште од само једног малецног дела Сунчеве енергије коју за сада само оне претварају директно у енергију.

П.С. Поздрав за Пајића и Принција. Њихов генијални трол који је почео са кишним глистама је довео до - како га је неко окарактерисао - "најпродуктивнијег трола икада", што је инспирисао да ово моје размишљање коначно изнесем - на Сунце! :)

postavite na |

Komentari (85)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

blogovatelj 01:31 16.06.2015

Saće

Saće se Omega javi da nam objasni da treba da se učlanimo u evroazijsku uniju i da Rusima prodajemo mlad sira i grojze.

tasadebeli 06:44 16.06.2015

Цару царево...

Одлична конструкција! Све лепо израчунато, бачено на папир, са визијом... И ако мене питаш, ја сам за...

Него... Занемарио си један детаљ...

Има у овој земљи и на овој Земљи неко ко је важнији од сунца! И од Сунца...

Рецимо, ако би се прешло у потпуности на соларну енергију

Враћам се на почетак: земљиште је ограничен ресурс, енергија која долази од Сунца је практично неограничен ресурс. Не причам о томе да заменимо електричну енергију коју производимо од угља Сунчевом енергијом. Причам о томе да заменимо сву енергију коју користимо сунчевом енергијом и да је онда трошимо више!

како би се онда играли разноразни енергетско-политички пилпулови широм глоба?

Чиме би се, у крајњој линији, онда медији, рецимо у Србији, бавили када бисмо им укунули причу о Јужном току, Турском току, Америчком току,...?

Мислим, шта би тада краљеви и цареви радили?

П.С. - Овим постом си озбиљно ушао у конкуренцију да постанеш међународни непријатељ број 1. Чак и испред тероризма...

Задро си у два најважнија питања уз помоћ којих се контролише свет - енергија и храна.

little_radojica 11:58 16.06.2015

Re: Цару царево...

Него... Занемарио си један детаљ...

Хаха, ја се све надам да сам негде скренуо лево код Албукеркија, мада, може бити и да сам скренуо десно код Албукеркија. Јер, све ове бројке ми говоре да се човечанство изузетно ирационално понаша према својим ресурсима, па ми просто делује немогуће да је то стварно тако.

Мислим, шта би тада краљеви и цареви радили?

П.С. - Овим постом си озбиљно ушао у конкуренцију да постанеш међународни непријатељ број 1. Чак и испред тероризма...

Задро си у два најважнија питања уз помоћ којих се контролише свет - енергија и храна.

А ово није проблем, игра би само постала софистициранија, не би нестала. Јер, ако би се одвратњем славине Сунчеве енергије решио проблем тренутне популације, то не значи да се та популације не би даље раскомотила. Зашто онда уопште решавати проблем? Па зато што је свака револуција прилика да се редефинишу правила игре и да се да више права и слободе потлаченима. Историја нам говори да се то управо тако дешавало и да нема разлога за песимизам. Ако корпорације, а не државе и њени грађани први реализују ову рачуницу коју сигурно нисам ја први извео - шанса је пропуштена. Зато је редефинисање права на интелектуалну својину, на неутралности интернета, на заштити приватности, на поштенијој и ефикаснијој прерасподели толико битна. То су све леве идеје и за мене јасно указују на оно што се ваља иза брега. И у свему томе грађани свуда на свету још увек имају недвосмислену моћ над евентуално злим корпорацијама.

princi 09:12 16.06.2015

Кад сви почну да производе енергију

сви ће бити богати и нико неће више морати да једе, :).

little_radojica 12:16 16.06.2015

Re: Кад сви почну да производе енергију

princi
сви ће бити богати и нико неће више морати да једе, :).

Контам да ме товариш, али има нешто у овоме што кажеш. Нисам хтео горе да ширим причу, али ево сад прилике да се расплинем

Тренутно, бар по ономе што сам ја нашао на интернету, просечан грађанин Србије годишње свари 150 кг пшенице, док у богатијим земљама та потрошња се креће око 40-60 кг. То, наравно, не значи да једу мање, него да једу више меса и других производа за шта је потребно још више енергије да се произведе (још више житарица). Животиња у свом кратком и мизерном животу стигне да потроши доста енергије и само један део онога што поједе (углавном житарице) кроз месо и мас' постане гориво за човека што је неефикасно. По том питању, бубе су енергетски убедљиво најбољи извор протеина и УН их активно промовише. Иначе су већ у неким културама традиционално на трпези. Не кажем да треба да једемо бубе, али би било добро да будемо свесни свих тих чињеница.

То је један (једини?) добар аргумент оних вегана, енергетска (не)ефикасност производње меса. Мада, људи су сваштоједи, животиње и сами, и не могу да преживе без меса, боље рећи: неких нутриција из меса и производа животињског порекла, макар у неким фазама живота. Вегани су од тога направили религију и прешли скроз у зону булшита, што је права штета.

На крају, не треба заборавити чему то homo sapiens sapiens дугује свој велики и моћни мозак :)

princi 12:33 16.06.2015

Re: Кад сви почну да производе енергију

То је један (једини?) добар аргумент оних вегана, енергетска (не)ефикасност производње меса. Мада, људи су сваштоједи, животиње и сами, и не могу да преживе без меса, боље рећи: неких нутриција из меса и производа животињског порекла, макар у неким фазама живота. Вегани су од тога направили религију и прешли скроз у зону булшита, што је права штета.

Смил написао добру књигу о томе, никако да стигнем да је прочитам.

jkt2010 12:39 16.06.2015

Aj' se zezamo

Ajd krenem od tvojih cifri pa u zezanje...

Kažeš, imamo 480 hiljada hektara pod pšenicom, uz 4 tone prinosa po hektaru. OK.

Ako imaš samo isto toliko i slame (a imaš više), to ti je 2 miliona tona slame.
To ti je energija koju su biljke uskladištile od sunca i još u procesu vezale za sebe CO2 koji nam jebe kevu jel'da.

Ajd da kažemo da tamo neki Živanko sa svojih 10ha skine 40 tona žita + 40 tona slame, Žito nam treba jel volemo lebac i burek i makarone, a slama (tj peleti od slame) daje 4,9 kWh/kg (link). Ako bi naš Živanko pretvorio svojih 40 tona slame u energiju, dobio bi skoro 200,000 kWh energije. Uzeo si 0.1 evro kWh. Znači da ovaj naš Živanko u slamnatoj energiji potencijalno ima 20,000 evra godišnje.

Od svih 2 miliona tona slame (2,000,000,000 kg) na nivou zemlje , to je 9,800,000,000 kWh iliti skoro milijardu evra. Za džabe. Održivo.

Pa ako nastavimo da maštamo, ajde da se upitamo: zašto nemamo dobru parnu mašinu koja bi radila na ove pelete? A koja bi mogla da pravi el.energiju u agregatu ili da pokreće Živankov traktor i ostalu mehanizaciju. Pa bi Živanko postao energetski potpuno nezavistan i još imao i za prodaju. A Živankov brat u Rakovici bi lepo živeo od proizvodnje parnih mašina i traktora i generatora...

princi 12:45 16.06.2015

Re: Aj' se zezamo

Бога ми, ти ако наставиш да се зезаш можеш још да завршиш код Вучића у влади. Био један тако, сад одлучио да спасава Србију.

Додуше, нисам сигуран да СРадуле уме да се зеза.

jkt2010 12:52 16.06.2015

Re: Aj' se zezamo

princi
Бога ми, ти ако наставиш да се зезаш можеш још да завршиш код Вучића у влади. Био један тако, сад одлучио да спасава Србију.

Додуше, нисам сигуран да СРадуле уме да се зеза.

Jedino ako može putem interneta i da radim kad i koliko i ako mi se hoće.
Doduše ne tražim ni platu ni šofera, al diplomatskom pasošu se ne bih opirao.

little_radojica 15:22 16.06.2015

Re: Aj' se zezamo

Od svih 2 miliona tona slame (2,000,000,000 kg) na nivou zemlje , to je 9,800,000,000 kWh iliti skoro milijardu evra. Za džabe. Održivo.

А шта од тога немам ако узгајам пшеницу под кровом? Она расте зими, не треба јој ни топлота ни цео спектар сунчевих зрака што је уз ЛЕД сасвим могуће симулирати у затвореном.

Иначе, ВИКИ каже да биљке претворе неких 3-6% Сунчеве енергије у хемијску енергију>>>>ЛИНК. Тренутни учинак соларних панела је 15-18%, а у пајплајну су решења са 30% ефакасности. Притом, та електрична енергија може да се са огромном ефикасношћу користи као механичка, док се енергија из биомасе мора претварати у топлотну (уз ослобађање гасова натраг у атмосферу) па тек онда у механичку уз значајан губитак. Нама уствари не треба толико топлотне енергије колико механичке.

Али добро си ми скренуо пажњу на сламу. Није ни то за бацити. Е да, један килограм пелета од сламе не мора да значи један килограм сламе, због различите влажности и осталих трица.

nikvet pn 17:20 16.06.2015

Re: Aj' se zezamo

little_radojica
16:22 16.06.2015 / *novo
Re: Aj' se zezamo
Od svih 2 miliona tona slame (2,000,000,000 kg) na nivou zemlje , to je 9,800,000,000 kWh iliti skoro milijardu evra. Za džabe. Održivo.

А шта од тога немам ако узгајам пшеницу под кровом?

Што баш пшеницу ? Србија има 5% земљишта много ниже класе за те ствари.

А за сламу ...

[/url][url=http://termingkula.rs/sr]

Пре неку годину типу пуко котао па га износи. Кажем му да купи овај на сламу па да греје џабе кућу, прасилиште, пилиће, пластеник и још да претекне за комшије. Рачун каже да класичан котао на дрва + прва зима дрва = котао на сламу. У динар. Ма јок, купи он опет класичан на дрва. И сад скоро ми призна како се зезнуо, 20-25м2 дрва коштају ихај а сламу преорава. Ако, реко', матор човек а и даље имаш кеца из математике.

little_radojica 10:27 17.06.2015

Re: Aj' se zezamo

Што баш пшеницу ? Србија има 5% земљишта много ниже класе за те ствари.

Читава идеје је да комбинацијом производње ел. енергије и производње житарица драстично унапредимо производњу житарица и уштедимо простор као најограниченији ресурс. Банализовано, не 1+1=2 него 1+1=>2! Ем би били већи приноси, ем би било више жетви, па би простор који је уштеђен могао бити боље искоришћен. Рецимо, за сађење шума које трајно везују угљен-диоксид за себе, неких скупљих култура итд.
Пшеница, јер без ње не можемо (или не знамо да можемо), јер нам је главни извор калорија, али исто важи и за кукуруз и остале културе. С друге стране, физичка структура која је неизбежна за инсталацију соларних панела (челични носачи, темељи, итд) би могла имати дуплу функцију како је и набројано горе, па би и ти ресурси били аутоматски боље искоришћени.

Ако, реко', матор човек а и даље имаш кеца из математике.

Као у "Мртвом мору"... Ха, пећ на сламу!? Трице!

antioksidant 11:12 17.06.2015

Re: Aj' se zezamo

Банализовано, не 1+1=2 него 1+1=>2!

1 plus 1 teži 2 faktorijel tj 2

little_radojica 11:16 17.06.2015

Re: Aj' se zezamo

antioksidant
Банализовано, не 1+1=2 него 1+1=>2!

1 plus 1 teži 2 faktorijel tj 2

Само што ово није факторијел него "БРЕ"

antioksidant 11:34 17.06.2015

Re: Aj' se zezamo

little_radojica
antioksidant
Банализовано, не 1+1=2 него 1+1=>2!

1 plus 1 teži 2 faktorijel tj 2

Само што ово није факторијел него "БРЕ"

:)
zezam se

srdjan.pajic 15:22 16.06.2015

Lep futuristički pogled,

I onda udari grad i sjebe ti te panele, isto kao i pšenicu. Jedino što će pšenica da izraste i dogodine, a paneli neće, dok ne vratiš kredit ili naplatiš osiguranje.

Ali ako ti pšenca raste ispod panela, onda si rešio taj problem zaštite useva od grada, mnogo bolje nego sa onim kvazinaučnim protivgradnim raketnim sistemima.

Drugi problem je šta raditi sa potrošenim panelima? PV koji se danas prave su prično ekološki anfrendli, i da se proizvedu, i da se posle uklone. I imaju još uvek relativno kratak životni vek, mada degradiraju graceously, što se kaže, to jest mogu da rade i sa dosta smanjenom efikasnošču. Ali sa tolikom količinom panela na livadama, trebaće nam mnogo Tužnih Morava za odlaganje, i radnika za preradu sekundarnih sirovina. Mada, čitam da sada rade na izbacivanju kadmijuma i telura iz njih i zamenu sa nekim pitomijim materijalima, što jeste ohrabrujuće. Ali je proizvodnja panela generalno prljava tehnologija (srećom pa se dešava u Kini a ne u Srbiji), što će, verujem, da se promeni u budučnosti.

Šta ćeš, čoveku se ne može ugoditi.

Inače, u ovoj računici, mislim da ti fali jedan dobar deo, a to je izgradjnja prenosne mreže koja će da podrži proizvodnju i isporuku tih silnih GW koje si dodao sa panelima. Mislim da to ne može da se skalira tek tako na osnovu primera ovih minielektrana od megavat-dva, u smislu cene, ali mi se čini da generalno ne ruši sliku o isplativosti, možda je samo malo menja.

princi 15:29 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Inače, u ovoj računici, mislim da ti fali jedan dobar deo, a to je izgradjnja prenosne mreže koja će da podrži proizvodnju i isporuku tih silnih GW koje si dodao sa panelima. Mislim da to ne može da se skalira tek tako na osnovu primera ovih minielektrana od megavat-dva, u smislu cene, ali mi se čini da generalno ne ruši sliku o isplativosti, možda je samo malo menja.

Ти, бре, к'о да не живиш у Америци! Фали и четврти део, а то је економија: кад сви почну да производе струју, цена саме производње ће бити 0, док ће цену струје ће практично одређивати буде цена преноса. Другим речима, цену ће одређивати дистрибутер а не произвођач. Тако да практично можеш да се обришеш са тих 10 центи по kWh.

Никакав Радуле од тебе!

adriana 15:31 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Drugi problem je šta raditi sa potrošenim panelima?

Lansirati u orbitu da se druže sa ostalim đubretom.

srdjan.pajic 15:40 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Inače, u ovoj računici, mislim da ti fali jedan dobar deo, a to je izgradjnja prenosne mreže koja će da podrži proizvodnju i isporuku tih silnih GW koje si dodao sa panelima. Mislim da to ne može da se skalira tek tako na osnovu primera ovih minielektrana od megavat-dva, u smislu cene, ali mi se čini da generalno ne ruši sliku o isplativosti, možda je samo malo menja.

Ти, бре, к'о да не живиш у Америци! Фали и четврти део, а то је економија: кад сви почну да производе струју, цена саме производње ће бити 0, док ће цену струје ће практично одређивати буде цена преноса. Другим речима, цену ће одређивати дистрибутер а не произвођач. Тако да практично можеш да се обришеш са тих 10 центи по kWh.

Никакав Радуле од тебе!

. Baš sam malopre na klonji razmišljao o tome, šta ako Hrvati dodju na istu ideju, i oni imaju neku ravnicu, pa i more, mogu paneli i na moru da se razvuku, ne moraju čak ni pšenicu da drkaju. Pa mi pozlilo.

princi 15:45 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Baš sam malopre na klonji razmišljao o tome, šta ako Hrvati dodju na istu ideju, i oni imaju neku ravnicu, pa i more, mogu paneli i na moru da se razvuku, ne moraju čak ni pšenicu da drkaju. Pa mi pozlilo.

Шта да кажем осим: Маму им јебем усташку, све смо им то ми дали! И сунце!

little_radojica 15:47 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

I onda udari grad i sjebe ti te panele, isto kao i pšenicu.

Јел ово причаш из неког искуства или онако? Ја мислим да то стакло град не може да сломи, бар не обичан град. То мора бити неки мадафакинг град, један у двадесет година па да поломи стакло...

Drugi problem je šta raditi sa potrošenim panelima? PV koji se danas prave su prično ekološki anfrendli, i da se proizvedu, i da se posle uklone.

Ово је највећи технички проблем, али сигурно решив. Поготово ако имаш гомилу електричне енергије

Челик (или алуминијум) који би био коришћен за конструкцију поред дугог века трајања може и ужасно јефтино да се рециклира (ето стратешког посла за железару). Стакло такође, мада уз доста више потрошене енергије. Оно што остаје су сами панели, тј. онај танки филм испод стакла што је и најмање материјала.

Све опет са Вики, али испада да са 90% ефикасности раде 10 година (гарантовано) и 25 година са 80% те да могу се 97% рециклирају (сами панели од 80-90%)
ВИКИ>>>>ЛИНК

tetris 15:47 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

цена саме производње ће бити 0, док ће цену струје ће практично одређивати буде цена преноса

Samo da napomenem da se ovo već dešava. U Nemačkoj nije više iznenađujuće da cena struje bude negativna (plate ti da im potrošiš struju

) zbog velike proizvodnje obnovljivih izvora (solar+wind+hydro+biomass) i nemogućnosti izvoza svih viškova. Ovo se najčešće dešava tokom vikenda. Naravno, ovo uvodi u priču storage business kako što je već spomenuto kod Krstića na blogu. Međutim, storage business pravi lovu prilikom punjenja i pražnjenja i ako je razmak između ovih intervala veliki (seasonal storage) više nisu toliko interesantni velikim igračima. Sa druge strane, mali potrošači (domestic) nalaze sve više isplativim interesantna rešenja sa proizvodnjom struje i toplote u PVT panelima gde se toplota akumulira u zemlju u dvorištu i koristi za grejanje tokom zime uz pomoć toplotne pumpe.

little_radojica 15:48 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Inače, u ovoj računici, mislim da ti fali jedan dobar deo, a to je izgradjnja prenosne mreže koja će da podrži proizvodnju i isporuku tih silnih GW koje si dodao sa panelima. Mislim da to ne može da se skalira tek tako na osnovu primera ovih minielektrana od megavat-dva, u smislu cene, ali mi se čini da generalno ne ruši sliku o isplativosti, možda je samo malo menja.

Ти, бре, к'о да не живиш у Америци! Фали и четврти део, а то је економија: кад сви почну да производе струју, цена саме производње ће бити 0, док ће цену струје ће практично одређивати буде цена преноса. Другим речима, цену ће одређивати дистрибутер а не произвођач. Тако да практично можеш да се обришеш са тих 10 центи по kWh.

Никакав Радуле од тебе!

Не ако креираш нову тражњу!

srdjan.pajic 15:49 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Baš sam malopre na klonji razmišljao o tome, šta ako Hrvati dodju na istu ideju, i oni imaju neku ravnicu, pa i more, mogu paneli i na moru da se razvuku, ne moraju čak ni pšenicu da drkaju. Pa mi pozlilo.

Шта да кажем осим: Маму им јебем усташку, све смо им то ми дали! И сунце!

Pa ništa, jedino da se nekako podelimo, oni da prave, mi da distribuiramo, ili obrnuto, gore ovim Nemcima i Poljacima, što sunca nemaju, posle da delimo lovu.

princi 15:52 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Коју нову тражњу кад ћемо сви живети у супер дупер изолованим становима, кад ћемо сви возити (шта возити, летети!) електрична кола (или ће она летети нас), кад ће све бити 100% ефикасно, нећемо морати ни да се грејемо ни да се 'ладимо, читав свет ће бити на оптимали. И сви ћемо се држати за руке.

little_radojica 15:53 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

adriana
Drugi problem je šta raditi sa potrošenim panelima?

Lansirati u orbitu da se druže sa ostalim đubretom.

Лансирати у неку другу орбиту?

princi 15:53 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

gore ovim Nemcima i Poljacima, što sunca nemaju, posle da delimo lovu.

Ма гони их, Швабе прве почеле с тим PV панелима. А шта ти мислиш што су рушили Гадафија? Па да би могли на миру да инсталирају панеле.

princi 15:54 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

little_radojica
adriana
Drugi problem je šta raditi sa potrošenim panelima?

Lansirati u orbitu da se druže sa ostalim đubretom.

Лансирати у неку другу орбиту?

Од орбите, до орбите, свуд су српске комите (и страже команданта Драже).

tetris 15:56 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Швабе прве почеле с тим PV панелима

i među prvima postigli grid parity

(cena struje proizvedena na PV panelima <= ceni struje iz mreže)

srdjan.pajic 15:56 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Јел ово причаш из неког искуства или онако? Ја мислим да то стакло град не може да сломи, бар не обичан град. То мора бити неки мадафакинг град, један у двадесет година па да поломи стакло...

Iz iskustva, a i onako

. Mislim da ovi paneli koje mećemo na kuće imaju nekakav plastični layer rejtovan do grada veličine penija, ili nikla, nisam siguran. Ali to će svaki pošten grad da sjebe ko ništa. Ne znam kolika je učestanost tih krupnih gradnih padavina u Srbiji, samo ukazujem na poznat problem. Jer dovoljna je samo jedna, da ti napravi priličnu štetu. Ali to može da se reši i tako što se paneli naprave sa malim motorčetom, pa ih postaviš pod većim napadnim uglom ako sa neba krenu da padaju klaviri. A i to podešavanje ugla čak i dobrodošlo da povećaš srednju efikasnost panela, tako što ih rotiraš u toku dana. Mada, to je dodatna mehanika, elektronika, servisiranje, dakle cena. Ali možda i zaposli ovih nekoliko inženjera i krdo tehničara koje Srbija godišnje proizvodi za izvoz.

princi 16:01 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Сине, али стварно сте папци, мислим, ви, Амери. Онолико се курчили са оним гасом из шкриљаца, све, оно економија, чуда. А овамо, Шваба тихо и мирно ради, цака, цака, без капи гаса и нафте. Мислим, волим вас, али стварно сте америчке глуперде.

srdjan.pajic 16:04 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
gore ovim Nemcima i Poljacima, što sunca nemaju, posle da delimo lovu.

Ма гони их, Швабе прве почеле с тим PV панелима. А шта ти мислиш што су рушили Гадафија? Па да би могли на миру да инсталирају панеле.

Ja mislio da mu (Gadafiju) prvo olade naftu, pa posle da meću panele.
Al' su to dobro odradili, i zaveli mir u pustinji, sad tamo samo još solarna elektrana fali, ko ludi su bez nje.

Mogli smo i mi da im damo neki od ovih Navaho rezervata dole u Juti i Arizoni, pa tu da reše sve probleme energetske, i njihove i naše, i još Oktoberfest da naprave. Sad čujem da se i Indijanci jako zainteresovani za PV sisteme, jer se ne isplati nikom da im sprovodi struju sa grida do vigvama i udžerica u toj nekoj pizdi materini gde su ih smestili da lagano izumru.

little_radojica 16:07 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Коју нову тражњу кад ћемо сви живети у супер дупер изолованим становима, кад ћемо сви возити (шта возити, летети!) електрична кола (или ће она летети нас), кад ће све бити 100% ефикасно, нећемо морати ни да се грејемо ни да се 'ладимо, читав свет ће бити на оптимали. И сви ћемо се држати за руке.

тако су вероватно мислили и ови кад су кренули да роваре нафту, па се испоставило да разних чуда људима треба. Мислим, ко би помислио да ће из онакве идиле у којој је само требало убрати бесплатан плод из шуме људима пасти на памет да се скрасе и да почну да копају земљу. Па кад је то постало идилично и кад се 99% људи бавило само пољопривредом, неким хипицима пало на памет да се баве трговином, па занатима, па науком и уметношћу, а сад имамо свашта, па и професионалне спортисте. Чак и тамо где се 75% људи бави услугама, неки паметњаковићи смишљају нове услуге. Стално и изнова. Ствари никад неће бити у оптимали, али немој сумњати да ће човеку увек нешто требати, па макар то било и ван ове планете.

srdjan.pajic 16:07 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Сине, али стварно сте папци, мислим, ви, Амери. Онолико се курчили са оним гасом из шкриљаца, све, оно економија, чуда. А овамо, Шваба тихо и мирно ради, цака, цака, без капи гаса и нафте. Мислим, волим вас, али стварно сте америчке глуперде.

Ih, sve bi to tamo bez nas bilo Vladino, džabe im onda caka, caka...

princi 16:08 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

i zaveli mir u pustinji

Па да. Пустиња никад мирнија.

princi 16:08 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Ih, sve bi to tamo bez nas bilo Vladino, džabe im onda caka, caka...

Само се ви курчите... Кад вам завали Влада једну дандару, биће вама Владино.

srdjan.pajic 16:30 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Ih, sve bi to tamo bez nas bilo Vladino, džabe im onda caka, caka...

Само се ви курчите... Кад вам завали Влада једну дандару, биће вама Владино.

Ma de, bre, još malo pa ćemo morati da im šaljemo humanitarnu pomoć da ne pocrkaju od gladi zbog ovih nepravednih i ničim izazvanih sankcija koje smo im uveli.

blogovatelj 16:41 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Само се ви курчите... Кад вам завали Влада једну дандару, биће вама Владино.

Viđu ove kako su im uglancane uniforme, a Vladovi ih đedovi rashodovali tokom prethodnih vekova.

Čekamo da vidimo ko će da bude dovoljno velika budala da ga Vlado rashoduje.

gedza.73 16:43 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Коју нову тражњу кад ћемо сви живети у супер дупер изолованим становима, кад ћемо сви возити (шта возити, летети!) електрична кола (или ће она летети нас), кад ће све бити 100% ефикасно, нећемо морати ни да се грејемо ни да се 'ладимо, читав свет ће бити на оптимали. И сви ћемо се држати за руке.

Neko je, pre šesdesetak godina, tvrdio da ćemo ovih dana, zahvaljujući napretku tehnologije, raditi samo dva, tri sata dnevno a ostatak dana provoditi u sreći i veselju

Kad onaj Pajićev dron podilkani i zakevta

se u plodna strujonosna polja videću ko će 'lebom da vas rani.

princi 16:49 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Neko je, pre šesdesetak godina, tvrdio da ćemo ovih dana, zahvaljujući napretku tehnologije, raditi samo dva, tri sata dnevno a ostatak dana provoditi u sreći i veselju

Па да, а да ће се од Париза до Њујорка летети за сат и по у врх главе. Ех, лепа, стара прошлост.

blogovatelj 17:04 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

а да ће се од Париза до Њујорка летети за сат и по у врх главе

Ja pre petnaestak godina čitao da bi ovih dana let od Njujorka do Sidneja trajao pet sati, kroz svemir.

princi 17:15 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Ja pre petnaestak godina čitao da bi ovih dana let od Njujorka do Sidneja trajao pet sati, kroz svemir.

Аха, кроз најближу црну рупу, као у Интерстелару.

srdjan.pajic 17:51 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

princi
Ja pre petnaestak godina čitao da bi ovih dana let od Njujorka do Sidneja trajao pet sati, kroz svemir.

Аха, кроз најближу црну рупу, као у Интерстелару.

Možda pre kroz rupu u Zemlji, poznatu kao tunel? To je tvoj fah, da li bi tako nešto moglo da se zbudži? (malo je zajebano što je jezgro tečno, i rotira, ali ne mora kroz centar, može i okolo, ali to su nebitne tehnikalije koje će se rešiti u budućnosti. Gledao sam onaj film The Core, izgleda da može, bar u Holivudu, još ako dobiješ po jednu stjuardesu kalibra Hilari Svenk, da te drži za ruku pri velikim ubrzanjima, ja bih to zvao vrhunskom uslugom i sjajnim traveling experience-om).

srdjan.pajic 17:56 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Све опет са Вики, али испада да са 90% ефикасности раде 10 година (гарантовано) и 25 година са 80% те да могу се 97% рециклирају (сами панели од 80-90%)
ВИКИ>>>>ЛИНК

Ovo je isto kao ono kad kažu da je fracking fluid zapravo 99% obična voda. U smislu da se ne sekiramo mnogo oko potencijalnog zagadjenja aquifer-a kroz koje mu ga frakuju majke.

gedza.73 18:58 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Ja pre petnaestak godina čitao da bi ovih dana let od Njujorka do Sidneja trajao pet sati, kroz svemir.

ma to i može da se desi. Moj pradeda se truckao u drvenim taljigama do Kragujevca.
Ali kako, pored svega toga ultramodernolahkog, mi imamo sve manje slobodnog vremena?
Startrek gedžeti svud po džepovima i Mg pred spavanje a onaj rođen (ogovarali ga pre neki dan kako je sam vukao plug) 1856. zviždukao kroz šumu i gađao žirevima veverice.

čini mi se da ulična led svetiljka sa solarnim panelom košta negde oko 1000 e.
Za deset, dvadeset, trideset godina će možda svi putevi, gradovi, sela biti osvetljeni pomoću solarne energije.

hajkula1 23:05 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

srdjan.pajic

Ja mislio da mu (Gadafiju) prvo olade naftu, pa posle da meću panele.
Al' su to dobro odradili, i zaveli mir u pustinji, sad tamo samo još solarna elektrana fali, ko ludi su bez nje.

Imao je u planu (Gadafi) i solarne elektrane. Mislim da je uspeo jednu da napravi.

Imao je plan da proizvodi el. energiju iz elektrana koristeći ne samo gas, talase, plimu i oseku, nego i sunčevu energiju, pa da je podvodnim kablovima distribuira u evropsku elektro-distributivnu mrežu. Ne samo što su mi pričali inženjeri raznih struka koji su tamo radili, nego je bilo i na Nacionalnoj geografiji i u nekoj francuskoj dokumentarnoj emisiji.

alselone 23:32 16.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Imao je u planu (Gadafi) i solarne elektrane. Mislim da je uspeo jednu da napravi.

Imao je plan da proizvodi el. energiju iz elektrana koristeći ne samo gas, talase, plimu i oseku, nego i sunčevu energiju, pa da je podvodnim kablovima distribuira u evropsku elektro-distributivnu mrežu. Ne samo što su mi pričali inženjeri raznih struka koji su tamo radili, nego je bilo i na Nacionalnoj geografiji i u nekoj francuskoj dokumentarnoj emisiji.

Covek je de fakto bio vizionar.

little_radojica 11:14 17.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

ma to i može da se desi. Moj pradeda se truckao u drvenim taljigama do Kragujevca.

Брзина превоза може драстично да порасте ако се одвија у вакууму. Гледао пре петнаестак година пројекат тунела испод Атлантика између Лондона и Њујорка. Брзина би била 5-6 хиљада km/h, тако да би путовање трајало сат ипо ваљда. Мислим да су проценили да би коштало неких 3 000 милијарди долара, тј. онолико колико је коштао рат у Авганистану. Масков Hyperloop је мало скромнији, скученији, спорији (око 1000km/h), али и реалистичнији. Пошто би било тешко задихтовати тако велику конструкцију савршено, не би био савршен вакуум, него веома разређен ваздух. Капсуле би биле мале, али би седиште и даље било комотно. Од Лос Анђелеса до Сан Франциска (неких 560 километара) стизало би се за 30 минута. Он је тај концепт набацио са пар својих инжењера за неколико дана као реакцију на план Калифорније да гради пругу са возом брзине 220 km/h за 65 милијарди долара. Његово решење би, каже, коштало 6 милијарди и било би убедљиво најефикасније превозно средство по утрошку енергије.
Више на овоме ЛИНКУ

princi 13:23 17.06.2015

Re: Lep futuristički pogled,

Иначе, за брзине возова и уопште, rolling stock, нагиби су убице. Али са неким електричним погоном и идеално равним шинама ништа није немогуће. Парадоксално, оно што највише убија брзине на свим High speed railways, није никаква софистицирана техника, никаква магнетна левитација, па чак ни отпор ваздуха, него слегање глупих земљаних насипа и бубрење земље у дубоким ископима. Сад је тренд да се праве некакве тзв ballastless tracks, тј шине без оног каменог набачаја. Оне су супер овако за одржавање alignmenta самих шина, али су језиво осетљива на диференцијална слегања (што није био случај са оним старим сељаклуком). Цијеним да то може правити проблеме и са hyper loopom.

srdjan.pajic 04:13 17.06.2015

A propo pšenice bjelice

Moći će da ona da se sadi i ispod panela, samo da postanu providni LINK. Tako da ni za ishranu ne moramo da brinemo. Čak i kravice će moći da pasu ispod.

Inače, ne znam da li znaš, stavljanje solarnih panela na kuću pomaže i termoregulaciju u kući, jer se u tom sloju ispod panela, a iznad krovne površine, zbog razlika u temperaturi, stvara prirodno strujanje vazduha. Topao vazduh koji je lakši, želi da izadje krećući se gde jedino može - nagore, ka vrhu krova, i onda uvlači hladniji vazduh ispod panela. Tako da to forsirano opstrujava vazduha ispod panela redukuje temeperaturu krovne površine.

Ovo se inače i bez PV panela koristi tamo gde sunce ubija, na primer dole u Arizoni. To je tamo standard gradnje, da bi se spustila temperature na (usijanim limenim) krovovima, koja, navodno, leti doseže i do preko >60C. To, plus kvalitetna izolacija potkrovlja, inače klima uredjaji ne mogu da se izbore sa time.

jkt2010 04:33 17.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Srdjan Pajic
Tako da to forsirano opstrujava vazduha ispod panela redukuje temeperaturu krovne površine.

Ovo je do yaya, pogotovo zimi...

little_radojica 10:56 17.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Moći će da ona da se sadi i ispod panela, samo da postanu providni LINK. Tako da ni za ishranu ne moramo da brinemo. Čak i kravice će moći da pasu ispod.

Мене интересује да ли се ти PV панели икако греју? Да ли може и та топлотна енергија некако да се искористи, рецимо да мало греје земљу, таман толико да не смрзне.

Inače, ne znam da li znaš, stavljanje solarnih panela na kuću pomaže i termoregulaciju u kući,

Нисам знао за тај ефекат, занимљиво. Можда може да буде довољно и да панели само апсорбују добар део енергије која би иначе завршила на крову.
Мене, као архитекту, фасцинира (и фрсустрира истовремено) да сви ти панели практично подуплавају кровни покривач, уместо да се користе уместо кровног покривача. На интернету видим да постоји, али у "стварном" животу увек иде додатна конструкција и додатни покривач на кров. Нерационално, ружно. Најчешће се њихов композициони, естетски ефекат игнорише приликом дизајна, чак и кад су планирани у старту. То је само један од примера колико се устаљени обрасци споро мењају. Чак и тако, онај ефекат вентилације крова који си поменуо може да се искористи, да не причамо о неким другим флуидима који би могли да помогну, а и да донесу додатни ћар.

tetris 11:51 17.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Мене интересује да ли се ти PV панели икако греју? Да ли може и та топлотна енергија некако да се искористи, рецимо да мало греје земљу, таман толико да не смрзне.

Greju se i to utiče na efikasnost panela (smanjuje je). Postoje rešenja sa PV + thermal gde se toplota koja se odvede od površine panela koristi ili za grejanje tople vode (tank storage) ili se šalje u zemlju da bi se kasnije ta akumulisana energija koristila za grejanje tokom zime, ili u tvom primeru protiv smrzavanja. U najčešćem broju slučajeva se koristi glikol ili neki sličan antifriz, mada ima novih sistema koji koriste i mešavine sa phase change materials (PCM) slurry.

Što se tiče integracije PV panela u konstrukciju, ima primera ali su retki. Meni lično interesantan je primer Heron Tower zgrade u Londonu koja ima integrisane PV ćelije u vertikalnu fasadu (mislim južna orijentacija). Dobili su poene na dizajn i integraciju obnovljivih izvora energije i odličan BREEAM score. Međutim, pre nekog vremena, na placu preko puta počinje gradnja 100 Bishopsgate zgrade koja će totalno da zasenči panele na Heron-u

Predrag Brajovic 12:50 17.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

little_radojica 14:34 17.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

tetris
Мене интересује да ли се ти PV панели икако греју? Да ли може и та топлотна енергија некако да се искористи, рецимо да мало греје земљу, таман толико да не смрзне.

Greju se i to utiče na efikasnost panela (smanjuje je). Postoje rešenja sa PV + thermal gde se toplota koja se odvede od površine panela koristi ili za grejanje tople vode (tank storage) ili se šalje u zemlju da bi se kasnije ta akumulisana energija koristila za grejanje tokom zime, ili u tvom primeru protiv smrzavanja. U najčešćem broju slučajeva se koristi glikol ili neki sličan antifriz, mada ima novih sistema koji koriste i mešavine sa phase change materials (PCM) slurry.

Što se tiče integracije PV panela u konstrukciju, ima primera ali su retki. Meni lično interesantan je primer Heron Tower zgrade u Londonu koja ima integrisane PV ćelije u vertikalnu fasadu (mislim južna orijentacija). Dobili su poene na dizajn i integraciju obnovljivih izvora energije i odličan BREEAM score. Međutim, pre nekog vremena, na placu preko puta počinje gradnja 100 Bishopsgate zgrade koja će totalno da zasenči panele na Heron-u

Е хвала на овоме. Тако би и искоришћеност Сунчеве енергије могла да скочи са 15% и да се рачуна као рецимо 20-25%, што би било феноменално.

Али - да, на крају се своди на то да је све ово и даље превасходно друштвено-политички проблем. "Право на Сунце" постоји у Шведској (чини ми се), где су законски уређена растојања кућа како нико ником не би заклањао сунце. Само ова мера може потпуно да промени појам урбане средине, што већ спада у домен "плава и црвена пилула?"

Коси кровови могу поново ући у моду као соларни панели, јер због угла имају велику предност у односу на вертикалне соларне фасаде.

Jukie 03:11 19.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Mislim da je ideja fotosinteze ta da svetlost dolazi do biljke, a ne da panel pokupi tu svetlosnu energiju. Zato i sve one crvene i mrke alge (koje rastu dublje pod vodom) nisu zelene, jer im zelene alge (koje rastu na površini vode) pokupe najveći deo svetlosti pa ove jadne moraju da imaju dodatne pigmente kako bi iscedile ono malo svet.energ. što do njih dođe...
A pšenica je prilično slabašna biljka as plants go... I u prvobitnom uzgoju moraš da imaš kukolj da bi ti pšenica uopšte rasla, zato se i kaže da u svakom žitu ima kukolja

princi 09:32 19.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Zato i sve one crvene i mrke alge (koje rastu dublje pod vodom) nisu zelene, jer im zelene alge (koje rastu na površini vode) pokupe najveći deo svetlosti pa ove jadne moraju da imaju dodatne pigmente kako bi iscedile ono malo svet.energ. što do njih dođe...

Zar u fotosintezi ne ucestvuje onaj ne-zeleni hlorofil?

A pšenica je prilično slabašna biljka as plants go... I u prvobitnom uzgoju moraš da imaš kukolj da bi ti pšenica uopšte rasla, zato se i kaže da u svakom žitu ima kukolja

Da, tim je za psenicu veci evolucioni uspeh to sto je danas rasprostranjena po milionima kvadratnih kilometara.

little_radojica 10:35 19.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Mislim da je ideja fotosinteze ta da svetlost dolazi do biljke, a ne da panel pokupi tu svetlosnu energiju.

Пошто биљке, а нарочито житарице (како сам ја схватио) користе јако мали део спектра онда има смисла покупити много шири део спектра панелима, претворити у електричну енергију, па онда само мали део те енергије вратити биљци у фреквенцијама које њој највише одговарају. Да не ширим даље ово Јутјуб знање, али чак им и у различитим фазама узгоја одговарају другачије фреквенције светлости, па ако им даш оно што им треба кад им треба, брже растиду. Да не причам што светлост могу да добијају 24 часова дневно ако треба (а не треба баш цео дан, него рецимо 23 сата) уместо 8-10 (ако облаци немају ништа против).

Ево објаснио каубој. Само за Пајкета, звуци завичаја!

За ово не треба ни земља, али треба константна температура. Тако пшеница/јечам напредује три пута брже. Више оваквих видеа сам гледао и има и нискотехнолошких и фенсерских решења сви кажу треба десет пута мање површине него за класичне њиве, али као што се види сама технологија је смешно једноставна. Једино што нигде нисам нашао је да гаје пшеницу до пуног рода, не знам да ли то може или има нека цака. Кад би Хоћикући налетео да нам мало објасни ствари

srdjan.pajic 14:54 19.06.2015

Re: A propo pšenice bjelice

Ево објаснио каубој. Само за Пајкета, звуци завичаја!

Urekoh sa onim pominjanjem grada: metnem sinoć dete na biciklu da skoknemo do Home Depot-a, da kupim neki sitan alat, a i da ona može da se izjuri izmedju rafova i ispentra po onim merdevinama za dovatanje artikala sa najviših polica. I taman završimo, krenem kući uzbrdo, radojice, kad je krenulo da lije. I to odma možeš da vidiš da će da te sastavi grad jer kapi kiše na betonu ostavljaju tragove ono, od 5 cm prečnika. A mi baš pored jezera, nemaš gde da se sakriješ. Kad sam zagrebao uz onu ledinu, dobacimo nekako do prvih kuća, i sve merkam komšijske garaže da nije neka ostala otvorena da uletim sa bajsom i detetom ako krene led da pada. I nekako se dokopamo naše kuće, već je krenuo prvi grad, onaj sitan, srećom klinka imala šlem, ja ništa, drao sam se kao svinja, ova mala iza mene htela da umre od smeha, ne kapira u kakvoj smo bili opasnosti. Uletimo u kuću, i tad je krenulo da pada, ono, kvorter size. Sad se plašim da se popnem na krov da vidim da li mi je sjebalo panele i šinglove. Kola bolje i da ne gledam.

EDIT: Doduše, malo sam mirniji, jer sam za krov i solarne panele kupio osiguranje, ne što sam mnogo pametan, nego što je obavezno.

princi 11:52 17.06.2015

Поздрав за Пајића и Принција.

У, јбт, ја ово тек сад видео (обично представљам мамац за манијаке и манијакиње, да ми се најебавају мајке, додуше и ја њима). Кад смо код тролова, мене страшно занимају fuel cell технологије, у ствари много више од ових фотоћелија. Па ако има неко неку паметну на ту тему, аје.

Иначе мислим да ће 21. век бити сав око подизања ефикасности у свим областима: енергетици, транспорту, медицини, спорту, сексу...

antioksidant 12:23 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

подизања ефикасности у свим областима: енергетици, транспорту, медицини, спорту, сексу...

ukoliko je mera efikasnosti u seksu reprodukcija misli da u ovom gresis

princi 12:36 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

ukoliko je mera efikasnosti u seksu reprodukcija misli da u ovom gresis

Нееее, секс је код хомо сапиенса одавно престао да буде средство репродукције. Објавио Ханс Рослинг да је свет пикнуо што се тиче броја деце (тј популације испод 15 година старости). Од сада па до бесмртности као врста идемо само на доле (и то стопом од 160К људи дневно).

antioksidant 13:07 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

pa kako se meri efikasnost rekreacije?

princi 13:16 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Не рекреације него ужитка. Лако и егзактно. Мерењем концентрација серотонина и ендорфина.

antioksidant 13:18 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Мерењем концентрација серотонина и ендорфина.

otkačiće nas žene zbog crne čokolade i vina. briši ovo, ne odaj tajne zamenjivosti

princi 13:23 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Знају већ, курве. Од њих сам и научио ово за концентрације, :).

hajkula1 14:12 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

princi
Од сада па до бесмртности као врста идемо само на доле (и то стопом од 160К људи дневно).

Mislio na Gejtsovu opciju?

little_radojica 14:26 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Кад смо код тролова, мене страшно занимају fuel cell технологије, у ствари много више од ових фотоћелија. Па ако има неко неку паметну на ту тему, аје.

Има неки лик Tim Urban, обичан блогер који воли да проникне у суштину ствари да на напише (дугачак) пост о њима. Пре неког времена назвао га Илон Маск лично и питао га да пише о ономе што он ради, јер цени да људи не разумеју баш најбоље дубину и ширину свега тога. Избаци један пост у месец дана, али тако лепо и питко написано да те просто одува. Пре неки дан је избацио један такав о Тесла аутомобилима, где је кренуо од Кулина бана (од тога шта је то Сунце и како његова енергија долази на земљу. Треба 3 сата д се прочита али вреди сваког јебеног минута. Дакле WAIT BUT WHY>>>>>LINK

Е сад, у том мамутском тексту има и део о аутомобилима на хидроген (напомена број 17), где је он покушао да разуме потенцијал тога и, укратко, није му јасно зашто то Јапанци развијају. Вероватно је и под јаким утиском самог Маска који погон на водоник сматра тешком будалаштином.

Among many reasons hydrogen cars seem inferior to EVs, here are four:

1) Hydrogen cars seem beholden to natural gas, a fossil fuel, in order to extract the hydrogen fuel, while electric cars get cleaner over time as electricity production gets cleaner.

2) When it comes to energy density, driving range, and cost, the best case scenario for hydrogen cells is similar to where EV batteries are now, and EV batteries will get better with time.

3) Hydrogen is a somewhat dangerous and difficult-to-handle substance that’s a nightmare compared to the simple wall-outlet electricity EVs use.

4) Down the road, when the norm is to charge the car up in your garage, it’s going to seem primitive to have to go to a station to fuel up.

In an email exchange I had with Musk about hydrogen cars, he explained it like this:

If you take electricity coming from a solar panel and charge a battery, you can get ~90% efficiency. Simple and cheap. Instead, if you use that electricity to split water, separate the hydrogen with extreme purity, pressurize it to crazy levels (or, even worse, liquefy), transfer it to a giant (even in liquid form) hydrogen storage tank in the car and then recombine it with oxygen to generate electricity, you would be lucky to get ~20% efficiency. Expensive, complex, bulky and super inefficient. It loses on every dimension, including refuel time when pack swap is factored in.

Cost is bad for fuel cells, but that is only one of many bad dimensions. If fuel cells were in any way better than lithium batteries, they would at least be used in satellites, some of which cost over $500 million. They are not.

Finally, if I wasn’t already convinced, this highly-detailed, fairly devastating takedown of the argument hydrogen cars left me feeling eternally puzzled about why the Japanese companies would want to go further down that road.

Још даје и референцу на овај текст hydrogen fuel cell vehicles about not clean>>>>ЛИНК где је ствар потанко аргументована (нисам још прочитао).

princi 14:46 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

If you take electricity coming from a solar panel and charge a battery, you can get ~90% efficiency. Simple and cheap. Instead, if you use that electricity to split water, separate the hydrogen with extreme purity, pressurize it to crazy levels (or, even worse, liquefy), transfer it to a giant (even in liquid form) hydrogen storage tank in the car and then recombine it with oxygen to generate electricity, you would be lucky to get ~20% efficiency. Expensive, complex, bulky and super inefficient. It loses on every dimension, including refuel time when pack swap is factored in.

Што онда ракетно гориво праве од течног кисеоника и водоника? Наш АТП исто храни и енергизује водоник издвојен из шећера, који се на крају споји с кисиком. Умрећу верујући у снагу електрона! Много волим Муска, његову визију и мотивацију, али не верујем у његову безгрешност и генијалност. Прочитаћу текст, хвала!

princi 14:50 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

hajkula1
princi
Од сада па до бесмртности као врста идемо само на доле (и то стопом од 160К људи дневно).

Mislio na Gejtsovu opciju?

Хајкуло, друже, са мном не вреди у шифрама, мораш да ме млатнеш маљем у главу, ја сам приглуп: која Гејтсова опција? Да троши паре како би побио пола планете да би само њему остале кевендиш банане? Интензивно користим виндоус, али стварно не знам о чему се ради.

srdjan.pajic 16:53 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Интензивно користим виндоус, али стварно не знам о чему се ради.

Ma jebo vas i windows i Labview, ako smem tako da kažem!

Pregovaram sa nekim Ircima da mojoj mušteriji prodaju sistem za merenje plasma impedance, treba to za ove CO2 lasere. I sine, kao da pričam sa nekim sa druge planete. Sonda košta dvaes i nešto soma dolara, dobro, dolazi i sa nekim ion flux measurement kurcem, koji mi ne treba. I softverom. Nema veze, reko, uredu, specs su ok, daj da vidim User's manual, ili bar neki video koji pokazuje kako se sistem koristi u praksi. I, btw, ne treba mi taj vaš GUI, oću drajvere za Matlab, pošto mi je ceo lab pod matlabom, oću taj vaš senzor da teram iz mog measurement softvera. Kažu: nema bato ni video, ni User manual, ni ništa, dok ne kupiš sistem. A za drajvere nema da brineš, imamo, sve za Labview. Reko, ali ja sam tražio za matlab, i ne, nemam windows, lab mi radi pod Linuksom. Oni kažu, a, nema problema naš sistem "koristi DLL-ove" tako da može i matlab

.

Rekoh im - dovidjenja. Pazi kad nemaju ni reps ni distibutore, ni app. support sa ove strane okeana, a ne daju ti da vidiš kako sistem radi, mislim, kao da u User's manualu ima neka duboko skrivena tajna koju ću da im ukradem. Pri tome, čini se, valjaju relativno dobru spravu, sudeći po websajtu i specs. Još mi se kunu sa nekakvim zadovoljnim mušterijama i konzistentno dobrim feedbackom koji od njih dobijaju. Svašta, bre, ta Evropa, totalno drugi svet i običaji. A i sigurno sad za mene misle da sam neki kreten, koji traži svašta.

princi 17:43 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Labview

I ja tebi!

blogovatelj 18:30 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Е сад, у том мамутском тексту има и део о аутомобилима на хидроген (напомена број 17), где је он покушао да разуме потенцијал тога и, укратко, није му јасно зашто то Јапанци развијају

Na slici je 2015. model Leksusovog SUV-a za američko tržište.

Obrati pažnju na površinu hladnjaka. Plus oni mali vertikalni zarezi pred prednjim točkovima, to je isto hlađenje.
Pa još horizontalne linije ispod farova. I tuda ulazi vazduh za hlađenje u motor.
Bilo mi je neopisivo ružno, nije mi bilo jasno čemu sve to.
Razlog postoji.
Da bi se hladile vodonične ćelije kad jednog dana počnu da se prodaju takvi automobili. Ako ikada budu prodavani.
Ono što sam hteo da kažem je da Japanci ne razvijaju, nego su već razvili vodonični auto. Sasvim sam u to siguran.

Вероватно је и под јаким утиском самог Маска који погон на водоник сматра тешком будалаштином.

Kao što je i Edison naizmeničnu struju smatrao budalaštinom. Ima mnogo razloga zašto on to smatra, a svaki se od njih piše sa barem osam - devet ništica.
Ne veruj u priče o konkurenciji onih koji su toj konkurenciji konkurenti.

srdjan.pajic 18:37 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Plus oni mali vertikalni zarezi pred prednjim točkovima, to je isto hlađenje.

Mislim da je to hladjenje za prednje kočnice, to imam i ja na mojoj ljutioj mašini, pored svetla za maglu. Time sam jednom opalio nesrećnog rakuna, posle sam ga strugao sa felni, diskova i paknova.

princi 18:58 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

srdjan.pajic
Plus oni mali vertikalni zarezi pred prednjim točkovima, to je isto hlađenje.

Mislim da je to hladjenje za prednje kočnice, to imam i ja na mojoj ljutioj mašini, pored svetla za maglu. Time sam jednom opalio nesrećnog rakuna, posle sam ga strugao sa felni, diskova i paknova.

Sine, kako bi ti u UK fasovao jedno par godina robije za to iživljavanje nad nesrećnim rakunima...

srdjan.pajic 19:32 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

princi
srdjan.pajic
Plus oni mali vertikalni zarezi pred prednjim točkovima, to je isto hlađenje.

Mislim da je to hladjenje za prednje kočnice, to imam i ja na mojoj ljutioj mašini, pored svetla za maglu. Time sam jednom opalio nesrećnog rakuna, posle sam ga strugao sa felni, diskova i paknova.

Sine, kako bi ti u UK fasovao jedno par godina robije za to iživljavanje nad nesrećnim rakunima...

Misliš, bolje bih prošao da ga ostavim tako da truli, kao trofej, sa glavom koja mu landara po felni, umesto da ga gulim sa metala i bakarnih cevki?

E, a pazi ove divljake: BLJAK!

little_radojica 20:05 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Ono što sam hteo da kažem je da Japanci ne razvijaju, nego su već razvili vodonični auto. Sasvim sam u to siguran.

Ево их, изложени у Тојотином музеју аутомобилизма, на крају поставке, као будућност. Овај испред је чисто на водоник, овај иза је хибрид. Модел из 2011., а има и новији који се зове Mirai (Будућност).

Predrag Brajovic 20:11 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

srdjan.pajic
E, a pazi ove divljake: BLJAK!

А шта онда за ОВЕ да каже човек? Мада, то је иста црта ума, само с различитим правцем властите пројекције.

srdjan.pajic 20:58 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Predrag Brajovic
srdjan.pajic
E, a pazi ove divljake: BLJAK!

А шта онда за ОВЕ да каже човек? Мада, то је иста црта ума, само с различитим правцем властите пројекције.

Ne znam, ali kod ovih isusovaca bar ima neke uzročnoposledične povezanosti: ukradeš=>ode ruka.
Ali šta su oposumi i patke kome skrivile?

Predrag Brajovic 21:41 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Садизам и не тражи неко велико логичко утемељење.

blogovatelj 23:19 17.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Mislim da je to hladjenje za prednje kočnice

More bit, nisam mu zavirivao pod haubu, a tu kočnice i jesu, jel da.
Hlađenje u svakom slučaju jeste.

srdjan.pajic 00:01 18.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

blogovatelj
Mislim da je to hladjenje za prednje kočnice

More bit, nisam mu zavirivao pod haubu, a tu kočnice i jesu, jel da.
Hlađenje u svakom slučaju jeste.

Saćutiobjasnim, vidi, nisu kočnice u haubi, blogi, nego su paknovi na diskovima, i taj otvor na slici iza sebe ima tunel koji usmerava vazduh na pomenute, jelte, diskove i paknove. Mislim da u knjizi za moja kola i piše nešto o tome, da ne smeš da zatvoriš taj otvor, ili da budžiš neki aftermarket grate sa kul svetlima za hvatanje magle, i da tako smanjiš protok vazduha, da ti u odsutnom trenutku ne zaribaju paknovi od prevelike toplote, pa da završiš u jendeku, itd.

blogovatelj 04:55 20.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Saćutiobjasnim, vidi, nisu kočnice u haubi, blogi, nego su paknovi na diskovima, i taj otvor na slici iza sebe ima tunel koji usmerava vazduh na pomenute, jelte, diskove i paknove

Pa znam za tolko brale, nisam dilea, al valjda je normalno da se taj tunel pravi kratak a ne što duži. Plus se verovatno poprečni presek tunela smanjuje pa kad vazduh izleti iz njega na diskove i paknove njemu drastično padne pritisak (ko kad duvaš da ladiš supu) i poboljšava hlađenje.
Stvarno si ko onaj što je nedavno pametovo alseloneu za prekidače i DC, već sam mu i ime zaboravio. Sijuks, jel da?

hajkula1 10:17 20.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Pa, to. Vidis da razumes

(Ne znam koliko Gejts trosi pare, cije pare... Humanitarac je to

)

hajkula1 10:59 20.06.2015

Re: Поздрав за Пајића и Принција.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

little_radojica

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi