Пошто се СВИ бавимо одрживошћу, свако из свог угла и свако једнако неуспешно (засад), ценим да нема боље теме за блог у овом моменту у Универзуму. Да бисмо дошли до неког смисленог решења морамо добрано продрмати усађена и наслеђена уверења јер, слутим, проблем није у технологији, већ у наслеђеном моделу по којем овај свет функционише. Зато ћу се бестидно усудити да дирнем у саму светињу, свету великомученицу Пољопривреду! Мислим да је она крајње неефикасна, а има и бољих начина да се заради брух...
Елем, пољопривреда оваква каква јесте је превазиђена само неће то и сама да каже. То је разбацивање са површином која је - пајз сад ово - ограниченији ресурс за нас Земљане него енергија! Уствари, скоро сви ресурси су нам ограниченији него енергија. Чак и да искористимо сву енергију Сунца на Земљи и даље можемо да је допремамо из космоса, из непосредног окружења! Хелијум и Водоник чине 98% Универзума, енергија је последње што је за нас људе ограничено! Челик, алуминијум, литијум, силицијум итд. из Земљине коре не можемо да ослобађамо без да загађујемо и мењамо атмосферу која нам је непосредно животно окружење и извор кисеоника који дишемо, па онда морамо јако паметно искористити те ресурсе. Једино чега тренутно немамо довољно да покренемо нову револуцију су фосилна горива, јер она јесу ограничен извор енергије. Други извор енергије који користимо је енергија Сунца, а механизам за то иде преко биљака и фотосинтезе, што нам даје кап у мору енергије које Сунце већ милијардама година шаље на Земљу. Ако се промени та парадигма и енергија постане практично неограничена, настаје лом у глави. А та ситуација је сасвим, сасвим могућа.
Ево мало математике: са једног хектара добије се грубо гледано неких 4 тоне пшенице, а једна тона кошта око 180 евра. То је неких 720 евра прихода по хектару или 0.072 евра по метру квадратном годишње, без одузимања трошкова. На једном квадратном метру за један дан може, уз постојећу технологију (15% искоришћености), у Војводини, да роди 0.5kWh електричне енергије путем PV модула, опет грубо упросечено демонстрације ради (160W/m^2 је садашња снага непокретних најјефтинијих модула, тако да треба неких 25m^2 за основни систем од 4kW, рачуницу је урадио овај сајт>>>>ЛИНК). То је неких 190kWh годишње. По цени од 0.1 евро колико сад плаћамо 1kWh електричне енергије, испада 19 евра годишње. То је неких 263 пута више него што се добије за пшеницу на истом том хектару! Притом ефикасност панела може само да расте у будућности, док на боље приносе пшенице без енормних улагања не можемо рачунати, јер ту никаква технолошка револуција није на видику и ти приноси стагнирају мање-више 30 година.
Ту је онда и питање трошкова. Код производње пшенице их има у сваком циклусу (семе, рад, препарати, гориво, машине и амортизација, трошкови покривања ризика,...), а код производње струје соларним панелима су готово занемарљиви у односу на приходе једном кад се систем инсталира и пусти у рад јер је све аутоматизовано или може да буде аутоматизовано. Чиста зарада варира у зависности од тога колико пшеница роди, али ако узмемо овај просек од 4 тоне по хектару испадне да је зарада око 100 евра ако се ради на начин на који се у Србији углавном ради, на малим парцелама, са застарелом механизацијом итд. Да не натежем даље, али разлика у чистој заради са једног хектара је макар три реда величине у корист соларних панела или 1000 пута!!! Ту свакако има "меса" за неку револуцију.
Ниво почетног инвестирања даје обрнуту слику, почетни трошкови за инсталацију панела су релативно високи, док су за пшеницу релативно ниски. Међутим, цена соларних панела опада вртоглаво и сад изгледа да је у зони од око 1$/W што значи око 160 долара по квадратном метру. То је само панел, али трошкови за конструкцију и трошкови рада су опет много мањи, (поготово кад се штанцује типско решење у равници), па можда можемо да кажемо да нас један квадратни метар кошта неких 220 еврића, опет грубо и конзервативно. Дакле, један хектар би коштао 2.2 милиона евра, а по горе изведеној рачуници дао би 10,000m^2 х 190kWh x 0.1e/kWh = 190,000 евра годишње. То би значило да се инвестиција враћа већ за 11 ипо година. Међутим, стварни трошкови за веће електране су ипак мањи и биће све мањи. Неколико већ изграђених у Србији то показују. Тако је 2MW код Кладова направљено на 5 хектара за 3 милиона евра, а 1MW код Беочина на 1.2 хектара ће коштати 1.8 милиона евра ( Pv-magazine.com>>>>ЛИНК). На огромну количину можемо да узмемо да треба 1.5 милиона евра за 1MW на 1ha.
Под пшеницом имамо 480,000 хектара (5% површине Србије) па би укупна инвестиција била вртоглавих 720 милијарди евра, узмемо ли да на целу површину под пшеницом "посејемо" соларне панеле! Приход/зарада би била 91 милијарда евра годишње (под условом да имамо коме то да продамо), дупло више него што је садашњи БДП Србије. Ти новци би се вратили за 11 ипо година. Но срећом, нити нам треба толико струје, нити морамо све да урадимо одмах, нити по тим ценама, али да земља која при самом врху својих извозних производа има ни мање ни више него житарице мора боље да искористи своју драгоцену површину је више него очигледно.
Има сад ту један проблем, наизглед. Пшеница је стратешки производ, основна намирница за прехрањивање становништва. Са чисто економске тачке гледишта тих 200 милиона евра колико нас кошта пшеница годишње би се купила за кусур од оних 90 милијарди направљених на истој тој површини и мирна Бачка. Међутим, национална безбедност налаже да мораш имати домаћег хлеба и да не можеш да зависиш од тога да ли ће ти га неко продати, макар имао и све саме пријатељске земље око себе (кхм, кхм).
И то је сад прилика да отворимо ум за радикалне идеје. Наиме, ко каже да се пшеница мора узгајати на отвореном? Биљка за фотосинтезу користи само мали део Сунчеве енергије што јој се може дати и - вештачки. Ако би се ти соларни панели једноставно издигли на метар (два, три) од земље добио би се простор да се она гаји под кровом! Не само то, добила би се и конструкција која може да је заштити од града, да скупља кишницу и да је наводњава правовремено, да је греје, да је хлади, да јој даје одговарајућу светлост и све то у оптималним периодима. Могла би да служи и као носач за механизацију која би, на локални електрични погон могла аутоматски да врши агротехничке мере без загађивања гасовима, да служи за даљински видео надзор па да се правовремено физички (аутоматски) уклања болесна јединка те да се смањи прскање и за 80% (то Холанђани већ раде). Може бити да би само то дигло приносе драматично, скратило време зрења, а у таквим условима дупла жетва би требало да буде стандард, што је већ само по себи корак од седам миља. Где је на све то још и потенцијално гајење воћа и поврћа и то на више спратова... Уз примену хидропонике која је лако освојива, да не кажем тривијална технологија, може и стока да се храни уз десет пута уштеду у површини за производњу хране!
Знам како звучи. Стакло, челик, жице, кров над биљкама, индустријализована пољопривреда, парадајз који није несавршен, роботи на њиви, све баук до баука. Међутим, пољопривреда, оваква какву данас имамо и какву без разлога многи романтизују, је највише променила глобални екосистем у историји ове наше планете. Јесте, јесте. Највише је посекла шума, много пута више него сви путеви и сви градови заједно! Враћам се на почетак: земљиште је ограничен ресурс, енергија која долази од Сунца је практично неограничен ресурс. Не причам о томе да заменимо електричну енергију коју производимо од угља Сунчевом енергијом. Причам о томе да заменимо сву енергију коју користимо сунчевом енергијом и да је онда трошимо више! За то није потребна велика површина, а уз развој технологије биће потребна све мања. Уз повећану потрошњу сунчеве енергије многе емисије штетних гасова које мењају атмосферу могу да се смање, не да се повећају. Многи материјали који су заиста ограничени ресурси би могли да се рециклирају на чист начин уз употребу механичке енергије (уз високу ефикасност конверзије). Дрвена грађа би могла једноставно да се преради више пута и да јој се тако више пута продужи век трајања. Бетон би могао да се дроби и излива изнова или да се насипа испод путева. Куће би могле да се трансформишу механички и да се прилагођавају различитим потребама, штедећи простор и материјал. Ма могле би да се зидају саме. Комплетна индустрија материјалних ствари би могла бити аутоматизована, где би човечанству остало да се бави само креативним стварима. Или пецањем, блоговањем, кувањем, ко шта воли.
Е сад, технологије, инвестиције, производња, све је то лакше решив део проблема, бар како ја то видим. Главни проблем је социјално-политички. Земљопоседници би могли да препусте земљу на управљање држави и да седе и убирају дивиденду не губећи право на својину. Не губећи приходе од једног посла, да раде други. Свет да се мрдне са физичких ка когнитивним пословима. То не мора да значи да сви морају да живе у велеграду јер на селу немају шта да раде, напротив однос изграђеног и неизграђеног је посебна прича, а коме се баш сади краставац може и то, хобија ради. Преквалификација би ипак била трауматична за многе, није то тешко замислити, али не и за већину, што је ипак битније. Неки би то можда видели и као атак на њихов идентитет, стил живота, традицију као што су многи видели у доба масовне урбанизације и индустријализације, но и њих је прошло. Читава економија би требало да се помакне за степен на горе. Поред нешто мало индустрије, сви остали би пружали неке услуге. У мојој глави то би требало да доведе до тога да имамо више лекара, зубара, учитеља, научника, али и таксиста, фризера, конобара, разних занатлија, модних креатора,... Дуже школовање и краће радно време, слободнији стил живота, више избора. Засад, ствари стоје овако: у индустрији и пољопривреди користимо ограничене изворе енергије фосилног порекла и људску снагу, коју напајамо хемијском енергијом из хране коју добијамо што од биљака директно, што од животиња које су опет само ускладиштиле биљну енергију у своја ткива, а сву ту хемијску енергију биљке складиште од само једног малецног дела Сунчеве енергије коју за сада само оне претварају директно у енергију.
П.С. Поздрав за Пајића и Принција. Њихов генијални трол који је почео са кишним глистама је довео до - како га је неко окарактерисао - "најпродуктивнијег трола икада", што је инспирисао да ово моје размишљање коначно изнесем - на Сунце! :)