Info miting

Pre mnogo godina sam se našla kod drugarice koja se pakovala za naš put u Tunis. Tu je bila i njena komšinica, prosta žena, sa jedva 8 razreda osnovne škole. Radila je u školi kao čistačica a najduži put koji je prevalila je od rodnog sela negde u Sićevačkoj klisuri do Beograda

Pita ona nas: „Pa di vam je taj Tunis deco?“

„U Severnoj Africi“, odgovaramo mi.

„Pa di vam je ta Severna Afrika?“, nastavlja ona.

„To je tamo južno od Italije i Španije, drugi kontinent“, pokušavamo mi da joj nekako damo nekakve geografske koordinate.

„Lele, lele, će se potepate u autobus do ti Tunis!!“, zakuka ona.

Skoro sam došla do jednog poražavajućeg podatka. Od ukupne populacije Srba samo 11% poseduje pasoše a od tog broja samo 2% ih zaista i upotrebljava. Ne bih sada da razmatram razloge ovakve situacije ali bih vam svakako mogla dočarati posledice.

Naime, prvomasko-uskršnji praznici dolaze a sa njima i horde turista iz Srbije, destinacija-Egipat. Nakon tog naleta će biti malo zatišije a onda od sredine Juna pa do kraja Septembra...ko preživi pričaće. Po zakonu verovatnoće neko od vas je sigurno jedan od onih koji je preživeo a ako ne vi lično-sigurno neko iz vaše bliže ili dalje okoline. U Egipat godišnje dolazi oko 400 hiljada turista iz Srbije. Većina nema ni pojma gde je krenula a još manje gde je stigla. Jedina referenca im je bila niska cena i činjenica da je ovo jedno od retkih mesta na svetu gde možete kupiti vizu direktno na aerodromu za 15$ i da vas niko ništa ne pita. Egipat je postao jedan od retkih svima dostupnih gateway-a iz geta zvanog Srbija. Većina srpskih tur lidera koja radi u Egiptu se slaže sa idejom da bi trebalo dati neku vrstu psiho-opšta kultura testova svakom onom ko se pojavi da bukira neku turu. Ne možete ni da predpostavite kakvi sve ludaci šetaju uanokolo. Ovde ći vam pričati o jednom prosečnom srpskom turisti.

Kod svakog ozbiljnog tur operatera u svetu možete dobiti detaljne informacije o destinaciji na koju idete osim od naših. Vrlo često će se desiti da osoba koja radi buking ne zna ništa više od onoga što već i sami možete da pročitate u brošuri a često i manje od toga. Znam da neki naši tur operateri pokušavaju da pošalju svoje službenike na svoje najpopularnije destinacije ne bi li ovi iz prve ruke upoznali mesto gde šalju klijente. Ovi to shvate kao školsku ekskurziju pa se i ponašaju u skladu s’time. Obično ne vade dupeta iz ležaljki pored bazena besomučno se oblokavajući danima. Retko ko od njih ode u razgledanje grada ili ne daj bože na neku od ekskurzija koje nudi njihova firma.

I tako vam se naš srbin čovek uputi u avanturu sa neizvesnim ishodom bez da mu je to iko rekao.

Nakon totalno frustrirajuće vožnje avionom u koji je prvi put u životu kročio najzad stiže u taj Egipat. Sigurno bi mu više odgovarao autobus...ali prosto takva mogućnost nije postojala tako da je morao da se prilagodi ovoj neprijatnosti. Još se seća svog oduševljenja kada je shvatio da može da bukira 10 dana u Šeratonu za 655€-all inclusive!! Hotel ima sve po redu: privanu plažu, 4-5 restoana, prodavnice, room service....ma prava uživancija. Celo selo već priča o tome. Stigao je u gluvo doba noći potpuno slomljen od 3 sata sedenja u avionu u kojem nije mogao da zapali cigaretu. Da je krenuo autobusom bilo bi mnogo jednostavnije. Majstor vikne piš-pauzu i svi izađu napolje da zapale cigaretu. Tur lider je zakazao info miting u 11 sati ujutru, ali šta će njemu info miting. Zna on sve. Šta taj tur lider ima još da mu kaže više od onoga što je pročitao u brošuri. Lagano prespavljuje i doručak i info miting i već oko 12.30h se budi sav čio i veseo spreman za svoj prvi dan kaljuganja u pesku. Ubrzo, sa uzasom, shvata da nema pojma kako da dođe do restorana za ručak a niko ne govori srpski. Čudno mesto ovaj Egipat. Možda je ipak trebalo da ode na taj info miting. Već nakon sat-i-po šetanje po resortu uspeva da nađe restoran. Sve vreme ga je vodila fantazija o svinjskom vratu sa roštilja upotpunjen čorbicom od škembića i šopskom salatom. U restoranu nailazi na potpuno razočarenje: pohovana piletina, juneći gulaš, musaka, rižoto od morskih plodova, špagete, pirinač na sto načina, čorba od paradajza, pileća supa, salate na milion načina......nigde škembića, krmećeg roštilja i šopske salate. Shvata on da se ovde krmetine neće najesti. Prihvata novonstalu situaciju kao dobru priliku da malo dotera liniju te se iz sve snage baci na „dijetalnu“ hranu. Tada nailazi na još jedan problem. Ne postoji tanjir dovoljno velik u koji može da smesti svu onu hranu koju je pokupio sa švedskog stola. Ali, Srbin je čovek inventivnog duha-uzima 3 tanjira. Taj je all inclusive shvatio bukvalno. Kada je najzad digao glavu iz tanjira shvatio je da je napolju već pao mrak tako da plaža odpada sa plana za taj dan. Odlučuje da se malo prošeta do grada to veče. Taksisti plaća pola litra krvi za vožnju od 10-ak minuta u zemlji gde benzin košta 1.5 LE (čitaj:15 dinara). Izgleda da će nedolazak na info miting imati i finansijske posledice.

Sledećeg jutra se naš junak najzad upućuje na tu plažu o kojoj mašta još od momenta kada je odlučio da ode na odmor. Na puti ka plažu ludi zbog činjenice da mu treba 45 minuta da dođe do iste.....ali na kraju krajeva šta možeš da očekuješ od all inclusive Šeraton resort aranžmana za 655€. Naravno da ćeš biti smešten na vrh brda u sobi koja gleda na zid. Oni koji su smešteni niže i gledaju na plažu plaćaju dva puta više za polupansion.....što je još uvek prilično jeftino. Na putu do plaže se već poprilično spržio na hodajući po suncu svo to vreme. Kada naš junak, čovek udarnik, željan odmora od svakodnevnog pregalačkog rada i borbe sa retardiranom državnom administracijom, najzad dođe do te dugo sanjane plaže, susreće se sa ponižavajućom činjenicom: PA OVDE NEMA PLAŽE!!!! Mislim......za svakoga drugog to JESTE plaža osim za junaka naše priče koji plažu smatra mesto gde se može kaljugati u plićaku čitav bogovetni dan. Ovo izgleda značano drugačije. Ovde u stvari mora i da se pliva! Sa uzasom shvata da je prilaz vodi preko plutajućeg pontona koji je postavljen preko koralnog rifa a na kraju pontona je mnogo vode! I tamo ima nekih čudnih stvorenja koje nazivaju ribe koje plivaju unaokolo i uopšte ne ublažavaju ušas prizora. Pošto je naš srbin čovek nesalomivog duha, on svakako neće dozvoliti da mu tamo neki ponton i koralni rif upropaste dan kaljuganja u plićaku. Hrabro kreće da gaca preko 50-ak santimetara duboke vode rifa ne bi li našao pogodno mesto da spusti svoju zadnjicu. Nakon nekoliko koraka shvata da potpuno iskasapio stopala na korale, školjke, kamenje, ježeve i ko zna šta sve još ne, te se panično okreće nazad ne bi li pobegao iz ovog minskog polja. Pri tome se oklizne i pruži svom dužinom preko rifa nanoseći sam sebi mnogobrojne posekotine po butinama, laktovima i nekoliko ježevih iglica po dlanovima na koje se jedva dočekao u pokušaju spašavaja obraza Srbije.

Vreme do ručka provodi kod hotelskog doktora a ostatak dana u sobi vidajući rane i zalivajući tugu ogromnom količinama ledene vode iz frižidera. Nakon večere počinje da oseća neke čudne grčeve u želudcu. Moraće ponovo da pronađe komšije iz susedne sobe koji govore engleski pa ih koristi kao tumače. Naš srbin je snalažljiva vrsta. Doktor mu objašnjava da je dobio stomačni grip od sve one super hladne vode koju je pio ceo dan. Komšije su mu rekle da je tur lider na info mitingu rekao da može da dođe do takvih problema i da im je dao spisak lekova za tretiranje takve vrste problema. Hm...da...info miting....

Ostatak odmora je naš prosečni Srbin proveo pored bazena gde je dobio upalu desnog uveta zbog bazenske vode i opekotine I stepena zbog korištenja kreme na bazi maslinovog ulja i bez zaštitnog faktora. U međuvremenu je njegova žena sedela u sobi i heklala stoljnak za miraz ćerki plašeći se da izađe napolje jer ima previše arapa.

Uspela je nekako i da dođe do recepta za onu njihovu musaku. Ne prave je isto kao u njihovom selu. To će biti pravi hit za sledeću slavu. Mlađem sinu je odgrižen deo jagodice palca dok je hranio ribe papagaje iako je 17 puta na info mitingu rečeno da je STROGO zabranjeno hraniti ribe a i svuda oko plaže postoje upozorenja.....ali oni nisu bili na info mitingu. Stariji se spanđao sa nekom ruskinjom i izgleda da je zaradio neku polnu bolest. Komšije je retko viđao. Kažu da idu na nekakve ekskurzije po nekakvim manastirima, posećivali su i neke druge gradove, naučili su da rone, bili su nekoliko puta na brodu....svašta neto su radili. Rekli su da im je to sve rekao tur lider na info mitingu. „Čudan neki narod“ misli naš srbin.....“kako ih ne mrzi da se mlate unaokolo po svoj toj vrućini. Ništa nisu pocrneli. Šta će da kaži kada se vrate kući. Gde su bili?“

Nakon 10 dana napornog premeštanja od kreveta do ležaljke na bazenu i nazad došlo je vreme da naša prosečna srpska familija krene kući. Stoljnjak je uspešno priveden kraju. Ćera će sigurno biti ponosna. Pakuju svih 14 kofera i upućuju se ka aerodromu. Na aerodromu hapse starijeg sina jer je pokušao da prošvercuje nekoliko korala koje je „nabrao“ svojoj ruskinji ali je ova odbila da uzme. Izgleda da je ona bila na info mitingu gde je čula da će svako ko lomi ili na bilo koji način uništava korale ili pokušava da ih iznese iz zemlje bez sertifikata biti uhapšen. Uspeli su da ga izvuku 3 dana kasnije kada im je stiglo 2 hiljada evra od kuće za otkup sina. Napravili su pregršt fotografija iz sobe, hotelskog restorana gde su ždrali za sve pare i ugojili se u proseku po 5kg po glavi. Ima tu i fotografija sa recepcije sa svih hotelskih bazena gde se može videti otac familije u svim fazama prženja kao i proces nastajanja heklanog stoljnaka u 160 fotografija. Ovi digitalni aparati su pravo čudo!

Možda su ipak trebali da odu na taj info miting.