oko blefa ukratko

емоција је увек погрешан покретач у преговорима јер спречава да се у потпуности разуме позиција супротне стране. а ако се нешто жели променити, као што се преговорима жели променити оно што друга страна прихвата, онда је неопходно знати садашње стање. то је уопштени коментар на тренутну ситуацију у преговорима око грчког дуга (отплате, отписа,пролонгирања) а који у себи на неки начин укључује и судбину пројекта европске уније, европске монетарне уније, европске идеје... већина навијача је заслепљена димом бакљи и уопште не види супротну трибину нити је свесна да и друга трибина има неки (бар себи) легитиман приступ.

ципрас и екипа са екстремно мало карата које имају у рукама а са јако пуно обећања и очекивања играју прилично дуго и компликују ствар на неочекиване начине (што је одлично јер за сада бар одлажу крај партије у којој тренутно не добијају довољно). око чега се и ко ту све преговара јако је широко питање. грчка влада покушава да испуни део својих предизборних обећања о несмањењу плата и пензија (бар покушава и бар део), друга страна покушава да спречи да се формира преседан који поручује да у одређеном тренутку у одређеним условима дужник има равноправну позицију за столом као и поверилац. јер опште правило гласи: чија је лопта он је судија. а власник лопте је онај коме се дугује. оно што се сад покушава рећи власнику лопте је да ако растера све играче остаће сам на терену са својом лоптом и игре више неће бити.

једно од виђења свега свело би се на следеће: ситуација је у суштини напета јер је поверилац аматер. наиме, да грчка дугује виту корлеонеу проблема би било знатно мање јер вито зна и разуме да кад дужника нестане нестане и дуга. ммф заступа "политику штедње" и она на први корак звучи логично: ако неком дугујеш немој да трошиш ни на шта док дуг не вратиш. проблем је у чињеници да штедња превише лако изазива негативну спиралу тј штедња врло лако изазива рецесију. а рецесија је непотребна кад је потребан раст. наравно, нико не каже да потрошња сама по себи изазива одржив раст, да је тако ствари би биле превише лаке и једноставне.

али да се вратимо на почетак: грчка је у кризи. криза не значи да сада немаш ништа већ да сада имаш мање него што си имао раније. зато је грчкој тешко да преговара око несмањења пензија са словачком на пример.

ципрас је изабран у грчкој јер су гласачи желели промену. династије папандреу, караманлис и мицотакис су деценијама биле непромењиве и тражен је излаз. нудиле су се златна зора и сириза. срећом (лични сентимент) изабрана је сириза. обећања која су дата своде се на то да се неће наставити са бесмисленом политиком штедње јер штедња не решава проблем већ продубљује кризу. оно што је потребно за решавање проблема јесте и потпунија и смисленија борба против квази елите која не сноси терет кризе. дигресија - на сличном таласу је дошао и вучић - понудио је "обрачун" са "тајкунима и жутима" и у томе за сад популистички успева. мишковић и бивши режим су и даље криви за све а вучић, док баца прашину у очи гледалишту, може да настави да слепо следи у суштини једнострану па тиме и погрешну политику која до развоја неће довести.

и да сумирам на крају, ово нису преговори између дужника и поверилаца о отпису дуга (јер колико сам упућен ни поверилац нема намеру да одбије враћање дугова сем оних који у нелегално склопљени), ово су преговори између дужника и повериоца о томе да ли је и повериоцу у интересу да дужник остане жив.

а није ми чудно што овај поверилац то не разуме. људи су школовани да то не разумеју. јер сваки минут школовања већине њих који доносе одлуке на страни поверилаца био је у знаку максиме да неефикасни морају да напусте тржиште. проблем је изгледа што није посвећено довољно часова сагледавању људских судбина током те саморегулације.

јер те људске судбине криве математику. доле је дат линк на график који илуструје раскорак између планова и оног што се десило. у формулама се већ неколико пута лепо уклапало да ће се пад зауставити и да ће грчка привреда кренути у опоравак. у реалности је увек било другачије. неко би рекао да је у питању опет она стара дилема: кејнс или хајек?

http://www.zerohedge.com/sites/default/files/images/user5/imageroot/2015/06/Greek%20GDP%20vs%20forecasts_0.png

али сем ње ту се врти још неколико. ципрас је увео питање референдума. да ли грађани имају право бити укључени у процес доношења одлука? да ли су довољно информисани? мој став је: информисани или не боље грађани него бирократе који неће сносити последице своје послушности (шта год да се деси у србији вучић и његови неће пасти испод линије сиромаштва као што нису ни ови претходни). опет дигресија: приче о нападима на банкомате су делимично пренадуване али ипак постоје као илустрација страха од неизвесности. у том смислу ја чак више шанси дајем прихватању предлога тројке од стране грчких гласача.

наравно ту је и велико питање европске уније, тј европе. да ли је она заснована на чистом пословном интересу великих играча или негде тамо постоји и нека идеја заједништва?
за крај само кратка напомена: привредом се управља контрациклично само што постоје два проблема - 1) нико се не сети штедње кад привреда расте и 2) увек има злоупотреба инвестиционе потрошње у доба кризе.