Ja se brinem za grlice, a šta tebe brine?

KA AFRIČKIM INTEGRACIJAMA

Gost-autor Voki Vasić

Onomad u Narodnoj, Čanak iznenadio i Vučića i sebe, toliko da je morao da se još doobjašnjava na nekim televizijama. I to o afričkim grlicama. Ozbiljni ljudi koji se razumeju u očuvanje prirode i u tice, jako su se potresli, uzrujani su celu nedelju dana i kažu da nikad nisu čuli toliko gluposti, besmislica i bezočnih laži. Smatraju da se mora nešto preduzeti da bi se sprečilo od Premijera najavljeno skidanje netom proglašene obustave lova na grlice u Srbiji, vrste čiji je pad populacije nalik onome koji je prethodio čuvenom istrebljenju goluba selca u Americi 1914. Neupućeni teško mogu da razumeju o čemu je reč, ako ne znaju da je povod skandalu nastao kad je Ministarstvo poljoprivrede i koječega donelo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta. Njime se proglašava zabrana lova na grlicu do 31. marta 2017, upravo na osnovi procena stručnjaka o rapidnom smanjenju broja grlica u toku niza uzastopnih godina. Tako se to radi u svakoj (neću da kažem uobičajeno „normalnoj“) zemlji sa uređenim lovstvom. A onda se u Parlamentu pojavio Čanak i napravio dar-mar.

Ne znam šta je sa mnom, ali ja ne samo da ne smatram da to poslaničko pitanje predstavlja novu opasnost po grlice (iako se i ja brinem o njima), nego intervenciju čoveka koji se preziva Čanak vidim na sasvim drukčiji način nego većina ljudi s kojima sam o grlicama razgovarao ili su mi se tim povodom obraćali. Evo, da probam da objasnim.

Prvo, ceo slučaj se može posmatrati kao nesporazum. Onaj Čanak je pogrešno pomislio da je proglašena zabrana lova na afričku grlicu Spilopelia senegalensis. Ne Čanče, zabranjen je lov obične, naše neafričke grlice Streptopelia turtur. To lepo piše u Pravilniku o izmenama i dopunama. Da potpuno umirim Čanaka, nema nikakve bojazni ni da će se ubuduće doneti slična mera za afričku grlicu, iz prostog razloga što se ne može zabraniti lov na divljač koja nije zakonom označena lovnom. Kako afričke grlice nema u našem zakonu, ona se ni s pravilnikom ni bez pravilnika ne sme loviti. Ne može. Nikad. Čak ni Vučić ne bi mogao da odobri lov na afričku grlicu, dok se ne unese u zakon. Da li sam siguran da sam dobro razumeo? Kako da ne. Evo bar dva naučna dokaza da Čanak uopšte nije ciljao na našu grlicu:

1.       On ispravno kaže da se afrička grlica, za razliku od naše, ne gnezdi kod nas, nego u Africi, gde joj Afrikanci spaljuju gnezda da se ne prenamnože. To za spaljivanje doduše ne znam, ali Čanak je to valjda čuo od nekog verodostojnog.

2.       Po Čanku, afrička grlica samo preleće preko nas. Dolazi sa severa, iz Afrike (gde se jelda gnezdila) i ide na jug, u avgustu i septembru. Pretpostavljam da je Čanak čuo da postoji Severna Afrika koja bi, samo joj ime kaže, morala biti severno od nas. Kao što je Južna Afrika južno. Čanak Srbiju doživljava nekako između, što otvara neslućene mogućnosti za nove kontinentalne integracije. Šta god da je, u takvoj geografiji naša, obična grlica ne bi nikad mogla da se snađe.

Sad je bar jasno da Čankova intervencija ne ugrožava našu ugroženu grlicu.

Sve je to međutim mnogo opasnije.

Da li iz neznanja, ili iz pakosti (ili kombinacije ta dva) Čanak je ponizio Parlament, navukao na tanak led Predsednika Vlade, optužio republička ministarstva i uvredio jednu Ministru, pokazao da misli da su lovci pohlepne budale i neznalice, mediji ulizice, a ceo narod gramziv, naivan i glup. Isprovocirao je Vučića da izjavi da ga je baš briga za ugroženu vrstu, samo ako to donosi lovu, kako reče, „u državnu kasu“. Time je u Narodnoj Skupštini javno proklamovana državna i nacionalna doktrina „nema šta ne radimo za pare.“ Čanak je dosolio: ubijajmo afrogrlice, šta nas briga, tuđe su ili „udri je – nije iz našeg sela“. Posle se još setio da su afrikanke štetočine, pa na Pinku3 obznanio da nam italijanski lovci u stvari spašavaju rod suncokreta. I još nam plaćaju, budale, umesto da traže da mi plaćamo njima. Uvredio je dakle i Italijane. Ponizio je i paore, tvrdeći da im je prodaja afričkih grlica Italijanima jedini način da sastave kraj s krajem, pa se eto Čanak zalaže za paorsku dobrobit. Zamutio je (mutna voda je njegov prirodni element) dodatno odnose unutar Srbije implicitno prikazujući donošenje Pravilnika o izmenama i dopunama kao problem koji se odnosi na Vojvodinu, kao još jednu pakost koju zli Beograd čini Pokrajini.

U tih nekoliko replika koje je preneo nacionalni javni televizijski servis, a za njim i mnoge druge televizije, što u zabavnom, što u informativnom kontekstu, sadržani su svi najgori principi izopačene političke prakse u kojoj je, kako neko voli da kaže – sve dozvoljeno, kao u ljubavi i u ratu. Na društvenim mrežama se to zatim multipliciralo. Naročito u izjavama u prilogu na Pink3Info, svi su mogli da vide i čuju čoveka koga ništa nije sramota, ničeg se ne stidi, koji hladnokrvno i umešno improvizujući izmišlja najveće nesuvislosti a da i ne trepne. Zanimljivo je da vidimo šta kažu lovci. Mediji nisu preneli da je nešto o grličnom pitanju prozborio Predsednik LovSaveza Dragan Šormaz, iako je takodje narodni poslanik, isto kao i njegov zamenik Milan Kovačević. Valjda ih je sramota kad su čuli Čanka, pa mole Boga da im neko ne zatraži izjavu. Prilično kukavno ponašanje – morali bi bar da se javno ograde od čanačkih mitskih afroazijatičkih grlica. Većina ostalih lovaca takođe ćutke gleda u zemlju. Oni nit luk jedu nit na luk mirišu – na grlice ne dižu pušku a ni Italijani im ne udeljuju. U stvari, pametnim i obrazovanim lovcima jasno je da su lovostaj i zabrana lova lovne ekološke mere koje daju priliku populaciji divljači (plena), da se biološki oporavi od pritiska lovca (predatora). To nikako nije ono što su tražili zaštitnici ptica i protivnici lova. Zapitajte se zašto u celu Vojvodinu dolazi samo 400 puškonoša koje eufemistički nazivamo lovnim turistima, a nekad ih je dolazilo deset puta toliko? Samo iz jednog razloga – nema više onih velikih jata grlica, pobijene su odavno. Ova slika, onima koji ne vole sami da razmišljaju, objašnjava kako bi se to dalje odvijalo kad bismo poslušali Čanka:

Bojim se da Lovačkom Savezu (ili Savezima) predstoji mnogo nadoknade za propuštene časove edukacije članstva na temu održivi lov, jer neki najglasniji lovci pokazuju skandalozno nepoznavanje najelementarnijih lovnih pravila. Danas se u osnovnim školama uči o održivom korišćenju prirodnih resursa i o njihovoj ograničenosti. Otkud u Srbiji, i Vojvodini posebno, toliko neznanja i nepoštenja u krugovima na čijoj je odgovornosti održivost lova?

Nažalost, jedinu, kratkotrajnu korist od dosadašnjeg masakra grlica i pustošenja njihove populacije, po principu „ovim šorom više proći neću“, imalo je nekoliko manjih grupa ljudi koji dovode Italijane. Radi se o uskom grupnom interesu i maloj lovi u privatnim džepovima. Mnogo je smešna bila ona Vučićeva, uzbuđena izjava da je njega briga samo koliko će para da uđe u državnu kasu. Baš tako je rekao, u državnu kasu (ali neće, neće prvo da razmisli, ili da pita nekog, nego žuri, ponese ga oratorski žar). Bilo bi zanimljivo tačno saznati koliko je stvarno prošle sezone ušlo evara u državnu kasu po poziciji ubijanja afrogrlica?

I šta sad?

Velika šteta je napravljena, ali nije nepopravljiva. Bar su sve maske pale. Kao ružne karikature na površinu su isplivali ogoljeni iluzionisti, obmanjivači, mutivode i manipulatori, šićardžije, šverceri i šibicari. Nije teško pročitati ih i ne dopustiti im da za šaku sitniša upropaste sve što nisu sticali. Pokažite da imate građanski ponos i nastavite da se brinete o grlicama...