Pasje vrućine

Gledam neki dan moju ulicu. Pusta, bez vesele dečje graje, bez tupih udaraca dečačkih skejtbordova o asfalt, bez ptica, bez uobičajenog saobraćaja, bez daška vetra. Pritisli  sparina  i sunce moju bačku ravnicu sa svih strana, pa nas dinstaju na tihoj vatri danima. Povremeno promakne po neko, valjda samo onaj ko baš mora. Sve se to  ovih dana spustilo na Dunav, ili  traži zaštitu u klimatizovanim prostorima. Grad je prazan, a zamislite, šoping centri puni. U to sam se uverila neki dan kad sam morala da svratim u BIG, i kad sam jedva našla slobodan parking. Pomislila sam prvo, da nije njegova prvosveštenička ekselencija, prajm minister, iznenada odmrznuo novce a da ja to ne znam, pa je  narod u euforiji i k'o pušten s lanca počeo da kupuje sve i svašta?! Ubrzo su me razuverili prazni butici i besposlene prodavačice. Punom parom radili su samo kafići u kojima se vodila borba prsa u prsa za stolice i slobodno mesto, i šetači, šetači, šetači...Ljudi šetaju sa decom, onako porodično, i hlade se. Šta će?! BIG je ovih dana postao instant  korzo, pravi rock'n'roll posle toliko vremena,  jer nas već drugu nedelju ne napuštaju strašne pasje vrućine.

A kad će vrućine, ako neće sad?! Vreme im je. Sunce sija na sve nas i ima svoj uobičajeni sezonski ritam. Dobro, dobro...i poneku oscilaciju. Naravno da ja u suštini uživam,  nekako još uvek podnosim vrućinu, rashlađujem se i možda ponekad  procedim neku psovku, ali sam zapravo bezopasna.

Leto je moja sezona.

I ovog leta kadgod mogu pratim prirodu  od izlaska do zalaska sunca. To divno čudo ovog sveta! Pada mi na pamet Prust, kad kaže da usporimo život i jasnije vidimo sve njegove detalje. Pa eto onda, pitam se šta je to pasje vreme, i kakve su to pasje vrućine? I kakve veze s tim ima moj pas Mala, koja ne voli vrućinu, posebno ovu vojvođansku sparnu varijantu? Ali, ja znam šta ona voli, i misli. Švrćka se ona po bašti, ali kad baš pripeče hoće da ima slobodan pristup klimatizovanom prostoru u kući, pa da joj jedini napor bude igra s njenom koskom,  da spava do kasno popodne u rashlađenoj udobnosti, da živne tek predveče kad hoće da krene u redovni špacirung po okolišu. Tako da, i nije joj to neki pasji život. Ponekad bih volela da se menjamo. 

Dakle, kakve veze imaju veoma toplo vreme u ovo doba godine i psi? Ustvari, nikakve. Ovo vreme ima veze sa  zvezdama i sazvežđima i njihovim klackanjem po Univerzumu. Sasvim kratko,  astronomsko-laički, sazvežđe Orion, poznato i kao Lovac, u svojoj blizini ima sazvežđe Veliki Pas, tj. Canis Maior. Po starim predanjima Veliki pas je jedan od Orionovih lovačkih pasa. U sazvežđu Veliki Pas nalazi se zvezda Sirijus, (oko osam svetlosnih godina od nas) poznata  kao "zvezda Pas" još iz antičkih vremena.

Izuzimajući naše Sunce, Sirijus je najsjajnija zvezda našeg neba vidljiva sa Zemlje. Plavo-beli, ili  belo-plavi, najsvetliji dijamant. Kad bi nam on sijao umesto Sunca, dan bi bio svetliji oko 25 puta.  Njegova toplota ne dopire do nas, jer je  mnogo udaljeniji  od nas nego Sunce, (oko 500000 puta) što stari narodi i naučnici nisu znali. Tako da, ako je Sunce sijalica, Sirijus bi mogao biti neka moderna LED lampa, ali, od njegove toplote kod nas nema ni traga.  Stari Rimljani, Grci i Egipćani su  naslutili  veliku temperaturu ove zvezde (grčki, seirius - ekstremno vruć, užaren) koja  na površini ima temperaturu 10000 stepeni C, što je skoro dva puta više od temperature na površini Sunca.

Sredinom leta, on izlazi i zalazi sa Suncem, (konjunkcija sa Suncem), pa se izgubi  sa dnevnom svetlošću.  Stari Rimljani su znali da je Sirijus, iako se ne vidi po danu, još uvek tu na nebu,  pa su mislili da on dodaje svoju toplotu Sunčevoj, te da oni zajedno uzrokuju najvreliji period, najtoplije vreme u godini, tzv. dies caniculares,  pseće dane (canicula-mali pas) od početka meseca jula do druge polovine avgusta, a neki kažu i kasnije, do polovine septembra. (na severnoj hemisferi, na južnoj su to februar i mart). 

Tako su verovali. Ustvari, mnogo je ovakvih toplih dana sredinom leta  zbog aksijalnog nagiba Zemlje, kad je direktno okrenuta Suncu. To je već astronomija, o kojoj ja ne bih i ne mogu, ali koga zanima - precesija ekvinocija. Taj period  se od davnina zove pasje vrućine, ili pasje vreme, po zvezdi Pas - Sirijus, na engleskom jeziku period poznat kao the dog days of summer, tj. period  najtoplijeg i najsparnijeg dela leta.

No, na stranu predanja, ništa ne menja činjenicu da je danas kasni juli, i da nas čeka još puno vrelih dana.  Ako su u pravu oni koji kažu da pasje vrućine traju do početka septembra, treba pregrmeti i velikogospojinske vrućine. (28. avgust, i oko njega) Vrućine i sparine se nastavljaju, a meni ne preostaje drugo do da s Malom  patim u ovim doggoned letnjim danima.

(Eh, da i pleme u Africi, Dogoni, mi posle ovoga pada na pamet, kao slušna asocijacija. Pročitajte kao nepotrebno znanje, a nepotrebno znanje je kategorija koju ja obožavam.)

Pa šta, neka patimo, nek' se dinstamo, zar nije leto, i zar vrućini nije vreme?! Znam da ću patiti za ovim danima na zimu, ne smem ni da pomislim da ovo što kažem nije u redu. 

Vrućina je glavno letnje obeležje. Ono  što se nama u Novom Sadu dešavalo prošlog maja, juna, pa i jula, može se smatrati nedoličnim ponašanjem jednog leta.

Kaotakvog, da...

Manje kiše i oblaka ubuduće, nedolična leta!  Prekor zvuči dobro, hmm?! 

A ovogodišnje mi je... ma, bombona, ono pravo...