Il était une fois

Datum i godinu njegovog rođenja razvejaše vetrovi vremena uz enormnu pomoć ljudi  nesklonih mu. Datum i godina njegove smrti, takođe su nepoznati. Bilo je i ima onih koji tvrde da se nije ni rodio a opet drugi vele da nije ni umro. Hrišćanske crkve, posebice katolička i pravoslavna, tokom svoje duge istorije proglašavahu ga svecem nad svecima a onda se, niko ne zna zašto, dešavalo da padne u zaborav koji je umeo da potraje i dvestotinak godina.

Mnogi ga narodi svojatahu. Jevreji tvrđahu da mu se ime pominje u ključnim delovima Tore i Mišne a neki rabini, smatrahu ga začetnikom Kabale. Istini za volju, samo su najučeniji proučavaoci i poznavaoci Tore i Mišne, verovali da umeju i znaju da pronađu njegovo ime, godinama dešifrujući zamršene i isprepletane tekstove.

U najdubljim mračnim lagumima Vatikanske biblioteke, nalaze se specijalno napravljeni i zaštićeni kovčezi u kojima su, nedostupni javnosti, pohranjeni apokrifni spisi* od kojih  većina govori o njemu, njegovom delanju, čudima i čudesima koja je činio. Pre skoro četiri i po veka zahvaljujući bibliotekaru jezuiti Đanantoniju procurela je apokrifna priča da je na gori Sinajskoj Bog iz plamtećeg grma, njemu a ne Mojsiju dao Deset zapovesti!

Godine 1748 u Telgtetu, profesor, doktor teologije Hans Kristijan Krouli, objavio je o svom trošku neveliku knjižicu, traktat u kojem nedvosmisleno i neopozivo tvrdi za njega da je sam Sveti Ilija! Više od dvadeset godina sam pomno proučavao Bibliju, verske spise i dostupne mi apokrife, piše Krouli, i tvrdim sa sigurnošću od sto posto da sam u pravu. Svoju tvrdnju Krouli potkrepljuje njegovim neverovatnim moćima nezabeleženim kako u Bibliji tako i u istoriji.

Jedan od najvećih umova u istoriji čovečanstva, jezuita i profesor na jezuitskom univerzitetu, Ruđer Bošković, obrazlažući svoju tezu o paralelnim svetovima koji mogu egzistirati jedan pored drugog ili drugih ili se prožimati, nesumnjivo je imao njega na umu. Kretao se kroz vreme, iz prošlosti je lako stupao u budućnost, raznovremenske sadašnjosti, opet se vraćao u prošlost… Za njega nisu postojala nikakva fizička ograničenja, dešavalo se da istovremeno bude na više mesta. Na Saboru u Nikeji podržao je Arija uz još dvadestak biskupa. Poznato je da su se biskupi kasnije predomislili osim dva biskupa iz Libije. U početku, Euzebije iz Cezareje je predložio kompromisno rešenje ali su na kraju prevagu odneli Arijevi protivnici pa se Euzebije priklonio većini. Arije je prognan u Ilirik a njemu se gubi trag. Zatim ga nalazimo  u Rimu, dakle u prošlosti, gde se nudi da zameni Svetog Petra i umesto njega primi na sebe muke i raspinjanje. Rimske vlasti su odlučile da ih obojicu raspnu ali se on na izbezumljenje prisutnih, vazneo na nebesa.

Radakrišnan u svom obimnom delu Indijska filosofija, analizirajući određene delove Mahabharate, izokola, ne imenujući ga, navodi da se Brama rukovodio njegovim savetima. Čedomil Veljačić u takođe obimnom, duboko promišljenom, sa enormnim poznavanjem materije, delu Razmeđa Azijskih filosofija, pominje ga na više mesta i u najrazličitijim prilikama i okolnostima.

Jedna i nama poznata pikantna apokrifna priča govori o tome da je prorok Danijel odbranio lepu Suzanu na sudu na koji su je doveli požudni starci pod lažnom optužbom. Istina je sasvim drgačija! On je a ne Danijel odbranio Suzanu na sudu! Odavno je poznato u najužim crkvenim krugovima, da su Psalmi Davidovi njegovo delo. Naravno, crkva držeći se svojih kanona tvrđih od dijamanta, to nikad neće priznati!

Papa Benoa je govorio da je Sveti Jovan dolazeći u Efes poveo sa sobom i Hristovu majku ali istina je drugačija, on je, predviđajući rimske represalije, odveo Bogorodicu i Jovana u planinu svu obraslu gustom crnogoričnom šumom i maslinama iznad Efesa, stvorio im skromni dom i nekoliko meseci diktirao Jovanu u pero Otkrivenje. Vreme je zatrlo tragove njihovog bitisanja sve dok Katrin Emerih za koju se tvrdi (?) da je iako neobrazovana bila hrišćanski mudrac i mislilac, prethodno godinama istražujući sve moguće verske spise i izvore, iznela tezu o postojanju Marijine kuće i precizno je locirala. Zahvaljujući istraživanju Per Pualen Janga 1892 godine kuća je pronađena. Krova nije bilo, ostali su samo temelji i polusrušeni zidovi. Jangu a i do skoro je ostao nepoznat i nerazjašnjiv u jednu opeku utisnut znak. Krajem dvadesetog veka, arheolog sa Kembridža, Ser Džulijan Hopkins, objavio je je tezu da znak predstavlja njegovo tadašnje ime! U tezi je objasnio, inače vrstan i čuven egiptolog, da je u prikazima Izide i hijeroglofima koji se na nju odnose, iako Velika Boginja majka, shvatio da ima dvojnu prirodu, drugi deo nje je bio on. Osnov njegovog imena je uvek ostajao nepromenljiv. Prema prilikama, situacijama i vremenima u kojima je delovao, menjao se samo raspored slova, znakova, da ih tako nazovemo. Elen Pejgles u svojim Gnostičkim Jevanđeljima, ne otkrivajući njegovo ime, pominje ga na više mesta pod imenima Tome, Jude, Marije… Pjer Mabij u svom: Logika odana sluškinja, predlaže lažna rešenja, misli upravo na njega! Tražiti logiku u njegovom pojavljivanju i delanju, nestajanju i ponovnom pojavljivanju na ključnim mestima i u ključnim trenucima, je besmislen posao, ljudska logika je odviše uska da bi to pojmila!

Nebrojena čuda i čudesa, pripisivana ovom ili onom proroku ili svecu, bila su njegovo delo. Istina je da nije uspeo da spreči ubistvo Aveljevo, bog je na samom početku bio jak i moćan ali kasnije kada je bog počeo da se iživljava, njegova ruka je zadržala Avramovu da ne žrtvuje Isaka. Sotona mu je ponudio partnerstvo, čak lidersku ulogu, ne bi li zajedno svrgli nesavesnog, boga sklonog iživljavanju nad onim što je svojom voljom stvorio, govoreći: Zar ne vidiš šta radi svom odabranom narodu, svakog dana je sve luđi i izvitopereniji ali je on to odbio! Njegov zadatak u ovom svetu je bio i ostao da samostalno dela kada god bi smatrao za potrebno, vrlo često se suprotstavljajući božjem naumu.

Odavno ga nema! Verovatno u nekom drugom svetu daje sve od sebe. Odustao je! Odustao je i bog, prvi je odustao, već mu je bilo dojadilo da neprestance izmišlja raznorazne nepodopštine spram ljudi, potope, Sodome i Gomore, Vavilonske kule, muke Jovove, ni smrt na krstu sinovljeva, nije ga nešto baš dirnula. Ljudi su i bez njegovih ideja i zamisli istrebljivali i ubijali jedni druge. Sotona je takođe odlepršao u nove krajeve. On je ostao još neko vreme, uzaludno se trudeći da razumu prizove ljudski rod. Onda mu je došla do grla ljudska neutaživa želja i žeđ za krvlju. Ostavio ih je da se ubijaju, kolju i čereče, prepušteni svom najjačem nagonu.