састав на тему . . . . здес случајан
у векове загледан протекле,
историја свуда око мене,
често гледам палате поклекле,
и уњима ко да сутим сене,
сјаја бившег однели га дани,
све мачеве витезе принцезе,
одвезоше вранци разиграни,
упрегнути у небеске чезе.
сад духови - је ли веровати,
јурцају се одајама празним,
таваница зјапе неповрати,
све одише порукама разним.
које кажу - живот је ништаван,
мало јеси а заувек ниси,
о тананој нити - здес случајан,
судбина нам пресрећнима виси.
онако пензионерски, доконо, овомартовске сате прекраћујем шетњом повалети откривајући по ко зна кои пут , познате визуре сокака.у улици инжињера западе ми заоко ( као и вазда ) палата
неодржаване фасаде ,
али сјаја назирућег .ненасељенаје пар деценија од како је задњи ( повремени ) корисник Гроф де Монбар умро на својем породичном имању у северној Бургундији (з.п.Француска) ,стар и онемоћао, а наследници нешто разасути диљем Света на Малту и несвраћају. присетих се ,причао ми је мој ландлорд ксавијер ,заљубљеник у Валету и историју јој ,о некдашњем сјају ТЕ куће и значају њених власника на овим просторима у минулим временима, те о неизмерном им богатству које датира од давнина. . . .
кажу,Крсташки ратови почели су миленијум након Христа и потрајали око двесто година.Мисија им је била да поврате Свету земљу од неверника , да штите ходочаснике на путу у Свету земљу и да уједине западну и источну цркву ,Рим и Константинопољ ,али са заједничком тачком у Јерусалиму. Посебно, да стекну контролу над религијским местом као што је брдо са Храмом кои је уједно бијо и Дом Ковчега Завета ( чија је намена била да чува камене таблице на којима је било записано десет заповести које је мојсије донео са планине синај). Сумњалосе такођер да у његовим катаконбама су похрањене многе јеврејске свете књиге и рукописи, те копље којим римски војник касијус лонгин Исуса прободе, а посебно . . . Свети Грал – пехар са Последње Вечере у који је јосиф из ариматеје сакупио христову крв под крстом на калварији.
Копље су уистину и пронашли први крсташи за време опсаде сиријске антиохије , и то случајем. Уклештени, у једном моменту, од сарацена између опсадних зидина многи помреше од глади али се једном калуђеру указа визија да се копље налази ту, под њиховим ногама у црквици св. Петра. Закопаше и . . нађоше, па су Га потом као стег носили испред себе, у биткама. А како се на старонемачком копље каже franko ,наилазимо у арапским хроникама назив за све крсташе . . франци.
+ гроф поменут спочетка овог казивања волео је да особама од поверења документује свој дууги родовник пребирајући по већ натрулим преписима пергамената (које је забележијо михаел сиријски ,+1199, први хроничар темплара) из породичне ризнице, па је тако и отац мојега ландлорда био у прилици да их прегледа те се увери да има ту ретку срећу да се сусреће са директним потомком андре де монбара 
једног од оснивача реда храма тјст витезова темплара .
Читаосам,
свети град – јерусалим, који је био враћен у хришћанске руке након првог крсташког похода, постао је убрзо главно одредиште ходочасника из европе . хрлили су ови несвесни опасности, јер су путеви око јерусалима били озлоглашени због банди разбојника сарацена ( али и пропалих крсташа ).наиме, крсташи кои су навалили у јерусалим 1099 били су мешовито друштво витезова и вазала и свима њима је био обећан опроштај земаљскихим грехова зарад учествовања у првом крсташком походу, односно ходочашћу, како су га они именовали.заводљиво обећање опроштаја намамило је и друге, мање симпатичне ликове, мећу које су спадале особе шајдареног морала а који су користили крсташки поход као могућност за пљачку . . .
елем,1119 г, 1 француски племић, Ig de Pajen, дошао је на идеју да заштити понуте ходочаснике у свету земљу тјст светих мееста ( сефорија- у којој девица марија проведе детињство,
Витлејем – место христовог рођења, река јордан – јованово крштење исуса, разне локацие око галилејског језера која су била сведоком христова служења, те планина табор – место преображаја) па је сакупио групу од девет витезова ( један од њих је бијо андре де монбар подалеки предак помињаног +грофа) и са благословом краља јерусалима Baldvina II те озваничења планиране акције након сабора у наблусу 1120 г ред храма, тјст витезова
темплара, 
је основан и . . .кренуло се на реализацију замисли . . .Но нису нажалост током времена темплари остали на висини задатка повереног им од Папе булом Omne datum optimum писане у лутерану марта 1139 а која је ослободила темпларе свих других одговорности осим директне одговорности папи.стекли су витезови силна богатства ( ако су крсташи - темплари заиста и нашли нешто испод храма досад се није сазнало штаје то могло бити.дали су нашли драгоцене реликвије, балзамовану главу јована крститеља, документа која говоре о правом пореклу хришћана или поменути ковчег завета ? ко зана, можда је ископано блао које се састојало од злата и драгуља ?) те им се материјално стање поредило са тада крунисаним главама европе, што је овима засметало, па је папа иноћентије IV , маја 1252 издао (нову) папску булу Ad extirpanda, а потом инквизиција . . одради своје, па (и) многи витезови окончаше спаљени на ломачи . . но благо темплара (заувек ?) неоткривеко оста . . . Размишљам нешто , историја је уистину свуда около нас ,само је треба уочити .Наравно ко тој лажљивици ,значаја придаје. Ко ја.
* живота кратког, историја дуга