Gost autor| IT

Šta je TPP i da li se maže na `leba?

/ 11.10.2015. u 19:16

Komentari: 326
Čitanost: 22481
/
Preporuke: 952
/

Gost autor grmfrm

TPP - Trans Pacific Partnership je sporazum o slobodnoj trgovini između SAD i drugih brojnih nacija lociranih oko Pacifika. Ako se usvoji, on će uticati na sve, od poreske polise do zaštite intelektualne svojine.

Ovakvi sporazumi nisu novost, i razne države imaju ovakve i slične sporazume svuda na svetu. Ne, ono što je ovde privuko pažnju javnosti je sto je pisan u tajnosti, i o njemu se i u tajnosti pregovara već duže vreme. Druga bitna stvar je što sadrži neke odredbe koje zadiru u sam suverenitet država potpisnica. Pa hajde da vidimo o ćemu je reč.

Koje su prednosti sporazuma TPP - Slobodna trgovina je dobra u određenim situacijama ali trgovina između nacija dozvoljava svakoj zemlji da specijalizuje proizvodnju onoga gde ima komparativnu prednost. Primer koji se navodi je Japan, koji ima visoke takse za svinjsku industriju. Kada u Japanu potpišu TPP, ove takse se brišu što će omogućiti recimo konkurentima iz SAD da uđu na ovo tržište - pri tom TPP dodaje nove zakone zaštite intelektualne svojine koji štite izvornog vlasnika iste, pa tako konkurenti iz Japana ne smeju da koriste istu tehnologiju kao kompanije iz druge zemlje.

A koji su nedostaci TPP-a – Postoji mogućnost da TPP duboko podrije poslovni ambijent države potpisnice. Po delovima TPP dokumenta koji su iscureli u javnost, korporacije praktično mogu da tuže državu, jednu ili više, ako posegnu za zakonima o zaštiti okoline koji bi štetili poslovanju tih korproracija. U suštini, TPP osigurava pravnu sigurnost na svetskom nivou, da je profit koji biznis pravi bitniji od zdravlja planete. Najdrakonskiji deo TPP-a se odnosi na zaštitu autoskih prava i intelektualne svojine. Prema njemu predviđene su rigorozne kazne za povredu patenta i neovlašćeno korišćenje tuđeg dela.
Ali TPP se ne zaustavlja tu već se povredom intelektualne svojine smatra i ako se izvrši neovlašćena izmena autorskog dela ili patenta, za šta se takođe predviđaju nemilosrdne kazne. Ovde se, na primer, može navesti ako napravite neku modifikaciju za aplikaciju ili sam operativni sistem, a najčešći primer su modovi za igre na kompjuteru. Iz ugla harvera to bi bila izmena nekog dela mašine ili uređaja. Dalje možete već i sami da predpostavite koje bi bile posledice.

Sporazumi o slobodnoj trgovini postoje odavno. Ono što je problem kod TPP-a je što dozvoljava korporacijama i velikom biznisu da manipuliše tržištem, akcijama, hartijama od vrednosti i valutom kako im odgovara, bez zakonskih posledica, jer sa TPP biznis je iznad zakona i Ustava jedne države. Ne samo to, nego dozvoljava kompanijama da se kreću kroz svet kako žele. Ako se negde u nekoj zemlji povise porezi, kompanija jednostavno može da ode, bez pravnih posledica, ostavljajući hiljade ljudi bez posla i samim tim manje profita za državu.

Kao jedan od primera onih koji su protiv ovakvih sporazma, sa pravom, dat je primer Australije koja ima sličan sporazum sa Hong Kongom. Tamo je bio donet zakon o obavezi jasnog pakovanja cigareta, koji se ne bi reklamirao deci. Duvanske kompanije su potom tužile Australiju, po osnovu tog sporazuma, i ona je bila primorana da povuče zakon. Dakle, Australija se odrekla svoje suverenosti pod pritiskom mega kompanija.

Jedan od glavnih problema sa TPP je što omogućava velikim medijskim kompanijama da nam ograničavaju kako i kada ćemo moći da pristupamo našim slikama i video klipovima kao i njhovim uslugama (cloud computing je samo početak), zatim omogućava nova pravila koja bi prisillila provajdera da nadgleda online aktivnost korisnika, kao i mogućnost da velike korporacije mogu da ugase bilo koji web sajt, i uklone sadržaj istog ako im ne odgovara. Nadalje mogu naterati vašeg provajdera da preda vaše private podatke medijskim korporacijama bez predhodnog odobrenja i zaštite bilo koje vrste.

Pored TPP u izradi je TIPP namenjen Evropskoj Uniji i na kraju Srbiji. Srbija je već na svoju štetu potpisala SSP a verovatno će biti naterana da potpiše i ovaj “bilateralni sporazum” čime uopšte više neće biti važno koje zakone imamo.

Evo nekoliko linkova za dalje informisanje
http://stopthetrap.net/
https://www.eff.org/issues/tpp

Strip koji odlično objašnjava ozbljnost situacije
http://economixcomix.com/home/tpp/

Atačmenti

download (1).jpg / 15.47 / KB image/jpeg

Tagovi

postavite na |

Komentari (326)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

noboole 19:52 12.10.2015

Re: .

maksa83
(jel ovo znaci da sam starbaks hipster?)

Je l' tamo naručuješ Venti Iced Skinny Hazelnut Macchiato, Sugar-Free Syrup, Extra Shot, Light Ice, No Whip (ovo je sve bila jedna kafa) ili ristreto?

U starbaks ne idem, samo u pab gde pijem limunadu=7up(tm).

tadejus 19:54 12.10.2015

Re: .

noboole

Tolika nezainteresovanost za zakone koji po onome sto je do sada curelo znacajno narusavaju neke prilicno fundamentalne slobode je zapanjujuca.

jesi probao nekad da pročtaš nešto od tih trgovinskih sporazuma?probaj, objasniće ti nezainteresovanost..predlažem pomenuti srpski ssp (834 strane) ali moraćeš onda i carinsku tarifu (1047 strana ali istraj, vrijedi)..

(O, da li zaista ovo moram da objasnjavam)Ne, naravno da ne citam trgovinske sporazume. Postoje ljudi , organizacije (citaj mediji) kojima je u opisu posla javni nadzor. Oni su karika koja je zakazala.

pa ja isto kažem..
zakazali načisto..
zanimljivije im bilo da saznaju dal Staniji smrde noge nego da čitaju carinsku tarifu.. istina, stvar malo sporo teče pri početku, al tamo negdje od 563 strane se baš zakuva..

noboole 19:56 12.10.2015

Re: .

tadejus
noboole

Tolika nezainteresovanost za zakone koji po onome sto je do sada curelo znacajno narusavaju neke prilicno fundamentalne slobode je zapanjujuca.

jesi probao nekad da pročtaš nešto od tih trgovinskih sporazuma?probaj, objasniće ti nezainteresovanost..predlažem pomenuti srpski ssp (834 strane) ali moraćeš onda i carinsku tarifu (1047 strana ali istraj, vrijedi)..

(O, da li zaista ovo moram da objasnjavam)Ne, naravno da ne citam trgovinske sporazume. Postoje ljudi , organizacije (citaj mediji) kojima je u opisu posla javni nadzor. Oni su karika koja je zakazala.

pa ja isto kažem..
zakazali načisto..
zanimljivije im bilo da saznaju dal Staniji smrde noge nego da čitaju carinsku tarifu.. istina, stvar malo sporo teče pri početku, al tamo negdje od 563 strane se baš zakuva..

Pa nek citaju od kraja.

niccolo 20:09 12.10.2015

Re: .

Sugar-Free Syrup

Ko zna šta guraju u taj sirup...

Goran Vučković 20:38 12.10.2015

Re: .

Ko zna šta guraju u taj sirup...

Ako misliš na Kamerona - ne, taj je u slan'nicu.

Dont Fear The Reaper 20:41 12.10.2015

Re: .

niccolo
Sugar-Free Syrup

Ko zna šta guraju u taj sirup...

Pa lepo piše šta sve guraju - veštačko sladilo (Sucralose - popularna zamena za Aspartam), veštačke arome, po neku čak i "Prirodnu" aromu, Natrijum benzoat, iliti E211, iliti konzervans (to su one kesice što pazariš kada praviš zimnicu - pa ako preteraš shebeš joj ukus)

NB - hebeš kafu sa šećerom, veštačkim ili prirodnim, u oba slučaja je - Bljak! ;>

freehand 20:45 12.10.2015

Re: .

tadejus
noboole

Tolika nezainteresovanost za zakone koji po onome sto je do sada curelo znacajno narusavaju neke prilicno fundamentalne slobode je zapanjujuca.

jesi probao nekad da pročtaš nešto od tih trgovinskih sporazuma?probaj, objasniće ti nezainteresovanost..predlažem pomenuti srpski ssp (834 strane) ali moraćeš onda i carinsku tarifu (1047 strana ali istraj, vrijedi)..

(O, da li zaista ovo moram da objasnjavam)Ne, naravno da ne citam trgovinske sporazume. Postoje ljudi , organizacije (citaj mediji) kojima je u opisu posla javni nadzor. Oni su karika koja je zakazala.

pa ja isto kažem..
zakazali načisto..
zanimljivije im bilo da saznaju dal Staniji smrde noge nego da čitaju carinsku tarifu.. istina, stvar malo sporo teče pri početku, al tamo negdje od 563 strane se baš zakuva..

A šta tebe, u stvari, tera da pišeš ovakve besmislice bez sadržaja?

predatortz 20:51 12.10.2015

Re: .

A šta tebe, u stvari, tera da pišeš ovakve besmislice bez sadržaja?

Stanija je veoma sadržajna tema!

niccolo 21:03 12.10.2015

Re: .

hebeš kafu sa šećerom

Dabome...

Ako misliš na Kamerona - ne, taj je u slan'nicu.

Nisam ispratio ovo?

noboole 21:22 12.10.2015

Re: .

Hajde sad hipsteri i twickenham, mars sa moje niti. :)

emsiemsi 05:23 13.10.2015

Re: .

predatortz
A šta tebe, u stvari, tera da pišeš ovakve besmislice bez sadržaja?

Stanija je veoma sadržajna tema!

Ко је Станија !?

predatortz 07:47 13.10.2015

Re: .

emsiemsi
predatortz
A šta tebe, u stvari, tera da pišeš ovakve besmislice bez sadržaja?

Stanija je veoma sadržajna tema!

Ко је Станија !?

Slatko devojče, završila Ekonomski u Bg. U medije izlazi sa jakim argumentima...

Cyrano de Bergerac 10:03 13.10.2015

Re: .

predatortz
emsiemsi

Ко је Станија !?

Slatko devojče, završila Ekonomski u Bg. U medije izlazi sa jakim argumentima...

Sad se to tako zove?

ivana23 21:10 12.10.2015

***

As negotiators and ministers from the United States and 11 other Pacific Rim countries meet in Atlanta in an effort to finalize the details of the sweeping new Trans-Pacific Partnership (TPP), some sober analysis is warranted. The biggest regional trade and investment agreement in history is not what it seems.

The Trans-Pacific Free-Trade Charade - ceo tekst

by Joseph Stiglitz and Adam Hersh on 5 October 2015

noboole 21:32 12.10.2015

Re: ***

Deo u vezi farmaceutske industrije je horor. Citao sam negde da je upravo mismatch u zakonodavstvima omogucio indijskim kompanijama da proizvedu jeftine hiv lekove koji su znacajno oborili trosak i prakticno spasili veliki broj zivota u nerazvijenom delu sveta. Sa T[TP].* sporazumima to ce se tesko dogadjati.

alselone 21:35 12.10.2015

Re: ***

farmaceutske industrije je horor.

Ko zna ko je ovaj lik zna kuda saga sa slobodnodivljim kapitalizmom ide.

ivana23 21:37 12.10.2015

Re: ***

noboole
Deo u vezi farmaceutske industrije je horor. Citao sam negde da je upravo mismatch u zakonodavstvima omogucio indijskim kompanijama da proizvedu jeftine hiv lekove koji su znacajno oborili trosak i prakticno spasili veliki broj zivota u nerazvijenom delu sveta. Sa TT.* sporazumima to ce se tesko dogadjati.

Uzbrdo sam linkovala tvit Snoudena. Teze se cita, al' se mogu povecati slova) koji bas to kaze.

noboole 22:06 12.10.2015

Re: ***

alselone
farmaceutske industrije je horor.

Ko zna ko je ovaj lik zna kuda saga sa slobodnodivljim kapitalizmom ide.

Karl Marks?

alselone 22:16 12.10.2015

Re: ***

Karl Marks?

Pogle ponovo, nisam rekao da lik na slici zna.

naginata_83 05:04 13.10.2015

Re: ***

The Trans-Pacific Free-Trade Charade - ceo tekst

Odlican tekst. Jasno je zasto korporacije na Zapadu tako puno trebaju TPP, TTIP i TISA jer je stao rast. Rezultat ovih sporazuma kod razvijenih bi bio privredni rast sa umanjenjem demokratije (i verovatno daljim rastom drustvene nejednakosti). Kod nerazvijenih rezultat bi bio mozda neki pocetni rast (zavisno od dubine rupe u kojoj se trenutno nalaze) ali dugorocno ni od toga nema nista plus nikakva demokratija i jos veca nejednakost... Ali interesima krupnog kapitala ima da bude bolje bilo gde da su. Em nova trzista, em uklanjanje slabije konkurencije putem uklanjanja barijera em jeftina radna snaga... divota

Odlican mi je ovaj citat Varufakisa koji sma juce nasla na B92

Potrebna je demokratska država koja kontroliše one koji su dobili najveću moć u komodifikacijskom procesu. Oni moraju biti kontrolisani po principu jedna osoba – jedan glas. Danas, kada odemo u prodavnicu kupujemo dolarom, evrom, rubljom. I glasamo... Svaki put kada kupite ajpod, vi glasate za Epl. Tržište je zapravo u našem glasačkom sistemu, i to nije više princip jedan čovek – jedan glas, već imate glasova onoliko koliko imate rublji, evra ili dolara

I sad to uporedimo sa izjavom one Cecilie Malmstrom, visoke poverenice EU za trgovinu odgovorne za pregovore TTIP sa Amerikom u ime svih stanovnika EU:

I do not take my mandate from the European people

I na kraju Stiglitz

Kada bi pregovarači stvorili istinski režim slobodne trgovine, kojem bi javni interes bio na prvom mestu, a mišljenja običnih ljudi imala istu težinu kao ona korporativnih lobista, bio bih optimista da će iz toga proizaći nešto što će ojačati ekonomiju i unaprediti društveno blagostanje. Međutim, stvarnost je takva da imamo kontrolisani režim slobodne trgovine kome su interesi korporacija na prvom mestu, a sam proces pregovaranja nedemokratski i netransparentan.

Šanse da će od rezultata predstojećih pregovora neku korist imati i obični Amerikanci su male, a na eventualnu korist građana drugih zemlja ne treba trošiti reči.

freehand 11:48 13.10.2015

And now here is

... the fuckin' news:

Milan Novković 12:44 13.10.2015

Re: And now here is

freehand
... the fuckin' news:

Što bi rekla Tadejus ja sam počeo da mračim kad sam posle više godina pauze, kako je počeo da se dešava "narod" u Ukrajini, ponovo počeo da "konzumiram" vesti donekle.

To da je BBC na nekim informativnim poljima postao tuga je već bilo oformljeno u meni, ali nije lako otresti tužno osećanje da možda baš u ovoliko "razvijenoj" zemlji to ne bi trebalo da se dešava.

A prosti su obrasci, i kako sad alternativna štampa viče svi značajni zapadni mediji su uglavnom kupljeni što se tiče značajnih geo-političnih i big-biznis vesti, daš čoveku dobru kintu i uhvatio si ga za jajca (ili neko dugi, ako ti se ne sviđa metafora

Daš nekom BBC uredniku milion funti godišnju platu i gotova priča, ako je bol uništenih života tamo-negde do tog trenutka i osećao "platica" mu dođe kao pain-killer.

freehand 12:51 13.10.2015

Re: And now here is

Što bi rekla Tadejus ja sam počeo da mračim kad sam posle više godina pauze, kako je počeo da se dešava "narod" u Ukrajini, ponovo počeo da "konzumiram" vesti donekle.

Meni su se svi alarmni popalili sa dešavanjima pre i za vreme bombardovanja '99. ne zato što ranije nisam bio svestan lažnih slika niti zato što smo ovde bili direktne žrtve, već zato što se tu do koske ogolila strašna diskrepanca između realnosti i njenog do neprepoznavanja izvrtanja u medijima koje smo smatrali vrhovima profesije.

omega68 12:13 13.10.2015

Али коме причатиi?

„Ово је највећи протест у Немачкој после много, много времена“, рекао је један од организатора Криштоф Бауц.

Скуп у Берлину показује да су грађани Европе спремни да и на улицама захтевају одбацивање TTIP, а не само online петицијом, коју су до сада потписали милиони. Овакви скупови можда сами по себи неће спречити потписивање TTIP, али ће довести до тога да ће све већи број грађана Европе сазнати о чему се заправо ради. Медијска блокада је очекивано чврста, али није непробојна – без обзира колико се скуп у Берлину и сличне антиTTIP акције крију од очију јавности, информација ипак до људи долази, а канали су бројни.
Осврнимо се сада мало на саму есенцију TTIP. Зашто је он заправо толико лош? Уговором би се кренуло у напад на јавне службе. TTIP би отворио приватним компанијама европски здравствени систем, образовање, чак и снабдевање водом – наравно, америчким приватним компанијама. Другим речима, ствари које данас још увек узимамо здраво за готово у блиској будућности би могле бити под пуном контролом америчке корпоративне капиталистичке класе.

О самим преговорима народе Европе лажу. Тако је Европска комисија прво тврдила да јавне службе неће бити везане за TTIP да би касније британски министар трговине Лорд Ливингстон признао да су јавне службе ипак „на столу“. Јасно да су на столу, па ту и јесте новац, то и јестр главни циљ TTIP да преузме остатке европске социјалне државе и од ње створи профитабилан бизнис. За просечног становника то би била катастрофа незамисливих размера.
Уговором би се Европа пребацила на „амерички модел“ када је реч о храни. У САД је данас већ око 70 одсто све хране која се може купити у продаваоницама генетски модификована. Са друге стране, Европа има строга правила и готово да се ништа од ГМО не пушта у продају. Од хормона раста до забрањених пестицида, Европа ће се отворити по целом низу питања. Исто вреди и за природну околину – ЕУ тренутно има на снази тзв. REACH регулације, које строго контролишу токсичне супстанце у природи. У Европи због тих регулација компанија мора прво да докаже да су њене супстанце сигурне пре него их почне користити, а у САД је обрнуто – свака супстанца се може користити док се не докаже да је опасна. На пример, ЕУ тренутно има забрану кориштења за 1.200 супстанци у козметици, а САД само 12.

Све рестрикције које је ЕУ увела на банке, управо да се не би десила још једна велика финансијска хаварија као она 2008, могле би бити подигнуте ступањем TTIP на снагу. Другим речима, TTIP ће вратити сву моћ назад у руке банкара.

Европљани су се масовно побунили против уговора ACTA, који је ограничавао приватност корисника на Интернету. Европски парламент је 2012. одбацио ACTA после демонстрација широм континента. Али TTIP би вероватно вратио све темељне одредбе ACTA.

ШТА НАРОДИ ЕВРОПЕ МОГУ ДА УЧИНЕ
Из ЕУ су чак признали да би TTIP „вероватно“ повећао стопу незапослености јер би прелазак на „амерички систем“ значио и знатно слабљење синдиката и радничких права. Примери претходних уговора о слободној трговини потврђују овај страх. Кад је потписана NAFTA, уговор између САД, Канаде и Мексика, изгубљено је око милион радних места током 12 година, а пре потписивања обећавало се отварање стотина хиљада радних места.
Највећи проблем TTIP је вероватно огроман напад на демократију и државну власт. Наиме, потписивањем TTIP увео би се процес под називом ISDS (решавање спорова између инвеститора и државе). Корпорације би добиле могућност покретања тужби против држава уколико политике државних власти оузрокују „губитак профита“. Другим речима, неизабране међународне корпорације могле би да диктирају политику демократски изабраној власти.
Слични уговори на билатералним нивоима већ свуда у свету доводе до огромних неправди. На пример, после катастрофе у нуклеарној електрани Фукушима у Јапану, Немачка је одлучила да смањити зависност од нуклеарне енергије, што је резултовало тужбом шведске енергетске компаније Ватенфал, која је тужила немачку владу за милијарде долара штете. Шта то значи? Државна власт може да донесе исправну одлуку у интересу народа, а страна корпорација онда може да тужи ту државу и на крају трошак сносе порески обвезници те државе. Ништа не може бити више антидемократски од овога.

Ово су само неки од разлога зашто би народе Европе требало да буде страх TTIP. Сваки разуман грађанин Европе гласаће против потписивања TTIP са САД. Али постоји „квака“ – нитко их ништа неће питати. Да, управо тако, јер о прихватању TTIP неће се организовати никакав референдум, ништа. Чак ни детаљи преговора нису јавни.
Ово већ је сумрак демократије, који ће се ускоро претворити у мркли мрак ако се нешто не подузме. Али шта народи Европе уопште могу учинити ако им нико не да могућност да гласају о TTIP? За почетак, морају се организовати, ширити информацију о TTIP и опасности која произлази из њега. Морају да раскринкају циничне и манипулативне пропагандне радове, којима се већ дуго тврди да би било добро да корпорације воде нашу судбину, како ГМО „није толико опасан“, како је тржиште „светиња“ и како „банкари знају најбоље“.

Ово што је остало од европске демократије требало би бранити данас и не дозволити да се једног дана пробудимо у „америчком сну“, који је увезле антинародна и антиевропска државна власт, које већ самим преговарањем у тајности о усвајању TTIP већ учествује у чину велеиздаје.
АНТУН РОША / Д. МАРЈАНОВИЋ

omega68 12:21 13.10.2015

:)

Otkad su federalna vlada i zakonodavstvo države Teksas otkazali planove za koridor Trans-Teksas (ili NAFTA superautoput), teorije o Severnoameričkoj uniji su postale manje popularne.

Međutim, s vremena na vreme se pojavi neka nova priča koja ukazuje na to da SAD razmišljaju o tome da se ujedine sa Kanadom i Meksikom, formirajući superdržavu poput Evropske unije.

Najnovija vest dolazi iz Kanade, gde je otkriveno da su šef Odbrane, general Tom Loson i bivši predsednik američkog Odbora savetnika odbrane, general Martin Dempsi, jednom prilikom raspravljali o planu integracija vojske SAD i Kanade. To na prvi pogled ne zvuči kao iznenađenje pošto ove snage zajednički deluju već dugo godina.

Međutim, po ovom planu bi bilo omogućeno da osoblje iz svih branši vojske, pa i iz specijalnih snaga, može biti raspoređeno u okviru istih jedinica pod jedinstvenom komandom. Razgovori su održani u oktobru 2013. godine, a dokumenti koji ih potvrđuju su dobijeni po zahtevu Akta o pristupu informacijama.

Ono što je naročito alarmantno povodom ovog plana jeste činjenica da su general Dempsi i general Loson ozbiljno raspravljali o ovoj ideji bez znanja američkih i kanadskih vlasti.
S druge strane, ne bi bilo iznenađujuće da su vlade znale za ovaj plan, ali da pokušavaju to da zataškaju. Oni znaju da bi veliki broj glasača bio zaprepašćen ovakvom idejom, pogotovo sa kanadske strane, pošto bi se to posmatralo kao potpuno potčinjavanje vojsci SAD.

To je verovatno glavni razlog zašto taj plan nikad nije dospeo u javnost. Kanadsko ministarstvo odbrane je navelo da Kanada nije spremna za takvu integraciju, iako je spremna na zajedničku saradnju između Kanade i SAD.

Oni u stvari planiraju da sve to urade u tajnosti kako javnost ne bi napravila problem oko toga.

Jednog dana ćemo se prosto probuditi i shvatiti da se pojavila Severnoamerička unija, nemajući pojma kako je do toga došlo.

anonymous 06:39 18.10.2015

Dobrodošli ....

..... u novu epohu korporativnog totalitarizma.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

uros_vozdovac

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Šta je TPP i da li se maže na `leba?

Atačmenti

Tagovi

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

Re: .

***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

Re: ***

And now here is

Re: And now here is

Re: And now here is

Али коме причатиi?

:)

Dobrodošli ....

uros_vozdovac

Blogovi autora

Najnovije VIP blogeri

Najnovije blogeri

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana