ALAT, NE KAUČ

Piše: Rodoljub Šabić 

"Vreme se mora koristiti kao alat, ne kao kauč". Na rečenicu koju pripisuju Dž.Kenediju, podsetio me jučerašnji dan. Naime, juče je bilo tačno godinu dana od kako sam Vladi, odnosno nadležnom Ministarstvu pravde, dostavio Model zakona o zaštiti podataka o ličnosti pripremljen u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Potreba noveliranja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ili njegova zamena potpuno novim tekstom uočena je još odavno. Ministarstvo pravde je još tokom 2012. godine formiralo Radnu grupu za izmene postojećeg ili izradu potpuno novog teksta zakona ali je to, do sada ostalo bez ikakvog vidljivog rezultata.

Vlada Srbije je u Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije koji je donela u decembru 2012. kao rok za usvajanje tog zakona utvrdila kraj trećeg kvartala 2013.  Rok je propušten.

U Akcionom planu za ispunjavanje preporuka Evropske komisije koji je Vlada donela u februaru 2014. kao novi rok utvrđen je kraj drugog kvartala 2014. I taj je rok propušten.

U prvoj verziji Nacrta Akcionog plana za poglavlje 23 (avgust 2014.) više i nije utvrđivan nikakav rok. Samo je stajalo "biće naknadno određeno počev od trećeg kvartala 2015". Uprkos tome što nije moglo biti sumnje da će dalje prolongiranje uređenja ove oblasti izvesno uvećati ionako ogroman broj postojećih problema!

Imajući u vidu, dotadašnje "rezultate", iako priprema zakona, naravno, nije nikakva obaveza Poverenika, moji saradnici su, po mom nalogu, pripremili pomenuti Model. Cilj je bio dvostruk i valjda očigledan - da damo doprinos izvršavanju obaveza države na planu usklađivanja našeg pravnog sistema sa pravnim tekovinama EU i što je još važnije, na planu stvarnog unapređenja normativnog okvira u važnoj i delikatnoj oblasti ljudskih prava. 

Moji saradnici koji su radili na izradi Modela, spadaju u najuži krug dobrih poznavalaca ove materije kod nas. A i konsultacije sa nekoliko univerzitetskih profesora, koji se tom materijom bave, kao i sprovedena javna rasprava sa velikim brojem učesnika, dali su doprinos kvalitetu sadržine Modela.

Siguran sam da Model zakona može da posluži kao više nego solidna osnova za novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je Srbiji neophodan. A siguran sam i da je godinu dana za svakog ko misli, sasvim legitimno, da u Modelu nešto treba dodati, izbaciti, popraviti, više nego dovoljno vremena da to i uradi.  

Ipak, godina je prošla, opet bez ikakvog efekta. Za "naše aktivnosti" na uspostavljanju normalnog normativnog okvira za zaštitu podataka o ličnosti ne možemo reći čak ni da teku "puževskim" korakom! Gde se i kada tom "brzinom" stiže? Ili se samo "leži"?