размишљам ето тако, гледам неке људе из СЛО и ХРВ, ЦГ и МАК, БиХ, како су се одрекли Србије из Страха, и гледам, генерално, Србе на Западу, који су се разочарали у нас и постали хладне, дистанциране бичерке, натриповане да су нешто друго, што услед Милошевића, што Тадића, што тренутачне угробљујуће Земљу власти, па се питам - how weak one should be in order to deny his or her own identity. dajder, да претресемо зашто смо почели да мрзимо то што јесмо?
Србију су 1903-1943. држали Карађорђевићи, који, ако је Кинг Пера био скроман лик, онда је Кинг Алекс био глупча који је покушао диктатуром да успостави српску Супрематију над околним народима. то није ишло, па су га рокнули жабарски фаширани, плус Македонци, плус Совјетски Савез. Алекс је умро с уздахом да му чувамо Југославију - лепа мисао, актуелна и данас, али он сам није ништа урадио да је сачува, већ је уводио смрдљиве диктаторске форе, као гробарствујушчи и педерствујушчи.
српске комуњаре: Ранковић, Крцун, Ђилас, Стамболићи, Ћосић, Марковићи и Милошевић; радили су ништа друго но да убију слободарски дух Србије, и повлачили су изразито кретенске потезе што су Србију данас претворили у модерну робињу.
њихова Удба је организација, орг коју су створили у суровој зими 1941. на 1942., елем, орг која дилује хероин и стара се да, када дођете до ситуације да нешто значите (хвала Богу, никада нећу бити горе, где се гикови воле), побрине се да вам стави бомбу на симс, просто зато што не гледа колико пара може да заради од вас у наредних 50-100 година, већ гледа да ли можете да им покварите неке тренутачне пајдарошке дилове.
данас смо ми земља парализоване унутарњости, јер Удба гледа како да вас спречи а не како можете допринесете дугорочном развоју, док нам је Дија Спора скуп разочараних индивидуа које су се, ето, натриповале да припадају неком другом Систему, осим и поред свог Народа.
закај је то тако не знам, ваљда зато нас је Запад сморио - није морао нити једну бомбу да баци, могао је једноставно товарити овим аутонихилизмом, док је охрабривао појединце да ломе сваку суштину слободе у појединачним личностима, претварајући нас у послушничке и улизичарске ништарије.