ISIDORA SEKULIĆ, spomenik za sva vremena...

Antologijski govor

Topčiderski breg mudrosti

Najzad, u sredu 25. novembra 2015. godine, na obodu lepog parka - ukrasa Topčiderskog brda (ugao ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog), u blizini kuće u kojoj je živela i stvarala, otkriven je spomenik posvećen Isidori Sekulić, umetnički rad vajara Zdravka Joksimovića.

U prisustvu stotinak poštovalaca i djaka OŠ "Isidora Sekulić", spomenik je otkrio akademik Ljubomir Simović, antologijskim govorom koji nikoga nije ostavio ravnodušnim.

"Poštovani prijatelji, bilo je nešto duboko paradoksalno u tome što mi danas, svečano u prirodnoj veličini, otkrivamo spomenik Isidori Sekulić. Paradoksalno u odnosu na ono što je ona u svojoj poslednjoj volji naložila: 'Da se moj leš zavije u čaršav iz mog domazluka, da se položi u najprostiji čamov sanduk i spusti u sirotinjsku raku, po redu na groblju. Bez ikakve aranžirane sahrane, bez govora i venaca, bez novinskih članaka. Sveštenik će me ispratiti i očitati mi prostu molitvu Gospodnju, a sem sveštenika moji najbliži prijatelji koliko mogu i htednu.' 
U svojim molitvama u Topčiderskoj crkvi ona je molila boga da bude sitna kao morski pesak i da pred njega stigne među poslednje. Da li mi danas otkrivanjem ovog spomenika izneveravamo poslednju volju Isidore Sekulić? Mi ovaj spomenik ne podižemo i ne otkrivamo zato što je potreban njoj nego zato što je potreban nama, da nas podseti na savete, upozorenja i znanja koje je ona, sledeći Dositeja i Steriju, ostavila u svojim knjigama, koje nismo dovoljno čitali.
Nije slučajno to što se u ovoj prilici prvo sećam njenih tekstova: "Mit i stvarnost", "Kulturni nacionalizam", "Irci i nacionalizam - opomena nama Srbima", "Krvavi nacionalizmi ili o Vojvodini". Da smo čitali to što je Isidora o našem odnosu prema stvarnosti, o nacionalizmu i patriotizmu pisala 1911. godine, 1912. i 1913, 1922, 1928, ne bi nam se 1991, 1993, 1997, 1998 i 1999. dogodilo to što nam se dogodilo.

Spomenik Isidori Sekulić koji danas otkrivamo vidim i razumem kao putokaz koji treba da nas uputi ka znanjima i mudrostima naslaganim među njenim knjigama. Prvo što bi odavde, danas kada se vratimo svojim kućama trebalo da uradimo, jeste da sa polica poskidamo i otvorimo njene knjige i da se udubimo u čitanje i učenje. Badava joj podižemo spomenik ako je ne budemo čitali i sledili."  

Odlomak iz intervjua sa Isidorom Sekulić (1957.):

"...Napisala sam bila drugu knjigu o Njegošu, ali sam je posle Đilasovog napada bacila u peć.
- Pogrešili ste, jer je sve efemerno, pa i Đilasova uloga.
- Da, ali sam se ja bila prepala da me ne uhapse. Ubeđena sam da je hteo da me uhapsi. To je bio direktan napad policije na mene. Bila sam pripremila sve da se obesim ako dodju da me hapse. Ja, ako imam metafizička gledišta, ne izlazim na ulicu da ih iznosim i propovedam. Do tih gledišta sam došla učeći. Pre rata sam stalno čitala dva časopisa čisto filozofska, jedan engleski, a drugi francuski. I danas čitam engleski, za francuski nemam para. Tako ja svakog meseca progutam jedan časopis čiste filozofije, sem ostalog. Ispalo je da ja ne smem imati drukčije mišljenje..."