Demokratska stranka u sridu

Време је предизбора и позиционирају се разни на разне начине. Долази до цепања (Курир и (Пинк)формер сламају душе и због њих крваре срца) али и до укрупњавања. Праве се коалиције, договори и преговори су константна работа (дивно време за престоничкее кафане). Неко и програме пише па је за нас сломљене Звездином катастрофом од Борца лако скренути мисли са депресивних тема на оне оптимистичне у којима је све лако и савршено изводљиво, у којима је будућност светла.

Нисам стигао све програме прочитати (па ни те што сам листао нисам баш целе - мало је слика па не држе пажњу) али јесам нови програм ДС-а. Свашта ту пише, има пуно лепих жеља и надања, савета и рецописа али истакао бих једну реченицу којом су у погодили у сриду.

"Мора се прекинути са политиком плаћања инвеститорима за отварање радних места на која они запошљавају раднике којима исплаћују минималне зараде"

Наиме, та прича око субвенционисања за "отварање радних места" (отварају их ко прозоре да се изветре фабричке хале мало изгледа) доста је интересантна и да нема искључивости у презентовању неких ставова могло би се нешто и закључити а можда нешто и урадити на побољшању привредног амбијента. Има аргумената и за и против њих и онако - уопштено али и ако се посматра само Србија. Оно на шта ме асоцирала ова реченица из програма ДС-а јесте чињеница да се сада у Србији "отварају" углавном шрафцигер радна места (не рачунајући развојни центар Мајкрософта пре неколико година - и причам о оном увезеном са стране, не о самониклим пројектима). Предности Србије су некако постале ниске зараде које су конкурентније од оних у окружењу.

Е сад, ако ми свој производ желимо учинити конкурентнији ценом а не квалитетом друга је то ствар. Мени се чини да ови сада на власти ни не уочавају да знање (а не звање) доприноси стварању нове вредности. Низак ниво образовања их генерално спречава не само да допринесу неким знањем већ и да уоче потребу за знањем. Зато су они толико и концентрисани и задовољни претварањем српског економског простора у једну велику производну халу (не чак ни производну већ монтажну). Оно што бих ја волео да је уочљивије у потезима (било које) власти је да једно инжењерско радно место вреди много више од нискоквалификованог. Одрживије је, лакше ће се прилагодити будућности (у идеалном чак и креира будућност), око себе ствара потребу за више услужних делатности.

Стога је врло лоша заштита садашње власти оних који су под сумњивим околностима стекли своје дипломе и који су неспремни да своје знање (и неке радове ако их имају) изложе критици и провери (а таквих има свуда почевши од председника, па реко министра, гувернера, градоначелника...) јер пожељније би било да се овај простор промовише као неки потенцијал за стицањем знања. Стимулисати универзитете који би квалитетом привлачили студенте... ех, какав сан (таман за изборни програм па изволите).

И за крај, да ову причу повежем и са Телекомом и његовом продајом. Често се истиче да Телеком остварује сличан профит Теленору у Србији уз много већи број радника. Оно што се занемарује је чињеница да Теленор у Србији има само ланац самопослуга и сервисну мрежу. Развој је негде другде. Не кажем да је Телеком сада овакав какав је развојни ледоломац (напротив) али у ситуацији када се у Телекому запошљавају партијски кадрови (па тамо је Јоргованка била запошљена!) а не диипломирани са машинског или ЕТФ-а можда је решење пре ампутације било да се такав систем запошљавања промени?

Развоја нема без носиоца развоја. На нама је да проценимо и оценимо да ли и какав развој желимо. Учити клинце у основним школама да одврћи и заврћу није баш неко одрживо решење.