"PARALELKA"

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan sam primio jednu presudu Prekršajnog suda, na prvi pogled sasvim "običnu". Njom se okrivljeni D.Đ. oglašava odgovornim za nezakonitu obradu podataka o ličnosti (prekršaj iz člana 57. stav 1. tač. 1 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti) pa mu se zbog toga izriče novčana kazna u iznosu od 10.000 dinara. I, budući da je presuda doneta u postupku koji je pokrenut na zahtev Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ja je, logično, (nezavisno od skromnog iznosa kazne) doživljavam kao normalnu reakciju suda na kršenje zakona, kao dobru očekivanu stvar.

Ali, ona me je podsetila na nešto što zaista ne doživljavam ni kao dobro ni kao očekivano.

Naime, bukvalno istog dana (2.6.2014.) kad sam podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv D.Đ. podneo sam još jedan, veoma sličan, bezmalo identičan. Sticajem okolnosti oba su podneta protiv u javnosti poznatih ličnosti. Prvi protiv Dragana Đilasa (on je D.Đ.), tadašnjeg predsednika Demokratske stranke, drugi protiv Siniše Malog, gradonačelnika Beograda. 

Postupak po prvom zahtevu je okončan na, kao što rekoh, očekivan način. Drugi nije okončan, a o njemu sam nedavno od prekršajnog suda dobio sledeće informacije: 

"Po zahtevu za izuzeće koji je podneo okrivljeni doneto je rešenje o izuzeću sudije te je predmet predat pisarnici suda kako bi u daljem postupku raspodele predmeta bio dodeljen drugom sudiji." 

I dalje, još "zanimljivije" sledi: "Po zahtevu okrivljenog da po predmetu ne postupa niko sa lokacije na kojoj je postupala izuzeta sudija zastalo se sa raspodelom predmeta do stupanja na funkciju novoizabranih sudija što će uslediti nakon polaganja zakletve u Narodnoj skupštini"!!

A "objašnjenje" je da je okrivljeni u toku postupka "došao do saznanja da se postupak vodi od strane sudije koji obavlja svoju funkciju u zgradi u Makedonskoj ulici br. 42, a koja zgrada pripada lokalnoj samoupravi na čijem čelu je okrivljeni pa…" 

I površan pogled na šest tačaka člana 112. Zakona o prekršajima , koji uređuje izuzeće sudije, upućuje na ocenu da je "pravni stav" suda najblaže rečeno, ekstremno problematičan. Okolnosti iz prvih pet tačaka, ne postoje, pa bi u obzir eventualno mogla doći samo tačka 6) "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost". Ali, i to je isključeno izjavom izuzetog sudije i što je još važnije izjavom  samog okrivljenog (iz zahteva za izuzeće) da "nema nikakav razlog da sumnja u nepristrasnost postupajućeg sudije". A, ipak, (i u odsustvu ijednog zakonom predviđenog razloga) je usledilo izuzeće sudije i sve drugo!

I sad je jedna stvar praktično izvesna. Dva prekršajna postupka pokrenuta istog dana iz istih razloga, pred istim sudom neće se završiti isto, čak ni slično. Drugi postupak, za razliku od prvog, neće biti okončan nikakvom sankcijom (čak ni opomenom) već nastupanjem zastarelosti.

I apstraktno posmatrano, tako nešto je uvek, generalno nepoželjno. A u konkretnom slučaju, ove "paralelke", imajuću u vidu, svojstva odnosno funkcije učesnika, pogotovo. Zato je, mislim, vredna i pažnje i reakcije.