Gost autor| Literatura| Nauka| Religija

Milenijum pred kamerama

Vojislav Stojković RSS / 26.12.2015. u 08:39

Gost: amika - Milivoj Anđelković, književnik 

Студио је био у углу хале – импровизован «салон» усред хаоса складишта. Уређени део је био ушушкан у сомот тегет и жуте боје; испред њега гомилале су се камере и рефлектори, змијолике спирале каблова, високи паравани, покретни редови седишта, недовршени зидови... Неколико особа нејасних задужења мувало се около.

- Идемо, за десет секунди! – зачуо се метални глас.

Водитељ поправи кравату, заглади косу и осмехну се. Муватори се прикључише на камере и апарате, «пецаљка» тона описа полукруг,  очи камера стакласто засветлуцаше обележене црвеним тачкама. Асистенти и помоћници се исправише и загледаше у Петра и друга два госта емисије као да су уметничке слике чију унутрашњу тајну треба разоткрити и зумирати.

Петар је са интересовањем саслушао најаву емисије и забринуо се: водитељ је десетак векова стрпао у једну реченицу која је била звучна као провокација, али нетачна као резиме. Сурогат близак истини који све толико поједностављује да се опасно приближава лажи.

Око рефлектора који се окретао ка њему дрхтурили су остаци неке прошле сценографије налик на џиновске сапи, микрофони су чекали да буду употребљени, избочени као претећи рогови. Да, помислио је и осмехнуо се, телевизија је електронска монструм-крава. Измузе инстант-чињенице од којих ствара фикције које зовемо истином.

На екранима концентрисаним са обе стране «салона» цурели су сегменти породичних живота и ратних хаоса, природних лепота и катастрофа, дечјих игара и насилних смрти. Дивоте и ужаси света измешани у хаотичан шпил. А од нас се очекује, помислио је, да их тако упакујемо да се гледаоци осете као срећни добитници.

- Спонзор ове серије разговора – објашњавао је водитељ – прошао је кроз тешку животну борбу. Њена простота, грабеж и насиље дубоко вређају, каже он и пита: да ли је то неизбежно?

Он значајно заћута, заокружи погледом по саговорницима,  загледа се у камере и настави утишана гласа:

- На лицима монаха и калуђера које је сретао видео је смиреност, спокојство и благост. Тада се запитао: како то постићи? Могу ли њихова сазнања и животна искуства да ублаже животне тегобе свих нас?

Он театрално, покретом руке, обухвати студио и гледаоце испред екрана: - Шта могу да нам открију наши цењени гости? – и он убрзано изређа имена, звања и титуле: игуман Сава... учитељ Бхава из будистичког храма... доктор наука Петар ... из института... Саслушајмо их пажљиво, ово може да буде значајан дан наших живота. Да ли је остварење животне среће доступно и нама?

Аух! - помисли Петар. Али ово никако нисам могао да одбијем. И шта сад: истину или додворавање гледаоцима са благошћу на лицу?

Погледао је другу двојицу учесника и схватио да му помоћ неће доћи са те стране. Они имају своје истине и приче. А која је моја истина? Која је то велика и срећна прича науке?

- Докторе – обратио му се водитељ – ви имате занимљиву теорију о срећи.

- Не баш о срећи – одговори он нагињући се напред као да се спрема за борбу. – Али о задовољству животом, свакако. Наиме, данас је много мање људи који осећају живот као терет него што је то било раније. Свет се мења набоље. Међутим, увек ће бити оних који ће рушити све пред собом да би постигли своје циљеве. Сећате се, још је Шекспир написао “часно је гадно” јер се величина не може досегнути средствима свеца. Она тражи чврсту усмереност ка циљу и елиминисање препрека. Прошло је пет векова и још увек је тако.

- Наш спонзор управо то жели да исправи – умешао се водитељ, мешкољећи се у столици. – Да завладају право и правда.

- То желе сви. Они који се осећају потлачени, али и они који су освојили богатство, моћ или власт. Први се надају бољем и другачијем, а ови други да закони и систем обезбеде стабилност постојећег стања.

- Такви улажу у развој. Спонзоришу и ваш институт – опоменуо га је водитељ зачуђено.

- Они инвестирају у своју жељу да се ништа битно не мења и да сви постанемо смирени и спокојни.

- То и јесте похвално…

- Питајте оне који су одгурнути у страну, затим младе пословне људе и амбициозне фирме које хватају замах и извлаче се са маргине. Правда и спокој, то да, али која и за кога? И од ког дана и сата почиње да се примењује та одабрана правда? Хоће ли исправити раније нанете неправде, да ли ће и она одузимати уместо да даје?

- Право јачег као услов прогреса? – сугерисао је водитељ.

- Не, већ по којим правилима се прогрес догађа, за кога она реално важе, какви су политички, демократски и цивилизацијски услови? На пример, начело наслеђивања у светском законодавству. Све је више мишљења да је то остатак варварства. Требало би да се разликујемо по томе како користимо своју слободу, а не шта смо наследили и шта поседујемо. Има још примера...

Водитељ искористи прилику да прекине нежељену тему.

- Шта мисле остали? – упита он наглашено и загледа се у будистичког монаха.

Бхава је смирено гледао кроз њега, не померајући ни једну црту лица и водитељ се загледа у православног свештеника.

- Жеље и амбиције… Њих ограничава морал – проговори игуман Сава и успори прсте којима је пребројавао бројанице. – Моралне норме су основ религијског и традиционалног, и образовања уопште… Основни друштвени појмови, слобода и достојанство, пореклом су из хришћанства.

Он заћута и убрза рад прстију, бројанице су клизиле у круг у његовом крилу. Водитељ се у недоумици окрете будистичком монаху.

- То питање – проговори учитељ Бхава тихо – поставља се само на Западу. Он је у хаосу. Уређује спољашње односе, а унутрашње вредности ишчезавају. Будизам траје дуже од 2.500 година и за све то време у његовој основи је Будино учење о болу свести и болу мишљења као општој трагици човекове психе. Јер, знате, осетили сте и сами – из личности произилази патња. Шта нас то боли? Наше ја! Одрећи се “ја” за потпуно смирење. Али европски индивидуализам не може да поднесе потискивање личности. 

Петар се подиже из фотеље и врати у њу, скренувши сву пажњу на себе: - Хришћанство јесте у резигнацији – потврди он. – Али то је и Исток јер вековима развија унутрашње вредности док оне спољашње, оне пропадају. Стална је напетост између вере и света - свет тражи максимум личног исказивања, а вера његово потискивање. Да ли је то равнотежа?

- О којим спољашњим вредностима говорите? – упита будиста одмах. Изгледало је као да се статуа померила: - Онима које Запад развија и популарише да оствари превласт? Исток жели хармонију, просветљење и трезвеност. Он учи умереном и разумном начину живота и забрањује да мрзимо.

- Историја – проговори Петар – историја и живот то не потврђују. И Исток и Запад имају своје инквизиције, конц-логоре, зла и насиља!

Настаде тишина, ледена и тешка, као да је све затрпала лавина. Најзад монах Бхава тихо проговори, као да откида леденице једну по једну:

- Наследници смо претходних бивања и творци будућих. Добре намере воде добрим делима и новом рађању доброг…

- У основи хришћанства је љубав – проговори игуман Сава док су се бројанице међу његовим прстима једва покретале. – Христос нас учи да волимо и непријатеље јер је наша љубав позитивна. Она је активна и стваралачка. Ко не види другог, не види не себе. А љубав, она је избор и произилази из личности, из онога што нека учења негирају. Она знају само за саосећање, не и за љубав.

Бхава одмахну лагано руком, као да одстрањује чини испред себе.

- Мој осмех каже: Ја разумем тебе, а да ли ти можеш мене?

Буда нас учи: Избегни борбу мишљења...

- Свет, природа, космос – наброја Петар одвајајући прст по прст – они не садрже добро и зло, а љубав постоји само као биолошки нагон. Све остало је наша одлука, ствар нашег избора.

Водитељ одмах преузе тему, опонирајући једином коме је то могао: - Митови – рече он – та наша колективна прасвест, врло слична код различитих народа и цивилизација, говоре другачије.

Научник се живахно окрете ка новом противнику: - Да, Хомер и остали кажу да се богови поигравају са нашим животима и судбинама. Данашњи физичари проналазе несташне атоме који су још у време Великог праска скренули са путање и свет је постао непредвидљив. Зар то није суштински исто: поигравање је непредвидљивост, непредвидљивост је поигравање.

Игуман Сава се тешко окрете ка Петру: – Увек када је нека катастрофа или велика несрећа, људи похрле у цркве. Одговор им не даје несташни атом ни наука и научници већ вера и црква. Велике револуционарне промене нису донеле добро – ни револуција у Француској ни потом у Евопи, ни бољшевичка револуција у Русији и деловима Европе – увек су их пратили јахачи апокалипсе: насиље, убиства, пљачке, велико проливање крви. Христос, Богочовек и Месија је алфа и омега, почетак и крај људске историје и оваплоћење свих божанских порука.

Петар жустро приговори: - Наука је увек, па и сада, најмлађа и најстарија, она се непрекидно обнавља...

Игуман Сава одмахну руком: - Наука једну заблуду замењује другом, једног бога другим. Она је увек у праву јер верује у новооткривено. Она је маркетинг нових сазнања, а црква, она је знање. Наука је дете које учи да хода, а црква човек коме је сваки корак добро познат.

Петар климну главом: - Добро речено, оче. Али каква је наука цркве? Није ли то илузија барона Минхаузена? Она када је веровао да ће  сам себе извући из блата тако што ће се вући за перчин? Жеља и воља нису довољне. Жеља је сан, воља је метафизика. А блато је... реално...

- Блато је живот – уметну се Бхава. – Буда каже: Живот је прљав. Осамљен се крећи, као носорог.

- Блато је пали свет – исправи га игуман. – Прихвата га љубав да би га преобразила. Филозофија хришћанства се темељи на личној љубави, док неке друге...

Бхава прихвати изазов: - Хришћанство своје изворе има у азијским религијама и тамо ће се једном вратити. Свето Тројство, зар то није остатак паганства? Хришћанство је сан. Објавило се у сну владара, реализовало у визијама. Живот је друго. Он тражи поништавање појавног “ја” да би се живело  истинским бићем, а не у сну или визијама.

Петар се окрете ка камерама: - Хришћанство је дало моралне норме. Али оне се могу потпуно остварити једино ако се “прочисте” кроз развој друштва, демократске процесе и комуникацију. Иначе, постају догме. Зато је неопходно “самоограничење” – да се искључивост религија замени толеранцијом. А то значи да религије  треба ограничити умом и друштвеним односима.

Игуман Сава одмах одговори, размахнувши бројаницама: - Атомска бомба је производ ума. Биотехнологија у којој човек производи себе – такође. Науку је неопходно ограничити моралним нормама које даје религија.

- Западни свет је – проговори Бхава и очи камера се уперише на њега - пун великих система који себе намећу као једине: римско царство, хришћанство, крсташки ратови и инквизиције, победници у светским ратовима, нови свет профитне глобализације. Али увек једно. Зашто само једно? Зар то није ограничавање могућности целе цивилизације? Кажете: толеранција, ограничење свешћу... Како освестити све различите, често супротне, самодовољне или искључиве друштвене системе једне цивилизације?

Петар жустро рашири руке: - Тако што ћемо ширити поља у којима се допуњујемо, а не јахати на разликама. Неверица у друге призива једноумље. Тек када се уздигнемо изнад наметнутог, спашћемо се осмог смртног греха.

- Осми... смртни грех? – упита отац Сава зачуђено.

- Да, по Борхесу. Велики аргентински писац је признао при крају живота: «Начинио сам највећи грех – нисам био срећан у животу.»

Игуман Сава резигнирано одговори: - Бити срећан, шта то значи? Заробљени смо фасцинацијама па не видимо суштину, оно узвишено  и трајно. Наше реално постојање не препознаје дубљу духовност.

            Петар махну водитељу и сачека да се камере окрену ка њему.

            - Не познајемо још ни оно што називамо «реално постојање». Знамо за три димензије, познато нам је и време, недавно смо открили још шест мини-димензија сабијених у свету атома... Како оне делују, колико их заиста има, шта ћемо још открити... Томе додајте и случајност. Она се не сме заборавити; онај мали, несташни атом је увек негде близу нас...

Игуман Сава се надмоћно насмеја.

- Наука је Творца заменила Случајем. Све што људски ум не може да објасни производ је неке «случајности»: Велики прасак, еволуција, лутајуће комете, несташни атоми, лов на «божју» честицу која ће сама, случајно да искочи... Превише случајности да би било случајно.

Бхава се помери али га Петар предухитри.

- Тачније је рећи по законима које још нисмо открили. Наука није догматика, она тражи, греши и открива. Међутим, ни наука ни религије нису разјасниле суштинска питања оних у чиме име постоје и делују. Бавимо се све новијим објектима, а субјекте обликујемо по старим канонима...

И док је Петар узимао ваздух да настави, Бхава најзад дође до речи: - Наша бића су тек мале тачке свести у ништавилу.

Водитељ се убаци, погледа упереног ка режији.

- Међусобне односе треба уравнотежити, сагласни смо сви у овој полемици. Шта још можемо да закључимо? Прво...

Прекри га висок и оштар глас, металног призвука, оштар као сечиво.

- Програм... прекидамо! Због ванредних околности у студију!   Угасите рефлекторе! Искључите камере! Напустите студио! Важи за све! Одмах!

Тренутак тишине. Узбуђени жамор. Светла почеше да трну. Женски врисак.

Петар је видео како се камерман нагиње над камеру, њено црвено око утрну.

Хала утону у таму, неколико плавичастих светиљки високо под сводом затрепта и остаде да светли, преслабе да осветле велики простор. Оне су путоказ, помисли Петар, показују правац излаза и окрете се ка другим учесницима разговора.

Надам се да ми нисмо узрок ове пометње, хтео је да каже. Међутим, фотеље су биле празне. Пулт водитеља је одбљескавао слабом, фосфоресцентном светлошћу.

На крају студија назрео је покрет – нечија тамна леђа су замицала у лавиринт пролаза и он пожури за њима.

Ходник је био згуснути мрак, бледе мрље су се појављивале и губиле као отисци духова и претварале у зидове. Негде напред чули су се узбуђени далеки гласови. Петар пружи корак и налете на  ходник закриљен сводом. Завијао је удесно и он поново урони у мрак, опипавајући зид једном руком.

Изађе на шири простор без паравана и зидова, отворен ка крову хале.  Високе плаве светиљке, једва довољне да осветле саме себе, биле су померене улево и он обесхрабрено застаде – излаз није био у правцу његовог кретања.

- Хеј! – узвикну са нотом панике. – Хеј!!! Где сте? Где је излаз?

Одговори му јека његовог гласа и тишина. Покуша да се оријентише по своду, али је мрак био потпун, чак ни светлости града се нису назирале. Нису се видели лукови хале, само плавичасте тачке које лебде у празнини. Испред себе напипа ниско постоље и седе на њега, ослушкујући и загледајући у мрак.

Уједначена густина таме се лагано раслојавала, велови тмине сложени један преко другог сада су се раздвајали. Потпуно црнило зидова, сиво прамење ходника који су се рачвали у празнину, густи стуб таме у висини човека...

Или човек?

Назирала се округлина главе; Петар претрну и обрадова се.

- Бхава? – упита он тихо. – Бхава, молим вас, јавите се! Оче Саво?

Није било одговора. Фигура се не помери. Стуб или можда... Можда ипак људско биће са нејасним намерама...

Петар се укочи, сливен са постољем на коме је седео, са надом  да је тако мање видљив.

Мрак се таласао између њих, велови су се навлачили и размицали.

Или се то Он покреће?

Петар остаде непомичан. Невидљив, надао се. Непостојећи. Улазак у  једну од оних шест мини-диманзија је сигурност. Ту смо, једни до других, а не видимо се, не чујемо се, не осећамо...

Не постојимо.

Кратак бљесак светлости протрча кровом хале.

Зачуше се гласови.

- Професоре! – разумео је повике. – Где сте? Јавите се!

Петар осмотри фигуру испред себе. Није се мицала. Стајала је непомично и ћутала, као биће из друге димензије.

Неколико светлосних млазева прошара простор испод крова.

- Професорееее!!! Безбедни сте, дојава о бомби је била лажна!

Бомба?! – зачуди се Петар. Зато сва ова паника, и мрак, и безизлаз. Привремени су, обрадовао се, као и ова појава испред...

- Овде сам! – одважи се да одговори. – И још неко...

Фигура се не помери, кратак рез светлости прелете преко ње обасјавши контуре које су... Несумњиво... Биле људске.

- Останите где сте! – из близине се јави ведар глас. - Наћи ћемо вас!

Наћи ће ме – обрадова се Петар. Али како кад сам ја сакривен? Увучен у мини-димензију. Једну од шест. Или колико их већ има. Нема ме, и зато сам безбедан. У овој тами која се љуља...

Кулиса се заклати и преломи, фигура се покрену и крену ка њему.

- БуууУУУмммМММ! – одјекну са разделом.

Вишеструко преломљена и прејака светлост га засени и подиже увис.

Видео је слеђено лице и укочен поглед. Кроз празнину хрлили су ка њему.

Поглед статуе празних очију.

Сусрели су се, груди на груди, као у љубавном загрљају.

Два слична облика, разглобљених удова и искошених глава – један који је за тренутак оживео и други из кога је истицао живот.

               

 

Tagovi



Komentari (39)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

amika amika 14:52 26.12.2015

Пробијање леда

- Осми... смртни грех? – упита отац Сава зачуђено.
- Да, по Борхесу. Велики аргентински писац је признао при крају живота: «Начинио сам највећи грех – нисам био срећан у животу.»

Сви смо грешни, а већина по том греху. Или бар мислимо да је тако....
mariopan mariopan 16:32 26.12.2015

Re: Пробијање леда

Lepa priča Amika, uživala sam.
amika amika 16:51 26.12.2015

Re: Пробијање леда


mariopan
Lepa priča Amika, uživala sam.


Хвала Мариопан. Само један "несташан атом" који је скренуо са уобичајене приповедачке питање,
mariopan mariopan 17:11 26.12.2015

Re: Пробијање леда

amika

mariopan
Lepa priča Amika, uživala sam.


Хвала Мариопан. Само један "несташан атом" који је скренуо са уобичајене приповедачке питање,

A sad me ubi znatiželja gde su svi oni dospeli?

Ima li raja tamo gde su otišli ili nas samo lažu?
amika amika 19:36 26.12.2015

Re: Пробијање леда

gde su svi oni dospeli?


Неки и на Б-92.


emsiemsi emsiemsi 20:54 26.12.2015

Re: Пробијање леда

mariopan
Lepa priča Amika, uživala sam.

Препричај ми, у две - три реченице, леба ти !
Ко има толико времена да ово све прочита ?
nsarski nsarski 21:23 26.12.2015

Re: Пробијање леда

Препричај ми, у две - три реченице, леба ти !

Bila tri praseta, sazidali kuce od razlicitih materijala. Oni sa najslabijim kucama nadrljali od zlog vuka, a onaj u ciglenoj preziveo.
emsiemsi emsiemsi 21:32 26.12.2015

Re: Пробијање леда

nsarski
Препричај ми, у две - три реченице, леба ти !

Bila tri praseta, sazidali kuce od razlicitih materijala. Oni sa najslabijim kucama nadrljali od zlog vuka, a onaj u ciglenoj preziveo.

Ееее, па то је другачија верзија од оне коју ја знам --- ја знам ону да су два лења прасета побегла код онога који је узидао од цигала и сви се спасли, како и доликује --- јер, најстарије прасе мора да води рачуна о млађим прасићима.
Народи који су имали (имају) такву прасећу политику су озбиљни народи (за разлику од оних где свако прасе води само о себи рачуна).
nsarski nsarski 21:35 26.12.2015

Re: Пробијање леда

Ja ti pricam o sustini, a ti potezes detalje. Kako rekose Kinezi - ja ti pokazujem na Mesec, a ti gledas u moj prst.
emsiemsi emsiemsi 21:42 26.12.2015

Re: Пробијање леда

nsarski
Ja ti pricam o sustini, a ti potezes detalje. Kako rekose Kinezi - ja ti pokazujem na Mesec, a ti gledas u moj prst.

Ах, да !
Да не тролујем више.
Успут, каква су времена дошла, мораћу и ја да почнем да пишем блогове.
nsarski nsarski 21:49 26.12.2015

Re: Пробијање леда

Успут, каква су времена дошла, мораћу и ја да почнем да пишем блогове.

Ah, to bi bilo nesto! (Bulgakov...a ti zamisli da je Copic).
amika amika 22:10 26.12.2015

Re: Пробијање леда

Препричај ми, у две - три реченице, леба ти !


Волиш афоризме?

Бог је мртав. Ниче.

Ниче је мртав. Бог.
nsarski nsarski 20:06 26.12.2015

Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Moram priznati da sam, uprkos ozbiljnim naporima da razumem napisano, ostao u potpunom mraku. Tacnije, ni rec nisam razumeo.
Ostalo mi je samo uverenje da je ovaj tekst zacinjen zabrinjavajucom dozom animoziteta prema nauci i da je jedini naucnik/ucesnik ovog besmislenog "razgovora", izvesni Petar, na kraju stradao od lazne bombe. Ostali "mudraci" su se kurvinski izvukli kao lopov u mrak.

Ukratko, mene samo zbunjuje tolika ogorcenost prema naucnom pristupu u razumevanju sveta. Sta je problem? Imao si keca iz matisa, ili sta?

Potrudi se da procitas linkovano predavanje mog kolege Alan Sokala - mozda ce ti koristiti.
What is science and why should we care?
(Postoji nekoliko verzija ovog nedavnog predavanja, ali ovo je dovoljno).


amika amika 22:18 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Tacnije, ni rec nisam razumeo.


Забрињавајуће. За мене, а још више за тебе.

ogorcenost prema naucnom pristupu u razumevanju sveta.


Где си то нашао огорченост? У речима појединиих ликова приче? Па, размисли мало о томе, ко су, зашто...
nsarski nsarski 22:51 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

amika
Tacnije, ni rec nisam razumeo.


Забрињавајуће. За мене, а још више за тебе.

ogorcenost prema naucnom pristupu u razumevanju sveta.


Где си то нашао огорченост? У речима појединиих ликова приче? Па, размисли мало о томе, ко су, зашто...


OK, par nabacanih primedbi (nabacanih bez posebnog reda).

Prvo, cela stvar je smisljena kao nekakav "intervju", pred nekim kamerama i sa voditeljem. I, navodno, u toj i takvoj atmosferi i aranzmanu, probrani pametnjakovici ce da dodju do istine o kosmosu, stasmosu i kakosmosu. Ti zaista mislis da se to tako dogadja? Da se do takvih istina (ako ta rec uopste nesto znaci) dolazi na estradni nacin? I da se to dogadja odjednom, na jednom mestu, u TV terminu, i da posle toga covecanstvo, planeta i homo sapiens vise briga nemaju.? Oh, c'mon, pa to su koncepcije iz 18 veka kada se verovalo da ce velika filozofija (ili filozofema) da resi sva pitanja egzistencije odjednom.

Drugo, suprotstavljeni pametnjakovici su naucnici i vernici (practitioners) raznih izpovesti. Najpre, ja mislim da ti pojma nemas kako naucnici rezonuju (ponudio sam ti da procitas ono predavanje A. Sokala - koristilo bi, veruj mi), a potom si njih stavio u istu ravan sa "vernicima". Zamisli da napravis "intervju" (tribinu) izmedju astronoma i astrologa, vracara i Milana tarota - tu tebi nesto ne skripi? I oni ce da iznedre neku mudrost. Ma nemoj. Posle se desava prekid, filozofija (teologija) ustukne pred banalnoscu bombe i sve ode u tandariju. Tanko, brate, tanje ne moze.

Ako hoces knjizevni pokusaj takvog "egzistencijalnog" razgovora, predlazem ti dramu Patrika Majersa "K2". K2 je druga kota po visini na Himalajima i radi se o dva planinara koji prezive survavanje prilikom penjanja - samo njih dvojica zaglavljeni na ledenoj litici. Smrt im preti i oni pocnu da razgovaraju o smislu zivota. Jedan od njih je fizicar, drugi biznismen. Evo ti link K2 Po toj drami (igrana je na Bordveju) je snimljen i film istog imena (proguglaj, ne budi lenj). Uzgred, jedan od najboljih monologa koje sam ikada procitao je na kraju te drame, kada preziveli junak prica o japanskim srebrnim lisicama.

Evo filma K2



Trece, tvoji likovi sede pred kamerama, u studiju (potrosio si ozbiljan deo teksta da docaras taj studio i ostalu scenografiju - na znam zasto, ali to je tvoj izbor) i tako, pomalo izbace neku "misao", tema je nedefinisana...iskren da budem, oni se gadjaju floskulama. Mislis da te njihove umotvorine imaju neku filozofsku tezinu? Ja mislim da su prazne.

Mogu jos, ali ovo je dosta za pocetak...


amika amika 23:05 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Da se do takvih istina (ako ta rec uopste nesto znaci) dolazi na estradni nacin?


Тако мисли телевизија и естрада. То је бар јасно у причи.

kako naucnici rezonuj


Кад разговарају са верницима тако објашњавају или слично. Ово није прича о научном симпозијуму.

Smrt im preti i oni pocnu da razgovaraju o smislu zivota.


И теби то није натегнуто и неприродно? Благо теби.




nsarski nsarski 23:22 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

amika
Da se do takvih istina (ako ta rec uopste nesto znaci) dolazi na estradni nacin?


Тако мисли телевизија и естрада. То је бар јасно у причи.

kako naucnici rezonuj


Кад разговарају са верницима тако објашњавају или слично. Ово није прича о научном симпозијуму.

Smrt im preti i oni pocnu da razgovaraju o smislu zivota.


И теби то није натегнуто и неприродно? Благо теби.





OK, ajmo taksativno:
"Tako misli televizija i estrada". - to si rekao. Ti se u svom tekstu nicim ne ogradjujes od TV aranzmana, vec ga predstavljas kao dobar ambijent u kome ce se doci do Istine metodom price. Razumno je da ocekujem da tako mislis i ti. Razuveri me.

"Кад разговарају са верницима тако објашњавају или слично. Ово није прича о научном симпозијуму. " Ne razgovaraju tako (procitaj Sokalov tekst koji sam linkovao gore). Barem ne naucnici koji su vredni tog naziva. Naravno da nije naucni simpozijum - ovo je TV blebetanje prekidano reklamama. Cist bulsit, nameran da dodje do istine o postojanju, ili sreci, i slicnim nedefinisanim pojmovima.

Smrt im preti i oni pocnu da razgovaraju o smislu zivota.


И теби то није натегнуто и неприродно? Благо теби.

Nije mi nategnuto i neprirodno. Ja sam na ekstremno pojednostavljan nacin, u par recenica, izlozio sinopsis drame. Medjutim, kad se ljudi nadju u "sudbonosnoj" situaciji, oni cesto pocnu da misle o sebi i cilju svog postojanja. Uostalom, ima ona cuvena izreka iz Prvog Svetskog Rata: "U rovovima nema ateista". Svi se nekom mole i neku volsebnu pomoc prizivaju kad granate pocnu da fijucu oko usiju.

I to je sve sto imas da kazes u obrazlozenju svog teksta? Ja sam mislio da je on sastavljen da pokrene diskusiju o smislu zivota i kako ga steci.
Moje (ne)razumevanje je potpuno sporedno u celoj stvari. Ja sam samo rekao kakav dojam na mene tvoj tekst ostavlja, ali to zaista nije bitno za sira pitanja koja su pokrenuta.
amika amika 23:34 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Ti se u svom tekstu nicim ne ogradjujes od TV aranzmana, vec ga predstavljas kao dobar ambijent


Ово није коментар или колумна да заузимам један став, већ прича о три различита приступа + телевизија која хоће све у пола минута.

ovo je TV blebetanje


Ово је прича, између осталог и о блебетању. А блебеће водитељ.

kad se ljudi nadju u "sudbonosnoj" situaciji, oni pocnu da misle o sebi i cilju svog postojanja.


Није него. Мисле како да се спасу, као и војници у првом и другим ратовима.

sira pitanja koja su pokrenuta.

Због њих је и написана прича. А ја сам се већ забринуо да заиста ниси разумео.
nsarski nsarski 23:47 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

sira pitanja koja su pokrenuta.


Због њих је и написана прича. А ја сам се већ забринуо да заиста ниси разумео.

Nisam razumeo.
Nisam razumeo knjizevni kontekst. Nisam razumeo dijalog - ti ljudi se razmecu raznim proizvoljnim pojmovima. Mogli su da pricaju i o gajenju malina, na primer.
Nisam razumeo "zaplet" i "rasplet", a jos manje razresenje. Nisam razumeo ni rec, kao sto rekoh.

Ali, to je tvoj nacin da formulises pitanje. Ziv bio.
Dosta smo blejali pred internet ekranom. Hvala na oskudnim objasnjenjima.
amika amika 23:55 26.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Hvala na oskudnim objasnjenjima.


Па, довољна је једна реченица, таква су била питања, оскудна, а нека и романтична.

Хвала на дискусији, ипак смо понешто разјаснили.
nsarski nsarski 00:01 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Хвала на дискусији, ипак смо понешто разјаснили.

Nema na cemu.
Ipak, jos uvek preporucujem od sveg srca Sokalov tekst linkovan ranije. On jos mnogo stvari razjasnjava.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:41 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Sokalov tekst, kome je teško naći ozbiljniju zamerku u delu kada govori o nauci, ne odgovara na pitanje:
Kako je moguće da je u XXI veku, i pored toliko fundamentalnih naučnih rezultata (naučno dokazanih uvida u materijalnu stvarnost) u poslednjih 300-400 godina, a o primenjenoj nauci (tehničko-tehnološkom napretku) da i ne govorimo, velika većina živuće populacije i dalje religiozna?

Moguće je razumeti religioznost onog dela planete gde je obrazovni nivo stanovništva nizak, a to su po pravilu siromašna društva, ali zašto je to tako i u razvijenim zapadnim državam, u SAD pre svih, gde je obrazovni i ekonomski nivo najviši?
Sokal smatra, za razliku od nemalog broja pripadnika naučne zajednice, da nauka i religija ne mogu zajedno. Naravno da ne mogu. Isto tako se ne mogu u školskom sistemu sekularne države paralelno izučavati fizika, biologija i veronauka.

Demokratski izabrani predsednici najrazvijenijih sekularnih država vrlo često ističu svoju religioznost. O našima da i ne govorim - oni se takmiče koji će više puta celivati ruku patrijarhu i koji će više puta dobiti patrijarhov blagoslov za krupne državne odluke. Istovremeno, nije mi poznato da je poslednjih decenija demokratski izabrana vlast onih sekularnih država koje svoj ekonomski prestiž postižu zahvaljujući naučnom i tehničko-tehnološkom razvoju, među svoje programske prioritete stavila i borbu protiv religiozne zaostalosti.
To je demokratija, reći će neko. Jeste, ali to je i jedna od ozbiljnih falingi demokratije.

Dokle god je to tako biće i TV emisija u kojima će gostovati naučnici, pa i fizičari i kosmolozi, sa jedne strane i teolozi, sa druge, a moj gost amika će, s punim pravom, o tome moći da sastavlja svoje priče.



nsarski nsarski 09:07 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Da, Dzeremaja, u velikoj meri se slazem s tobom. Vernika u tehnoloski naprednim i demokratskim zemljama ima iznenadjujuce mnogo.
Ali, to nije zato sto je fundamentalna nauka nesposobna da se nosi sa egzistencijalnim pitanjima - ona i ne pokusava, zapravo, da odgovori na ta pitanja jer se njima i ne bavi. Postojanje toliko vernika je socijalni (socioloski) a ne fundamentalno-naucni problem, ako je problem.
I nije samo taj "paradoks vernika" toliko upadljiv. Tehnologija, cini mi se, nema mnogo veze s tim. Na primer, ta ista tehnologija moze da proizvede dovoljno hrane da obilato nahrani celu planetu, a opet ima mnogo miliona ljudi koji dnevno umiru od gladi. I ima moci da izleci mnoge bolesti, a opet milioni umiru od izlecivih bolesti, itd. Paradoksa koliko hoces.

Institucionalizovana vera je pogodna za socijalne manipulacije, i to Vladarima odgovara. I sam kazes
Demokratski izabrani predsednici najrazvijenijih zemalja vrlo često ističu svoju religioznost.
Naravno, jer u nekim zemljama to im donosi politicke poene. Ali ne u svim. Recimo, u jednoj Svedskoj, Svajcarskoj i slicno predsednici ne rade takve stvari. Pa cak i u Americi, predsednici ne trce da se svako malo "savetuju" sa verskim poglavarima oko vaznijih drustvenih pitanja. To bi delovalo smesno. Ipak, tamo (i ne samo tamo) je manipulacija verom i vernicima deo opsteg politickog cirkusa.
U zemljama sa dominantnom socijalnom mitologijom to nije smesno, i tuzna je cinjenica da u mnogim takvim zemljama odluke od presudnog drustvenog znacaja donose verski poglavari (Iran, na primer). U takvim zemljama, vera je faktor drustvene kohezije, nazalost. Kazem "nazalost" jer bi, u nekom idealnom drustvu, faktor kohezije trebala da bude ljudska solidarnost, zajednicko kulturno nasledje, zajednicki jezik i umetnost, zajednicka tradicija.
Kao sto se poslednjih 300-400 godina budimo iz tehnoloske zaostalosti, tako se, jos sporije, budimo iz socijalne zaostalosti i drustvene nesvesti. I taj proces ce trajati jos mnogo godina. U svakom slucaju, do tog budjenja sigurno nece doci pritiskanjem naucnika da "odgovore" na eticka i egzistencijalna pitanja. (Zanimljivo je da se za ove potrebe obicno "prozivaju" kosmolozi i fizicari, a mnogo redje geneticari, biolozi, medicinari, pa i psiholozi - oni su, po mom misljenju, u prisnijem dodiru sa tajnama postojanja nego matematicki fizicari. Ali, ostavimo to pitanje po strani.)
Kada se organizuje TV program u kojima se takva pitanja "razmatraju" onda se time, zapravo, produbljuje i etablira zabluda da ce naucnici resiti problem egzistencije. Ti "debatni programi" su konstruisani kao sportsko takmicenje u kome jedni treba da nadgovore druge i da se, valjda, proglasi pobednik. A publika navija. To je pogresan put, i stetan.
Naravno, tvoj gost, amika, ima pravo da sastavlja price kakve zeli (niko mu to pravo ne osporava, pobogu!), a ono gore su bile samo moje primedbe na ovu konkretnu.


Vojislav Stojković Vojislav Stojković 14:43 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Naravno, da problem nije u nauci. Predmet naučnih istraživanja ne može biti bog, a time ni njegova egzistencija i njegova delatnost na stvaranju sveta, jer je bog konstrukt ljudskog uma, a ne deo materijalnog sveta. Upravo zato naučnici i teolozi nemaju zajednički predmet rasprave, polazni stavovi su im toliko udaljeni da i nemaju o čemu da razgovaraju. A, ipak, razgovaraju. I to ne samo u trećerazrednim TALK SHOW emisijama. Evo zbog čega:

Kada naučnici od integriteta, kakav je recimo Paul C. W. Davies, astronom i fizičar (opet fizičar!) na ozbiljan način postavi pitanje porekla prirodnih zakona i zašto ti zakoni, koji su kao što znamo izraženi urednim matematičkim relacijama, imaju baš taj oblik koji imaju, odgovori drugih fizičara i naučnika su najčešće da to nije naučno pitanje ili da to niko ne zna ili da nema nikakvog razloga zašto su oni baš takvi kakvi jesu. Ideja da zakoni postoje bezrazložno je duboko anti-racionalna i takve ideje jačaju uverenje da stvarnost nije moguće racionalno objasniti, što onda samo po sebi znači da ona ima iracionalnu osnovu, a nauka je zasnovana na racionalnom tumačenju sveta i upravo to je bitno razlikuje od filozofije i religije.

Naravno, tu uskaču teolozi i svi uglas odgovaraju da su prirodni zakoni takvi kakvi jesu zato što ih je baš takve stvorio Bog.
I tako se vrtimo u krug.

Zato je najudobnija epistemološka pozicija agnostika i/ili skeptika, koja kaže da pitanja koja se principijelno ne mogu dokazati ne treba ni postavljati, a zaključke za koje nema dokaza nikako ne prihvatati kao čiinjenice.


nsarski nsarski 15:12 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Sticajem okolnosti, treba ovih dana da pricam na jednom skupu o situaciji u savremenoj fizici, kosmologiji, itd., pa sam citao gomilu radova posvecenih toj temi, sto populanih, sto strucnih.
U svakom slucaju, naisao sam na jedan izvestaj sa sastanka fizicara - teoreticara struna - i filozofa. Skup je odrzan u Minhenu i verujem da ce ti biti zabavno da procitas.

A Fight for the Soul of Science

Pozdrav.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 15:30 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Pročitaću, hvala.
poz.
amika amika 15:59 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Demokratski izabrani predsednici najrazvijenijih sekularnih država vrlo često ističu svoju religioznost.


Да би задржали већи део бирачког тела. Маркетинг поза за масе.
Њихова стварна религиозност би била у супротности са демократијом јер како измирити признавање једног и само једног Бога и религиозна правила са принципима демократије, толеранције, права на другачије мишљење?
amika amika 16:10 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

U zemljama sa dominantnom socijalnom mitologijom to nije smesno, i tuzna je cinjenica da u mnogim takvim zemljama odluke od presudnog drustvenog znacaja donose verski poglavari (Iran, na primer). U takvim zemljama, vera je faktor drustvene kohezije, nazalost. Kazem "nazalost" jer bi, u nekom idealnom drustvu, faktor kohezije trebala da bude ljudska solidarnost, zajednicko kulturno nasledje, zajednicki jezik i umetnost, zajednicka tradicija.


Баш тако. И ту почињу проблеми јер то што би требало да буде "заједничко" по схватањима религија треба да буде оно што је баш њихово схватање јер је оно једино исправно. Религије нису толерантне, оне су искључиве и круте јер тиме држе већину на окупу. Тако да бити стварно демократа и у исто време бити прави верник је немогућа мисија.
nsarski nsarski 16:17 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Њихова стварна религиозност би била у супротности са демократијом јер како измирити признавање једног и само једног Бога и религиозна правила са принципима демократије, толеранције, права на другачије мишљење?


Ta dva su pomirena razdvajanjem Crkve od Drzave. A ti politicari koji se hvale svojim verovanjem zive u stanju dobrovoljno indukovane sizofrenije.

(Zapravo, situacija je nesto ozbiljnija od ovog komicnog skeca, ali da diskusiju o tome batalimo, jer su u pitanju opsta mesta na koje ne treba trositi vreme).
mariopan mariopan 16:26 27.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

Kako je moguće da je u XXI veku, i pored toliko fundamentalnih naučnih rezultata (naučno dokazanih uvida u materijalnu stvarnost) u poslednjih 300-400 godina, a o primenjenoj nauci (tehničko-tehnološkom napretku) da i ne govorimo, velika većina živuće populacije i dalje religiozna?

Po meni je ovo suština priče.
Svako od učesnika u studiju priča svoju priču. Naučnik pokušava da ih dozove pameti ali verski poglavari uporno sve pojave i stvarnost tumače dogmom svoje vere.

Svaki pokušaj naučnika da objasni nešto naukom i da prave odgovore biva poklopljen nekom verskom dogmom.... i na kraju baš on strada....što mi se u priči učinilo kao presuda razumu, kao da samo naučnik nema realan pogled na svet, na stvarnost koja se zbiva oko njega? Zato i strada?

A verski poglavari jesu prepoznali pravu opasnost, jer ma šta pričali vernicima svesni su da je život samo jedan - i na vreme su utekli?
Zašto se nisu oslonili na svoju veru da će ih ON spasti, ili da će bar prekoredno stići u raj - nego su pobegli?

Možda zato što ni oni u svoju dogmu ne veruju?
Zašto nisu mirno čekali da stignu u onaj raj koji obećavaju vernicima, vidim da im je miliji život na ovom svetu od obećanog rajskog vrta na onom?

Znači laž vlada svetom i moćnija je nego nauka? Ona će preživeti a nauka možda i neće? Zašto neće? Gde je greška ako nauka ne može da pobedi laž (dogmu), eto već nekoliko hiljada godina?

Zato mi je tekst bio zanimljiv, što je Amika tako postavio priču?
Ako sam priču dobro razumela a uvek postoji šansa da nisam?

amika amika 20:46 27.12.2015

Мариопан

Мариопан, честитам на тумачењу приче. Она се најпре може тако разумети, јер прича - ако је добра - увек може да се тумачи на више начина.

i na kraju baš on strada....što mi se u priči učinilo kao presuda razumu, kao da samo naučnik nema realan pogled na svet, na stvarnost koja se zbiva oko njega? Zato i strada?


Прво, зашто да било ко страда? Могла се завршити и другачије. Али ако већ страда - било који свештеник да страда могло би се тумачити да је Бог оне друге вере. Да страда водитељ - такви се увек провуку, било би банално, освета виших сила што призива таква питања.
Страда научник који се позивао на Случај и његова смрт може да значи да се Господин Случај управо догодио, и да је он био у праву.

Znači laž vlada svetom i moćnija je nego nauka? Ona će preživeti a nauka možda i neće? Zašto neće? Gde je greška ako nauka ne može da pobedi laž (dogmu), eto već nekoliko hiljada godina?


Светом влада манипулација,усмерена и организована лаж усмерена ка тежњи за доминацијом. Има у упутству ђаковске - чини ми се - бискупије реченица: приведите мајци цркви оне паметније и отреситије, остали су ионако већ у њеном окриљу...За оне који нису верници ту су медији и спектакли свих врста у свету велике забаве која све прекрива.

Разлике - огромне разлике - које постоје међу цивилизацијама нико озбиљније не покушава да сагледа и макар смањи већ их користе да би обезбедили своју доминацију или бар слабљење противника. Све је подложно манипулацијама, па и наука, пример су климатске промене и деценијска надмудривања око било каквих договора великих.
emsiemsi emsiemsi 06:15 28.12.2015

Re: Sta je nauka i zasto nas je to briga?

nsarski
Sticajem okolnosti, treba ovih dana da pricam na jednom skupu o situaciji u savremenoj fizici, kosmologiji, itd., pa sam citao gomilu radova posvecenih toj temi, sto populanih, sto strucnih.
U svakom slucaju, naisao sam na jedan izvestaj sa sastanka fizicara - teoreticara struna - i filozofa. Skup je odrzan u Minhenu i verujem da ce ti biti zabavno da procitas.

A Fight for the Soul of Science

Pozdrav.

Еееее, па ти овај блог добро дошао да вежбаш за предстојеће излагање.
Искусно !
mariopan mariopan 10:55 28.12.2015

Re: Мариопан

Мариопан, честитам на тумачењу приче. Она се најпре може тако разумети, јер прича - ако је добра - увек може да се тумачи на више начина.

Koliko ljudi toliko priča?
Страда научник који се позивао на Случај и његова смрт може да значи да се Господин Случај управо догодио, и да је он био у праву.

A šta mu to vredi ako nikome ne može da dokaže da je bio u pravu?

Светом влада манипулација,усмерена и организована лаж усмерена ка тежњи за доминацијом. Има у упутству ђаковске - чини ми се - бискупије реченица: приведите мајци цркви оне паметније и отреситије, остали су ионако већ у њеном окриљу...За оне који нису верници ту су медији и спектакли свих врста у свету велике забаве која све прекрива.

Разлике - огромне разлике - које постоје међу цивилизацијама нико озбиљније не покушава да сагледа и макар смањи већ их користе да би обезбедили своју доминацију или бар слабљење противника. Све је подложно манипулацијама, па и наука, пример су климатске промене и деценијска надмудривања око било каквих договора великих.

Ovo sam ja videla u priči, laž i manipulaciju koji su jači i opstaju uprkos nauci koja pokušava da je razotkrije.
Manipuliše se i naukom, i nauka se koristi za razne ružne stvari, oružja uništenja recimo... ali ona može da dokaže svoje tvrdnje dok laž ne može, ali ipak opstaje vekovima...znači ljudi vole da ih lažu i vole da se njima manipuliše jer to smanjuje osećaj odgovornosti za neke odluke?
amika amika 14:18 28.12.2015

Re: Мариопан

znači ljudi vole da ih lažu i vole da se njima manipuliše jer to smanjuje osećaj odgovornosti


Више воле обећани далеки рај до кога се тако лако долази - послушношћу, него неизвесност својих одлука...
amika amika 14:23 28.12.2015

Re: Мариопан

A šta mu to vredi ako nikome ne može da dokaže da je bio u pravu?


Њему баш и не вреди, али причи вреди, а како је он лик из приче - вреди и њему јер остаје запамћен. Погинуо јер му се догодила Истина, на пример...
mariopan mariopan 14:23 28.12.2015

Re: Мариопан

amika
znači ljudi vole da ih lažu i vole da se njima manipuliše jer to smanjuje osećaj odgovornosti


Више воле обећани далеки рај до кога се тако лако долази - послушношћу, него неизвесност својих одлука...

...i teret odgovornosti za te odluke.
amika amika 16:25 27.12.2015

Прича

Оно што је био проблем ове приче и из чега проистиче њена евентуална вредност то је сучељавање три различита веровања - става и односа према животу и дубоке разлике које постоје, и све то у окриљу медија који тежи да све претвори у спектакл. Не зато да се једно схватање истакне већ баш да се покажу дубине тих разлика и немоћ да се оне надвладају.



anonymous anonymous 23:23 27.12.2015

Re: Прича

...много речи доноси неразумевање .....

.....у ћутању је речитост....

amika amika 01:05 28.12.2015

Re: Прича

.у ћутању је речитост....


... која наговештава неречено, а открива све остало...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana