Gost autor| Literatura| Umetnost

NIN-ova laka konjica

Vojislav Stojković RSS / 03.01.2016. u 11:53

Гост: амика – Миливој Анђелковић, књижевник

Ретко сам коментарисао одлуке НИН-овог жирија за роман године, вероватно ни завршну одлуку – победника за 2015. такође нећу коментарисати, а можда, можда ћу и прочитати роман. Прочитаћу га да бих видео колико сам у овом тексту омашио, а колико погодио.

Наиме, НИН-ов жири је на молбу новинарке НИН-а прокоментарисао пристигле романе. Тај текст нећу преносити јер није непосредни повод овог мог јављања, а можете га видети ОВДЕ - NIN-ov žiri za najbolji roman, o izdavaštvu u 2015.

Већина изнетих ставова је тачна, али је још више битних ставова за овакво обраћање осталo неизреченo. Уместо тога председник жирија је искористио прву јавну прилику за обрачун са неколицином колега што је симптоматично јер ће то обрачунавање, по свему судећи, наставити и кроз избор романа за награду. Ни то није посебно ново, догађало се и раније. Уместо критичког текста са бар неким доказима добијемо навијачке етикете, овог пута у стилу „гробара“. 

Оно што ме је навело на овај текст је следеће: овај састав жирија за НИН-ову награду за романа године уопште није компетентан за процењивање и избор романа. 

Ево па просудите и сами, овако је чланове жирија у горе линкованом тексту представила новинарка НИН-а, трудећи се да истакне зашто су баш они чланови жирија за избор романа године. Или је, свесно, успоставила подтекст који пажљивом читаоцу јасно говори о њиховој некомпетентности:

„predsednika žirija Božidara Bože Koprivice, esejiste, autora nekoliko knjiga (publika je masovno čitala Samo bogovi mogu obećati) dramaturga i navijača Partizana 

Jasmina Vrbavac, urednik u Redakciji za kulturu TV Beograd, vlasnica je nagrade Sterijinog pozorja za teatrologiju za knjigu Žrtvovanje kralja, mit u dramama Ljubomira Simovića 

Profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Zoran Paunović (53), 

Novinarka Drugog programa Radio Beograda Tamara Krstić od ove godine je zajedno sa Zoranom Paunovićem prvi put član NIN-ovog žirija 

Mihajlo Pantić autor je velikog broja zbirki priča koje su mu pribavile značajne nagrade i priznanja. Profesor je na Filološkom fakultetu u Beogradu” 

Одмах се може закључити да у жирију 

-          Нема ни једног књижевног критичара који прати нове романе и пише о њима,

-          Нема ни једног романсијера, а могао би да буде један или двојица ранијих добитника те награде,

-          Нема ни једног самосталног познатијег писца који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима... 

Занимљиво је да чланови жирија говоре о рецензентима, опреми књига и локалним наградама - то је из белешки на крају књига, то су стигли да прегледају и имају став о томе. Ни речи о темама, новинама (или „старинама“) у романима, о отвореним питањима нашег времена или бекствима у прошло, жанровско, митско, сензационалистичко... 

Нико разуман од њих не очекује да прочитају све те романе, укупно 177 чини ми се. У издаваштву важи правило: рукопис се чита до 30 стране и одваја за евентуалну штампу и даље читање или враћа аутору. Али тих првих тридесет страница романа треба да прочитају компетентни, или бар они који су већ упознати са делом продукције романа и чији хоризонти нису омеђени личним, факултетским или медијским границама. 

Али, не надајте се. Конкурс неће пропасти. Жири ће изабрати у ужи избор 10-12 познатијих и искуснијих романсијера и један-два нова имена, посебно препоручена од неког ко поред моћи поседује, надајмо се, и књижевни укус. Ако имамо среће бар један од изабраних романа биће добар, што ће показати време. Или ће нас целе године убеђивати да је, у оваквој продукцији, то најбоље што имамо – златан просечни врх српског романсијерског просека. Или је такав жири – некомпетентни просек призваних који своје виђено знање и послање стављају у позицију којој нису дорасли. 

 



Komentari (58)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 12:03 03.01.2016

Književne nagrade, kritika i kritičari

Samo da podsetim da se na ovom blogu o književnim nagradama već tradicionalno piše - kako o NIN-ovoj, tako i o Nobelovoj, ali i o književnoj kritici i kritičaraima. Znači u ovoj 2016.g. na ovom blogu bar na početku ništa novo.
Nadajmo se, ipak, da će nam 2016. biti lepša od prethodne, što svima želim.

Edit: Naknadno sam zapazio da predsednik žirija pominje i našeg kolegu Dejana Tiaga Stankovića i njegov roman Estoril, koji je jednim delom, ne samo kao ideja, nastajao na blogu b92, a čemu su neki od nas bili svedoci. Dovoljan razlog da navijamo za Dejana.
amika amika 13:24 03.01.2016

Re: Književne nagrade, kritika i kritičari

našeg kolegu Dejana Tiaga Stankovića i njegov roman Estoril


Есторил је ушао у шири избор од 38 романа, честитам Дејану Тиаго Станковићу. И лош жири може да направи добар избор и волео бих да тако и настави.
angie01 angie01 13:41 03.01.2016

samo laganih par stvari,

sve nagrade su obicno rezultat dogovora i kotiranja u nekom klanu,...pa tako i NIN-ova,

tu i tamo isklizne neki izuzetak:),

prvi put cujem da se u izdavastvu citaju samo prvih 30 strana,...( u bransi sam dve decenije),

i meni najinteresantniji deo- apsolutno se slazem da je graficko oblikovanje koje su primenjivali Mile Grozdanic, Nikolic, Ciric, Knezevic,....potpuno nestalo i da se pojavljuju neka pacerajska resenje, kao da dizajn nije sastavni deo knjige- a jeste.

prosto mi je neshvatljivo sta pojedini izdavaci pustaju da izadje ispod masina i to stave u izglog da predstavlja neki kvalitetan tekst ispod nakardanih korica...ispod kojih u tom smislu, vristi jos veci haos.
amika amika 13:48 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

prvi put cujem da se u izdavastvu citaju samo prvih 30 strana,


Да, као избор шта је за даље читање и евентуалну штампу. Има и лошија варијанта - види се ко је аутор, ко га препоручује, има ли и колико спонзорских средстава, па се доноси одлука,
angie01 angie01 14:01 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Да, као избор шта је за даље читање и евентуалну штампу.


evo, nikad cula za taj sistem- u izdavastvu radila i u zemlji i u inostranstvu.

to sa sponzorima, ili placenom knjigom nije nikakav problem- hocu reci, svako moze da izda knjigu bez urednika i redakcijske odluke, za to mu ne treba ni izdavac,...zar nije nase trziste preplavljeno izdanjima kvazi pisaca, koja navodno broje neka silna izdanja:).


ps- lakse bi mi bilo da kazete gde se to konkretno cita samo tih 30 strana.
amika amika 14:12 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

lakse bi mi bilo da kazete gde se to konkretno cita samo tih 30 strana.


Да, рекох већ као први избор за даљи рад или елиминацију, или за давање рецензентима да би уредник имао стручно покриће. Раније је по томе био познат Васко Попа који је тако уређивао изванредну библиотеку Метаморфозе у Нолиту, па су то неки - или многи - прихватили.

А то има и своје оправдање - дело може да буде много боље у наставку, али ако му је почетак лош - није за издавање, треба га дорадити
urbana_gerila urbana_gerila 14:29 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

angie01
zar nije nase trziste preplavljeno izdanjima kvazi pisaca, koja navodno broje neka silna izdanja:).


nije, ako ništa drugo, u duhu blagdana da ovako prozivaš blogokolegu brajovića.

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 14:31 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Ја сам једне године, радећи као уредник за поезију, "ишчитао", вероватно, пет стотина књига. Наиме, затрпавали су ме својим издањима сви познати и непознати писци и завичајни скрибомани. (Нисам ни знао да толике гимназије издају својих бившим ученицима књиге?!) Не постоји начин да човек дневно ишчита две збирке поезије, имајући на уму специфичну концентрацију коју она захтева. И, како сам то решио?

Углавном, читао сам, обавезно, прву, последњу и неку од песама из средине збирке. На основу тог утиска бацио бих се на читање целе књиге или бих је занемарио. Углавном, 400 сам "прочитао" овако, овлаш, а стотину од корице до корице.

Вештина једног прозног писаца види се већ на десетак страна, а тридесет -- то је већ и-ха-хај... И превише. Када писац прође ту прву тријажу, онда иде право читање.

Овако ствари функционишу.
angie01 angie01 14:40 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Да, рекох већ као први избор за даљи рад или елиминацију, или за давање рецензентима да би уредник имао стручно покриће


da ne bi vise davili na tu temu, aj' da prihvatim ovu ispravljenu verziju iskaza- donekle- jer urednicki posao, ako radi sa gotovim rukopisom, je upravo taj, da ga procita i proceni da li ima materijala da se na njemu radi, pa i na losem pocetku, ako se ispostavi da je nastavak vredan toga- nije mi poznat takav rad Vaska Popope,...mada, u toj ediciji je izasao Borhes, Sartr,...:).
angie01 angie01 14:46 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Овако ствари функционишу.


za poeziju je lakse, jer dve, tri pesme kazu vec nesto,...
Вештина једног прозног писаца види се већ на десетак страна, а тридесет


vestina cega,...moze da napise neverovatan uvod i posle da potpuno smori.

naravno da nije sporno nesto sto se odmah pokaze kao lose,...mada, u praksi smo videli i drugacije nastavke,.....


amika amika 14:50 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

moze da napise neverovatan uvod i posle da potpuno smori.


Обично је почетак бољи од каснијег текста, тешко је држати исти ниво на 200 и више страна
amika amika 14:56 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Углавном, читао сам, обавезно, прву, последњу и неку од песама из средине збирке. На основу тог утиска бацио бих се на читање целе књиге или бих је занемарио


Јосиф Бродски препоручује такав избор песничких књига на сајмовима, купити је или не за читање-

Вештина једног прозног писаца види се већ на десетак страна,


Тачно, а на тридесетак и теме које покреће, код савремених писаца.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:20 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Тачно, а на тридесетак и теме које покреће, код савремених писаца.

Trideset strana?
To je četvrtina nekog modernog romana...

Enough.
angie01 angie01 15:33 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Trideset strana?
To je četvrtina nekog modernog romana...

Enough.


po tom sistemu, ja mnoge knjige ne bih ni procitala do kraja-koje su se tek posle tog smaranja na pocetku, pokazale kao zanimljive.:)


Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:09 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

po tom sistemu, ja mnoge knjige ne bih ni procitala do kraja-koje su se tek posle tog smaranja na pocetku, pokazale kao zanimljive.:)

Које то, душо, наведи ми?
:)

А мени је овај систем омогућио да многе књиге не прочитам.
Живот је сувише кратак, да се човек препусти утеривању бесмислене доследности: није добра књига, па -- остави је, и на самом почетку ако треба... А не да се смараш 200 страна за оно што видиш и после 30.
angie01 angie01 16:42 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Које то, душо, наведи ми?


nisam luda:),...kako je pocelo, jos bi se pretvorilo u polemiku, je l su dobre il' nisu-posle prvih 30 strana,...al' evo jedna- pri tome, dobila Ninovu-smaranje od pocetka- do kraja, sto se mene tice,...prepozneces po tome sto je postavljena i predstava po njoj, koja je ukinuta posle premijere- koliko je smorila:).


Живот је сувише кратак


ja sam ovde govorila samo o urednickom poslu- nista drugo,...jer nije uvek
А не да се смараш 200 страна за оно што видиш и после 30.

princip koji funkcionise.
amika amika 20:01 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

urednicki posao, ako radi sa gotovim rukopisom, je upravo taj, da ga procita i proceni da li ima materijala da se na njemu radi,


Било некад, данас вам уредник одговори (на основу пет реченица о роману) да се не уклапате у њихову концепцију издања, што значи да за ваш роман неће да ангажују свој маркетинг прављења бестселера јер нисте довољно провокативни, секси махнити и агресивно потентни за већи тираж.
angie01 angie01 21:53 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

што значи да за ваш роман неће да ангажују свој маркетинг прављења бестселера


khm,...marketing sluzba u ozbiljnom izdavastvu, upravo sluzi da se dobije zeljeni proizvod, onaj koji mu je trziste pokazalo da ocekuje, da bi citalo i kupilo,...no dobro, to je vec neka druga prica, mnogo ozbiljnija od bestselera marjane mateus, modnih blogerki, raznih voditeljki i sl....kao sto je za kvalitetno stivo neophodan i kvalitetan urednik, koji ce isto moci da prepozna, bez obzira ko je autor, kakve su preporuke, trenutni trend, politicka atmosfera,...bla, bla,....
amika amika 22:04 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

u ozbiljnom izdavastvu,


Тога више нема. Постоји само комерцијално, партнерско и успутно издаваштво.
angie01 angie01 22:28 03.01.2016

Re: samo laganih par stvari,

Постоји само комерцијално, партнерско и успутно издаваштво.


to samo znaci da je sve uruseno, a ne da je normalno da se tako radi.

...podkrade se tu i tamo i po nesto sto se ne uklapa u navedene kategorije.
urbana_gerila urbana_gerila 14:15 03.01.2016

i u žiriju uvek sede "odabrani"

o "kompetenciji" boža koprivice niko iole ozbiljan ne polemiše, no - on je samo posledica a ne uzrok.

ipak, istini za volju, čak i uz praktično nemoguć preduslov da u žiriju sede osobe i kompetentne i autonomne glede strukovnih i političkih kujni, vrlo je teško selektirati zajedničke ili, bar, svima prihvatljive kriterijume koji bi neki roman učinili romanom godine.

po nekim mojim kriterijumima, jedini roman koji je nagradu, u 21. veku, bespogovorno zaslužio je - hobo zorana ćirića.
amika amika 14:30 03.01.2016

Re: i u žiriju uvek sede "odabrani"

vrlo je teško selektirati zajedničke ili, bar, svima prihvatljive kriterijume koji bi neki roman učinili romanom godine.


Ужи избор, договори и компромиси, међусобне - некада су биле и јавне - дискусије, гласање... А све је то лакше и боље када су у жирију они који су току са продукцијом и са романом уопште.
urbana_gerila urbana_gerila 14:39 03.01.2016

Re: i u žiriju uvek sede "odabrani"

amika

Ужи избор, договори и компромиси, међусобне - некада су биле и јавне - дискусије, гласање... А све је то лакше и боље када су у жирију они који су току са продукцијом и са романом уопште.


napisa najveći živi pesnik ovdašnji, onomad:

... a i to što čitaju, krive stvari čitaju...
amika amika 15:10 03.01.2016

Re: i u žiriju uvek sede "odabrani"

krive stvari čitaju..


А може да буде и да криви читају...
urbana_gerila urbana_gerila 15:16 03.01.2016

Re: i u žiriju uvek sede "odabrani"

amika
krive stvari čitaju..


А може да буде и да криви читају...


ne može!
ako je stvar koju čitaju prava - onda su i čitači pravi.
ostali su samo - čitaoci...
cgubg cgubg 22:06 03.01.2016

Idealna petorka

Koji bi sastav zirija po vama bio idealan, imenom i prezimenom.
amika amika 22:24 03.01.2016

Re: Idealna petorka

Koji bi sastav zirija po vama bio idealan, imenom i prezimenom.


Роналдо, Реналдо, Меси... Па рекао сам каква би структура била одговарајућа. Нема идеалних критичара, као ни писаца, па ни жирија. Али има одговарајућих и одговорних и неодговарајућих.
cgubg cgubg 22:16 03.01.2016

Idealna petorka

Kad vec postojeci proglasiste nekompetentnim.
Koji bi to drugi ljudi zadovoljili trazene kriterijume?
amika amika 22:26 03.01.2016

Re: Idealna petorka

Kad vec postojeci proglasiste nekompetentnim.


Нисам их ја прогласио већ описи њихових достигнућа који немају везе са романима. Захвалите на томе новинарки НИНа
cgubg cgubg 23:02 03.01.2016

Re: Idealna petorka

amika
Kad vec postojeci proglasiste nekompetentnim.


Нисам их ја прогласио већ описи њихових достигнућа који немају везе са романима. Захвалите на томе новинарки НИНа

Da, ali mi deluje da ste saglasni. Pa me zanima, ko valja ako ovi ne.
amika amika 23:23 03.01.2016

Re: Idealna petorka

Pa me zanima, ko valja ako ovi ne.


Па нису ови једини. Они су "призвани" и то прихватили, проблем је и у позиву и у прихватању.

А то би могли да буду као што и пише:
Бар један књижевни критичар који прати нове романе и пише о њима,
Бар један романсијер, а могао би да буде један или двојица ранијих добитника те награде,
Бар један самостални познатији писац који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима...

А за конкретна имена погледајте књижевне критике - још их има - и одаберите, као што је то могао и НИН а није.
cgubg cgubg 23:59 03.01.2016

Re: Idealna petorka

amika
Pa me zanima, ko valja ako ovi ne.


Па нису ови једини. Они су "призвани" и то прихватили, проблем је и у позиву и у прихватању.

А то би могли да буду као што и пише:
Бар један књижевни критичар који прати нове романе и пише о њима,
Бар један романсијер, а могао би да буде један или двојица ранијих добитника те награде,
Бар један самостални познатији писац који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима...

А за конкретна имена погледајте књижевне критике - још их има - и одаберите, као што је то могао и НИН а није.


Zasto mislite da bi neki kriticari, romanopisci i sl bili objektivniji i nepodmitljiviji od sadasnjeg zirija? Meni oni deluju sasvim reprezentativno, valjda znamo i nesto vise o Panticu, Koprivici...od ovoga sto je RS napisala. Ne iskljucujem da postoje bolji, ali me bas zbog lakoce kojom ste ovaj ziri proglasili neadekvatnim, zanima koga biste bas voleli da vidite umesto njih. Ono kao 'odmah bih s punim poverenjem kupio nagradjeni roman ako bi mi ga preporucio ziri u sastavu:'
amika amika 00:08 04.01.2016

Re: Idealna petorka

Meni oni deluju sasvim reprezentativno


И НИН-у делују, значи немате никакав проблем.

Zasto mislite da bi neki kriticari, romanopisci i sl bili objektivniji i nepodmitljiviji od sadasnjeg zirija?


Зато што знају шта је то добар роман, а наведени жири то само делимично зна јер се са романом срећу само повремено. А могућа имена морате сами наћи, у књижевним и другим часописима и новинама.


cgubg cgubg 10:20 04.01.2016

Re: Idealna petorka

amika
.

Зато што знају шта је то добар роман, а наведени жири то само делимично зна јер се са романом срећу само повремено.



Ovo je bas hrabra izjava. Nicim nepotkrepljena. Kako znate za svakog od njih pojedinacno sa cim se srece, sta cita, cime se bavi? Zato valjda i izbegavate da nam kazete ko su ti drugi, mnogo bolji. Jer bi se onda i po njima, koji god da su, moglo oplesti ovakvom 'nemajuonipojma' argumentacijom.
amika amika 10:28 04.01.2016

Re: Idealna petorka

Вртите иста питања у круг. Нека нова игра?

У тексту све пише, али ви изгледа не читате, или брзо заборављате. Прочитајте поново и све ће вам бити јасно. Или вам никад неће бити јасно?
krkar krkar 10:59 04.01.2016

Re: Idealna petorka

А то би могли да буду


Može i gore. Recimo da jedan od članova bude Saša Jerkov.
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 12:08 04.01.2016

Re: Idealna petorka

krkar
А то би могли да буду Može i gore. Recimo da jedan od članova bude Saša Jerkov.

Coveka znam iz studentskih dana i to samo iz viđenja, kao šahistu. Posle toga višedecenijska pauza. Može li malo objasnjenje?
cgubg cgubg 12:41 04.01.2016

Re: Idealna petorka

krkar
А то би могли да буду


Može i gore. Recimo da jedan od članova bude Saša Jerkov.


Eto lepe ideje, imenom i prezimenom
Tako zamolih autora da nam i on predlozi imena svojih favorita, a ne junacki opisno.
Ali nema sanse da se to od njega izvuce
amika amika 12:59 04.01.2016

Један од чланова

Recimo da jedan od članova bude Saša Jerkov.


Познати књижевни критичар, аутор књижевних студија о савременој прози и роману, професор...Али он не би ушао у овакав жири док се не замене и остали.
marco_de.manccini marco_de.manccini 14:01 04.01.2016

Re: Један од чланова

Познати књижевни критичар, аутор књижевних студија о савременој прози и роману, професор...

Вала, јок! Потпуно је некомпетентан, лепо си рекао да не може професор, јер би он био "вишеструко обавезан факултету на коме ради".

Ту сад иде онај смајли што му се врти у глави.
larisa_bg larisa_bg 13:03 04.01.2016

Da se ne lažemo

Оно што ме је навело на овај текст је следеће: овај састав жирија за НИН-ову награду за романа године уопште није компетентан за процењивање и избор романа.


Ono što je tebe Anđelkoviću navelo na ovaj tekst je zapravo činjenica da te ni ove godine NIN-ov žiri nije primetio, te da nisi ušao ni u najširi izbor. Samo to. Ne valja ti ni ovaj žiri, i teško da bi ti neki valjao.

NIN-ov žiri je, naravno, stvar ukusa. Po mom mišljenju, ovaj žiri je sastavljen od: dva vrlo dobra i kompetentna pisca, dve odlično upućene novinarke i književne kritičarke, te jednog vrsnog prevodioca i intelektualca svetske kategorije. Ne mora da znači da će takav žiri da donese najbolju odluku, ali ni ponuda nije bog zna šta. Mnogo se piše, a malo od toga je zaista kvalitetno.

Ali to nije poenta mog posta. Poenta je to da skribomana ima previše, a jedan od njih je upravo Anđelković, autor bloga. Takvima nikad nijedan žiri ne valja, jer im je sudbina tužna: što više pišu, to manje postoje kao pisci.
amika amika 13:19 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

Не видим зашто све сводиш на лични однос. Или је то ствар твог укуса и манира?

da te ni ove godine NIN-ov žiri nije primetio, te da nisi ušao ni u najširi izbor.


Јесте ме приметио раније, ове није. И нормално је да се питам зашто? А жири је такав да то што нисам примећен може да ми буде комплимент.

dva vrlo dobra i kompetentna pisca, dve odlično upućene novinarke i književne kritičarke, te jednog vrsnog prevodioca i intelektualca svetske kategorije.


Новинарка НИНа је довољно рекла о њима. Волео бих да си у праву...

Poenta je to da skribomana ima previše, a jedan od njih je upravo Anđelković, autor bloga

Тешке речи и увреде од анонимне особе. Погледај мој сајт, тамо имаш приказе мојих књига па се мало обавести.

А чињенице о жирију стоје, без обзира да ли ја имам лични однос или не
amika amika 13:45 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

dva vrlo dobra i kompetentna pisca, dve odlično upućene novinarke i književne kritičarke, te jednog vrsnog prevodioca i intelektualca svetske kategorije.


Новинарка НИНа је довољно рекла о њима. Волео бих да си у праву...


Они јесу стручни за оно што раде и чиме се баве, али нису за жирирање романа.

Уосталом, на крају текста и пише:

"Или је такав жири – некомпетентни просек призваних који своје виђено знање и послање стављају у позицију којој нису дорасли."
larisa_bg larisa_bg 20:52 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

amika

Они јесу стручни за оно што раде и чиме се баве, али нису за жирирање романа.


Zanimalo bi me da čujem tvoje mišljenje o sledećem: šta konkretno jednog čoveka čini kompetentnim za žiriranje romana?
urbana_gerila urbana_gerila 21:04 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

larisa_bg
Zanimalo bi me da čujem tvoje mišljenje o sledećem: šta konkretno jednog čoveka čini kompetentnim za žiriranje romana?


to kad uFati ne puŠta.

larisa_bg larisa_bg 21:26 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

urbana_gerila

to kad uFati ne puŠta.



tebi krivo što nisam tebe ufatila
urbana_gerila urbana_gerila 21:32 04.01.2016

Re: Da se ne lažemo

larisa_bg
urbana_gerila

to kad uFati ne puŠta.



tebi krivo što nisam tebe ufatila


majok, ja sam fan tvoje mame.
amika amika 21:47 04.01.2016

Жири

šta konkretno jednog čoveka čini kompetentnim za žiriranje romana?


Пише у тексту, имаш три ставке па изабери.

А има и четврта: ком издавачу је наклоњен.

Тренутно: Службени гласник - 6, Лагуна - 5, Агора - 3.

Кладим се на Службени гласник.
larisa_bg larisa_bg 22:16 04.01.2016

Re: Жири


amika

Пише у тексту, имаш три ставке па изабери.


Dobro, pretpostavljam da misliš na ove tri stavke:


Бар један књижевни критичар који прати нове романе и пише о њима,
Бар један романсијер, а могао би да буде један или двојица ранијих добитника те награде,
Бар један самостални познатији писац који није вишеструко обавезан факултету или медију у коме ради и великим издавачима...


- Ovo prvo imamo u Tamari, Jasmini, Pantiću.
- Ovo drugo ne može da bude, jer NIN-ova nagrada može da se dodeli i više puta istom autoru, pa ne znam što bi neko učešćem u žiriju sebe isključivao. A tek ako nije dobio nagradu, a romansijer je, tek onda nema želju da bude u tom žiriju.
- Ovo treće nije kriterijum, više je predrasuda.


Pazi, NIN-ovi žiriji su, kroz istoriju, opasno brljali. To svi znamo, to je činjenica. I ja to uopšte ne sporim. Ali mene i dalje nervira kad osrednji pisci (a ti, realno, jedva u takve spadaš) opletu po Paunoviću, Pantiću itd... Napiši čoveče neku solidnu knjigu, ne mora da bude spektakularna, ne mora da bude Tomas Man, al' nek dobaci barem do Tijaga ili Gocića, i videćeš kako će se žiri odmah prolepšati. Nema vajde od pljuvanja žirija. To ti je kao političar koji traži bolji narod.
amika amika 22:47 04.01.2016

Re: Жири

To ti je kao političar koji traži bolji narod.


Није, него као народ који тражи боље политичаре. Мало си пермутовала...

Napiši čoveče neku solidnu knjigu, ne mora da bude spektakulatna,


Видела си да имам солидне књиге, мада нису спектакли. Рударила си по сајту, а било је других бројних посета. никад више, добићу бар награду провајдера за посећеност и дуплирати тржишну вредност сајта.
larisa_bg larisa_bg 23:43 04.01.2016

Re: Жири

amika

Рударила си по сајту, а било је других бројних посета. никад више, добићу бар награду провајдера за посећеност и дуплирати тржишну вредност сајта.


Oko jednog smo se složili: dosta sam te reklamirala.
Do nekog novog NIN-ovog žirija, ostaj mi pozdravljen!

amika amika 00:38 05.01.2016

Re: Жири

Oko jednog smo se složili: dosta sam te reklamirala.
Do nekog novog NIN-ovog žirija, ostaj mi pozdravljen!


Ипак је жири моћна тема, а тек НИН-ов...
webman webman 10:48 06.01.2016

NIN-ova laka konjica

koliko vidim,
napravljen je i uži izbor.
Tu je, sigurno, Milisav Savić...

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=98878
larisa_bg larisa_bg 10:55 06.01.2016

Re: NIN-ova laka konjica

webman
koliko vidim,
napravljen je i uži izbor.


Napravili, nego šta.
Nego, je l' misli neko od vas ozbiljnih blogera da otvara temu o NIN-ovoj nagradi ili moramo ovde?

Dragan Velikić, ISLEDNIK (Laguna)
Milisav Savić, LA SANS PAREILLE (Agora)
Svetislav Basara, ANĐEO ATENTATA (Laguna)
Đorđe Pisarev, I NOĆ SE UVUKLA U NJEGOVO SRCE (Agora)
Vladimir Kecmanović, OSAMA (Laguna)
Dana Todorović, PARK LOGOVSKOJ (Geopoetika)
Vule Žurić, REPUBLIKA ĆOPIĆ (Službeni glasnik)
Radovan Beli Marković, PUTNIKOVA CIGLANA (SKZ)
Ljubica Arsić, RAJSKA VRATA (Laguna)
Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)
Vladimir Tabašević, TIHO TEČE MISISIPI (Studio Znak)
Ljubomir Koraćević, LAGER (Književna opština Vršac)
amika amika 14:48 06.01.2016

Ужи избор

Хвала, Лариса, и ти си се уозбиљила

Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)


Честитам Дејану, ово је лепо видети.

Занимљиво у ужем избору чак 4 Лагуне (било је 5 у ширем), а само један Службени гласник (у ширем избору је било 6), 2 Агоре, а било је 3 у ширем.
larisa_bg larisa_bg 15:06 06.01.2016

Re: Ужи избор

amika
Хвала, Лариса, и ти си се уозбиљила


ma ja to samo na slovo
amika amika 21:45 06.01.2016

Теме романа из ужег избора

Ово сам о романима из ужег избора нашао на Мрежи.

Dragan Velikić, ISLEDNIK (Laguna

Citaoci porodičnih drama uživaće u novoj Velikićevoj knjizi u kojoj piše o svojoj majci, detinjstvu, porodici, selidbama, putovanjima (Budimpešta, Solun, Pula…) i obuhvata period druge polovine prošlog veka. Roman o njegovim uspomenama. Podsećanje na vreme koje više ne postoji, na potrebu da sve ostane zapamćeno ili zabeleženo, na portrete gradova i na ljude koji se bore s demencijom (poput njegove majke).

Vest o majčinoj smrti pisca zatiče u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.

Najličniji roman Dragana Velikića dosad.

Milisav Savić, LA SANS PAREILLE (Agora)

PAR se sreće u Firenci, i provodi deset dana na putovanju Toskanom. I to Toskanom Miloša Crnjanskog. Ništa ne znaju jedno o drugom, jer se lažno predstavljaju, odnosno prerušavaju. Zna se ko je on, ali ne i ona. On je slikar, pobegao je od rata u Jugoslaviji, Srbin je, ali je došao sa pasošem na ime Hasana iz Tutina. On ne otkriva svoj identitet voljenoj...
Ovim rečima Milisav Savić, za “Novosti”, počinje priču o novoj knjizi “La Sans Pareille”, u izdanju “Agore”, ili “Ljubavnom romanu sa dodacima”, kako glasi podnaslov. Pisac nas vodi na jedno mistično prolećno putovanje Toskanom, u pozadini jugoslovenskih ratova devedesetih.
* O kakvoj ljubavnoj priči je reč?
- Klasičnoj, priči-bombonici. U osnovi romana je priča o Amoru i Psihi. Psihi je lepo s tim neznancem koji joj se noću uvlači u krevet. Nevolje nastaju kad ona pokuša da sazna ko je njen ljubavnik. Moj junak će tragično završiti zato što pokušava da sazna ko je dama s kojom je proveo desetak bajnih dana u Toskani. Tu i tamo tu zašećerenu priču ja kvarim nekim sitnim detaljima: moja lepa junakinja starija je od svog ljubavnika dvadesetak godina, i ima malo veća stopala za jednu ženu. Moj junak pak sa tom zanosnom ženom posle seksualnog čina kija...


Svetislav Basara, ANĐEO ATENTATA (Laguna)

Basara je uzeo da se, aristofanovski, šali sa epskim pogledima slijepih rapsoda na Veliki rat i herojske podvige. Lišivši se kuknjave i jaukanja, moralnog erektiranja bilo koje istorijske ličnosti, oplakivanja hiljada poginulih, bez Solunskog fronta i svega onoga što bi na bilo koji način tuknulo na prežvakavanja poznatih „junačkih podviga“, Basara se osudio na neprofitabilan književni potez.
Ozbiljnoj ozbiljnosti on je protivstavio neozbiljnu neozbiljnost. Ono što Basara nudi nasuprot centralnim matricama knjigopisanja o Principovom pucnju i Ferdinandovoj pogibiji, te makljaži koja je nakon toga uslijedila, jeste neozbiljnost i tretiranje istorije kao veoma podesnog predmeta za satirične eskapade.
Anđeo atentata podnaslovljen je kao tabloid. Slijedom toga mi možemo utvrditi da Basara od samog početka “atakuje” na svaku književnu ozbiljnost kada je u pitanju tema Prvog svjetskog rata. Jer uzvišenom pojanju ovdje nema mjeste. Sve je izloženo nemilosrdnom izvrtanju, stavljanju pred ruglo ogledalo. U kojem se, kad se zagledate, nazire iskežena maska istorije koja se za stomak držeći valja od smijeha.
Basarin roman ispričan je kao svojevrsna ispovijest atentiranog prestolonasljednika Franca Ferdinanda, koju on diktira svom posmrtnom sekretaru Ferdinandu Bertholdu.
Ferdinand tako u Basarinom romanu postaje groteskna i zanimljiva ličnost, koja se britkom ironijom i kritikom raspravlja o cjelokupnom dvadesetom vijeku

Đorđe Pisarev, I NOĆ SE UVUKLA U NJEGOVO SRCE (Agora)

Šta se dešava kada dva psihijatra iz dva različita sveta, od kojih jedan ne postoji, započnu dopisivanje?
Pred čitaocem se otkriva svet paralelnih stvarnosti Graba, junaka novog romana Đorđa Pisareva, koji može biti jedan od pravih modela i za čitaočevo putovanje ezoterijskim prostorima, realitetima fantastike i fantastikom, što da ne, “realiteta“.

Živeći u dva života, u tzv. „realnom vremenu“ usred stvarnog Novog Sada i u alternativnoj stvarnosti arka, ovaj Grab pred nas, u višestruko ukodiranoj metafori „parkovskog“ sveta, iznosi iskustva tragača za zemaljskim i za duhovnim blagom, i kreće na darvinovsko putovanje brodom naziva PraBigl ka Galapagosu, ka čudesima reči i slova, tajanstvene tačke i lebdeće kule...

Prostor putovanja, i kroz prostornost i kroz vreme, kroz svet ličnih fantazmi i kroz ono što čini Biblioteka, alternativni svet iz Knjiga, jeste žižna tačka ovog romana, sasvim nelinearno rasklopljenog na povesti i pisma, pesme i hronike, u kodu rečnika, moguće lične književne istorije, te kataloga njenih tema postupaka i uvida. U sveopštoj maskaradi - pratimo stihove maskirane u prozu, prozu u rečničku formu, a rečenice katkad u priče. Iznad povesti, lebdi esejizacija.


Vladimir Kecmanović, OSAMA (Laguna)

Pripovedač ove potresne priče, stari musliman iz Bosne, ispoveda svoj život nekadašnjem zemljaku s kojim se susreo u Americi, gde je dospeo posle ratova i raspada Jugoslavije. Njegova priča o moćnicima i žrtvama jednog do juče mirnog i srođenog sveta, o Muratovom sinu Baji koji se u pomračenju uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom, kao da priziva povest o Ćamilu i Džem-sultanu, samo na ovim prostorima i u skorašnje vreme, u ovdašnjoj „prokletoj avliji“.

Istorija se ponavlja a zlo ne bira, kao da nam poručuje pisac na usta nesrećnog srpskog dečaka iz romana Top je bio vreo, a sada i u Osami kroz ogledalo nesrećnog Baje. Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.

„Novi roman Vlade Kecmanovića je djelo koje možemo svrstati u žanr knjiga „otvorenih vena“. Pisan je jezikom njegovog djetinjstva, govorom u kome su izostavljeni vokali i gdje se značenja riječi gube u bujici strasti i osjećanja koja autorove junake vode kroz snažne zaplete. Srpski pisac transcendira jezikom bosanskih muslimana – hrabro poštovanje komšije i melanholično poznavanje kasabe. Osama – još jedan trijumf Kecmanovićevog čovjekoljublja.“ Emir Kusturica

„Dijalekt stiče dostojanstvo kad se na njemu ispripoveda veliko umetničko delo…”


Dana Todorović, PARK LOGOVSKOJ (Geopoetika)

U srpsku književnost ugrađeno je još jedno suvereno ime. Dana Todorović je svojim drugim romanom opšila zlatnim nitima literarni ogrtač koji je krojila prethodnom knjigom.
Park Logovskoj zasnovan je na kafkijanskoj i orvelovskoj atmosferi. Temeljno pisan, kao da mu je sricano svako slovo i reč, zatvoren u taman i onespokojavajući svet, roman postavlja večita pitanja čovekove sumnje i preobražaja. Zidan je na najboljim temeljima klasične i moderne ruske i anglosaksonske tradicije, ali i dalekoistočne misli. Deluje kao neprobojni štit protiv čovekovih sopstvenih demona. Iako mračan, on hrabro traga za ospokojavajućim svetlom: svaka reč mu je probrana stopa koja se probija kroz čitaočevu svest. Rečenica ove knjige je kao bager koji pred sobom raščišćava sav jezički višak. Utabana staza deluje kao siguran put u majstorsku književnost.
Vladislav Bajac
Uvaženi šahovski velemajstor Sopoćin pristiže u Park Logovskoj, gde će se održati višednevni turnir. Posredi, međutim, nije uobičajeno šahovsko takmičenje – taj velemajstor „intelektualnog sporta“ igraće protiv šarolike galerije likova koji zajedno predstavljaju narod. Iza ovog turnira krije se jedan čitav metafizički svet. Šta je to što kriju šumarak, veliki časovnik i kula tog naizgled običnog parka što će junaka vući u svoju utrobu?
Svojim prosedeom i filozofskim pitanjima koje postavlja, autorka Dana Todorović nastavlja tradiciju koju su ispleli veliki ruski pisci poput Bulgakova i Puškina, spajajući humor i mrak ljudske duše.


Vule Žurić, REPUBLIKA ĆOPIĆ (Službeni glasnik)

Један век после рођења Бранка Ћопића живимо у свету који рапсоду невине ведрине нема богзна шта да поручи. Али његови стихови и приче, који сведоче о световима у којима је у машти живео и свету из маште за који се борио Бранко из Хашана, имају шта да нам поруче. Вуле Журић, кроз духовну биографију великог писца, оживљавајући његове светове и снове, дешифрује ту поруку, која нам стиже као декадентним Римљанима глас из златног века.

Podnaslov „Narodnooslobodilački roman u devet ofanziva“ objašnjava mnogo toga ne samo o delu već i o životu poznatog pisca, i asocijacija je na devet krugova pakla, kaže Žurić.
Roman „Republika Ćopić“ je priča o Branku Ćopiću od rođenja do poslednjih trenutaka, kada se odlučio za skok sa mosta 26. marta 1984. godine. Važni akteri knjige su i ljudi koji su bili važni u Ćopićevom životu, poput Zijaha Dizdarevića i Skendera Kulenovića, ali i junaci iz njegove literature, navodi Žurić.
- Pošto je ovo roman i o njegovom delu, a ne samo o njegovom životu, stradanju, njegovim vedrinama i uspehu, senkama i tamama, morao sam da „upletem“ i neke od njegovih literarnih junaka. Moglo bi da se kaže da je jedan od glavnih junaka „Republike Ćopić“ čuveni Nikoletina Bursać, navodi Žurić.

Radovan Beli Marković, PUTNIKOVA CIGLANA (SKZ)

Specifičan književni i jezički svet Radovana Belog Markovića, koji je u prethodnim knjjigama doveo do pune originalnosti, sada je nastavljen i izmenjen. «Putnikova ciglana» ima istorijsku pozadinu – događa se u kolubarskom kraju od početka XX veka do godina komunističke vlasti, pri čemu umetnost pripovedanja menja duh istorijskih imena i zbivanja, a dodaje im književne elemente života; vampiri, strašila, sveludački skup u napuštenoj ciglani... Groteskno-humorna intonacija i posebna jezička igra-orkestracija


Ljubica Arsić, RAJSKA VRATA (Laguna)

Tajne ne treba da postoje jer razdvajaju one koji se vole.

U Firenci, gradu kao stvorenom da se pretura po prošlosi, Đurđa u tratoriji Bistro ispija još jednu čašu vina, ne sluteći da će je to naizgled obično veče dovesti do priče važne za njen život.

Na susednoj stolici leži nečiji tablet, zaboravljen između preklopljenih novina. Slično boci sa skrivenom porukom koja plovi morima, on je izaziva da poruku otkrije i protumači. Uverena da je prošlost slagalica kojoj nedostaju najvažniji delovi, vođena zakonima slučajnosti koji daju privid površnosti i nereda, Đurđa kreće u potragu.


Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)

Junak romana može biti i građevina. „Estoril“ je čuveni hotel nadomak Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući portugalskoj neutralnosti, bio centar nekih od sudbinskih događaja po Evropu i svet, ali i stecište najvažnijih poznatih i anonimnih aktera veka.
Neposlušnost jednog portugalskog konzula spasla je smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon, kao tada najveći izbeglički logor (za razliku od onih – koncentracionih) privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku. Među njima su se našli špijuni svih zaraćenih strana, avanturisti, diplomate, vagabundi, bivši kraljevi, sirotani i bogataši – sve do porodica Rotšild i Habzburg.
Glavni jugoslovenski/srpski lik je dvostruki tajni agent koji bi se mogao ovako predstaviti: „Zovem se Popov... Duško Popov.“ Asocijacija na Džejmsa Bonda je ispravna – to je istorijska ličnost, čovek po kojem je Jan Fleming stvorio lik o Džejmsu Bondu. Reč je o nemačko-britanskom dvostrukom agentu koji je imao jednu od najvažnijih uloga u događajima pred japansko bombardovanje američke vojne luke Perl Harbor i savezničko iskrcavanje u Normandiji. Šef Ef-Bi-Aja Edvard Huver nije poslušao njegovo upozorenje, Britanija mu je dodelila orden, porodica Bajloni ga volela, a njemu su u srcu bili porodica, Beograd i Dubrovnik. Družio se u Lisabonu i Evropi s Jovanom Dučićem i svetskim džet-setom, prošao kroz živote Miloša Crnjanskog i Antoana de Sent Egziperija... U stvari, spasavao je svet. Ova knjiga govori o tome. I o mnogo čemu još.
Dejan Tiago-Stanković napisao je izvrstan, uzbudljiv roman-prvenac.
Vladislav Bajac

Vladimir Tabašević, TIHO TEČE MISISIPI (Studio Znak)

ТAБАШЕВИЋ, Владимир, 1986- Tiho teče Misisipi / Vladimir Tabašević. - Beograd : Gramatik : Studio Znak, 2015 (Beograd : Studio Znak). - 105 стр. ; 20 cm. - (Edicija Kartel) Tiraž 300.

IZ ROMANA
Nekoliko glumaca puši, nekoliko njih kaficu završava, kaskaderi su spremni da padnu, dvojica ili trojica njih, treba da padnu, da ih se snimi, na Kosovu polju, negde, konji jure, trče, treba da padne Romano, spreda, i ovaj drugi, da padne, otpozadi, da ih se uhvati kako padaju, i dobiće neki dinar za to, neku crkavicu, a film će biti najbolji, naš, domaći, film će biti preveliki ponos, ali i preveliki posao, tradicija, ma sve, i haos će prestati, znaće se ko smo mi, a ko su oni, znaće se da smo i Turcima stali na žulj, da ćemo tako stati na žulj i danas svakome ko bi da u zemlju našu zaviri k’o u prćiju svoju, usput, i zaboravljali smo Slovene, sećali se Srba, zaboravljali Slovene jer su imali manje surle od Srba, manje hrabrosti, trebalo je samo nekoliko golja da padne sa konja, da se taj boj dočara, kako valja i dolikuje, nekoliko očeva koji dočaravaju, svojim telima, nekoliko Romana, da padne sa ata, u trku, kao Turci da se strovale, jer se samo Turci strovaljuju, i da slavimo, svi skupa, da pucamo u nebo i da se radujemo.
Nastavak na http://strane.ba/vladimir-tabasevic-tiho-tece-misisipi-odlomak-iz-romana/


Ljubomir Koraćević, LAGER (Književna opština Vršac)

Sofisticirana naracija, maksimalna kompetencija nad istorijom i pripovedanjem, svi geni lektire utkani su u tekst Lagera. Romana, kratkog romana koji u sebi čuva nesvodivu viziju Seoba. Ne nalazi li se pred nama neka savremena, Treća knjiga Seoba, čiji smisao pripovedanja podupire celokupna modernistička srpska proza, od avangarde do danas. A u tom tkivu, smisao „prečana“, raseljenih, objavljuje se po receptu Evrope, od Austro-Ugarske do Drugog svetskog rata, kao što se smisao znakova (jezika, slova (Ω), zvezde) zakonomerno objavljuje po receptu Crnjanskog. Zato je Koraćević svestan čitanja istorijskih i kulturnih znakova, a njegov roman, koji u sebi iznova raskriva semantiku logora, tako delikatno, tako pregnantnom i tako hiruški preciznom naracijom, ostavlja nas opet pred jezivim licem našeg tragizma. A taj tragizam, ta „seoba“, sada prelazi u drugi medij, fotografiju, za koju smo od Benjamina naučili da je usmrćeni život. Ono što je početkom dvadesetog veka ostalo od velikoseobskih Srba, u Koraćevićevom romanu interniranih zatvorenika u Aradskoj tvrđavi, preselilo se na fotografiju i samo fotografski ponavlja naš istorijski logoraški udes, našu smrt, raskrivajući i užas nacističkih konclogora, da ne kažemo da implicira i današnje iskustvo postavljanja logorske žice na granicama naše zemlje. Zato je ova knjiga i više od romana. Zato je Koraćević dubinu tragizma pustio u naš sunovrat, u tifus, silovanje, fekalije. Zato ovaj roman može biti samo to: jedna užasna dijatriba. Ali i ime savremenog istorijskog romana. Iza koga nam, kao za glavnog junaka, ostaje samoubistvo, koje će, možda, biti fotografski zabeleženo, i poslužiti kao reklamni materijal za propagandu nekog novog, a istog, logoraškog humanizma.
Dragan Bošković
amika amika 21:54 06.01.2016

Re: Теме романа из ужег избора

Кад би се награда додељивала само по теми романа ЕСТОРИЛ би био вероватни победник: нова тема, непознати догађаји, узбудљиво, засновано и на документима, много светски познатих у новим околностима, хумано...


Dejan Tiago Stanković, ESTORIL (Geopoetika)

Junak romana može biti i građevina. „Estoril“ je čuveni hotel nadomak Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata, zahvaljujući portugalskoj neutralnosti, bio centar nekih od sudbinskih događaja po Evropu i svet, ali i stecište najvažnijih poznatih i anonimnih aktera veka.
Neposlušnost jednog portugalskog konzula spasla je smrti hiljade ljudi pred Hitlerovim nacizmom. Tako je Lisabon, kao tada najveći izbeglički logor (za razliku od onih – koncentracionih) privremeno udomio ljude svih nacionalnosti kako bi im obezbedio put za Ameriku. Među njima su se našli špijuni svih zaraćenih strana, avanturisti, diplomate, vagabundi, bivši kraljevi, sirotani i bogataši – sve do porodica Rotšild i Habzburg.
Glavni jugoslovenski/srpski lik je dvostruki tajni agent koji bi se mogao ovako predstaviti: „Zovem se Popov... Duško Popov.“ Asocijacija na Džejmsa Bonda je ispravna – to je istorijska ličnost, čovek po kojem je Jan Fleming stvorio lik o Džejmsu Bondu. Reč je o nemačko-britanskom dvostrukom agentu koji je imao jednu od najvažnijih uloga u događajima pred japansko bombardovanje američke vojne luke Perl Harbor i savezničko iskrcavanje u Normandiji. Šef Ef-Bi-Aja Edvard Huver nije poslušao njegovo upozorenje, Britanija mu je dodelila orden, porodica Bajloni ga volela, a njemu su u srcu bili porodica, Beograd i Dubrovnik. Družio se u Lisabonu i Evropi s Jovanom Dučićem i svetskim džet-setom, prošao kroz živote Miloša Crnjanskog i Antoana de Sent Egziperija... U stvari, spasavao je svet. Ova knjiga govori o tome. I o mnogo čemu još.
Dejan Tiago-Stanković napisao je izvrstan, uzbudljiv roman-prvenac.
Vladislav Bajac

Arhiva