Приближавају се избори, говори се у медијима да ће нам Премијер мелодраматично поднети оставку и обнародовати да, ето, народ одлучи коме му је робовати... не. не, неће Наш Аца рећи тим речима, рећи ће, вероватно нешто у стилу, "како он, ето, тешко ради, а да му сви приговарају, па ето им, онда, он се повлачи, и вратиће се само ако га Народ буде желео". Узев у обзир да су моје блогопријатељице, Тес и Ања99, затајиле те ми нису послале текстове који би се бавили конкретно ДС-овом заоставштином и-или стратегијом борбе за презузимање државничког кормила од, како се показало, дупло горих и агресивнијих партитократа из Напредне странке; елем, девојке су затајиле а Антиоксијева размишљања су пала некако у бложни запећак, волео бих да поделим пар својих, лаичких, запажања везаних за протеклих пар година откако су моји другари из ДС звекнули с влас'. Но, пре свега, пошто видим да блогерима често умеју превладати некакве сумње, па пројекције, па слично томе, да рашчистим своју полазну позицију - не, није ми платила Гоца Чомић хонорар да говорим похвално о њеној политичкој организацији (ово је за леваке међу критичарима), није ме платио Мосад да скинем Ацу јер му Наша Маја иде са хиџабом, као представница државе, у државничку посету Ирану (ово је за дешњаке у критици), нити ме је било какво треће тело ангажовало, из простог разлога јер су сви ови људи превише заузети да би се бавили дометима мог надасве утицајног блога. Да се вратим, тада, браћелама и систрелињама из ДС-а.
Хеј да, и за моје другаре са умерене Деснице који прате моје скромни допринос развоју Мрежне философије у Срба, не, нисам члан ДС-а нити сам икада био, нити ћу икада бити, али моји погледи на друштво јесу левичарски, зашто? Зато што је то ствар породичне традиције - која је у мом породичном случају сељачко-земљорадничка и занатлијска (у раном XX веку), да би у потоњем делу претходног столећа она постала административна и инжењерска, али увек заинтересована за добробит не управљача, већ овог обичног радника са дна лествице. Још једна ствар зашто мислим да је левичарска управа пожељнија, једноставно јер сам уверења да левичари управљају на мирнији начин друштвом од десничара, који умеју да посегну и за прљавим и негосподственим политичким методама - да покрену рат, или потегну оружје и усмрте свог политичког неистомишљеника.
Зашто онда мислим да је добро за развој демократије да се ограничи моћ једног човека? Зато што је онда добро што он мора да се окреће свим странама друштва, да развија критичке гласове у друштву, уместо да их гуши, у сваком случају, један десничарски лидер може постати само бољи ако је укроћен у старту и нема апсолутну моћ.
Да ли ДС има тај капацитет тренутно?
Мислим да га нема и да ће тешко повратити то поверење које је имала код нас, рецимо 2000. или 2008. године. Зашто? Ако идете и разговарате са обичним људима, са овима доле са дна лествице, а не са уображеном или самозваном "господом", стећи ћете утисак да је главни проблем садржан не у корупцији, корупција дође, прође, заборави се, виновници оду у затвор а покрадени новац се никада не врати; дакле не у томе, већ у основној црти каркатера владавине ДС - а то је била ароганција. Ароганција у обраћању људима, ароганција у вођењу државе. Један од најбољих примера за то на блогу је, рецимо, Небојша Крстић. Или један, Кркар, који је такође ДС-ов кадар у зачецима његове политичке идеје. А опет, поред тих арогантних типова, видите у збиљи мноштво симпатичног и нормално мислећег младог света, тако да је ваљда и та ДС, као и све друго у земљи, збир свих наших личних врлина и недостатака као друштва. Да ли ви имате снаге да им поверите свој глас, после свега што се дознало о овој политичкој организацији, превасходно оно што је везано за корупцију и ароганцију? Ја немам, али ето, покушавам себе аутосугестијом да наведем да прихватим то као моралну нужност. :)