Stripper

- E ćuti, gde god izašli ti jedva dočekaš da šepuriš svoj ljubavni tepih. I nema šutiranja piva u ljude!

- Pa ne bih ja to u stanu...

- I nema odvaljivanja! Ne mogu posle da te nosim kući. A i tu mi je brat tako da bih se suzdržala što se toga tiče.

- E jebiga sad, zbog tvog brata da iskuliram ćepi. Znaš da volim...

- Možeš milion puta da se vidiš sa njim pod nekim drugim okolnostima i da sve bude okej ali samo jednom imaš šansu da ostaviš loš utisak na Viktora i veruj mi,  večno si zapečaćen, posle nema, samo ona najrigidnija ljubaznost.

- A šta ja onda da radim, da srčem sokić?

- Ma pij čoveče, samo nemoj da posle moram špahtlom da te stružem sa patosa...

Moj istetovirani ortak klimne svojom čupavom glavom. Fala bogu barem nije više ćelav. Još uvek se sećam Beer festa kada sam se vešto migoljila svakom našem meetingpointu „Oh, pa ja te čekoh tu, a tebe nema pa nema" dok se nismo „slučajno" savatali kod nekog žutog ai karamba štanda sa  krvavim pivom...dal  iz Meksika? Ne sećam se.

Moj dečko iz Holandije je imao tu privilegiju da provede celo leto u Beogradu, a festivali su se poklopili savršeno. Obožava Beograd, obožava sve što je treš, kemp, pivo, ljude, peglice...

Elem i tako moj dragi Jan i moi blejimo, buljimo u ljude, mozgamo šta ćemo, kako ćemo kad iz gomile se pojavljuje ON... sveže obrijan odnosno ćelav, sa stilizovanom bradom...go do pojasa naravno, dlake pršte, torzo na sve strane, gaće do pupka na kojima piše EXTREM, na jednom bicepsu istetoviran srpski ratnik na konju, na drugom zli klovn sa debelim džointom, na leđima glava tigra... na kolenu homemade OI...

Gutam knedlu. Mašem mu po sistemu „hihi, ovo će da bude interesantno". Upoznajem Tuneta i njega. Ražvakana tenzija u mojoj glavi... ali nedugo zatim pošto pivo priča sedam jezika, ovo dvoje su završili diskutujući o koječemu trivijalnom...tipa futbal dok sam ja preživljavala svoje cenjeno mrgud stanje osobe koja ne pije (barem pivo ne, bljak), posmatrajući svet oko mene treznim očima i cugajući u inat koka kolu. Jupi....

I tako dok ja pričam svom drugaru šta sme, šta ne sme da radi na partiju na koji treba da idemo zajedno sa mojim starijim, rođenim bratom čuje se blago zvec, na svaki klim glavom, pošto ima jedno 8 pirsinga  po uvetu, 16 rupa...jedna kod zlatara, ostatak old school, zihernadlom. Znam da bradavicu nikad ne bi pirsovao. Mada čisto sumnjam. Obrva mu je kul ali neće da je radi, sigurno bi se negde pobio i otkinuli bi mu parče mesa. Njega je prosto nemoguće opisati u jednoj rečenici...ali kad bih morala to bi bilo...post-punk-hard-core-punk-so-wrong-leather-fashion-mistake-mistake. Mislim da je sada sve jasno... 

Već je imao prilike da se druži sa mojim bratom i njegovom devojkom ali van alkoholne zone. Ja inače i dalje podmuklo patim od sindroma mlađe sestre. Sve mora da bude tip top. Ko ima nešto protiv mog brata koji je oličenje uvrnutosti, genijalnosti, poštenja i humora nema šta da traži u mom životu. A ako je Vića u fazonu da ovog ne ferma ni tri posto, to je to. Doviđenja. Zlatna sredina ne postoji. Sve ili ništa. To mu dođe kao test prijateljstva. Ako prođe kod Viće, onda je to for life.

- Znači... nema skidanja majce, da TI, egzibicionisto, nema šutiranja piva u ljude, nema flešovanja tetovažama, ne pipkaj nepoznate devojke po guzicama sem ako one to SAME hoće... si razumeo?

- Da,da...ne vatam ja nikad ribe ako one to neće. One mene saleću.

- Aha.

- A šta kao nije tako?

- Ma razbijaš.

- Kako sereš... Videla si! Slikale su me u onom...kako se zvaše, slikale me i vatale me za sise. Šta oćeš bre! Sve sam ih zajebao na šipci. Bio sam odlična striptizeta.

- Šo jes, jes. A to što si mene koristio kao ofinger i kao svog ličnog PR.-a, i što je obezbeđenje posle mene jurilo i molilo na kolenima da obučeš majcu dok si ti jahao onu šipku, to ništa a? Prosto nezaboravno.

- Nemaš ti pojma.

- Imam, ja skupljam tvoje skupe pinkle koje ti odbacuješ kao pikavce.

- Materijalisto!

- A posle kukaš „To mi je bila omiljena majca". Sećaš se kako nisi mogao da se setiš zašto si imao pocepane nove pantalone posle jedne noći u KST-u?

- Kad volim da se bacam po kolenima...

- I majcu iz koje si mogao da izcediš krv, znoj, vino i štroku si zavrljačio u đubre, a sutradan si kukao kako ti je to bila omiljena majca.

- Dobro bre! Biću fini večeras.

Imam poverenja u njega. Zaista.

23 uveče. Gegamo se po Dorćolu. Pratimo neke ljude sa fensi kesicama za vino, nije broj 30 već 13...13!!!! Dobro, biće sve okej. Viktor je već tamo. Biće sve kul. Srećem kolegu sa režije. Ulazimo u klaustrofobično mali lift i obliva nas reunija osećanja ponovnog izlaženja iz majčine materice ali više u nekom SF metalik stilu, bilo je polako i bolno...I kao što je moj Tetovirani rekao:

- Barem imamo one rupice za vaduh.

Bili smo srećni kad smo ugledali šućmurastu svetlost na petom spratu . Osluškujemo po vratima,  nismo morali dugo da tražimo. Ulazimo na parti, buka, panika, ljudi, muzika, šou, klub uska majca, frajer do frajera, kondomka do kondomke. Pikiram bar, treba mi bar....bar,bar,bar.

Kad sam na žurci sa nepoznatim ljudim, potrebno mi je ponekad da probijem ličnu blokadu, a to se sjajno postiže sa po kojom tekilicom. Tetovirani vešto nalazi sto sa pićem, spušta pažljivo svoj sveže kupljeni Jack i odmah smota par čednih kapi u svoju novostečenu plastičnu čašicu. Ali ja ništa ne primećujem, pokušavam sebe da opustim, ne znam koji me je đavo spopao ali kad je odgovor već na stolu...

Gle, tu su i Vića i Jeca i super su! Veseli,veseli. Vića mi već njuška po čaši i cokće da će da me tuži mami. Ja ga gledam, kezim se, a s druge strane se razmišljam da meni uopšte nije frka od moje keve već od mog bate, imam taj nagon da moram da se ponašam po nekim standardima 12godišnje mlađe sestre... to nekako još nisam prerasla, ali ovo veče je definitivno doprinelo progresu. Nije prošlo ni 15 minuta evo Viće, našao je šipku Tetoviranom.

Vića: - Evo brate, sad možeš da đuskaš ko čovek!

Nije čekao da mu se dvaput kaže.  Ja odmah pobegla na terasu. Ne mogu da gledam. Družim se sa Jeckom, srećem neke drugare, fokusiram pažnju na druge ljude, kažem sebi „Marijana, ne osvrći se"...

...osvrnula sam se i videla kako Tetovirani i moj Vića jašu onu jadnu šipku i skroz su je izkrivili, zatim je T. našao neku drvenu alternativu ali nije bila nešto osobito interesantna čim sam otkrila posle nekog vremena da se sada nalazi u mojoj ruci naravno.

Jebiga...tetovirani je više silikon stajl, hoće limenu šipku, možda mene naturelu bolje radi ova drvena? Ma mene sve radi posle tekile, boli me uvo, opuštam se. Sve deluje okej do momenta kada je Jecko tražio od Tetoviranog trbušni ples, a Vića krenuo da mu skida majcu. T. Bio MRTAV SREĆAN, ima debelo pokriće...Viktorovo. Nema jače reference. T pravi face, pokazuje tetovaže, fala bogu ne šutira pivo u ljude, svi se zezamo, đuskamo.

Naravno meni prilazi domaćin sa partija i pita jel bi dotični mogao da se upristoji. Kako samo znaju...kao da nosi onu nevidljivu majcu „I'm with stupid" i onda onaj prst koji pokazuje u levo.

- Sori ali Viktor ga je skinuo...eno divlja tamo sa njegovom majcom. (pričam dok vezujem T-evu košulju oko svoje torbice da je stoka ne uzgubi, diesel brend jebiga, tu bi bilo plakanja, išao na maturu u njoj u srednjoj).

- A Viktor a? Pa onda je valjda u redu.

- I te kako da je u redu. Referenca ti je to. A nisam znala da žickate dress code a?

Moj opičeni strejt brat je takođe trgnuo nešto sumnjivog sadržaja i dobio psihodelicne pundravce. Pošandrcao je skroz. On nikada nije pušio, a juče je našao neke mini tompuse i odmah zapalio njih pet i pravio svetlosni do re mi fa sol...

Onda je uzeo svoju ogromnu plastičnu čašu, sipao malo votke i soka u šaku i trljao T-ov torzo, ili drugim rečima sise... Jecku isto interesantno, svi po T-u...ovaj uživa... ko kuče ih pušta da mu sve rade, muče, čupaju dlake, mažu alkoholom i gleda me po difoltu „izvini, šta si ono rekla pre nego što smo pošli ovde, nekako sam zaboravio??".