Astronomija

Sve bi bilo jednostavnije da svemir ne postoji

/ 21.03.2016. u 00:20

Komentari: 131
Čitanost: 17369
/
Preporuke: 2856
/

Sve bi bilo mnogo jednostavnije da svemir ne postoji. Ovako, komplikacije samo iskaču u beskrajnom nizu. Fizičari od samih početaka svoje nauke pokušavaju da proniknu u suštinu sveta i otkriju osnovni element od koga je sve satkano, ali svi njihovi pokušaji, uprkos velikim prodorima u tajne prirode, vode samo ka sve složenijim i komplikovanijim rešenjima i novom nizu pitanja. Izlazi da je svemir toliko komplikovan da je čudno što uopšte postoji. Zamislite kulu od karata. Ona stoji samo ako su sve krate precizno postavljene na svoje mesto. Dovoljno je da se jedna u njenoj osnovi izmakne pa da se kula cela sruši. E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime. Da bi egzistirala takva kula svaka karta mora da bude postavljena na svoje mesto sa beskrajnom preciznošću.

Problemi sa svemirom su nastali već u samom početku, u trenutku Velikog praska i koji tren nakon njega. Tada su se formirale osnovne sile, a prve čestice su dobile osobine. Kolika je verovatnoća da u tim praiskonskim trenucima sile i čestice postanu baš takve kakve su neophodne da bi nakon 10 milijardi godina nastala Zemlja i život na njoj? Koju god silu da promenite, čak i neznatno, nastaju krajnje dramatične posledice. Kada bi jaka nuklearna sila koja inače vlada u svetu atoma i koja na okupu drži protone i neutrone, dakle kada bi oni bila nešto slabija jezgra atoma bi se raspala i zvezde ne bi mogle da stvore nove elemente. Ne bi bilo gvožđa, ugljenika, kiseonika... Da je jača zvezde bi se odavno ugasile jer bi brže sagorele svoje nuklearno gorivo. Da je proton samo jedan procenat teži - raspao bi se, a sa njim i sva jezgra atoma. Gravitacija, da je jača svemir bi se već urušio, a da je manja raspao bi se. Katastrofalne posledice po svemir imale bi male promene svake od sila. Sve one podešene su savršeno. Kolika je, dakle, verovatnoća da sile i čestice u trenucima kreacije dobiju baš te veličine koje sada imaju? Pa, ona je toliko mala da ju je teško opisati. Kada bi postojala takva verovatnoća da vas udari auto, mogli biste komotno čitav život provesti na sred autoputa i odgajati unuke bez ikakvog straha da ćete vi i vaši unuci i unuci vaših unuka, pa i čitave generacije nakon njih, nastradati.

Sve ovo zbunjuje naučnike i baca ih u duboko filozofiranje.

Ovu temu naročito vole kreacionisti jer im fina podešenost svemira govori o neophodnosti postojanja božanske sile koja upravlja univerzumom i drži ga u postojanju. Oni mudro klimaju glavom ozareni svetim saznanjem i primisli da je za postojanje svega postojećeg neophodan Bog (mada ne svaki, nego samo monoteistički, onaj koji zahteva da mu se zahvalite za svaki obrok koji pojedete) koji svojom voljom drži sve kako jeste i tako održava vaseljenu.

Problem je što to rešenje, ma koliko privlačno zbog svoje jednostavnosti, ne može da zadovolji um mislećeg čoveka jer ne odgovara na pitanja: kako, čime, na koji način? A to su pitanja koja golicaju naučnike i koja su ih i naterala da objasne kako nastaje kiša, zašto je trava zelena i kako se leče bolesti.

Ono što je meni čudno u tom odgovoru je što on dolazi baš od dubokih vernika. Jer baš ti koji tvrde da je Bog svemoćan, onaj koji prstom udahnjuje život i koji je tvorac svega po svom nahođenju, ovom idejom srozavaju tako svemoćno biće na pukog tehničara. Jer izlazi da je Bog morao da svakoj sili da precizno određene vrednosti da bi svemir postojao.

A ja ne vidim zašto bi Bog, ako postoji, bilo šta morao, a i zašto bi toliko komplikovao u svojoj kreaciji. Šta će njemu elektroni, protoni i neutroni, sa svim tim čudesnim i komplikovanim orbitalama, težinama i spinovima? I kvantnim zakonima? Šta će mu uopšte atomi? Zar ne bi bilo jednostavnije i logičnije da je sve napravio od neke bezatomske gline ili plastelina? Sve, i ljude, i žirafe i rakete i vodu i vazduh i mobilne telefone. Bog je po definiciji svemoguć i mogao je i tako da uradi.

Naša ćelija, dakle, najsitniji naš živi deo je satkan od stotina hiljada elemenata od kojih svaki ima svoj zadatak, svaki vrši neku dragocenu funkciju. A ćelija je tek nevidljivi delić ukupnog organizma koji je i sam izuzetno komplikovan. Uzmite sistem za varenje, za disanje, za čega god, sve su to složene fabrike koje omogućavaju da mi živimo. Dakle zašto bi Bog, to svemoćno biće, toliko komplikovao? On, koji u svom savršenstvu sve pravi savršeno, napravi svemir i živa bića besmisleno složena, sasvim nepotrebno komplikovana.

Molim vas, nisam to ja prvi primetio. Alfonso X od Kastilje, zvani Mudri, koji je živeo u XIII veku rekao je: «Da sam prisustvovao Stvaranju, dao bih par korisnih predloga za bolju uređenost svemira". (link).

Ali dobro, da se vratimo našim odgovorima. Jedan od njih bi mogao biti i taj da je svemir napravila neka grupa vanzemaljaca iz nadsvemira. Ili da je naše postojanje samo fikcija, da smo, recimo, delić moćnog softvera te nam je život udahnuo neki šašavi programer. Možda je Gorgija, koji je tvrdio da zapravo ništa ne postoji, u pravu. I zapravo možete izmisliti bilo koji odgovor. Kada nije potrebno navoditi dokaze imate bezbroj rešenja.

Znam, znam, svi ovi odgovori deluju naivno, besmisleno i na kraju krajeva nezrelo. I slažem se sa tim, i meni tako izgledaju, ali ne vidim da je manje čudan i manje naivan odgovor da je sve ovo stvorilo neko nebesko biće koje lebdi nad nama i vodi računa o svakom detalju, o svakom atomu u vascelom svemiru i o svakom grešniku čija dela budno odmerava i za graške ga kažnjava, mada je on sam, tvorac, stvorio i to ubogo stvorenje i njegovu narav. I da oko nas lete anđeli blage naravi i nežnih krila, samo ih mi ne vidimo. Meni to baš ne deluje uverljivo.

Ali kogod da je pravio svemir i dalje nas zbunjuje njegova neizmerna složenost, neophodna preciznost i jedinstvenost stvorenog kosmosa i to u svim njegovim dimenzijama, od njegovog mikro do mega nivoa. Međutim, možda to i nije tako čudno. Kraljevski astronom, Ser Martin Ris, kaže: «Ako imate beskonačno mnogo različitih odela sigurno ćete naći jedno koje vam savršeno odgovara». (Brajan Grin govori to isto, samo umesto odela pominje cipele). Isto tako, ako imate beskonačno mnogo svemira jedan mora da bude baš ovakav kakav je naš. Možda ima mnogo neuspešnih svemira, svemira u kojima su se zvezde ugasile odmah po nastanku, u kojima one nisu ni nastale, ili u kojima u beskraju tavore retke čestice, zatim oni u kojima nikada ništa nije zasijalo i u kojima vlada totalno crnilo i ledena praznina. Ili neki u kome kuljaju užasni zraci, u kojima divljaju eksplozije... ali od svih tih svemira jedan mora da bude ovakav, naš!

Neki opet razmišljaju o mogućnost da svemiri nastaju jedan iz drugog i da svaka nova beba vasiona nasleđuje neke osobine vasione majke te se u toj evoluciji pojavio i naš svemir sa ovim i ovakvim osobinama kakve ima.

Martin Ris pominje i mogućnosti da se unutar svake crne rupe koja se urušava kriju semena novog kosmosa sa različitim zakonima i osobinama. Možda.

Naravno, ni za jednu od ovih teorija ne postoji ni najmanji, čak ni posredni dokaz izuzev logike po kojoj u mnoštvu svemira jedan može da bude ovakav kakav je naš. Možda takve dokaze nije ni moguće prikupiti. Kako da zapazimo nešto što je po svojim fizičkim zakonima sasvim nespojivo sa našim svemirom?

Ipak, naučnici se nadaju da je takav dokaz moguće pronaći. Jer u mnoštvu svemira neki međusobni uticaji sigurno postoje, neko malo, sasvim neznatno «mreškanje» ili neko talasanje po obodima prostora čije se posledice mogu opaziti a koje se mogu objasniti jedino postojanjem drugih svemira.

Ostaje da čekamo u nadi da će se to uzbudljivo otkriće dogoditi za našeg života.

Tagovi

svemir, univerzum

postavite na |

Komentari (131)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

pape92 01:07 21.03.2016

Crv ili svemir meni je svejedno

Iskoristio bih priliku da citiram dva velika mislioca i njihovu povezanost koje sam postao svestan mnogo godina nakon što sam čuo prvog od njih. Citiraću najpre ovog za koga sam čuo kasnije, a zatim onoga za koga sam čuo prvo.

Parmenid: Ex nihilo nihil fit. (Od ničega nastaje ništa)

Petao Sofronije: Dva puta ništa jednako je ništa. Crva nije ni bilo.

Saša Zorkić 11:22 21.03.2016

Re: Crv ili svemir meni je svejedno

Naravno, to je tako na Zemlji. Za svemir nisam siguran. U svemiru ponekad je čak i ništa nešto :)

kosta.babic 01:47 21.03.2016

Sve bi bilo jednostavnije da svemir ne pos

Meni je ovo izuzetno zanimljiv tekst.Nisam stručnjak za fiziku ali razumem probleme sa kojima se naučnici susreću.Postoji činjenica koja me izuzetno fascinira a to je da postoji nekoliko paralelnih fizika,Obična,zemaljska,kvantna,atomska i svuda vladaju različiti zakoni.
u svakom slučaju hvala Ti za tekst,

Saša Zorkić 11:28 21.03.2016

Re: Sve bi bilo jednostavnije da svemir ne pos

Drago mi je. Sve su to zanimljiva pitanja pa je lepo o njima raspravljati.

ulicni-muzicar 05:06 21.03.2016

Lep tekst

A zašto polaziti od pretpostavke da je sve složeno i komplikovano? Možda se samo nama to tako čini...

Saša Zorkić 13:46 21.03.2016

Re: Lep tekst

A zašto polaziti od pretpostavke da je sve složeno i komplikovano? Možda se samo nama to tako čini...

Pa nama se tako čini

looping 05:51 21.03.2016

1

Iz ovog bloga ja zaključujem da naučnike ateiste nervira što ne mogu da dokažu da bog ne postoji tako što će naučno objasniti svet oko sebe. Ali svet je komplikovan pa je nemoguće da ga je stvorio Bog koji je tako jednostavan.
Čovek smatra da je najpametnije biće u svemiru a ne zna mu ni početak, ni sredinu, ni kraj.

Edit:
Sve ono što je čoveku komplikovano možda je nekome u svemiru jednostavno.
Čovek izučava nauku ali očigledno nedovoljno.

Saša Zorkić 11:34 21.03.2016

Re: 1

Naučnici nastoje da otkriju zakone prirode i tako je spoznaju i objasne. Mislim da njima nije stalo da dokažu da nešto ne postoji.

A što se čovekove pameti tiče, paaa to dosta zavisi od toga da li u svemiru postoji još neki život. Dok se to ne utvrdi mi smo najpametniji

looping 12:30 21.03.2016

Re: 1

Saša Zorkić
Naučnici nastoje da otkriju zakone prirode i tako je spoznaju i objasne. Mislim da njima nije stalo da dokažu da nešto ne postoji.

A što se čovekove pameti tiče, paaa to dosta zavisi od toga da li u svemiru postoji još neki život. Dok se to ne utvrdi mi smo najpametniji

MI smo najpametniji jer smo MI merilo svega i po tom merilu - sami smo svemiru.

Kao i bakterija koja nije svesna postojanja čoveka.

Saša Zorkić 13:59 21.03.2016

Re: 1

MI smo najpametniji jer smo MI merilo svega i po tom merilu - sami smo svemiru.

Kao i bakterija koja nije svesna postojanja čoveka.

Pa naravno! Kako da raspravljamo o nečemu što ne postoji u našoj svesti?

looping 14:30 21.03.2016

Re: 1

Saša Zorkić
MI smo najpametniji jer smo MI merilo svega i po tom merilu - sami smo svemiru.

Kao i bakterija koja nije svesna postojanja čoveka.

Pa naravno! Kako da raspravljamo o nečemu što ne postoji u našoj svesti?

Upravo tako.

Sve ovo zbunjuje naučnike i baca ih u duboko filozofiranje.

gavrilo1 23:06 21.03.2016

Re: 1

Saša Zorkić
MI smo najpametniji jer smo MI merilo svega i po tom merilu - sami smo svemiru.

Kao i bakterija koja nije svesna postojanja čoveka.

Pa naravno! Kako da raspravljamo o nečemu što ne postoji u našoj svesti?

Bakterija u wc solji samo treba da se zapita sto umire i sve se menja.
Pitanje za pitanjem i dolazi odgovor za odgovorom i bakterija ce razumeti sta je wc solja i ko je covek.
Potrebno je samo zapitati se!

Saša Zorkić 23:29 21.03.2016

Re: 1

Bakterija u wc solji samo treba da se zapita sto umire i sve se menja.

Da, i tako dolazi do svesti o postojanju nečega - što će dalje istraživati. Mi ne znamo da li postoje vanzemaljci, ali smo svesni mogućnosti da postoje. Zato tragamo za njima.

docsumann 06:04 21.03.2016

;)

Martin Ris pominje i mogućnosti da se unutar svake crne rupe koja se urušava kriju semena novog kosmosa sa različitim zakonima i osobinama. Možda.

samo da bude pribilježeno da sam sličnu "teoriju" iznio u jednoj diskusiji sa nsarskim na mom blogu, slične, hipotetičke naravi

KRNJA I TRAPAVA TEORIJA SVEGA

a, evo ga i sam komentar u kome se to spominje

možda
bi trebao da sažmem kosmološke stavke TOE-a u par kraćih crta.

dakle postoji apsolutno koje je u osnovi svega.

o njemu nemamo šta pametno reći (ok ok, kaz misli drugačijesem) sem da nam je nepojamno sa svojim hiper-atributima.

nebitno. ono što nam je važno je da se ono ostvaruje na bezbrojnim pojavnim nivoima, od kojih je jedan i ovaj naš.

o kosmologiji našeg svemira možemo govoriti, baš kao što i sam Bom kaže (prevazilazeći intelektualni ćorsokak do kojeg dovodi predstava o prirodi kao beskonačno kompleksnoj vezi beskonačnih nivoa stvarnosti (!)) da su mogući (čak vjerovatni) autonomni paketi zakonitosti koje važe za pojedine cjeline.
njih možemo spoznati.

pa tako i o Big Bengu i širenju kosmosa itekako ima smisla gojavascript:;voriti.

fraktalno granjanje materije u umreženom multiverzumu (svaki čvor je ustavri jedan BB), a samo grananje je ustvari znatno gušće. imamo onoliko grana koliko imamo i crnih rupa kroz koje otiče materija

edit:

ustvari, Madelbrotov skup je savršen grafički opis tog mehanizma.

za Risovu hipotezu čuo sam par godina kasnije.

docsumann 06:05 21.03.2016

Re: ;)

duplikat

BebaOdLonchara 21:35 24.03.2016

Re: ;)

duplikat

docsumann 06:29 21.03.2016

inače

u vezi ovog dijela

Dakle zašto bi Bog, to svemoćno biće, toliko komplikovao?

čini mi se da on predstavlja klasičan primjer upadanja u zamku "propisivanja božanskih atrubuta i potreba"

do toga uvijek dolazi kad čovjek krene da zamišlja boga, pšretpostavljajući da je u stanju da pronikne u logiku apsolutnog.
mislim da bi bog (ako postoji, razumje se) navedenu nedoumicu vrlo elegantno rješio ... pošto je svemoguć, ne može se zadovoljiti jednim svijetom, pa ni sa nekoliko njih, već stvara sve moguće (i nemoguće) svjetrove, pa među njima i ovaj kome svjedočimo.
naravno, i ovo je tek neprecizna aproksimacija eventualnih božanskih performansi

zemljanin 09:25 21.03.2016

Re: inače

prvo za moderaciju : daj već jednom REŠITE ovaj auto-refreš stranice

daklem, jošte jedared ... verovatnoća bilo kog svemira je ista kao i verovatnoća našeg ... mi pretpostavljamo na bazi zakona ovog svemira da neki svemiri nisu "mogući", pa je i pretpostavka da samo ovi parametri garantuju nešto, suštinski pogrešna jer nemamo mehanizme provere niti imamo neophodno znanje za teoretisanje ... čak je i loto kombinacija 1,2,3,4,5,6,7, iako nama izgleda jako specifična i "nemoguća", apsolutno iste verovatnoće izvlaćenja kao i bilo koja druga, nama nesmislena, kombinacija ...

Fraktali, hologrami, miltidimenzionalna realnost, paralelni svemir(i), multivarzum i sl. su samo smislena moguća tumačenja matematičkih modela ... ili neophodnost u konstrukciji takvih modela ili posledica takvih modela, ... M teorija, Strune i sl.

ovaj deo o crnim rupama nije moguć tako da to nije ni u domenu prethodno rečenog

EDIT. takođe sve rečeno u tekstu se odnosi na hrišćansko božanstvo i nije jedino takvo tumačenje svrhe ili stvoritelja ... čak štaviše kulturno nasleđe takvog modela je mnogo ograničenije nego istočnjačko ...

Saša Zorkić 11:42 21.03.2016

Re: inače

klasičan primjer upadanja u zamku "propisivanja božanskih atrubuta i potreba"

Šta god o Bogu rekli uvek "upadamo u zamku propisivanja božanskih atributa i potreba"

I kad ha osporavamo i kad ga hvalimo.

Evo i ova rečenica svedoči o tome. " pošto je svemoguć, /Bog/ ne može se zadovoljiti jednim svijetom,". Klasičan primer "propisivanja"

docsumann 11:52 21.03.2016

Re: inače

Evo i ova rečenica svedoči o tome. " pošto je svemoguć, /Bog/ ne može se zadovoljiti jednim svijetom,". Klasičan primer "propisivanja"

naravno, i sam sam dopisao u tom komentaru - i ovo je tek neprecizna aproksimacija eventualnih božanskih performansi

jinks 09:13 21.03.2016

...

E to je svemir samo što se «svemirska kula» zida već 14 milijardi godina i sastoji se od karata čiji broj nema ime.

Postoji teorija po kojoj u ogranicenom prostoru moze da postoji ogranicen broj informacija [link]. Shodno tome, ukoliko Univerzum ima pocetak, verovatno ima i ogranicenu zapreminu (koja mozda i raste, ali je u svakom trenutku konacna), te je i kolicina informacija u Univerzumu ogranicena. Otuda bi i broj sastavnih delova kule karate o kojoj govorite, po navedenoj teoriji, trebalo da je ogranicen.

Sta će njemu elektroni, protoni i neutroni, sa svim tim čudesnim i komplikovanim orbitalama, težinama i spinovima? I kvantnim zakonima? Šta će mu uopšte atomi? Zar ne bi bilo jednostavnije i logičnije da je sve napravio od neke bezatomske gline ili plastelina?

Po prici, usloznjavanjem (ne znam, materije, principa, organizacije, ...) nastaju strukture sa manjom lokalnom entropijom. Takodje, po istoj prici u trenutku Velikog praska Univerzum je, gledan u celini, bio u stanju minimalne entropije, u odnosu na sve sto se nakon toga sa njim desavalo (sad, neko bi onda mogao da postavi pitanje zasto se onda uopste i desio Veliki prasak ... bilo bi interesantno, posebno u kontekstu bloga, cuti taj odgovor).

A mozda je prica o finom podesavanju Univerzuma slozenija. Mozda neke stvari u njemu i nisu fiksno podesene, vec postoji i povratna sprega koja stabilise i usmerava citavu pricu, odnosno, koja podesava neke od velicina koje ste pomenuli, a koje definisu strukturu i funkcionisanje Univerzuma.

milojep 09:47 21.03.2016

Re: ...

A mozda je prica o finom podesavanju Univerzuma slozenija. Mozda neke stvari u njemu i nisu fiksno podesene, vec postoji i povratna sprega koja stabilise i usmerava citavu pricu, odnosno, koja podesava neke od velicina koje ste pomenuli, a koje definisu strukturu i funkcionisanje Univerzuma.

Ja sam ubeđen da ta sprega postoji! Uzmimo recimo za primer vodu u bokalu. Mi smo u toj vodi, pričamo o njoj, filozofiramo o tome kako svaka sila ima svoje mesto i slično a za bokal ne znamo! A posledično taj bokal određuje skoro sve u vezi posmatrača u vodi!

Saša Zorkić 11:53 21.03.2016

Re: ...

Otuda bi i broj sastavnih delova kule karate o kojoj govorite, po navedenoj teoriji, trebalo da je ogranicen.

Kula od karata je ovde samo manje ili više dobar primer potrebne tzv. "fine podešenosti".

2)

Mozda neke stvari u njemu i nisu fiksno podesene, vec postoji i povratna sprega

Možda. Mi ništa o tome ne znamo.

jinks 11:56 21.03.2016

Re: ...

Kula od karata je ovde samo manje ili više dobar primer potrebne tzv. "fine podešenosti".

I to bi, u nekoj iteraciji, mozda moglo da potpadne pod pomenuti "maximum information density" zakon :) ... samo sto bi prostor ogranicenog broja informacija nesto drugacije bio definisan.

michiganac 18:32 21.03.2016

'Alfa' - konstanta (!?!)

S naucnog aspekta u samoj sustini ova gornja prica se svodi na pitanje da li su prirodne konstante, koje smo u toku razvoja nase predstave o svijetu i kosmosu do danas odredili i uveli u fiz. zakone, doista konstantne uvijek i svuda (odn. u nama opservabilnom svemiru)?!
I u najpreciznijem: o takoreci najuniverzalnijoj medju njima, tzv. 'Zomerfeldovoj konstanti fine strukture', definisanoj kao:

α = e²/4πε0ħc = 7,297 352 566 · 10^(−3) ≈ 1/137

-bezdimenzionalnoj konstanti koja, dakle, u sebi sazima nekoliko drugih univerzalnih konstanti i povezuje naizgled nekoliko razlicitih oblasti fizike. Ovde su:

e - elem. kvant elektricnog naelektrisanja elektrona
c - brzina svjetlosti
ε0 - dielektricna konstanta vakuuma
ħ = h/2π - redukovana Plankova konstanta

Nekoliko ino-timova astronoma (na Havajima, u Cileu i Australiji) pozabavili su se podrobnije ovim pitanjem proteklih godina, a prica se najvise vrti oko Dzona Veba, istrazivaca sa univerziteta u Novom Juznom Velsu. Njegovim opservacijama ovim putem doveden je u pitanje sam standardni kosmoloski model, koji opisuje vaskoliku vasionu kao osobito izotropnu sredinu.. dakle, u cijem svakom dijelu i u svim pravcima vrijede isti fizicki zakoni.
Prije tacno 4 god. izbacili su i na B92 tekst o tome.

Medjutim, mnogi drugi fizicari osporili su u medjuvremenu same rezultate ovih istrazivanja.. U sazetom vise moze da se procita i na Vikipediji.

Kako ce se ova prica dalje odvijati, bicemo svjedoci iducih godina i decenija kad u upotrebu udju teleskopi i instrumenti/spektroskopi nove generacije i visokih rezolucija, kao sto su npr. JWST (James Webb Space Telescope) i ELT (Extremely Large Telescope).

Uzgred, davno cuh/procitah jednu sjajnu sintagmu o astronomima kao "arheolozima svjetlosti" koji uz sve modernije instrumente iz dana u dan razmicu slojeve (kosmicke) prasine sa "spektralnih hijeroglifa" iz dubokog svemira u potrazi za novim zakonomjernostima i interpretacijama vidjenog kosmosa.

S tim u vezi jos, nadjoh upravo da su prije koji dan i na pomenutoj u gornjem B92-clanku ESO VLT-opservatoriji u Cileu implementirali novu hightec-aparaturu 'GRAVITY' cijom upotrebom ce povecati rezoluciju svakog od 4 pojedinacna teleskopa (promjera ogledala nesto iznad 8m) i do 25 puta, nadmasajuci time i rezoluciju samog Hablovog stacioniranog visoko gore u orbiti. Za konstrukciju iste, slicno kao u nedavnom tekstu prof. Sarskog o gravit. talasima, primijenjen je princip visokokompleksne, 4-struke interferometrije svjetlosnih signala dobijenih od svakog teleskopa ponaosob (u opticki vidljivom i bliskom infracrvenom spektru) i usmjerenih zatim kao objedinjen signal na poseban spektrometar. Rezultat u ovom slucaju se moze interpretirati i kao signal dobijen od jednog teleskopa istovjetne konstrukcije kao prethodno pomenuta 4, ali promjera primarnog ogledala i do 200m.

Tekst gosn. Zorkica je svakako osvjezenje na ovim blogostranicama, na koje nazalost sve rjedje svracam. Preporuka!

Saša Zorkić 19:44 21.03.2016

Re: 'Alfa' - konstanta (!?!)

Hvala. Prošrili ste temu zanimljivim pitanjem o konstantama. Nije u pitanju samo da li su one svuda iste, već i da li su se menjale tokom vremena.
Nadam se da ćemo jednog dana to znati.

michiganac 11:59 25.03.2016

Re: 'Alfa' - konstanta (!?!)

Nadjoh opet malo vise vremena, pa mislim da sam ostao duzan jos malo ovde da razjasnim stvari.. Naime, prethodni moj komentar se upravo u najvecem dijelu odnosi na moguce promjene vrijednosti prirodnih konstanti u vremenu (odn. jedne konstante - (Alfa) - koja u sebi sublimira vise njih) >> otud naravno i prethodna metafora o "arheologiji" i spektralnom ocitavanju, kao pogledu u davnu proslost kosmosa.

Da ne idem bas mnogo u detalje ispod, ali na onom gornjem linku ka Vikipediji navedene su sve relevantne studije o pokusajima da se izmjere potencijalne promjene na nekoliko vremenskih skala:

-na maloj od tik nekoliko godina - present time/rate of change(ekperiment sa ovim AL+ i HG+ -jonskim atomskim casovnicima - pracene su visegodisnje promjene u frekvencijama ovih casovnika na koje pomenuta 'alfa' ima direktan uticaj)

-srednjoj (mjerenja raspada izotopa Urana U-235 koje se odvijalo u jedinom do sad otkrivenom prirodnom nukl. reaktoru u rudniku Oklo u Gabonu prije 2 milijarde godina, i to u vremenskom rasponu od 500 miliona godina - dakle, u vrem. periodu od prije 2 do 1,5 milijarde god. - takodje kao manifestacija dirketnog uticaja 'alfe')

-i izrazito velikim vrem. skalama (ovi najnoviji pokusaji medjunarodnih astronomskih timova da otkriju nepravilnosti/neocekivane pomjeraje u spektrima jako udaljenih kvazara - i do 12 milijardi godina unazad) -- na cemu je ustvari i bio akcenat mog prethodnog komentara.

Ali nadalje, ovaj tim astronoma oko Dz. Veba u svojim analizama ukazuju navodno i na to da su na tragu otkrica da se pomenuta konstanta mijenja(la) i prostorno (?!) - citiram odlomak iz onog teksta sa B92:

Tim je analizirao oko 300 merenja alfe u svetlosti koja je dolazila sa različitih krajeva svemira. Na osnovu toga su zaključili da je alfa na jednoj strani Univerzuma manja od alfe na drugoj. Ovaj “dipolni” raspored poklapa se sa strujom kretanja galaksija koje se misteriozno pomeraju ka ivici svemira.

I licno, ovo mi je mnogo fascinantnija tvrdnja od vremenske varijabilnosti, posebno ova posljednja recenica koja nagovjestava da u kosmosu mozda doista postoji izvjestan 'gradijent' - "pravac" u kom (vidljivi) svemir klizi (?!)

-ova teza ako se daljim eksperimentima ispostavi kao tacna, bila bi korak blize rasvjetljavanju tajne o tzv. tamnoj energiji.

---------------------------------------------------
Da pokusam ovde jos da se nadovezem na jedan Docsov donji komentar:

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

Moja neka licna predodzba odavde bi ipak bila da je ovaj nas opservabilni "3D"-kosmos moguce samo horizont dogadjaja na ivici "4D"-kosmosa u cijem pravcu ubrzano "ponire" (uporedo kao sto se i materija misaono "rasteze" u blizini crnih rupa) - a 'dark energy' bi time potom mogla da se okarakterise kao "gravitacija tog spoljnog" 4D-kosmosa.

docsumann 12:18 25.03.2016

Re: 'Alfa' - konstanta (!?!)

Moja neka licna predodzba odavde bi ipak bila da je ovaj nas opservabilni "3D"-kosmos moguce samo horizont dogadjaja na ivici "4D"-kosmosa u cijem pravcu ubrzano "ponire" (uporedo kao sto se i materija misaono "rasteze" u blizini crnih rupa) - a 'dark energy' bi time potom mogla da se okarakterise kao "gravitacija tog spoljnog" 4D-kosmosa.

huh, nije mi baš lako ovo da zamislim. mada imam neka razmišljanja u vezi odnosa 4D kosmosa (ili prostora) sa ovim našim.
mada, kad bolje razmislim to i nije tako daleko od ove tvoje zamisli, samo što sam ja zamišljao 3D svijet kao niz sukcesivnih presjeka vremenske opne sa 4D svijetom ... i pojma nemam šta bi tad bila tamna energija sem možda sila koja gura tu vremensku obvojnicu sadašnjeg trenutka preko 4D svijeta.

michiganac 12:52 25.03.2016

Re: 'Alfa' - konstanta (!?!)

huh, nije mi baš lako ovo da zamislim.

Iskreno, ni meni!

Ovo je naravno samo nagadjanje koje je najprostijom logikom proisteklo iz prethodnog gornjeg izlaganja.

Mada, nije mi lako ni ovu tvoju potonju deskripciju da si priblizim..

Sta bi konkretno tu znacila 'vremenska opna' a i 'sukscesivno' samo po sebi vec implicira odredjen vremenski tok iliti pomjeraj?!

docsumann 14:43 25.03.2016

Re: 'Alfa' - konstanta (!?!)

Mada, nije mi lako ni ovu tvoju potonju deskripciju da si priblizim..

nešto nalik tome sam već spominjao podrobnije u jednom ranijem blogu
[url=http://blog.b92.net/text/24862/Weird-Shit%3A-VODIC-KROZ-VISE-DIMENZIJE/]
VODIČ KROZ VIŠE DIMENZIJE[/url]

valjda sam tu bio opširniji i jasniji

Sta bi konkretno tu znacila 'vremenska opna' a i 'sukscesivno' samo po sebi vec implicira odredjen vremenski tok iliti pomjeraj?!

upravo!

samo ni meni samom nije najasnije šta bi u tom slučaju pokrećalo tu "vremensku opnu" (nalik površini mjehura ili jedra)

ipak cijenim da je protok vremena itekako u vezi sa načinom na kojim mi doživljavamo (imamo svijesni uvid ) svijet.

G.Cross 21:34 21.03.2016

Free will

The reason we say that humans have free will is because we can't predict what they will do.”
― Stephen Hawking, A Brief History of Time

Ova recinica je poslastica koju ponekad posetim u lenja nedeljna popodneva.

Za mene ona predstavlja elegantan nacin na koji je Stef objasnio zasto je neminovno da Bog postoji.

Mada, priznajem, moze da znaci i bilo sta drugo. Kako vam drago...

little_radojica 14:44 23.03.2016

Re: Free will

Ova recinica je poslastica koju ponekad posetim u lenja nedeljna popodneva.

Za mene ona predstavlja elegantan nacin na koji je Stef objasnio zasto je neminovno da Bog postoji.

омајгад, како ова реченица може да значи да Бог постоји, па још неминовно?

Стеф је иначе на становишту да Бог не постоји, тј. да није потребан.

gavrilo1 22:47 21.03.2016

Djavo trazi svoga Boga

ne postoji mnostvo svemira to je pogresno razumevanje cele stvari
Postoji "jedno" koje se "cepa" u mnostvo otisaka i tako kroji vreme.
To "jedno" "razgovara" kroz otiske.
Ono prvo i ono poslednje (uslovno receno) su povezani kao da su jedno do drugog, sve je povezano onim iz cega je nastalo, misli.
To ne moze dokazati fizika koja poznaje vreme. Potrebno je "izmisliti" fiziku bez vremena, covek mora ubiti vreme da bi razumeo ono sto ga muci.
To vreme zadaje glavobolju, sve je brze i brze i sve manje i manje vremena ima,
Jer to sto "razgovara" kroz otiske moguce je razumeti samo ako se vreme uspori.
Eto tu je kljuc putovanja kroz vreme, gle cuda pa svi ljudi su putnici kroz vreme jer je svaki covek "razapet" kroz sve otiske.
Cudo od kreacije!

mlinarslavko 00:09 22.03.2016

Put fotona

Moze li foton da se krece po krivoj putanji? Na primer , kao strela odapeta iz luka, najednostavnije, foton koji bi trebao da sa sunca stigne na zemlju krecuci se po pravcu zavrsi na mesecu po nekoj krivoj putanji. Izvinjavam se sto pitanje nema veze sa temom.

zemljanin 01:16 22.03.2016

Re: Put fotona

mlinarslavko
Moze li foton da se krece po krivoj putanji? Na primer , kao strela odapeta iz luka, najednostavnije, foton koji bi trebao da sa sunca stigne na zemlju krecuci se po pravcu zavrsi na mesecu po nekoj krivoj putanji. Izvinjavam se sto pitanje nema veze sa temom.

Foton se uvek kreče pravolinijski ... međutim zakrivljenost prostor-vremena uzrokuje "skretanje" fotona ... Sunce ili drugi masivni objekti "deformišu" ili zakrivljuju prostor-vreme pa laički možemo reći da se foton kreće po zakrivljenoj putanji ... takođe to je moguće izvesti i u kontrolisanim eksperimentima ... ovo za Mesec baš i ne razumem šta pitaš ...

mlinarslavko 01:26 22.03.2016

Re: Put fotona

Mesec sam naveo samo kao slikovit primer, recimo foton koji bi po pravcu krenuo prema zemlji, zbog neceg skrece po krivoj liniji i dospeva do meseca ili nekog vestackog satelita, promasi zemlju, svejedno, bitno da je skrenuo sa pravca. Hvala na odgovoru

zemljanin 01:46 22.03.2016

Re: Put fotona

mlinarslavko
Mesec sam naveo samo kao slikovit primer, recimo foton koji bi po pravcu krenuo prema zemlji, zbog neceg skrece po krivoj liniji i dospeva do meseca ili nekog vestackog satelita, promasi zemlju, svejedno, bitno da je skrenuo sa pravca. Hvala na odgovoru

razne varijacije "ometanja" fotona možeš i sam naći na Google, recimo sa "bend light" ili "distort light" i sl.

EDIT. ne može se strogo reći da je skrenuo sa pravca, već da je pratio zakrivljenost prostora (da ne kucam stalno prostor-vreme)

docsumann 06:21 22.03.2016

Re: Put fotona

Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

jinks 09:15 22.03.2016

Re: Put fotona

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Što bi rekla Orakl iz Matriksa: "What's really going to bake your noodle later on is how does the light know what is the shortest distance between point A and point B" :)

milojep 09:16 22.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Ee a tu dolazimo do crvotočina, pa ako preprečimo zakrivljenost eto nas u prošlosti ili budućnosti?!

docsumann 12:03 22.03.2016

Re: Put fotona

jinks
ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Što bi rekla Orakl iz Matriksa: "What's really going to bake your noodle later on is how does the light know what is the shortest distance between point A and point B" :)

kao što voda zna da teče nizvodno

jednarecfonmoi 12:08 22.03.2016

Re: Put fotona

milojep
docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Ee a tu dolazimo do crvotočina, pa ako preprečimo zakrivljenost eto nas u prošlosti ili budućnosti?!

Ceo komentar, dug, upravo mi se izbrisao, ko zna, mozda ne bi trebalo da saznamo sve:)
Crvotocine se i smatraju tunelima za put kroz vreme.
Lako mi je da zamislim gladijatorske borbe, ili damu 16.veka koja hita na bal i da kroz tunel odem tamo.
Ali sta je sa bliskom prosloscu i sadasnjoscu.Uzrok-posledica.Preblizu je.
Posto me kao i sve, verujem od detinjstva muci pitanje,u cemu se svemir nalazi.Sta je iza.Moj ljudski mozak dosao je jedino do resenja beskraja u beskraju.Bas tako.Kad zazelis granicu, oblik. sudaris misao sa bezgranicnim.Sem ako na krajevima materijalno prelazi u nesto sasvim drugo.Mozda su granice misao sama:)
Divan blog,hvala

milojep 12:18 22.03.2016

Re: Put fotona

Lako mi je da zamislim gladijatorske borbe, ili damu 16.veka koja hita na bal i da kroz tunel odem tamo.
Ali sta je sa bliskom prosloscu i sadasnjoscu.Uzrok-posledica.Preblizu je.

Šta su dimenzije? Šta znači preblizu? Samo treba dovoljno zakriviti prostor vreme! A koliko shvatam baš te 'male' zakrivljenosti nas vode u višedimenzionalne prostore...a i to je jedna od nedokazanih priča?

docsumann 12:41 22.03.2016

Re: Put fotona

Ali sta je sa bliskom prosloscu i sadasnjoscu.Uzrok-posledica.Preblizu je.

misliš na paradok koji se javlja ako odeš u blisku prošlost i ubiješ svog djeda prije nego što je on upoznao tvoju babu?
pa moguće je da se te situacije razrješavaju tako što se otvori novi istorijski tok (uzroka i posljedica) dok onaj sa današnjim tobom nastavlja da teče u svom "nezavisnom" smjeru.

milojep 12:46 22.03.2016

Re: Put fotona

misliš na paradok koji se javlja ako odeš u blisku prošlost i ubiješ svog djeda prije nego što je on upoznao tvoju babu?

Za dokaz novih tokova sigurnije je da ubije babu

jinks 12:52 22.03.2016

Re: Put fotona

Posto me kao i sve, verujem od detinjstva muci pitanje,u cemu se svemir nalazi.

U jednom od prethodnih komentara pomenuo sam da se u okviru nekog prostora može nalaziti ograničina količina informacija.

Ali, postoji i nastavak priče. Naime, u emisiji u kojoj su se bavili tim problemom rekli su da je osnovna jedinica količine informacija ne zapremina nego površina prostora u kome se nalaze, i da bi neko ko bi se nalazio izvan tog prostora na njegovoj graničnoj površini verovatno mogao da vidi sliku koja predstavlja sublimat svih informacija koje se unutar površine nalaze.

Što ovo pišem ... pošto ste pitali u čemu se svemir nalazi, odgovor je po svoj prilici unutar neke površine - pitanje uopšte i kolikih razmera. I što je interesantno, neko ko bi se nalazio izvan našeg svemira posmatranjem njegove površine sa spoljne strane mogao bi da gleda sublimat čitavog našeg univerzuma.

Sad pošto bi data "spoljna" površina univerzuma mogla da bude uslovno rečeno i dimenzija jednog običnog monitora, neko bi gledajući u taj monitor mogao da vidi šta naš univerzum u suštini stvarno i jeste :)

milojep 13:22 22.03.2016

Re: Put fotona

Ali, postoji i nastavak priče. Naime, u emisiji u kojoj su se bavili tim problemom rekli su da je osnovna jedinica količine informacija ne zapremina nego površina prostora u kome se nalaze, i da bi neko ko bi se nalazio izvan tog prostora na njegovoj graničnoj površini verovatno mogao da vidi sliku koja predstavlja sublimat svih informacija koje se unutar površine nalaze.

To mu dodje nešto ko' hologram?

docsumann 13:25 22.03.2016

Re: Put fotona

milojep
Ali, postoji i nastavak priče. Naime, u emisiji u kojoj su se bavili tim problemom rekli su da je osnovna jedinica količine informacija ne zapremina nego površina prostora u kome se nalaze, i da bi neko ko bi se nalazio izvan tog prostora na njegovoj graničnoj površini verovatno mogao da vidi sliku koja predstavlja sublimat svih informacija koje se unutar površine nalaze.

To mu dodje nešto ko' hologram?

upravo!

imao sam svojevremeno blog na tu temu - LINK

mlinarslavko 13:32 22.03.2016

Re: Put fotona

Posto foton moze da skrene sa pravca, da li je slika zvezda koje vidimo na nocnom nebu realna, mislim na pozicije zvezda u prostoru, ili se mnoge ne vide zato sto su fotoni skrenuli, a neke su na pogresnim pozicija u odnosu na stvarnu ?

jinks 13:35 22.03.2016

Re: Put fotona

To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

zemljanin 13:53 22.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

i vidiš šta se desi kad upotrebiš reč "najkrače" u sadejstvu sa "zakrivljen" ...

EDIT. nekih 10+ replika kasnije

docsumann 14:02 22.03.2016

Re: Put fotona

jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

zemljanin 14:10 22.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

to su sve samo i jedino, neka od potencijalnh posledica matematičkih modela ... do tada mi funkcionišemo u real 3+1 svetu ... isto kao i strune, M teorija, multi*** i sl.

jinks 14:16 22.03.2016

Re: Put fotona

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja

Da, ali zamisli ako bi neko ko gleda tu spoljnu površinu univerzuma video neko slovo, na primer, ili neki znak, reč ili rečenicu :)

milojep 14:26 22.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

Jedino mi se čini da ako taj obod postoji on ne služi za beleženje događaja već za kreiranje pomenutih!

milojep 14:31 22.03.2016

Re: Put fotona

jinks
naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja

Da, ali zamisli ako bi neko ko gleda tu spoljnu površinu univerzuma video neko slovo, na primer, ili neki znak, reč ili rečenicu :)

Nešto slično je Matija Bećković već predložio

http://www.nspm.rs/hronika/matija-beckovic-ceo-srpski-jezik-da-se-sazme-u-dve-reci-super-i-jebote.html

jinks 14:47 22.03.2016

Re: Put fotona

Jedino mi se čini da ako taj obod postoji on ne služi za beleženje događaja već za kreiranje pomenutih!

Genijalno :)

milojep 15:14 22.03.2016

Re: Put fotona

jinks
Jedino mi se čini da ako taj obod postoji on ne služi za beleženje događaja već za kreiranje pomenutih!

Genijalno :)

Rekoh ja to već u prvom komentaru sa bokalom i vodom

docsumann 15:34 22.03.2016

Re: Put fotona

milojep
docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

Jedino mi se čini da ako taj obod postoji on ne služi za beleženje događaja već za kreiranje pomenutih!

upravo.

on učitava događanje u svijet.

po Bomu taj hologramski zapis predstavlja implicitni poredak koji se odvija u eksplicitni (onaj kojem mi svjedočimo) uslijed određene pobude, baš kao u radu holograma.

šta je uzrok te pobude? pa valjda neki oblik svijesti, uključujući i ove naše pojedinačne, zemne...

docsumann 15:36 22.03.2016

Re: Put fotona

zemljanin
docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

to su sve samo i jedino, neka od potencijalnh posledica matematičkih modela ... do tada mi funkcionišemo u real 3+1 svetu ... isto kao i strune, M teorija, multi*** i sl.

da, mi to tako vidimo, tj. doživljavamo.

jer ako je i naša svijest hologramska tvorevina, teško nam je da sebe percepiramo kao hologramske tvorevine

docsumann 15:36 22.03.2016

Re: Put fotona

zemljanin
docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

to su sve samo i jedino, neka od potencijalnh posledica matematičkih modela ... do tada mi funkcionišemo u real 3+1 svetu ... isto kao i strune, M teorija, multi*** i sl.

da, mi to tako vidimo, tj. doživljavamo.

jer ako je i naša svijest hologramska tvorevina, teško nam je da sebe percepiramo kao hologramske projekcije

milojep 15:42 22.03.2016

Re: Put fotona

po Bomu taj hologramski zapis predstavlja implicitni poredak koji se odvija u eksplicitni (onaj kojem mi svjedočimo) uslijed određene pobude, baš kao u radu holograma.

Nije čudo izreka kod baba u narodu: -Tako mu zapisano!

jinks 15:52 22.03.2016

Re: Put fotona

Rekoh ja to već u prvom komentaru sa bokalom i vodom

Interesantno da li je taj uticaj promenljiv u vremenu ili se pomenuta uzročno-posledična veza dešava samo u trenutku nastanka univerzuma ... koji se od tog trenutka razvija u skladu sa tim početnim uticajem.

Mislim, tako mu i DNK dođe kao neka vrsta holograma.

p.s.

Doduše, primer bokala i vode u bokalu možda i nije 100 % adekvatan, pošto su zapremine bokala i vode u njemu samerljive.

U gornjoj priči pominje se da spoljna projekcija univerzuma uopšte i ne mora biti samerljiva sa zapreminom univerzuma, u smislu kako ih doživljavaju oni koji se nalaze unutar univerzuma i oni koji vide njegovu projekciju.

milojep 16:05 22.03.2016

Re: Put fotona

jinks
Rekoh ja to već u prvom komentaru sa bokalom i vodom

Interesantno da li je taj uticaj stalan i promenljiv u vremenu ili se ta uzročno posledična veza desila u trenutku nastanka univerzuma ... koji se od tok trenutka razvija u skladu sa ti početnim uticajem, ili početnom pobudom kako kaže docs.

Uf, zajebana mozgalica.Vidi i samo dešavanje u trenutku nastanka određuje donekle, reklo bi se... Sad mi pade na pamet expandirajuća pur-pena

Dalo bi se napraviti mnoštvo analogija. Šta god se dešavalo treba provaliti smisao zašto je ta pena ispuštena ili u šta je ispuštena

Možda svi mi samo držimo štok nečijih vrata?

milojep 16:18 22.03.2016

Re: Put fotona

Doduše, primer bokala i vode u bokalu možda i nije 100 % adekvatan, pošto su zapremine bokala i vode u njemu samerljive.

Šta ako vodu u bokalu zagrevamo a bokalu damo elastična svojstva? Ok samerljivost postoji ali nije konstantna. Pa recimo zar pretvaranjem vode u paru nemamo efekat udaljavanja molekula kao neki pandam širenju vasione oličenom u udaljavanju zvezda...

zemljanin 00:13 23.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
zemljanin
docsumann
jinks
To mu dodje nešto ko' hologram?

Pitanje je šta se dešava kada milijarde svetlosnih godina svedete na ploču dimenzija, na primer, 1 x 1 m.

To verovatno više ne može da se objasni ni hologramom već nečim čime se, ne znam, bavi na primer semiotika.

naučnici smatraju da se 2D hologramski zapis našeg 3D svemira zapravo nalazi na njegovom obodu, kao spoljna sfera, iliti slično kao neki ultimativni horizont događaja.

to su sve samo i jedino, neka od potencijalnh posledica matematičkih modela ... do tada mi funkcionišemo u real 3+1 svetu ... isto kao i strune, M teorija, multi*** i sl.

da, mi to tako vidimo, tj. doživljavamo.

jer ako je i naša svijest hologramska tvorevina, teško nam je da sebe percepiramo kao hologramske projekcije

ključna reč je "ako" i ona je ta važna odrednica koja razdvaja lični doživljaj, percepciju, stav i objektivnu stvarnost ... to što je nešto teorijski moguće ili proističe iz rezultata koji su teorijski mogući u matematičkom modelu, ne znači da je realno ... ako LHC proizvede mini crne rupe, mi onda možemo da kažemo da model struna zaslužuje više pažnje ... do tada je samo matematička igrica koju možemo doterati do savršenstva ali koja nije realna ... ista stvar je i za hologram ... kada i ako ikada, detektujemo bilo kakvu naznaku koja čak i posredno ukazuje na n-dimenzije, onda bi i hologram bio u igri ... do tada su sve aproksimacije ili metodi ukljičivanja n-dimenzija. samo pomoćni i dozvoljeni metod ali ne i realni fenomeni

docsumann 06:20 23.03.2016

Re: Put fotona

realni fenomeni

po meni, to je ključna riječ.

imam utisak kao da (uvijek) pričamo o nekoj imaginarnoj realnosti. a možda (još jkedna ključna riječ) samo takve i postoje.

nask 12:19 23.03.2016

Re: Put fotona

Put fotona je uvek prava linija, sa stanovišta fotona naravno.

realni fenomeni

Nit koja se provlači kroz knjigu Amande Gefter (vidi dole) je upravo to pitanje : šta je to (fizička) realnost?

zemljanin 12:36 23.03.2016

Re: Put fotona

nask
Put fotona je uvek prava linija, sa stanovišta fotona naravno.

realni fenomeni

Nit koja se provlači kroz knjigu Amande Gefter (vidi dole) je upravo to pitanje : šta je to (fizička) realnost?

Fizička realnost je ono što eksperimantalno potvrđujemo i čime se bavi fizika i srodne joj nauke ... uopštavanje tih rezultata u opšti kulturološki obrazac je već filozofija ... i tu stvaramo paralele i aprkosimacije fizičke realnosti ... recimo Pikaso nakon Anštajna ili "Alisa u temlji čuda" kao posledica kvantne itd. ... veliku ulogu u tom procesu dajemo mašti i laičkom tumačenju jer to i jeste način usvajanja realnog ...

nask 12:56 23.03.2016

Re: Put fotona

Centrifugalne sile su merljive, čak ih možemo osetiti, ali nisu realne. Ovo je jedan od najjednostavnijih (srednjoškolskih) primera da je fizička realnost ipak malo komplikovanija, a komplikacija leži u prevođenju jezika fizike na svakodnevni jezik. To prevođenje definitivno nije preslikavanje jedan na jedan.

zemljanin 13:33 23.03.2016

Re: Put fotona

naučni metod je nedemokratski, nediplomatski i nesubjektivni pristup rešavanju problema ... činjenic/argument je ili tačan/validan ili nije ... u svakodnevnom govoru mi ne baratamo činjenicama nego iluzijom tj. apsoksimacijama činjenica ... deca u školi uče Sunčev sistem ili atom i elektron i u knjigama su oni predstavljeni na određeni način gde se ne vodi računa o realnim odnosima ... što je razumljivo jer nije moguće prikazati veličinu/odnos jezgra i elektrona ili Sunca i Zemlje ... onda svako od nas stvara svoju iluziju ... tragično je da i nakon škole ogroman broj ljudi zadržava te predstav i tako se odnosi prema svetu ... ne sporim da je skoro pa nemoguće današnji stepen razvoja nauke, jednostavnim metodama pojasniti stanovništvu ... ali na kuturološke obrasce koje stvaramo u ogormnoj meri utiče naše razumevanje nauke ili pradagime koja je trenutno na snazi ...

realno je da svako od nas ima svoju realnost ali da je nučni metod najpribližniji objektivnom opažanju realnog ...

možemo diskutovati ili debatovati o klimatskim promenama ali jedino podaci i činjenice daju kredibilitet takvoj debati ... sve ostalo je subjektivno

jinks 13:39 23.03.2016

Re: Put fotona

naučni metod je nedemokratski, nediplomatski i nesubjektivni pristup rešavanju problema ... činjenic/argument je ili tačan/validan ili nije

Doduše, i pri baratanju naučnim činjenicama nekad bi trebalo uzeti u obzir i efekte "Problema merenja" [link], poznate iz Kvantne mehanike.

Onda bi se možda i

u svakodnevnom govoru mi ne baratamo činjenicama nego iluzijom tj. apsoksimacijama činjenica

moglo predstaviti kao neki sebi svojstveni vid "merenja", sa prisutnim gorepomenutim problemima.

docsumann 14:02 23.03.2016

Re: Put fotona

Fizička realnost je ono što eksperimantalno potvrđujemo i čime se bavi fizika i srodne joj nauke

kako već ide ona začkoljica iz čuvenog stripa Alena Mura - who watch the watchmen?

ako fizika daje zapravo sopstvenim teorijama kroz sopstvene eksperimente, to još uvijek ne znači da je ona istinita na jednom širem nivou posmatranja stvari.
realnost je, kao što si to sam natuknuo u dodatku, jedna mentalna kategorija i kao takva ima verodostojnost samo kroz našu svijest.

naravno, ta ista svijest može naslutiti i neke daleko "uvrnutije" vidove stvarnosti. snovi, recimo, kao najbanalniji primjer.

zemljanin 14:04 23.03.2016

Re: Put fotona

jinks
naučni metod je nedemokratski, nediplomatski i nesubjektivni pristup rešavanju problema ... činjenic/argument je ili tačan/validan ili nije

Doduše, i pri baratanju naučnim činjenicama nekad treba uzeti u obzir i efekte "Problema merenja" [link], poznatog iz Kvantne mehanike.

Onda bi se možda i

u svakodnevnom govoru mi ne baratamo činjenicama nego iluzijom tj. apsoksimacijama činjenica

moglo predstaviti kao neki sebi svojstveni vid "merenja", sa gorepomenutim problemima.

Obzirom da nismo sve otkrili i sve saznali, naučnici još uvek imaju svoja radna mesta

... ali viđenje sveta se menja u skladu sa našim saznanjima ... pa imamo jednu paragimu ili "realnost" koja vremenom postaje nesavršena ili gomilaju se nedoslednosti ... kada se to desi, recimo Ajnštajn, mi usvajamo novu paradigmu i tako ukrug ... fikzika još uvek ima problem gravitacionog privlačenja 3 i više tela a od Njutna je proteklo ihaj ... ali smo sa determinzma prešli na relativnost, barem u teoriji ... zato sam naveo i Pikasa a može i Dali ... oni su kuturološki prihvatili taj novi obrazac realnog ...

Da budemo precizni nije sporno naše polovično znanje ali to ne znači da je sve moguće jer još uvek ne znamo sve ... takav pristup nije adekvatan niti doprinosi našem boljem poimanju realnog ... to što na kvantom nivou postoje fenomeni koji nam nisu u potpunosti jasni ili ih ne možemo uklopiti u svet oko sebe, nikako ne znači da zakoni makro sveta nisu funkcionalni jer to potvrđujemo svakoga dana ...

jinks 14:09 23.03.2016

Re: Put fotona

Da budemo precizni nije sporno naše polovično znanje ali to ne znači da je sve moguće jer još uvek ne znamo sve ... takav pristup nije adekvatan niti doprinosi našem boljem poimanju realnog ...

to što na kvantom nivou postoje fenomeni koji nam nisu u potpunosti jasni ili ih ne možemo uklopiti u svet oko sebe, nikako ne znači da zakoni makro sveta nisu funkcionalni jer to potvrđujemo svakoga dana ...

Nisam to ni mislio ... pokušao sam da napomenem da ekvivalenti "Problema merenja" iz Kvantne mehanike u nekom obliku možda postoje i u makro svetu, odnosno i u naučnim disciplinama koje se bave makro svetom (na primer, u nekim društvenim naukama, i ko zna kojim još sve ne).

Što se tiče polovičnosti znanja, naravno da ne znači da je zbog njega apriori još uvek sve moguće, jer i polovično znanje u dobroj meri govori o stvarima koje sa ozbiljnom verovatnoćom nisu moguće :)

zemljanin 14:22 23.03.2016

Re: Put fotona

uzmimo primer vode, H2O ... jednostavni molekul ali mi nismo u stanju da na osnovu posmatranja kiseonika i vodonika pretpostavimo sve osobine složene strukture koje ta dva elementa grade ... ali proučavanjem vode, dobićemo i dobijamo ogromnu količinu podataka, činjenica i znanja što nam daje mogućnost da razvijamo razne teorije i zakone ponašanja ... pa da ta znanja oupštavamo na sve fluide kreirajući obuhvatniju teoriju ... za takva znanja i očitu realnost nije od značaja kolaps talasne funkcije na kvantnom nivou ... ali ta znanja mogu da nam pomognu u pručavanju i na kvantnom nivou ...

naravno Docs želi da uvede i neophodnost posmatrača u celu priču i to je OK

... uopštavanjem posmatrača dolazimo do svesti kao neophodnog faktora kreiranja svega, sa čime se (poznato) ne slažem

srdjan.pajic 14:38 23.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Krece se po putanji kojom mu treba najkrace vreme da prevali to rastojanje. A to uopste ne mora da bude prava linija (EDIT: niti najkraće rastojanje izmedju tačaka u geometrijskom smislu. Usput: jebo blogosoftver, dvaput sam pokušao da ostavim komentar i "osveži me", sad moram po jednu rečenicu, ili maksimum dve u cugu...).

anfieldroad 17:15 23.03.2016

Re: Put fotona

naravno Docs želi da uvede i neophodnost posmatrača u celu priču i to je OK ... uopštavanjem posmatrača dolazimo do svesti kao neophodnog faktora kreiranja svega, sa čime se (poznato) ne slažem

Uvođenje "posmatrača", to jest nas-ljudi, dovodi neminovno do tzv, kvake 22. Stvari se odvijaju bez obzira na posmatrača. To što mi nešto vidimo ne znači da to nešto postoji. Obratno, ono što ne vidimo itekako ume da postoji...Bez ikakve veze sa našim posmatranjem. Fotosinteza se odvija a da je mi ne vidimo. Ipak, ona postoji. Sunce koje vidimo sijaće sledećih xy miliona godina iako neće više biti "posmatrača" koji uživa u njegovoj toploti.
Uvođenje teze o posmatraču, direktno nas vodi u apsurd. Rekoh već- kvaka 22!

docsumann 18:23 23.03.2016

Re: Put fotona

naravno Docs želi da uvede i neophodnost posmatrača u celu priču i to je OK

ne toliko ni posmatrača koliko primarnost svijesti u svekolikom postojanju.
naravno, ta svijest uopšte ne mora ( po meni i nije) biti ljudska.

inače uloga posmatrača je iz pozicije kvamntomehaničkog pogleda na svijet ne samo primarna nego i nužna.
tek uvidom u stanje kvantnog objekta sam objekat zauzima svoje stanje (kolapsom talasne funkcije).
da ne spominjemo čuvene paradoksalne eksperimente sa elektronima i rešetkom.
pojedini eksperimenti su vršeni u smislu da se pokaže da nije neophodan svjestan posmatrač, tj. da se isti efekat postiže posmatranjem putem mjerne aparature.
no, i to je tek oblik posrednog angažovanja svjesnih entiteta u cijelu priču.

docsumann 18:27 23.03.2016

Re: Put fotona

Uvođenje "posmatrača", to jest nas-ljudi, dovodi neminovno do tzv, kvake 22.

mi možemo posteriorno reći da bi nešto postojalo i bez našeg uvida, ali tek kad uvidimo da to nešto postoji.
nema dešavanja izvan svijesti, koja je fundamentalni (nesvodljivi) domen zbivanja baš kao vrijeme i prostor.

postoji danas dosta fizičara, psihologa i filozofa koji zastupaju ovo stanovište.

anfieldroad 20:47 23.03.2016

Re: Put fotona

mi možemo posteriorno reći da bi nešto postojalo i bez našeg uvida, ali tek kad uvidimo da to nešto postoji.
nema dešavanja izvan svijesti, koja je fundamentalni (nesvodljivi) domen zbivanja baš kao vrijeme i prostor.

Mi možemo sa sigurnošću reći da je nešto postojalo i da će postojati bez našeg ili bilo čijeg (svesnog) prisustva.
Tvrdimo li sa sigurnošću da je sunce sijalo i pre nas? Ili da će sijati posle nas? Zašto da ne.
Paradoks i pomenuta kvaka i jeste u tome što svest pripisujemo (kao našu osobinu) razvoju događaja koji je bio takav kakav jeste. Ideja je čini mi se u tome da smatramo nemogućom takvu slučajnost i minimalnu verovatnoću kojom se dogodilo da sve bude baš idealno za stvaranje koga- pa nas, naravno. Ali, to je posmaranje posteriorno. Odnosno s'pogrešne strane, otpozadi što bi neki autori rekli.

docsumann 06:25 24.03.2016

Re: Put fotona

Tvrdimo li sa sigurnošću da je sunce sijalo i pre nas? Ili da će sijati posle nas? Zašto da ne.
Paradoks i pomenuta kvaka i jeste u tome što svest pripisujemo (kao našu osobinu) razvoju događaja koji je bio takav kakav jeste.

taj paradoks je prividan.

posteriorno i apriorno su samo kauzalne slijedstvenosti tipične za ljudsku logiku.
bilo kako-bilo nema uvida o postojanju svijeta (ne bi bilo ni ovih naših komentara o tome) bez svijesti.

naravno, sve ovo su spekulacije koje kao takve postoje i u mnogo ozbiljnijim akademskim krugovima nego što je blog

docsumann 15:31 24.03.2016

Re: Put fotona

srdjan.pajic
docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Krece se po putanji kojom mu treba najkrace vreme da prevali to rastojanje. A to uopste ne mora da bude prava linija (EDIT: niti najkraće rastojanje izmedju tačaka u geometrijskom smislu. Usput: jebo blogosoftver, dvaput sam pokušao da ostavim komentar i "osveži me", sad moram po jednu rečenicu, ili maksimum dve u cugu...).

hmmm, ovo bi značilo da je foton u stanju da procjenjuje karakteristiku sredine kroz koju bi trebalo da putuje!? te na taj način iskalkuliše brzinu kojom kroz nju putuje, i od dvije sredine izabere put kroz onu u kojoj mu je brzina veća.
a to se naravno ne događa

srdjan.pajic 20:43 24.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
srdjan.pajic
docsumann
Foton se uvek kreče pravolinijski .

ustvari, da budemo precizniji po najkraćem rastojanju između tački A i B. u zakrivljenom prostoru to najkraće rastojanje nije prava linija.

Krece se po putanji kojom mu treba najkrace vreme da prevali to rastojanje. A to uopste ne mora da bude prava linija (EDIT: niti najkraće rastojanje izmedju tačaka u geometrijskom smislu. Usput: jebo blogosoftver, dvaput sam pokušao da ostavim komentar i "osveži me", sad moram po jednu rečenicu, ili maksimum dve u cugu...).

hmmm, ovo bi značilo da je foton u stanju da procjenjuje karakteristiku sredine kroz koju bi trebalo da putuje!? te na taj način iskalkuliše brzinu kojom kroz nju putuje, i od dvije sredine izabere put kroz onu u kojoj mu je brzina veća.
a to se naravno ne događa

To se upravo dogadja, mada znam kako to običnom čoveku zvuči

. Ima jako lepa knjžica, QED: The Strange Theory of Light and Matter, od Fajnmana, naravno, ako je nisi pročitao, toplo preporučujem, pisana je za obične ljude kao što smo ti i ja, i ima jako lep uvod o kvantnoj elektrodinamici, koji se svodi na: "zvuči šašavo, mi nemamo blage veze zašto priroda upravo tako funkcioniše, ali znamo da je to tako"

. Ali nema veze, ovo što sam napisao je tačno, i ne treba ti da zakrivljuješ prostor da bi to objasnio - uzmi samo primer prelamanja svetlosti na površini između dve sredine različitog indeksa prelamanja (fizika, valjda 7 ili 8 razred). Zrak svetlosti tu očigledno ne ide po najkraćem rastojanju izmedju polazne tačke u sredini 1 i krajnje tačke u sredini 2. Nego ide po onom rastojanju za koje mu treba najmanje vremena, što se može sa malo aritmetike lako pokazati.

EDIT: Ali da zabiberim još malo, kad već pomenuh Fajnmana, i primer sa prelamanjem svetlosti, dakle fotoni, zapravo, putuju SVIM MOGUĆIM putanjama između tih tačaka.

zemljanin 00:21 25.03.2016

Re: Put fotona

mi možemo posteriorno reći da bi nešto postojalo i bez našeg uvida, ali tek kad uvidimo da to nešto postoji.
nema dešavanja izvan svijesti, koja je fundamentalni (nesvodljivi) domen zbivanja baš kao vrijeme i prostor.

mi možemo da tvrdimo da nešto postoji u svim mogućim pojavnim oblicima (superpozicija) a da se neka od tih mogućnosti ostvaruje "uvidom" ... obzirom da imamo materijalni svet, ono što predlažeš je dualizam ... pored materije i energije i zakona prirode postoji i "neki" sistem koji ćemo zvati svest ... ostvarenje neke mogućnosti ili kolaps talasne funkcije označava interakcija u sistemu ... mi kao nedetrministički sistem sa sopstvenim kolapsima funkcija utičemo na sistem sa kojim interagujemo ... i to je sve

nije potrebno uvoditi svesnog posmatrača sa naglaskom na svesnog, da bi interakcije bilo, već je potrebna interakcija složenih sistema ... ako već definišemo fizičku realnost, onda je ona u fizičkom polju koje flukuira i iz "ničega" proizvodi "nešto" ...

Wigner i Everett su u varijacijama kreirali taj pristup, jedan stogo ga vezujući za svest a drugi za posledicu ima konstantno račvanje i kreiranje novih realnosti koje se dalje račvaju itd. ... ne treba nam uvođenje "entiteta" uvek kada zapnemo u našem razumevanju realnog ...

autoritet tu nije bitan

nsarski 04:09 25.03.2016

Re: Put fotona

To se upravo dogadja, mada znam kako to običnom čoveku zvuči . Ima jako lepa knjžica, QED: The Strange Theory of Light and Matter, od Fajnmana, naravno, ako je nisi pročitao, toplo preporučujem, pisana je za obične ljude kao što smo ti i ja, i ima jako lep uvod o kvantnoj elektrodinamici, koji se svodi na: "zvuči šašavo, mi nemamo blage veze zašto priroda upravo tako funkcioniše, ali znamo da je to tako"

Ne treba ti knjizica, ima video tih predavanja na osnovu kojih je "knjizica" nastala.

Ali nema veze, ovo što sam napisao je tačno, i ne treba ti da zakrivljuješ prostor da bi to objasnio - uzmi samo primer prelamanja svetlosti na površini između dve sredine različitog indeksa prelamanja (fizika, valjda 7 ili 8 razred). Zrak svetlosti tu očigledno ne ide po najkraćem rastojanju izmedju polazne tačke u sredini 1 i krajnje tačke u sredini 2. Nego ide po onom rastojanju za koje mu treba najmanje vremena, što se može sa malo aritmetike lako pokazati.

Svetlost se u datoj sredini krece po najkracem rastojanju izmedju dve tacke (to rastojanje se zove geodezik i u Euklidskom prostoru je prava linija). I kroz sredinu 1 i kroz sredinu 2 su u pitanju prave linije.
Ako je:

Nego ide po onom rastojanju za koje mu treba najmanje vremena

i ako je brzina svetlosti u toj sredini konstantna, onda najmanje vreme=najkrace rastojanje.
Nesto si pomesao Sojicu.

docsumann 06:20 25.03.2016

Re: Put fotona

ono što predlažeš je dualizam

ne, prije bih se složio sa Penrouzom da se radi o trializmu (fizički, mentalni i matematički svijet) koji su opet tek jedno.

srdjan.pajic 06:25 25.03.2016

Re: Put fotona

nsarski
To se upravo dogadja, mada znam kako to običnom čoveku zvuči . Ima jako lepa knjžica, QED: The Strange Theory of Light and Matter, od Fajnmana, naravno, ako je nisi pročitao, toplo preporučujem, pisana je za obične ljude kao što smo ti i ja, i ima jako lep uvod o kvantnoj elektrodinamici, koji se svodi na: "zvuči šašavo, mi nemamo blage veze zašto priroda upravo tako funkcioniše, ali znamo da je to tako"

Ne treba ti knjizica, ima video tih predavanja na osnovu kojih je "knjizica" nastala.

Ali nema veze, ovo što sam napisao je tačno, i ne treba ti da zakrivljuješ prostor da bi to objasnio - uzmi samo primer prelamanja svetlosti na površini između dve sredine različitog indeksa prelamanja (fizika, valjda 7 ili 8 razred). Zrak svetlosti tu očigledno ne ide po najkraćem rastojanju izmedju polazne tačke u sredini 1 i krajnje tačke u sredini 2. Nego ide po onom rastojanju za koje mu treba najmanje vremena, što se može sa malo aritmetike lako pokazati.

Svetlost se u datoj sredini krece po najkracem rastojanju izmedju dve tacke (to rastojanje se zove geodezik i u Euklidskom prostoru je prava linija). I kroz sredinu 1 i kroz sredinu 2 su u pitanju prave linije.
Ako je:

Nego ide po onom rastojanju za koje mu treba najmanje vremena

i ako je brzina svetlosti u toj sredini konstantna, onda najmanje vreme=najkrace rastojanje.
Nesto si pomesao Sojicu.

Pa dao sam primer u kome brzina upravo nije konstantna - prelamanje svetlosti na povrsini dve sredine razlicitog indeksa prelamanja, dakle svetlost menja brzinu prostiranja kako prelazi iz jedne u drugu sredinu. Tu se lepo, mislim, vidi da svetlost ne putuje po najkracoj putanji izmedju izvora i odredista. U homogenoj sredini je ovo sto pisete ti doks tacno, i ekvivalentno ovom sto sam ja zacepidlacio. Ako nisam nesto pomesao...

docsumann 06:25 25.03.2016

Re: Put fotona

zemljanin

naše neslaganje na ovu temu već postaje folklor bloga

zato si mi još draži. blog bi bio dosadan bez tebe (meni), a da ti ne dajem za pravo to neću ni da napominjem

docsumann 06:28 25.03.2016

Re: Put fotona

- prelamanje svetlosti na povrsini dve sredine razlicitog indeksa prelamanja.

da li svjetlost koja je upućena iz A u B i koja na putu naiđe na novu sredinu (različitog IP) uopšte i stiže u B ili biva skrenuta sa puta?

docsumann 06:32 25.03.2016

Re: Put fotona

nije potrebno uvoditi svesnog posmatrača sa naglaskom na svesnog, da bi interakcije bilo, već je potrebna interakcija složenih sistema ... ako već definišemo fizičku realnost, onda je ona u fizičkom polju koje flukuira i iz "ničega" proizvodi "nešto" ...

kvantni efekat posmatračevog uvida je tek nagovještaj uticajha svijesti na strukturu fizičkog svijeta.

ja tu sveopštu svijest ne zamišljam kao autoritativnog posmatrača, već upravo kao polje odvijanja stvarnosti.

dakle nikakve religijske iplikacije, mada možeš i tako da posmatraš u onom najrudimentarnijem, elementarnijem smislu.

rekoh već, svijest je nužna baš kao vrijeme i/ili prostor. bez svijesti svijet je mrtav, nema ga ... pitaj koga?

nsarski 07:59 25.03.2016

Re: Put fotona

Tu se lepo, mislim, vidi da svetlost ne putuje po najkracoj putanji izmedju izvora i odredista.

Ako je druga sredina konacna (sloj stakla, npr.) onda, pri izlasku iz stakla, svetlost se vraca na svoj prvobitni pravac.

I kroz vazduh (vakuum) i kroz staklo svetlost se krece pravom linijom, koja je geodezik u Euklidskom prostoru.

Zakrivljenost prostora je posledica prisustva mase, pa u ovom slucaju moze da se pokrene pitanje uticaja Zemlje (ako je ekperiment radjen na Zemlji) na putanju svetlosti. Taj uticaj naravno postoji ali je nemerljivo mali. U blizini crne rupe bi bio veoma veliki. Ovde to nije slucaj. Kod ovakvih i slicnih ogleda, uticaj Zemlje na zakrivljenost prostora je nebitan.

EDIT
Prema opstoj teoriji relativnosti, telo mase M i poluprecnika R, krivi prostor, tj. skrece svetlost sa prave putanje, tangencijalne na to telo, za ugao

teta=4GM/Rc^2

kada se u ovu jednacinu zamene vrednosti gravitacione konstante, G, masa Zemlje, M, poluprecnik Zemlje, R, i brzina svetlosti, c, dobije se ugao od oko 0.16 milionitog dela stepena. Zanemarljivo za nase eksperimente u optickom kabinetu.

srdjan.pajic 14:50 25.03.2016

Re: Put fotona

Ako je druga sredina konacna (sloj stakla, npr.) onda, pri izlasku iz stakla, svetlost se vraca na svoj prvobitni pravac.

Ček, ti govoriš o pravcu, ali ja govorim o putu (putanji). I na ovoj tvojoj slici se lepo vidi da svetlost ne putuje po nakraćem rastojanju, zar ne? Ako je izvor u "I" a detektor u "E", najkraći put je prava linija između te dve tačke. Ali svetlost ne ide tim putem, nego, kao što se vidi, malo "zavrluda": I-O-O1-E

Inače, ovo o čemu pričam je dobri stari Ferma-ov princip, cca 17 vek, kojeg se sigurno sećaš:

In optics, Fermat's principle or the principle of least time is the principle that the path taken between two points by a ray of light is the path that can be traversed in the least time. This principle is sometimes taken as the definition of a ray of light.[1]

Ima tu i dodatno cepidlačenje, u odnosu na ovo sa kojim sam udavio doksa,

However, this version of the principle is not general; a more modern statement of the principle is that rays of light traverse the path of stationary optical length with respect to variations of the path.[2] In other words, a ray of light prefers the path such that there are other paths, arbitrarily nearby on either side, along which the ray would take almost exactly the same time to traverse.

Fajnman je u svojoj knjižici o QED-u pokazao ovo na način svojstven njemu: strelicama i satovima, ništa matematika, ništa geometrija, path integrals itd. Stvarno lepo i zabavno, i nadasve intuitivno razumljivo, zato preporučih knjižicu, mada i video će da odradi posao.

srdjan.pajic 14:58 25.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
- prelamanje svetlosti na povrsini dve sredine razlicitog indeksa prelamanja.

da li svjetlost koja je upućena iz A u B i koja na putu naiđe na novu sredinu (različitog IP) uopšte i stiže u B ili biva skrenuta sa puta?

Moramo prvo da se dogovorimo šta znači da je svetlost "upućena iz A u B"

.

Zezam se dokse, već sam previše udavio, zato ću samo da te ponovo uputim na knjižicu, ili ovaj video koji je okačio Šarski, uživaćeš, u to smem da se zakunem, mada ti na kraju opet neće biti jasno zašto se svetlost "ponaša" baš tako kako se ponaša, kao što nikom nije jasno, pa ni velikom Fajnmanu.

docsumann 15:25 25.03.2016

Re: Put fotona

Ali svetlost ne ide tim putem, nego, kao što se vidi, malo "zavrluda": I-O-O1-E

skrati put za onoliko koliko mu se smanji brzina.

da, ispada kao da svjetlost ekonomiše sa vremenom

srdjan.pajic 15:40 25.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
Ali svetlost ne ide tim putem, nego, kao što se vidi, malo "zavrluda": I-O-O1-E

skrati put za onoliko koliko mu se smanji brzina.

da, ispada kao da svjetlost ekonomiše sa vremenom

Jeste, a i ovaj Snelov zakon koji si napisao se lako izvodi na osnovu gornjeg principa, isto ima u tom tekstiću na wikipediji, a nešto se kroz maglu sećam da smo to tako i radili nekad davno, u srednjoj školi. A interesantno je da isti zakon prelamanja sledi i iz rešenja Maksvelovih jednačina za svetlost (EM talas, i to ravan) i graničnih uslova za vektor E i H na razdvojnoj površini. A eto sledi i iz QED-a, gde posmatraš čestice (fotone). Htedoh reći, sve te teorije su lepo skockane, da se ne raspadnu na prvom ćošku, to jest na eksperimentu koji je lako izvesti u realnom životu.

zemljanin 15:52 25.03.2016

Re: Put fotona

docsumann
zemljanin

naše neslaganje na ovu temu već postaje folklor bloga

zato si mi još draži. blog bi bio dosadan bez tebe (meni), a da ti ne dajem za pravo to neću ni da napominjem

pa neko mora da ti kaže da nisi u pravu

vera.nolan2 13:59 22.03.2016

Science and Space

Tako smo nemoćni i mali, treba se prepustiti tom čudu
kome smo pojedinačno, sasvim slučajni svedoci ...
Ono što nam sigurno " Bog govori " je POŠTUJ ZAKON ...
a to je već posao nauke i mudrosti ...

docsumann 19:37 22.03.2016

primjedba!

Saša, imam jednu primjedbu opĆeg tipa - piši češće!

nask 12:12 23.03.2016

Nešto vs ništa

Saša, moram da se ne složim sa naslovom i pretpostavkom tvog bloga: Sve bi bilo jednostavnije da svemir ne postoji. Razmisli malo kako bi tek bilo da ničeg nema. Mi nismo čak u prilici da damo jednu jasnu definiciju ’Ničega’ , a kamoli da to isto ’Ništa’ pojmimo.
Inače je upravo tako jednostavno pitanje: “How would you define nothing?“ uzrok jedne divne karijere naučno popularne spisateljice Amande Gefter i njene knjige Trespassing on Einstein's Lawn (ovo sam pre par godina već preporučivao, pa se izvinjavam na dosađivanju).

Naravno preporuka za blog.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Zorkić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi