Gospodari muva iz školskog klozeta

i kada su klinci iz razreda pretucenog decaka shvatili da nece biti nikakve kazne za ovu dvojicu, dogovorili su se i saceklai ih i vratili im ucinjeno,..

Bravo za klince!
Kako bilo, al ta dvojica nasilnika neće više tek tako harati.

Kako bilo, al ta dvojica nasilnika neće više tek tako harati.

nisu vise,....ovi u skoli nisu mogli da protiv sve dece-koja su inace dobra deca i koja su sva pricala istu-istinitu pricu, a ni protiv njihovih izbezumljenih roditelja, koji su poceli da dolaze u skolu, kada su shvatili sta se sve desilo,...tako da su one dve keve podvile rep, klinci shvatili da nema glupiranja,...majka preucenog decaka je insitirala na pomirenju i tako...posle su joj se ova dvojica uredno javljala kada je sretnu.

eda, roditelji pretucenog decaka su otisli kod devojcice koja je sve zakuvala i zvala onu dvojicu, zvonili na vrata, trazili od njenih roditelja da je vide i pred njim joj odrazli lekciju, ona je prvo pokusala nesto da negira, ali su u medjuvremenu stigli i klinci iz skole i sve potvrdili,...dobila je kaznu, malo je bila ignorisana i posle se sve sredilo,...znaci da je deo resenja u solidarnosti dece, ona treba da nauce da prave razliku izmedju necega sto je ok i onoga sto nije,...sada su modeli sasvim drugaciji- grupe se odrzavaju ucenama....e, ako neces, onda nisis sa nama....

Šta uraditi da se ovo ne bi dogodilo je jedno pitanje, tu ima sijaset dobrih odgovora. Šta bi uradili ako bi se ovako nešto desilo - vašem detetu - je drugo. Ja sam ga razumeo pre kao retoričko nego hipotetičko. Retoričko pitanje, izrečeno u strahu i užasu pred mogućim ambisima je više nego opravdano. Odgovor na hipotetičko bi trebalo zadržati za sebe.

eda, roditelji pretucenog decaka su otisli kod devojcice koja je sve zakuvala i zvala onu dvojicu, zvonili na vrata, trazili od njenih roditelja da je vide i pred njim joj odrazli lekciju, ona je prvo pokusala nesto da negira, ali su u medjuvremenu stigli i klinci iz skole i sve potvrdili,...dobila je kaznu, malo je bila ignorisana i posle se sve sredilo,...znaci da je deo resenja u solidarnosti dece, ona treba da nauce da prave razliku izmedju necega sto je ok i onoga sto nije,...sada su modeli sasvim drugaciji- grupe se odrzavaju ucenama....e, ako neces, onda nisis sa nama....

Једна од најважнијих ствари, ако не и најважнија је суочавање самих родитеља са ситуацијом, а ту је добра стара сујета главна препрека. Данас, у доба теорија завере, само да родитељ прихвати да се његово дете налази у улози мучитеља је изузетно тешко. А тек то да погази свој понос и одржи лекцију свом детету пред свима, већ полако спада у домен фантастике. Малтретирана деца не пријављују случајеве јер се боје да неће доћи до реакције и да ће испасти још горе. Кад родитељи савладају сујету и суоче се искрено са неделима своје деце и њих саме суоче са истим, тек онда постоји претпоставка за решавањем ситуације.

Био ја "војник" у основној школи. Служио сам тако што сам помагао дечаку оболелом од тешке мишићне дистрофије да мења кабинете и да се креће по школи на одморима. За време часова седео у холу и радио мастер рад. У том холу неки професори примају посете родитеља. Једном дође нека жена и учитељица је веома пажљиво али без околишања суочи са тиме да њен син малтретира неке девојчице, нарочито једну. Чупа је за косу. Реакција родитеља: знате он то мало "шеретски", није то ништа страшно. И крене да га оправдава. Учитељица је лепо стави на место и каже да је она видела више пута ситуацију и да то уопште није "шеретски" и да је тако нешто недопустиво. Растану се, а да родитељ није разумео да његово дете греши. Ја нисам могао да не чујем, дошло ми да јој разлупам онај свој компјутер о главу. Како неко може бити толико слеп код очију?

Ја сам у основној школи прошао кроз свашта. Али баш свашта. Већину ствари сам решио сам, неке нисам могао. Ствари измакну контроли, сујета на сујету, од најмањег инцидента ствар уме да прерасте у невероватно велик проблем.

Пази сад ово: мој млађи брат са још неком екипом певао подсмешљиве песмице једном дечаку у првом разреду. Тај напустио школу на крају првог разреда. Кад је мој брат био отприлике пети разред овај се врзмао испред школе, сними ту екипу која га је подјебавала и са новоизграђеним самопоуздањем члана нарко банде им свима излупа шамаре, између осталих и мом брату. Више пута их је чекао са његовом екипом много старијих момака испред школе, претио им и малтретирао их физички. Пар месеци касније ја га сретнем у некој "дискотеци" за клинце (да, излазили смо у седмом и осмом разреду ). Поткачим га раменом и кад се избечио кажем му да изађе напоље да му објасним неке ствари. Он каже, важи чекај само да зовем екипу. Ту присутна моја другарица из разреда ми каже: бежи, ја их знам, то су бизони.

Понос, сујета, шта ли, али стојим ја неких петнаест минута касније, недалеко од дискотеке, са својим другарима, у самом центру града. Моји другари причају са неком девојком, сви смо се јако ложили на њу, само ја то вече нисам. Ја им кажем, момци, таква и таква ствар, зајебао сам, боље да се почистимо одавде, биће проблема. Они пред том девојком, наравно, се само насмеју у фазону: нико не сме да нас бије, не паничи. Тестостерон, сујета, ко зна, али ја не могу да им докажем да је ствар озбиљна. Долазе бизони, пет-шест година старији, њих тројица, воде мог другара који је остао у дискотеци да заврши пиће, он им је морао показати ко сам, добио је и пар шамара као подстрек. Двојица остају, а један иде по остале. Ја знам колико је сати и дајем се у бег. Јуначки, знам. Преко дебелог црвеног на прометној раскрсници, а они се деру за мном да ми је "то била страшна грешка". Отада па надаље, годинама, тај мали дебил ми претио. Није ме активно тражио али ако нам се случајно укрсте путеви. Бојао сам га се иако сам могао да га смажем за доручак, јер у тој ситуацији у предности је онај који је луђи, који је спреман да оде даље, а ја нисам био за даље од ферке.

Једном се сретнемо на фудбалском терену, неколико година касније. Он се сети ко сам, напрасно. Чека ме испред да изађем, одмах насрће мае геријем. Стицајем околности са нама је фудбал играо један мало пргавији лик. Уствари, много зајебан лик, ми тад нисмо ни знали колико зајебан. Нисмо се дружили са њим, осим на фудбалу, где је био фин. Он ни пет ни шест, већ хвата тог малог за гушу и каже му да се није усудио да ме пипне. Овај каже: важи, нећу више њега, сад си ти најебао, окрене се и оде. Ја објасним лику у шта се увалио и да није требало. Понос, сујета, шта ли, каже да се не секирам, али видим да конта и он.

То вече, он нас зове да идемо с њим да прошетамо испред куће од тог малог дебила. Његова филозофија је да неће да чека да га траже, него ће он да тражи њега. Ми сви, наравно, не можемо то да одбијемо јер се заузео за "нас", тј. за мене. Понос, сујета, шта ли. Пролазимо поред куће од малог дебила неколико пута. Нисмо га срели. Улазимо у хаустор у истој улици, тај мој пргави другар и ја, док су остали напољу, гласно се смеју и нешто спрдају, ваљда да покажу како је све то нормално, а није, уопште. Тестостерон, сујета, понос, шта ли. У хаустору, мој пргави другар вади деринџер, повлачи кочницу, вади метак из цеви. На моје запрепашћење. Каже: нервирају га ови што се тамо смеју, мисле да је ово зајебанција.

Отац пргавог другара, и сам веома пргав, примећује нестанак жениног пиштоља, сасвим случајно. Не игнорише чињеницу, убија бога у њему да добије признање. Онда обојица иду код оца од малог дебила, отац малог дебила пребија малог дебила пред њима двојицом. Онда је назвао мог оца и оца мог најбољег пријатеља који је такође био с нама то вече, јер обојицу зна из студентских дана и преноси им сазнање. Мене ћале није тукао кад је чуо целу причу и како је до срања дошло. Ми нисмо имали појма за пиштољ, били смо уплашени као грлице кад смо га видели, нисмо из те приче. С тиме се све завршило. Без родитеља се није могло завршити, убеђен сам, никако. Страх ме и да помислим шта би било да је отац малог дебила одбио да поверује у причу другог оца и да је стао на синовљеву страну. Ланац сујете је прекинут. И мали дебил и мој пргави другар су после допали затвора, батинање родитеља није помогло, за њих двојицу је васпитавање дошло прекасно.

Другим силеџијама нисам попуштао. Јесам их се бојао, али сам увек скупио петљу да се одупрем и да истерујем правду. Био сам бивен и ја сам тукао, чудан вуковац. Нисам се ником жалио, али се нисам ни измицао будалама и силеџијама. Са већином својих бивших мучитеља који су се смирили данас сам на ћао-ћао. Неки су се извукли, неки су постали криминалци. Било па прошло. Али овде сам налетео на организовану криминалну банду малолетника и нарочито усијане главе. Као Том Сојер на Индијанца Џоа, далеко изван моје фићфирић лиге и - "виша инстанца" се морала умешати.

freehand

Mudar si, Pape-lama!

Pa nema tu univerzalnog odgovora, kao i na mnoge druge teme iz života.

Sve(t) se menja.

Pa tako, čak i da je ostao stari sistem kažnjavanja, pojavile bi se privatne škole za problematične učenike, kao što su se pojavile škole za lake diplome.

pape92

Šta uraditi da se ovo ne bi dogodilo je jedno pitanje, tu ima sijaset dobrih odgovora. Šta bi uradili ako bi se ovako nešto desilo - vašem detetu - je drugo. Ja sam ga razumeo pre kao retoričko nego hipotetičko. Retoričko pitanje, izrečeno u strahu i užasu pred mogućim ambisima je više nego opravdano. Odgovor na hipotetičko bi trebalo zadržati za sebe.

tom logikom onda bismo se mogli zapitati (retorički, razumije se) šta bismo uradili da se jedno jutro probudimo i ničim izazvani na smrt pretučemo vlastitu suprugu, recimo..
eto dešava se to ljudima pa možda se i nama desi..
kao da mi nikakva uticaja nemamo na to dal ćemo ili nećemo na smrt da pretučemo nekoga i dal ćemo ili nećemo sa djetetom da imamo odnos povjerenja da ovakve situacije budu nemoguće..
i tačno se i na ovoj temi vidi ta podjela na one kojima je uvijek neko drugi kriv i one koji vjeruju da je njihova sreća ipak u njihovim rukama..

freehand

Pokušao sam da priču napišem kao Kurosava.

1. Samuraj: zove me direktor, odem, saslušam. U Tarantino maniru pohvatam male sadiste - pred direktorom i roditeljima, psiholozima i nastavničkim većem - napojim istom ambrom kao oni moje dete i polupam im male sadističke glavice o keramičćke pločice.

Ova varijanta mi se najviše dopada.

freehand

Nisam bio ironičan. Rekoh već da ovde ima na desetine vrednih i mudrih komentara, čak i kad su oprečni, a Pape je u poslednjoj rečenici vrlo fino i diskretno zaobišao užareno jezgro.

Ma hteo sam samo da se nadovežem, pa je ispalo kako je ispalo.

Hoću da kažem, da u takvom sistemu/vremenu živimo, gde se problemi nekad lakše rešavaju kroz institucije sistema, a nekad - mimo njih, pa ti tu onda budi pametan - kad, šta, kako.

freehand

Vidiš, moje iskustvo kaže daje Pape tu bliži istini. Imam dvoje dece a različita su kao da su sa dve planete. Potpuno. A na isti način gajena i vaspitavana, u istim uslovima, jedno pored drugog.

ne igra ulogu iz mog iskustva..
moj najstariji sinak je slika i prilika oca, a otac mu je najpacifičniji bačvanin kog je svijet vidio..
srednji je pak isti majka, a ja sam jelte sušta suprotnost ocu..
najmanji je izgleda zabacio na neka prošla pokoljenja, on je šarmer..
e elem, i taj cvjetak i onaj prgavac se ponašaju onako kako smo ih odgojili, nikad neće udariti, oteti, kinjiti, zadirkivati, itd..
ali imaju samopoštovanje zbog kog prosto nisu mete nasilnika, naprotiv..
baš su pokazna vježba šta znači kućno vaspitanje..
totalno suprotni karakteri koji demonstriraju gotovo istovjetan način ponašanja kad su društvena pravila u pitanju..

Једна од најважнијих ствари, ако не и најважнија је суочавање самих родитеља са ситуацијом, а ту је добра стара сујета главна препрека. Данас, у доба теорија завере, само да родитељ прихвати да се његово дете налази у улози мучитеља је изузетно тешко. А тек то да погази свој понос и одржи лекцију свом детету пред свима, већ полако спада у домен фантастике. Малтретирана деца не пријављују случајеве јер се боје да неће доћи до реакције и да ће испасти још горе. Кад родитељи савладају сујету и суоче се искрено са неделима своје деце и њих саме суоче са истим, тек онда постоји претпоставка за решавањем ситуације.

Ovo ko scenario filma Polanskog 'Carnage'.
Jedan klinac zveknuo drugog i izbio mu 2 zuba. Roditelji u fokusu kako na civilizovani nacin da rese situaciju. Kao sto nisu, klinci to resili sami.

Nego, odavno je trebalo uvesti dodatne casove na temu maltretiranje u skoli gde se klinci podsticu na razgovor na temu i predloge i njihovo vidjenje resenja itd.

Nego, odavno je trebalo uvesti dodatne casove na temu maltretiranje u skoli gde se klinci podsticu na razgovor na temu i predloge i njihovo vidjenje resenja itd.

Контам да томе служи грађанско васпитање. Ако не, требало би.

petargli

ako oni ne žele da se uključe u rešavanje problem ili trenutak je takav da ne mogu da budu uključeni, moraš sam da rešiš, probaj prvo razgovorom, onda opomenom (tj. pretnjom), a ako ti je ugrožen “fizički integritet” moraš da se braniš, vrati uvek duplo od onog što si dobio, i beži koliko te noge nose ...

nama u škoi rekoše da je jedan od osnovnih problema nasilja (koji oni prepoznaju) upravo taj što roditelji masovno uče djecu da "vrate duplo jače"..
u prvom razredu to su još sitne ćuške i klepke ali ako se tada krene sa vraćanjem duplo jače to ode poprilično daleko..
njihova je ocjena da ne bi otišlo da nije bilo te duplo jače logike..
prosto lakše se pomiriš i zbližiš s nekim s kim nisi išao tom taktikom duplo jače..
ja svoje dijete tome nikad nisam učila.. moja djeca nikad nisu tukla drugu djecu.. i nikad nisu dobijala batine (iako su ih drugi dobijali).. e sad jesu još mali ali iz mog iskustva taktika "duplo jače" je loša taktika

tadejus
nama u škoi rekoše da je jedan od osnovnih problema nasilja (koji oni prepoznaju) upravo taj što roditelji masovno uče djecu da "vrate duplo jače"..

Možda roditelji to uče decu baš zato što su svesni vršnjačkog zlostavljanja, iz straha da im dete ne postane žrtva ako je previše lepo vaspitano?

Već u vrtiću se vide vaspitno zapuštena deca (koje se sada zovu hiperaktivna deca), ujedaju decu i vaspitačice, tuku vršnjake, čupaju za kosu, podjednako i dečaci i devojčice, razbijaju igračke, šutiraju koga stignu....i nikom ništa.

Videla sam u parku na Tašu sasvim malo dete koje je majka sve vreme otimala od druge dece jer ih je on ujedao, i nju je sve vreme ujedao, čupao, šutirao...a imao je samo tri- četri godine.
Hoće li ona dočekati da taj problem prebaci na školu ili će ga doterati u red pre toga to niko ne zna.

mariopan

Možda roditelji to uče decu baš zato što su svesni vršnjačkog zlostavljanja, iz straha da im dete ne postane žrtva ako je previše lepo vaspitano?

pa je iz primjera koje vidim zaključujem da je jedan dio strah da će biti žrtve a drugi je prosto agresija kojoj su i sami učeni i nesnalaženje u društvu..
ne vide drugog načina da se dijete nametne kao vođa nego šakom..
a vidim i direktne efekte..
nisu sva djeca ekstremi, ogromna većina su neka normalna i fina djeca i ako ih sve pustiš u grupu sa teorijom dva put jače, šta dobiješ je jedna grupa stalno sukobu sklone djece..
ako bi ih poslao sa teorijom nije lijepo da se tučeš, nemoj drugome što ne voliš da rade tebi, dobio bi sasvim drugu grupnu dinamiku u kojoj ni ti nasilnici iz wc-a više ne bi bili mogući..
prosto ćemo morati preći na nivo gdje ljudi vide da dva put jače nije rješenje..
a sudeći i ko komentarima ovde nismo još stigli do tog prelaska..

tadejus

mariopan

Možda roditelji to uče decu baš zato što su svesni vršnjačkog zlostavljanja, iz straha da im dete ne postane žrtva ako je previše lepo vaspitano?

pa je iz primjera koje vidim zaključujem da je jedan dio strah da će biti žrtve a drugi je prosto agresija kojoj su i sami učeni i nesnalaženje u društvu..
ne vide drugog načina da se dijete nametne kao vođa nego šakom..
a vidim i direktne efekte..
nisu sva djeca ekstremi, ogromna većina su neka normalna i fina djeca i ako ih sve pustiš u grupu sa teorijom dva put jače, šta dobiješ je jedna grupa stalno sukobu sklone djece..
ako bi ih poslao sa teorijom nije lijepo da se tučeš, nemoj drugome što ne voliš da rade tebi, dobio bi sasvim drugu grupnu dinamiku u kojoj ni ti nasilnici iz wc-a više ne bi bili mogući..
prosto ćemo morati preći na nivo gdje ljudi vide da dva put jače nije rješenje..
a sudeći i ko komentarima ovde nismo još stigli do tog prelaska..

Da, srećom, večina dece su sasvim ok. Nije dobro što ćute ako vide nasilje jer se tako uče da budu saglasni sa nasiljem, da budu srećni ako nisu oni meta?
Mene to čudi da se ne napravi otpor kod same dece, te većine?

Ja sam mog sina vaspitala baš tako, nemoj da se tučeš, i nikada nije...ali je završio u bolnici sa potresom mozga u osmom razredu, udario ga drug na odmoru, trenirao nešto pa pretrenirao na mom detetu. Moj sin je imao ruke u džepovima farmerki i pao je kao sveća na beton, tri dana u komi.
Ceo razred je znao da se moj sin nikada ne tuče, neurolog koji ga je lečio je to čuo i od svog sina sa kojim je išao u razred i koji je video napad.
Epilog

Nisam tužila ni školu ni roditelje, dečak koji ga je tako udario je shvatio da to što trenira može da bude vrlo opasno i sad je sasvim dobar čovek. Nije ni bio neki siledžija zato ih nisam ni tužila, trenirao je neku borilačku veštinu. Redovno mi se javi kad se sretnemo. A moglo je i drugačije da se završi?

Ali tada, u to vreme, ceo razred je bio uz mog sina. Gde su sada druga deca da svedoče o nasilju i pomognu vršnjaku bar tako da kažu svojim roditeljima šta se dešava, da iskažu neku solidarnost sa žrtvom?

Možda treba problemu pristupiti na taj način, učiti svu decu decu da budu solidarni sa žrtvama i da svojim roditeljima prijave nasilje nad drugom decom, iako sami nisu žrtve? Redovno ih tome učiti baš u školi jer je škola poprište zločina nad decom?

@tadejus
"duplo jace" je u principu teorijska postavka koju praksa srece mozda tek u nekih 5% od svih slucajeva, mozda cak i manje ... jednostavno, dete mora da zna da u nekom kranjem slucaju (i samo tada!) ima pravo na samoodbranu ...

@mariopan
da, deca treba da budu solidarna, tj. mora da nauce da reaguju na te stvari, uzmu druga/drugaricu u zastitu. taj proces vaspitanje krece od kuce, pa se dodatno obradjuje u skoli (nastavnici, pedagozi, direktori, itd.) ...

ako hocemo da budemo realni, ovi problemi ne mogu da se rese van sistema gde je glavna osovina relacija roditelji-skola (sto je vec rekao antioksidant dole).

sistem, kakav god da je, postoji (inspekcija, policija, tuzilastvo), problemi sa sistemom (u principu, bilo gde u svetu) su ti sto ljudi moraju da budu strpljivi (hint: strpljen, spasen), i da, pristup resursima (hint: para vrti gde burgija nece, tj. angazovanje advokata itd.) ima veliku vaznost u funkcionisanju tog sistema ...

petargli
@mariopan
da, deca treba da budu solidarna, tj. mora da nauce da reaguju na te stvari, uzmu druga/drugaricu u zastitu. taj proces vaspitanje krece od kuce, pa se dodatno obradjuje u skoli (nastavnici, pedagozi, direktori, itd.) ...

da, baš tako.
Pretpostavljam da bi od takvog vaspitanja sva deca imala koristi, ne bi rasli mali nemoćni, nezaštićeni i uplašeni ljudi, znali bi da mogu da se suprotstave nasilju, i verujem, da kasnije u životu neće biti žrtve mobinga na radnom mestu, muža ili žene nasilnika i slično?

Nije dovoljno samo naučiti decu da se ne tuku, treba im reći pravi način kako da se tome suprotstave, ako ne mogu pojedinačno onda kao grupa, prijavljivati nasilje, objašnjavati deci da nisi izdajica ako prijaviš siledžiju? Da snagu najbolje pokazuju tako što će da štite svoje drugove a kukavice su oni što tuku mlađe i slabije od sebe....tako smo mi vaspitavani.

A pravi način je samo onda ako odrasli reaguju na te prijave, ako ignorišu onda sve to nema nikakvog smisla?

škola sistemski mora da zastiti i podrži svako dete. i siledžiju, i žrtvu, i kukavicu, i nebojšu...najgorom političkom korektnošću!!!!

da se do iznemoglosti ponavljaju univerzalne vrednosti zajedničke svim religijama, društvenim uredjenjima, čovečanstvu uopšte.da se ispiraju uši tolerancijom, empatijom, poštovanjem različitosti. pa da se vežba na primeru odeljenja, škole, ekskurzije, okruga, republike, sveta...

i s druge strane, svako odstupanje mora da ima posledice. nema puj pike ne važi. nema - samo ovaj put da ne važi za moje dete.

naš školski sistem trenutno ne podržava nikoga. ni decu, ni profesore, ni roditelje. on je sam sebi dovoljan.

kraj.

bocvena

naš školski sistem trenutno ne podržava nikoga. ni decu, ni profesore, ni roditelje. on je sam sebi dovoljan.

наш школски систем систем није, само учаурен хаос са јако пуно рогова у врећи. сарадње, заједничког циља нема, чак и лепе идеје само се баце унутра, без подршке и припреме да се извитопере и постану сопствена негација. и у томе ипак има и прелепих примера (нпр учитељица која клинкицу из разреда води својој кући да вежба клавир за музичку јер нема могућности кући, наставник који сендвич дели на пола са клинцем (који има паре за сендвич али не зна да је сендвич бољи од кока коле), клинац који другарици из разреда носи ранац до школе јер је повређена) али и оних грозних (насиља, занемаривања...) али у троуглу који чини систем (родитељ, наставници, деца) само две тачке имају могућност нешто да промене. деца су последица. и да - овакав хаос од система није ни изолован у свемиру - он је само део свега оног око нас.много тачака за притиснути има а врло много самопоуздања код оних који би да притискају.

ćao!
ne mogu stalno da počinjem i da nestajem:)

Ne znam Taso, ali znam da bez borbe nema pobede!

p.s. kad pogledas skolu mog sina, sve su to dobra deca, ali kad on prepricava dogadjaje svaki dan se desi neka vrsta vrsnjackog nasilja, od verbalnog, do ne retko, fizickog (cuska, sutiranje, rvanje itd), i toga je bilo i bice, dok je sveta i veka, sto, naravno, ne znaci da stanemo sa borbom za bolje skole!

Valjda je jasna razlika između toga što govoriš i onoga što je povod za ovu priču.

Svakako, ovo je čisto komentar na margini onoga što je Tasa napisao.

Gore sam probao da ponudim odgovore na tvoja pitanja sa kraja teksta, pa da se ne ponavljam.

petargli

Ne znam Taso, ali znam da bez borbe nema pobede!

p.s. kad pogledas skolu mog sina, sve su to dobra deca, ali kad on prepricava dogadjaje svaki dan se desi neka vrsta vrsnjackog nasilja, od verbalnog, do ne retko, fizickog (cuska, sutiranje, rvanje itd), i toga je bilo i bice, dok je sveta i veka, sto, naravno, ne znaci da stanemo sa borbom za bolje skole!

Борба траје непрестана.

Мада, морам ти рећи, као свој лични утисак (наглашавам, лични) да је ситуација по том питању гледано из мог угла наставника била много боља 1993, 1994, 1995,... него што је данас када мерим тај однос родитеља према својој деци, сарадње са школом итд.

Е, сад... Да ли сам ја то био млађи, па ми је то тада изгледало тако или је то заиста тако не умем ти казати.

А чупкања, гуркања, па чак и туче је одувек било међу децом. Зато то и не подводимо под злостављање, те појединачне случајеве.

Званично се насиљем и злостављањем сматра оно што се понавља континуирано код исте деце, а не оно што се догоди једном и никада више.

Када бисмо баш свако чупкање за косу и гуркање по школи одмах евидентирали као насиље и злостављање, онда бисмо се само тиме и бавили и не бисмо ни држали часове.

tasadebeli

[

Ограничени гомилама правилника, прописа, подзаконских аката и осталих папира ...

Ja imam teoriju da su sve te nazovi "progresivne" i "liberalne" novotarije u obrazovanju (ukratko dete može da hebe sve po spisku nastavniku a on sme samo da se smeška i klima glavom) smišljeno nametnute kako bi se uništila sama regenerativna srž društva. Čemu ti možeš da se nadaš ako imaš bazični obrazovni sistem koji ciljano forsira proizvodnju sociopata- bio siledžija ili žrtva (a izgleda da je sve manje mogućnosti za treće, među tom sluđenom decom) izraz socijalne patologije je i jedno i drugo.

Ovo se u priličnoj meri odnosi i na visokoobrazovne ustanove, u kojima završava krem de la krema tih problematičnih generacija. Tamo se tek brutalno forisra korupcija, poltronstvo i prostitucija na sve načine.

freehand

petargli

Рекох вам већ, често помислим на оно:

Не можеш очекивати од некога ко је и сам неваспитан да васпитава било кога.


Ови моји проблематични клинци у школи су били почели у школу да доносе оне празне пластичне шприцеве без игле. У прво време су их пунили водом и прскали другу децу по ходнику за време одмора. А онда се један од њих "досетио" да у те шприцеве уринирају, па да прскају остале.

Наравно да смо их одмах склептали и покажњавали и звали родитеље.

Али ја кажем овима мојима, колегама и колегиницама, на школском Тиму за спречавање насиља (Вазда сам у том тиму већ годинама са ретким и кратким паузама) који нису могли да се начуде одакле клинцима та идеја:

"Шта се чудите? Па видели то и чули од навијача... Зар не знате да су и делије и гробари на кошаркашким утакмицама скоро редовно уринирали у најлонске кесе и онда тим кесама гађали жандармерију испод трибина?

А међу тим навијачима нису само клинци од 15, 16, 17, 18,... година него и матори од 35, 40 и 45 година, очеви ових клинаца са којима се ми бакћемо овде по школи."

И шта онда да очекујеш? Какву сарадњу родитеља?

Пази кад на овом клипу у првим редовима препознајем чак и неке директоре београдских основних школа...





EDIT:

escherichije_colic

Ja imam teoriju da su sve te nazovi "progresivne" i "liberalne" novotarije u obrazovanju (ukratko dete može da hebe sve po spisku nastavniku a on sme samo da se smeška i klima glavom) smišljeno nametnute kako bi se uništila sama regenerativna srž društva. Čemu ti možeš da se nadaš ako imaš bazični obrazovni sistem koji ciljano forsira proizvodnju sociopata- bio siledžija ili žrtva (a izgleda da je sve manje mogućnosti za treće, među tom sluđenom decom) izraz socijalne patologije je i jedno i drugo.

То вам причам све време.

Mada problem je daleko dublji naravno. Imam utisak da je stasala jedna generacija ozbiljnih debila- moji ispisnici i 4-5 godina gore/dole- koja CILJANO UČI decu da se biju za najmanju sitnicu i da se nameću fizičkom silom. To su oni nikad prerasli dizelaši, koji su kao životnu maksimu prihvatili onu gadost iz preglupog filma "Rane" Srđana Dragojevića: ili jebeš ili primaš, treće nema. I naravno svaki frustrirani "primač" razmišlja kako da vaspita dete koje "jebe". I sad ti u ovako bolesno korumpiranom društvu možeš komotno da gajiš najgoreg psihopatu potencijalnog ubicu, dok god imaš veza i para da vadiš fleke koje ostavlja za sobom.

Stvarno nam treba svima kolektivno jebati mater, u šta smo si dozvolili da se pretvorimo.

escherichije_colic

Ja imam teoriju da su sve te nazovi "progresivne" i "liberalne" novotarije u obrazovanju (ukratko dete može da hebe sve po spisku nastavniku a on sme samo da se smeška i klima glavom) smišljeno nametnute kako bi se uništila sama regenerativna srž društva. Čemu ti možeš da se nadaš ako imaš bazični obrazovni sistem koji ciljano forsira proizvodnju sociopata- bio siledžija ili žrtva (a izgleda da je sve manje mogućnosti za treće, među tom sluđenom decom) izraz socijalne patologije je i jedno i drugo.

zanimljivo svi bi najradije upisali decu u škole u zemljama gde su te novotarije najveće, a istovremeno bi najradije da se te novotarije u naše škole ne uvode. Eto fenomena

uros_vozdovac

zanimljivo svi bi najradije upisali decu u škole u zemljama gde su te novotarije najveće, a istovremeno bi najradije da se te novotarije u naše škole ne uvode. Eto fenomena

Kad se izvuče iz konteksta, za čas možeš da napraviš fenomen.

Kod nas su novotarije samo delimično uvedene - samo prava ali ne i obaveze.

A ako i postoje neke obaveze - one se ne sprovode zbog urnisane pravne države.

Plus to, što je tamo gde su te novotarije nastale, raslojavanje društva urađeno odavno, pa je dodir loših i dobrih đaka sveden na minimum, i što su privatne škole bolje od državnih, za razliku od nas, gde one (uglavnom) služe za sticanje lažnih diploma.

tasadebeli

"Шта се чудите? Па видели то и чули од навијача... Зар не знате да су и делије и гробари на кошаркашким утакмицама скоро редовно уринирали у најлонске кесе и онда тим кесама гађали жандармерију испод трибина?

Čisto istine radi, nije to bilo redovno, već se desilo samo jednom, od strane zvezdinih "navijača" (zbog nemoći na terenu), da bi se izazavao haos i prekinula utakmica.

Mislim, bilo je raznih sranja na obe strane, ali ovo nije bilo redovno, a ideja da se piški u špric, pa da se posle prskaju "neomiljeni" đaci - takođe nije nova.

milisav68

uros_vozdovac

zanimljivo svi bi najradije upisali decu u škole u zemljama gde su te novotarije najveće, a istovremeno bi najradije da se te novotarije u naše škole ne uvode. Eto fenomena

Kad se izvuče iz konteksta, za čas možeš da napraviš fenomen.

Kod nas su novotarije samo delimično uvedene - samo prava ali ne i obaveze.

A ako i postoje neke obaveze - one se ne sprovode zbog urnisane pravne države.

Plus to, što je tamo gde su te novotarije nastale, raslojavanje društva urađeno odavno, pa je dodir loših i dobrih đaka sveden na minimum, i što su privatne škole bolje od državnih, za razliku od nas, gde one (uglavnom) služe za sticanje lažnih diploma.

Potpuno tačno, kad se izvuče iz konteksta, na moju sreću stvarno nisam to radio.

Ja ne pamtim reformu školstva koju nije pratio otpor profesije prosvetne bio on organizovan ili pojedinačan, a dete sam prosvetnog radnika, ta tema je u kući bila otkad se sećam.

Istovremeno nekoliko stotina puta sam čuo "nije ovo Švedska šta taj (a tu stavljam xxx, od Šuvara na ovamo) zamišlja, i ja sam se mučio u školi, mene je učitelj xxxx maltretirao pa šta mi danas fali?

A kako se neko popne na društvenoj lestvici da vidiš moj Milisave ne idu mu decu na fax ni u Belorusiju, iako je Lukašenko sjajan lik takvim roditeljima, ni u Rusiju iako im Putin stoji kao ikona, ni u DPRK iako je Kim Džong lik za uzor negu baš na zapad, isti onaj koji nas je bombardovao.

I kako sad to moja pamet da svari?

uros_vozdovac

I kako sad to moja pamet da svari?

Ih kako, čista demagogija, još od vremena kada smo svi bili ravnopravni drugovi.

Ali ovo o čemu pričamo je baš "bolest" savremenog društva, pa pomnoženo sa "našom situacijom".

I ne samo našom, već i sa većinom zemalja ex-YU (ovo baš pouzdano znam, jer pratim sva dešavanja na tom prostoru).

uros_vozdovac

A kako se neko popne na društvenoj lestvici da vidiš moj Milisave ne idu mu decu na fax ni u Belorusiju, iako je Lukašenko sjajan lik takvim roditeljima, ni u Rusiju iako im Putin stoji kao ikona, ni u DPRK iako je Kim Džong lik za uzor negu baš na zapad, isti onaj koji nas je bombardovao.

I kako sad to moja pamet da svari?

Evo pokušaću ja u par kratkih crta da ti pomognem:

1) Političari i novokomponovana elita ne šalju svoju decu u američke osnovne i srednje škole, osim ako se ne radi o domaćim ambasadorskim filijalama, u kom slučaju izbor nema veze sa kvalitetom obrazovanja, već sa pospešavanjem cvetanja praziluka u anusu

2) Ako i pošalje dete na američki fakultet, sigurno ga neće poslati na neku tr-fr komjuniti prdomahovinu da izučava komunikologiju isl budalaštine, već na skupu i prestižnu ustanovu, što opet ima više veze sa gorepomenutim prazilukom. Btw i Rusija ima prestižne visokoobrazovne ustanove (ne verujem da ovo uopšte ima potrebe naglašavati al izgleda da ima ljudi koji žive pod kamenom) sa kudikamo jačim kriterijima za upis od prestižnih Zapadnjačkih, al naši ljudi overdozirani hilivudskim filmovima žive u uverenju da je Rusija nekakav kombo carističkog despotizma i staljinizma.

3) Sve to nema nikakve veze sa činjenicom da je neko NASILOVAO implementaciju nekakvog sumanutog hiperliberalnog modela u društvo podivljalih ljudi-vukova, pa ti preko noći daš odrešene ruke jednom pubertetliji besnom od snage da baca pod noge i profesora i pedagoga i školskog pandura. Nisu ni Ameri to svoje sranje uveli preko noći, već su prvo decenijama salutirali zig-hajl i zaklinjali se na vernost zastavi (praksa koja postoji i dan danas) negovali kult tela i forsirali ostale fašističke metode, pre nego što su toj deci malo olabavili kaiš. Pogledaj malo snimke po jutjubu i vidi kako pandur upada u učionicu i baca pod noge tamnoputu devojčicu koja je pokušala da praktikuje liberalno obrazovanje na srpski način, pa mi onda pričaj o tome kako mi podivljali ne možemo da razumemo tekovine civilizovanog sveta.

P.S. Sve ovo uz izvinjenje zbog nešto oštrijeg tona, razumite me, TRI PUTA sam morao kucati ovo jedno-te-isto, svaki put sa živcima kraćim za delić milimetra (i za ovaj edit sam napravio "copy" za svaki slučaj)

Ja ću svoju decu, čim bogdo stasaju, da upišem na kurs krav maga, pa ću barem malo mirnije spavati znajući da su osposobljeni svakom nasilniku (srazmerne veličine barem) za tri sekunde da razbiju nos i zavrnu jaja. Pa neka dolaze besni roditelji nasilnika da se sa mnom objašnjavaju, bolje to nego da mi dete bude žrtva.

Slično razmišljamo. Klinci već par godina idu na džudo. Ne napadaj, ne zadirkuj, ne ponižavaj... Tome ih učim. Ali, ne trpi - uzvrati. I tome ih učim.

koja CILJANO UČI decu da se biju za najmanju sitnicu i da se nameću fizičkom silom.

To su oni nikad prerasli dizelaši, koji su kao životnu maksimu prihvatili onu gadost iz preglupog filma "Rane" Srđana Dragojevića: ili jebeš ili primaš, treće nema. I naravno svaki frustrirani "primač" razmišlja kako da vaspita dete koje "jebe".

Onda dete poraste, počne da se kreće u tim šatro 'čvrstim' krugovima i pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, nahebe.
Naleti na bržeg revolveraša ili ga izazove neki koji misli da je brži.

gedza.73

koja CILJANO UČI decu da se biju za najmanju sitnicu i da se nameću fizičkom silom.

To su oni nikad prerasli dizelaši, koji su kao životnu maksimu prihvatili onu gadost iz preglupog filma "Rane" Srđana Dragojevića: ili jebeš ili primaš, treće nema. I naravno svaki frustrirani "primač" razmišlja kako da vaspita dete koje "jebe".

Onda dete poraste, počne da se kreće u tim šatro 'čvrstim' krugovima i pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, nahebe.
Naleti na bržeg revolveraša ili ga izazove neki koji misli da je brži.

Или га разноразне структуре Служби "државне" безбедности искористе за своје потребе и циљеве као у случају оног мог бившег ученика који је одмардељао 5 година због случаја Татон.

Не може их школа сачувати од тога без учешћа родитеља. Џабе је после мамама и татама да плачу пред камерама испред Палате правде.

Где сте били када је требало да своје дете научите како да се не нађе на погрешном месту у погрешно време са погрешним људима?

escherichije_colic

Negde sam nekada, na komentarima vesti o tim maloletničkim nasiljima, pročitao kako je neko problem rešio tako što je batinama zapretio roditelju i maltretiranja su nestala "ko rukom".

Човече, мене су 2-3 пута приводили кад сам био клинац! Једном са Звездиног стадиона, једном из ноћног буса и једном после неке журке кад сам са осталима разбијао флаше по улици.

И сваки пут сам у најмању руку добио шамаре, а било је и више...

Какво црно позивање родитеља, давање изјаве у присуству родитеља, не сме нико ни руку да положи на клинца као данас... За то се тада није знало.

И тада бих пристао и да ме више излемају, само да ми не зову родитеље.

И никада више нисам дивљао после неке журке, тукао се на стадиону или се возио без карте у бусу.

Па није ово са чиме се ми данас сусрећемо код клинаца нешто што се по први догађа у овом друштву.

Као, до сада смо били невини, а ето данас...

Само што у оно време о којем вам причам није било толико ограничавајућих фактора који друштву везују руке у покушају да се одбрани појединаца који га угрожавају насиљем. Били они малолетни или не...


EDIT: А мени данас инспектори МУП за малолетничку делинквенцију у разговору отворено кажу да немају никакав механизам да казне родитеље чије су малолетно дете од 13, 14, 15 година наватали ноћу у три сата на улици у масовној тучи и одвели га на врата куће. Чак ни новчано...

Па сетите се само оног случаја када је група клинаца 11-15 година у Новом Саду претукла оног четрдесетогодишњака у парку.

После се испоставило да неки од тих клинаца имају и по 80 пријава за разне врсте преступа.

Могу да разумем да институције друштва нису реаговале после једне, две или три пријаве...

Али после 80 пријава!

И после се чудимо зашто не можемо да се изборимо са неколико (наглашавам, неколико међу много деце) малих насилника.

И тада бих пристао и да ме више излемају, само да ми не зову родитеље.

И никада више нисам дивљао после неке журке, тукао се на стадиону или се возио без карте у бусу.

Meni pričala žena, samohrana majka tada već momka (pri čemu otac deteta nije želeo da zna za oboje), da je klinac u starijim tinejdžerskim godinama počeo da hvata bankinu.
Prvo je probala da se ubeđuje roditeljski, a kada je videla da ne daje rezultate, našla školskog druga, pandura i zamolila ga da klinca negde navataju, malo propuste kroz šake i dobro prepadnu.
I drugar joj učinio.
Klinac jedno veče proveo u stanici, popio koji šamar i prilično pretnji.

...ne da je dalo rezultate nego momentalno postao drugo dete.
Posle izrastao u solidnog i čestitog čoveka.

Zlatna Titina milicija!

Štono rekosmo gore, tamo gde ne pomogne ubeđivanje i pedagoški rad, stvar rešava strah od kazne.
Zajedno čuda čine.

freehand

...ne da je dalo rezultate nego momentalno postao drugo dete.
Posle izrastao u solidnog i čestitog čoveka.

Zlatna Titina milicija!

Mi smo, u kraju, imali pozornika Hamzu. Strah i trepet! U dušu nas znao. Ko je kakav, ko su mu roditelji, gde rade. Ako je neko živajniji, Hamza mu u prolazu opali šamar.

Što, čika Hamza?
'nako, da razmisliš malo...

Znao je zaustaviti klinca ako smatra da mu je kosa duga, ili da je nedolično obučen.

Što, bolan, brukaš 'nake roditelje? Što se fino ne ošišaš?

Roditelji se nisu bunili zbog tih Hamzinih navika. Podržavali su ih. Znali su da im je Hamza prva linija odbrane i od dilera, i od onih što bi da im decu uvale u mutne radnje. To u Hamzinom reonu nije moglo!

Pričali su mi, kad je krenuo rat '92., da je Hamza znao da ostavi kesu sa dve, tri konzerve na vratima malobrojnih Srba koji su ostali u gadu. Hamza je ostao veran Titi, jugoslaviji i ženi Srpkinji. Maltretiranje Srba je bilo zabranjeno u Hamzinom reonu.

predatortz

Mi smo, u kraju, imali pozornika Hamzu.

Ја, ја... Код мене се тај звао Шушњара.

И био је инспектор у цивилу. Али се понашао исто као Хамза.

И све нас је, две средње школе, Хемијска и Тринаеста гимназија, знао у душу. То му био реон.

У оно време у мојој чаршији главни баја био је неки Боксер, сав тетовиран. Направи пичвајз у кафани, патрола дође и само га позове прстом. Одведу га и вежу лисицама за радијатор ни да стоји ни да седне, па пендреком удри сву ноћ. Ујутру код командира Јовановића (који све време ћути) мора прво да скине кошуљу да се он увери да више тетоважа нема, све је модро па се не виде. Он задовољан, трећа смена добро је урадила. Онда стави на сто пендрек и пенкало па каже : Бирај. Пенкало значи пријава па месец дана затвора; пендрек значи наставак туче до краја прве смене, а можда и друге, по заслузи. Боксер је испрва пар пута бирао пенкало али после увек пендрек. У сваком случају следи пар месеци мира у чаршији.

Е сад како смо на то гледали ми основци? Било је и међу нама обожаватеља лика и дела. Све док им наставник Дракче не завали шљагу па мир. Баш ниједан није израстао како не треба него напротив.

После је тај Боксер преотео једноме Циганину прелепу жену и још дошао на капију да га бије. Мали га је дочекао кратежом и одлежао га, добио је мање од две године.

Данашњи боксери по чаршији возе најскупље џипове.

tasadebeli

predatortz

Mi smo, u kraju, imali pozornika Hamzu.

Ја, ја... Код мене се тај звао Шушњара.

Kod mene bio neki Tajson. Ono, krajnje dražestno i simpatično ime

zilikaka

Posle izrastao u solidnog i čestitog čoveka.

freehand

Zlatna Titina milicija!

Можемо ми да причамо шта хоћемо, али код 95% нас то је функционисало.

zilikaka

Elem, radila u beogradskoj srednjoj školi koja je uvek bila u samom dnu po strukturi dece koja se upisuju. Kaubojština najgora.

Замисли кад сам ја једно одељење момака (унутра две девојке, али их не разликујеш од момака) обријане главе, скоро сви без врата него им глава излази директ из тела, са разбијеним зглобовима прстију на рукама од свакодневног "фајтања" убедио на трећој години средње да прочитају за лектиру Приповетке о Алији Ђерзелезу.

И "Проклету авлију"!

E, al ono osnovno zajedničko je da su to ipak bila deca, i da je negde iz njih vapilo da su željni da im neko pokloni pažnju, da pokaže da mu je stalo.

Možda jeste kliše, al ko iz Specijalnog vaspitanja. To je stvarno tako išlo. Dok se prema njima odnosiš sa distancom, profesionalno, po propisima, ali kao prema krompirima il papirima, nema šansi da išta postigneš.
Onog momenta kad im pokažeš da su više od broja na spisku i imena u dnevniku, stvar umela da se neverovatno obrne.

I nekako je u odeljenjima gde je starešina bila osoba od zdravog autoriteta po pravilu bilo mnogo manje problema. Kolektiv je bio zdraviji. A sa tim starešinama se i po pravilu moglo i privatno družiti jer su bili normalno postavljeni.
Ona odeljenja koja su imali nesreću da ih dopadne neko njanjav, il neko ko s vrata pokazuje da je tu u prolazu i da mu je sve to teret, il isfolirani licemer - kod takvih je vazda bilo svega.

E, sad, kad vidim da se negde formira tim za sprečavanje nasilja i u njega utrpaju nadobudne tetke pune nabiflanih fraza, setim se svog iskustva i jasno mi da tu sreće nema, ma kakve radionice iste prošle i ma kakve zapise vodile.

Deca jednostavno osete da takve nisu sposobne ni na pijacu da te odvedu, a ne da reše problem.
Tada se sve pretvori u farsu i ispunjavanje formalnosti, a nasilnici imaju i strašan nos da se takvom sistemu prilagode i iskoriste ga u svoju korist.

Потписујем сваку реч коју си овде написала.

И из тога видиш и сама да број година проведених у школи као наставник ту уопште није битан.

Очигледно је много важније ово што ти кажеш.

Secam se da sam ja vecinu kupila jednom jedinom recenicom. Tek dosla, upoznajemo se, i
jedan poceo da se zali kako ovaj ima vezu profesora tog i tog, ovaj sekretaricu il direktora, a on nema nikog. Sta ce on.

Odgovorim mu pred svima: "Evo, ja sam ti veza. I tebi i svima ostalima." Ne treba ti jaca veza.

Svi zacutali, prestao žamor.

Probali me vrlo brzo i kad su videli da držim reč počeli da jedu iz ruke.:)

Secam se da sam ja vecinu kupila jednom jedinom recenicom.

Кад смо код тог куповања једном реченицом... Уђе код нас у првој средње професорица први пут, ми сви граја, ово оно, она дође до катедре, тресне дневником о њу најјаче што је могла - тајац моментални. Драмска пауза, она нас снима погледом лево-десно и каже: Ја сам прва вештица ове школе! Овим оком гледам!-показујући на десно око- ово сам изгубила, овим оком гледам! Какав наступ сунце ти. Наравно да није била вештица, већ најбољи професор у школи, строга, али фер. Није нас учила само грађевинске конструкције и историју архитектуре и уметности, већ да не будемо "волови". Брзо смо од "волино" дошли до "пиле" наравно, било је и других, дијаметрално другачијих остваривања ауторитета, али је увек крајњи циљ био ово "једење из руке", успостављање линка. Тек кад се успостави такав однос, трансфер знања је могућ и тече глатко. И онда сви уче и пазе, и ови "добри" и ови "проблематични". Невероватно.

Kao roditelj, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.
Kao nastavnik, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.

samo da ponovim i podvucem.

И само да закључим, понајвише захваљујући Зилином коментару, али и свима осталима:

Онога тренутка када се број њањавих, незаинтересованих, оних који тај свој посао наставника осећају као божју казну, као и оних исфолираних лицемера, буде смањио на најмању могућу меру и када будемо почели да после тога помињемо само ауторитете из поштовања, а не и ауторитете из страха, и међу децом и међу одраслима по школама, од директора па надаље, онда ћемо тек моћи да говоримо о неком светлу које се назире на крају овог тунела.

Дотле је то борба са ветрењачама. (Од које ми, да не буде забуне, не пада на памет да одустанем.)

Е, људи!

А зар вас све ово не подсећа помало и на читаво друштво у Србији данас?

Мене да... Много. Као слика у огледалу.

@freehand
Nista nije ok:)) Vidim ovih dana ljudi se zale da im nestaju komentari, pa sam kucala u word-u pa copy/paste, nego veceras nadjoh da se pravim pametna i eto!

@ angie
tasa

Direktor je taj koji odredjuje mikroklimu radnog mesta. Ti nanjavi, smoreni od rane zore, mogu se relativno lako dovesti u red. S druge strane, uzalud sav entuzijazam ako te direktor pozove na razgovor zato sto si se usudio da kaznis tatinog i maminog sina. Moze da ti nabaci onako usput da mnogo ljudi zeli tvoj posao, kao i da ima puno radnih mesta u ruralnim, prigradskim sredinama, koje bi vise odgovarale tvom drcnom karakteru:)

kick68

Ti nanjavi, smoreni od rane zore, mogu se relativno lako dovesti u red. S druge strane, uzalud sav entuzijazam ako te direktor pozove na razgovor zato sto si se usudio da kaznis tatinog i maminog sina.

То ти кажем... Ауторитет из поштовања, не из страха.

Овај из страха производи баш то што ти кажеш.

Kao roditelj, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.
Kao nastavnik, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.

Ево ја вам кажем да је у овој конкретној школи директор најјача карика. Знам све те професоре и ако неко није њањав, то је он. Ако је неко посвећен и упућен у збивања међу децом, то је он. Ако неко уме да иствари контакт са њима, то је он. Пре њега је био један тотални дебил, две овце нацртане му не бих поверио, вечито смрдео на раџу, па се, ето, није десило у његовом мандату. Не знам, ја мислим да се ствари, поготово одговорност за овакве ствари не могу тако поједностављивати...

little_radojica

Kao roditelj, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.Kao nastavnik, mogu da kazem da atmosfera u skoli, medjuljudski odnosi, kao i ucestalost vrsnjackog nasilja, zavise iskljucivo od direktora/uprave skole.Ево ја вам кажем да је у овој конкретној школи директор најјача карика. Знам све те професоре и ако неко није њањав, то је он. Ако је неко посвећен и упућен у збивања међу децом, то је он. Ако неко уме да иствари контакт са њима, то је он. Пре њега је био један тотални дебил, две овце нацртане му не бих поверио, вечито смрдео на раџу, па се, ето, није десило у његовом мандату. Не знам, ја мислим да се ствари, поготово одговорност за овакве ствари не могу тако поједностављивати...

e pa zato se i jeste desilo što je taj prethodni bio ludak..
to dijete je tu školu upisalo za ludakovog mandata.. i sad je taman dozreo da napravi sranje, a grupna dinamika se formirala onda kad je on upisao..
mi imamo istu tu situaciju.. direktor je bio neki sps debil, nema ga već neki broj godina i ova sad žena je preokrenula sliku..
evo sada poslije jedno 7, 8 godina počinju da se vide efekti..
škola je između ostalog povećala broj upisane djece oko 50%..
nažalost za to treba vremena..

e pa zato se i jeste desilo što je taj prethodni bio ludak..
to dijete je tu školu upisalo za ludakovog mandata.. i sad je taman dozreo da napravi sranje, a grupna dinamika se formirala onda kad je on upisao..

Ја сам то рекао зато што се траже кривци и главе и истиче да то "зависи искључиво од директора/управе". Шта сад, да претходни директор и цела управа дају оставку?

Да смо ми као друштво достигли тај ниво да оваквог насиља у школама нема, тако да је ово сад одједном искочило, па и да кажеш да је у реду да директор да оставку из моралних разлога, да се праве анализе и истраге и да се утврђује појединачна одговорност. Осим овог са урином што је невероватно бизарно и дивљачки, насиља и психичког злостављања има у готово свим школама. Морамо бити искрени па рећи да је у овом нашем друштву, нажалост, насиље још легитимни метод конфронтације, да га многи одобравају или заговарају и да је сасвим извесно да се ни не може укинути преко ноћи, без обзира на декларативно залагање државе или просветних радника. За то је потребан много шири консензус и време. Добро је што је ово подигло оволику прашину, то значи да нам је тема битна, да гађа у живац. Али решења и анализе су по правилу исувише упрошћени, као и означавање кривца. Да би се оно десило морао је хиљаду и један фактор да се поклопи, показивати прстом у једну особу или једно мало тело ми је просто смешно.

, ne izuzimajući male sadiste prema kojima sigurno ne bi bilo drastičnog nasilja.

Nekad je postojala vaspitno popravna ustanova za takvu decu koja se odaju kriminalu ili su siledžije? Pretnja da se dete smesti u tu ustanovu činila bi čuda u tim porodicama koje gaje male siledžije....a roditelje bih kažnjavala zatvorom, pogotovo u ovako drastičnim slučajevima kada se ugrozi život drugog deteta?

Dok ne počnu da kažnjavaju i roditelje siledžija i same male nasilnike neće od zakona biti koristi, ako ga ne budu primenjivali.

mariopan

, ne izuzimajući male sadiste prema kojima sigurno ne bi bilo drastičnog nasilja.

Nekad je postojala vaspitno popravna ustanova za takvu decu koja se odaju kriminalu ili su siledžije? Pretnja da se dete smesti u tu ustanovu činila bi čuda u tim porodicama koje gaje male siledžije....a roditelje bih kažnjavala zatvorom, pogotovo u ovako drastičnim slučajevima kada se ugrozi život drugog deteta?

Dok ne počnu da kažnjavaju i roditelje siledžija i same male nasilnike neće od zakona biti koristi, ako ga ne budu primenjivali.

Еееее, па да !
А шта ћемо са дечјим правима !?

freehand

1. Zahtevam - boldovano po potrebi, dakle zahtevam - da direktor i razredni starešina organizuju sastanak uz prisustvo sve dece-učesnika i njihovih roditelja. Na tom sastanku razgovaramo civilizovano o događanjima.

И на тај родитељски ти никада и не дођу родитељи баш оне деце која праве глупости. (Заправо, они никада и не долазе у школу, чак ни појединачно, а камоли на родитељске.)

Тако да тачка 2. и 3. постају већ помало бесмислене, а ти се осећаш непријатно што ту давиш и претиш људима који то не заслужују.

4. Dalje postupam kako sam nagovestio, to smatram svojom ultimativnom obavezom, bez obzira na posledice.

I ovde ne insistiram samo i jedino na fizičkom nasilju a odgovornim smatram prevenstveno roditelje, ne izuzimajući male sadiste prema kojima sigurno ne bi bilo drastičnog nasilja.

Знаш ли ти, Фри, да се дисциплински поступак за смањивање оцене из владања (ниже од 4, тј. укор одељењског већа и ниже) води по правилима управног поступка пред дисциплинском комисијом.

И то онда може, због недоласка заинтересованих страна на састанке, да се отегне месецима, тако да се и свака казна потпуно обесмисли тиме јер тај пубертетлија не може да се сети ни шта је јутрос доручковао, а камоли шта је било пре 6 месеци.

Ето, ономад у средњој школи моје жене седамнаестогодишњак избо ножем свога друга. И лупили га одмах кривичном пријавом, наравно.

А школа?

Због компликованог поступка који дуго траје, клинац је имао кривичну пријаву, али и владање примерно (5) на полугодишту јер нису стигли да окончају дисциплински поступак.

Много је то дубљи проблем од овога како нама изгледа. И нема шанси да га школа сама решава. Не може... Морају да се укључе и сви остали, а они баш нешто и нису вољни.

Болесни смо, друже, као друштво... Много смо болесни.

freehand

Ova civilizacija je bolesna, Taso, bašp kao i svaka prethodna, pitanje je samo koliko je bolest uznapredovala, ima li leka i da li se ti lekovi primenjuju. Ja na tu stvar ne gledam tako crnog.

Не гледам ни ја. Можда тако звучим, али не гледам тако црно иначе бих одавно побегао из свега тога.

Reč je o mom šoku konkretnim događajima i velioj nedoumici koju sam imao.

И ја сам сваки пут шокиран. Видео си да сам ти још у првом коментару на твоје питање из поста одговорио са: Не знам.

Сналазим се од ситуације до ситуације како која искрсне. А како се сналазим, не бих умео да препричам. Можда је то оно што рече Зили, да подвучем још једном:

Onog momenta kad im pokažeš da su više od broja na spisku i imena u dnevniku, stvar umela da se neverovatno obrne.

Ovo što sam napisao kao svoj odgovor nije pisano u afektu. Dakle - sve ide u etapama, a svaka sledeća plod je i odgovor na prethodni pokušaj. Uz iskrenu i duboku nadu da će se sve rešiti prvom, civilizovanom i maksimalno institucinalnom a uz to ljudskom.

Знам да није у афекту. Као ни код мене. Надам се само да вам овај мој инсајдерски поглед (а нисам једини на овом блогу) може користити док размишљате о овоме.

Кажем ти, овај мој млади директор, ентузијаста (а ко сам па ја па да му тако кажем) много се узда у Алексин закон.

И из његових и из твојих уста у божје уши.

Ту сам да учествујем као и до сада.

EDIT: А да знаш само како је у основној школи изгледао онај мој ђак што га поменух код случаја Татон. Као плишани меда, увек насмејан, весео, интелигентан... Старији брат завршио електротехнику као сјајан студент, био ђак генерације код нас у школи.

А овај плишани меда, весељак, млађе дете, па родитељима попустила будност и пажња... Дигао руке од школе у средњој, у'ватио се на улици са свакаквима и ето како се завршило.

Болна тачка. Сретнем га сада понеки пут у крају. И гризе ме савест зато што мислим да сам можда могао ја више да урадим. А, јебига, не могу ни све да их усвојим.

freehand

uros_vozdovac

mi smo u III razredu podvili rep i pobegli iz škole "Veselin Masleša" u "Bora Stanković"
Starije dete progledalo, počelo da pomalo i uživa u školi.

Rekoh da bi meni to bila poslednja opcija. Razmiljajući intenzivno čini mi se da bi moj redosled koraka bio sledeći:
1. Zahtevam - boldovano po potrebi, dakle zahtevam - da direktor i razredni starešina organizuju sastanak uz prisustvo sve dece-učesnika i njihovih roditelja. Na tom sastanku razgovaramo civilizovano o događanjima.
2. Prisutnima - uz izvesnost da sam obezbedio pažnju svih - saopštim da smo došli do kraja jedne priče.
3. Na način adekvatan situaciji i atmosferi saopštim im da će svako - dakle svako - sledeće ponašanje i događanje kao ono koje je do situacije dovelo imati adekvatne posledice sa izvesnom i neupitnomeskalacijom.
4. Dalje postupam kako sam nagovestio, to smatram svojom ultimativnom obavezom, bez obzira na posledice.
I ovde ne insistiram samo i jedino na fizičkom nasilju a odgovornim smatram prevenstveno roditelje, ne izuzimajući male sadiste prema kojima sigurno ne bi bilo drastičnog nasilja.

eskapizam iz raja izašao, u ovom konkretnom primeru.

freehand

faktor x

Фри, сећаш се почетка филма "Шишање"?





И његовог краја?









EDIT: Кад отопли мало, прођи ноћу, у два-три сата, кроз, рецимо, Железник, поред пицерије Пончо која ради 24 сата као киоск на улици.

И погледај.

Немој пешке... Из аута.

Регрутни центар.

Пре неко вече, око седам, из кола сам гледао ту уживо хапшење као у холивудским филмовима. Дилер, клинац од 20 година. И то и није баш ретка сцена.

И гарантовано је већ за дан-два клинац био опет на улици...

А верујем да у Србији не постоји само Железник. Има тога свугде.


EDIT EDIT:

А ови мали насилници по основним школама о којима овде причамо?

Они само све то копирају у нади да ће се тако и они успињати све више и више на тој хијерархијској лествици.

Они су предрегрутни центар. Нека врста пописа за регрутацију.

freehand

uros_vozdovac

freehand

uros_vozdovac

mi smo u III razredu podvili rep i pobegli iz škole "Veselin Masleša" u "Bora Stanković"
Starije dete progledalo, počelo da pomalo i uživa u školi.

Rekoh da bi meni to bila poslednja opcija. Razmiljajući intenzivno čini mi se da bi moj redosled koraka bio sledeći:
1. Zahtevam - boldovano po potrebi, dakle zahtevam - da direktor i razredni starešina organizuju sastanak uz prisustvo sve dece-učesnika i njihovih roditelja. Na tom sastanku razgovaramo civilizovano o događanjima.
2. Prisutnima - uz izvesnost da sam obezbedio pažnju svih - saopštim da smo došli do kraja jedne priče.
3. Na način adekvatan situaciji i atmosferi saopštim im da će svako - dakle svako - sledeće ponašanje i događanje kao ono koje je do situacije dovelo imati adekvatne posledice sa izvesnom i neupitnomeskalacijom.
4. Dalje postupam kako sam nagovestio, to smatram svojom ultimativnom obavezom, bez obzira na posledice.
I ovde ne insistiram samo i jedino na fizičkom nasilju a odgovornim smatram prevenstveno roditelje, ne izuzimajući male sadiste prema kojima sigurno ne bi bilo drastičnog nasilja.

eskapizam iz raja izašao, u ovom konkretnom primeru.

Ovo možeš i da objasniš?

pa nakon promene škole dete stvarno procvetalo, ok nikakvu nepravdu nismo ispravljali, ali joj je mnogo bolje, a i to se računa...

freehand

pa nakon promene škole dete stvarno procvetalo, ok nikakvu nepravdu nismo ispravljali, ali joj je mnogo bolje, a i to se računa...

Ja svojim komentarom ni na koji način nisam hteo ni da ocenjujem vaš postupak ni da na tuđe živote utičem, daleko bilo. Rekoh šta mislim da bi se u mom slučaju dogodilo.

P.S. Izvini, sad sam malo bolje pogledao i vidim da si o sopstvenom postupku govorio. I duboko poštujem tvoj izbor a radujem se da se pokazao ispravnim.

Ono što je isto zanimljivo, iz tog razreda odakle smo pobegli u III a sada je VIII ukupno je otišlo 11 učenika, nama pripada čast da smo prvi. 9 devojčica i dva dečaka.

freehand

uros_vozdovac

freehand

pa nakon promene škole dete stvarno procvetalo, ok nikakvu nepravdu nismo ispravljali, ali joj je mnogo bolje, a i to se računa...

Ja svojim komentarom ni na koji način nisam hteo ni da ocenjujem vaš postupak ni da na tuđe živote utičem, daleko bilo. Rekoh šta mislim da bi se u mom slučaju dogodilo.

P.S. Izvini, sad sam malo bolje pogledao i vidim da si o sopstvenom postupku govorio. I duboko poštujem tvoj izbor a radujem se da se pokazao ispravnim.

Ono što je isto zanimljivo, iz tog razreda odakle smo pobegli u III a sada je VIII ukupno je otišlo 11 učenika, nama pripada čast da smo prvi. 9 devojčica i dva dečaka.

Tebi dete išlo u Sivi dom?

OŠ "Veselin Masleša" mada blizu je...

"Da li je mene? Da li je mene?"

KRALJMAJMUNA

Pozdravljam administratoere bloga i porucujem ima neka se nose.
Otisao mi je komentar od hiljadu reci koji se vecim delom moze svesti na psovke koje sam uputio pojedinim komentatorima.

Па видиш да те и сам бог (читај модерација) чува од тога да правиш глупости.

Као и мене, уосталом.

freehand

KRALJMAJMUNA

Pozdravljam administratoere bloga i porucujem ima neka se nose.
Otisao mi je komentar od hiljadu reci koji se vecim delom moze svesti na psovke koje sam uputio pojedinim komentatorima.

Prevaziuđi poišući u Vordu, ne budi mućak sad kad si tim psovkama zagolicamo! Mnogo srce sad ustrepktalo kuca uz pitnje "Da li je mene? Da li je mene?"

Неки од нас имају у ворду оно Template, нарочито кад крене шорка по блогу са псовањем, па онда само копи/пејст и пдмах прегледај, па на објави!

Краљу, о Краљу!

Можда попуњавамо погрешан образац када пријављујемо овај квар?

Ma nije ni važno. Svima želim mnogo sreće u porodici. Trebaće nam više sreće nego pameti.

KRALJMAJMUNA

Ma nije ni važno. Svima želim mnogo sreće u porodici. Trebaće nam više sreće nego pameti.

Не заборави ту, ипак, да су многи овде одрасли све учећи како ће породица једнога дана бити укинута као непотребна буржоаска структура у друштву после револуције.

А ја сам се стално питао како то може да се зида кућа без темеља, зидови без подлоге на којој би стајали, односно како може да постоји друштво без породице.

Онда то, по мени, и није више друштво. Само скуп изолованих појединаца немоћних да одлучују о било чему када је заједничка судбина у питању.

Стварно ће нам требати много више среће него памети...

freehand

А ја сам се стално питао како то може да се зида кућа без темеља, зидови без подлоге на којој би стајали, односно како може да постоји друштво без породице.

Misliš na viktorijanske internate i katolička semeništa?

Не могу никада те институције, или било које институције којима друштво покушава да замени породицу, заменити породицу.

Могу да покушавају, али резултати су мршави. И увек се изроде у нешто друго од онога што би требало.

Барем тако судим по неким мени познатим случајевима.