Kume, Kume, baš si krme!

/ 01.04.2016. u 20:20

Komentari: 176
Čitanost: 17640
/
Preporuke: 5882
/

Иза седам мора, иза седам гора...
У далекој прекоморској земљи већ дуги низ година живи мој Кум. Редовно се емајлирамо са најразличитијом тематиком мејлова чувајући на тај начин љубоморно оно што нам је заједничко у нашим животима - један другог.

Због посла који ради тамо зарад хлеба свог насушног, а који убија без милости мале сиве мождане ћелије, мој Кум је решио да опет прави музику као што смо то некада заједнички радили у младости.
Дао бих вам линк за његов канал да чујете ту музику, али нисам питао за дозволу, па вам за сада само преостаје да замишљате како изгледа музика некога ко је у првој половини осамдесетих био тинејџер у Београду, са све оним првобитним Касио дрндалицама и Јамаха синтисајзерима слушајући успут домаћи њу вејв, британски ска и групе попут Клеш, Стренглерс, Крафтверк, Јело и сличне.
Елем, једног лепог дана (свака прича треба да почне лепог дана да би имала сретан крај) стиже мејл од Кума:
„Треба ми, за ово што сада радим, да ми направиш избор српске поезије коју бих ја после уклапао у музику коју правим."
На прву лопту се одушевих. Коначно неко ко хоће да ме слуша, а да при томе није приморан на то оценом у школском дневнику!
Али онда, на другу лопту, крену се мени бурурет у глави.
(На мојим семинарима за наставнике предавачи то зову brainstorming. Е! Та није можно! Увек помислим како је од њиховог брејнсторминга до брејнвошинга само корачић, али то је нека друга тема са другом категоријом поста...)
Кум у Србији никада није био дугме! (Што нам, уосталом потврђују и историјска документа.)
Шта ћу, куд ћу, не могу Кума да одбијем.
Де, Куме, попиј мало, па да почнемо!

Одувах прашину са фајлова у којима чувам „Моју омиљену српску поезију" и кренух са све линковима на Јућуб или, ако тамо нема, негде на нет где има.
У првом мом мејлу оде ово:
1) Камена успаванка - Стеван Раичковић
2) Расковник - Бранко Миљковић
3) Косово поље - Васко Попа
4) Куга - Милош Црњански
5) Молитва светом Нестору - Љубомир Симовић
6) Мајстори у кући - Александар Секулић
7) О пореклу - Десанка Максимовић
8) Балада о Стојковићима - опет Љубомир Симовић
9) Ђе рече Јапан - Матија Бећковић
10) Јутутунска јухаха - Ј. Ј. Змај
Нагласио сам Куму да редослед није битан. Све су оне на првом месту.
И одмах ми се тај списак учини нешто мајушним...
Оно јесте да сам ја језичара, нисам студирао баш књижевност као неки уметници, него сам ја онај што је уметницима на Филолошком факултету носио воду и мешао малтер, али помислиће ми Кум да појма немам.
Уследио је још један мејл са Чика Душком, протегнутим од Добро јутро Београде до Никад више, мило моје
Па онда још један у којем сам Куму написао:
„А овај ти је, Куме, моја животна опсесија!

(Поред Лазе Костића и Црњанског.)
Мислим да човек није био само испред свога времена по питању поезије, него је и испред овог нашег времена иако је живео пре 150 година.
Имао је ту несрећу да га попљују прво Вук, па Скерлић, али он је својом појавом најавио оно што се у српској поезији догађало у 20. веку.
А то ти је, мој Куме, једна од ретких области поред спорта у којој ми Срби не да нисмо заостајали за другима у протеклих сто година, него смо често умели да идемо и испред других."
Стиже Кумов утук на утук:
„Затрпа ме!!! Ово ћу морати данима да разабирам. Хвала за претечу! Нисам знао за њега.
Него, дај ти мени одабери три песме о Србији за почетак."
Бурурет, тамбурет! Сви бардови на табурет!
Наљутих се ја:
„Шта, бре, три песме о Србији? О Србији? Па само три?
Какав си ти то патриота?
Дај, бре, десет песама овамо! Ма шта десет, што би рекао Мојсије Мела Брукса, дај 15 песама овамо!
(Овај пут хронолошки поређаних):
1) Востани Сербије - Доситеј Обрадовић
2) Посвета праху оца Србије - Његош
3) Ој, Србијо, мила мати - Лука Сарић
4) Отаџбина - Ђура Јакшић
5) Моја отаџбина - Алекса Шантић
6) Аве, Сербиа - Јован Дучић
7) Дубровник - Јован Дучић
8) Војничка песма - Милош Црњански
9) Србија - Оскар Давичо
10) Јефимија - Милан Ракић
11) Наслеђе - Милан Ракић
12) Србија је велика тајна - Десанка Максимовић
13) Прича о Светом Сави - Матија Бећковић
14) Каленић - Васко Попа
15) Манасија - Васко Попа
(Правећи избор намерно нисам хтео да завирујем у Антологију српске полтронске поезије. Све као нешто рачунам, Кум прави музику за неко Ново доба.)
Хтедох ту на крају да убацим и једну кратку песму мог познаника насталу на ратишту око Вуковара почетком деведесетих:

„Некада је ту била кућа.
Сада је ту рупа."

али одустадох.

Помислиће Кум да смо ми овде начисто пропали и да нема где да се врати једног дана.
А онда ми у заносу лирских родољубивих и рефлексивних струна кроз главу бљеснуше, попут неонске рекламе са тржног центра овде у мом комшилуку, Кумове речи: „Три песме! Три песме!"

Из дубине свемира и немира,
Дум-дум-дум, дамари думдарају,
Звуци и боје ваздух парају,
Хладан зној са чела се цеди,
Трачак плаветнила у свакодневној беди.

Три песме...

С тешком муком и великим болом, као да се порађам, написах Куму на крају свега ову кратку топ листу:

1) Аве Сербиа - Јован Дучић
2) Војничка песма - Милош Црњански
3) Прича о Светом Сави - Матија Бећковић

И коначно одахнух.
А шта би био ваш избор, ужи или шири, српске поезије, родољубиве, рефлексивне или било које друге, који бисте послали свом Куму у туђини када би вам тражио овако нешто?

Atačmenti

Bilje u Koderovim spevovima.jpg / 33.78 / KB image/jpeg
Lokal patriota.jpg / 322.05 / KB image/jpeg
Mebijusova traka.jpg / 95.05 / KB image/jpeg
Poetika signalizma.jpg / 9.52 / KB image/jpeg

Tagovi

poezija, muzika, umetnost, srbija

postavite na |

Komentari (176)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

cassiopeia 20:21 01.04.2016

Prvaaaaa

Sad ću da se vratim

Edit: Čestitam!

Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

niccolo 20:29 01.04.2016

Re: Prvaaaaa

Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da brate, ovo je kratko.

tasadebeli 20:35 01.04.2016

Re: Prvaaaaa

niccolo
Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da brate, ovo je kratko.

Трудио сам се, трудио, цедио и цедио...

Али лирику ионако одликује сaжетост израза.

NNN 01:06 02.04.2016

Re: Prvaaaaa

Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da budem iskren, ja sam prvo odskrolovao do kraja

Dobrodošao

I još jedno pozitivno daštanje za ćirilicu

emsiemsi 06:57 02.04.2016

Re: Prvaaaaa

tasadebeli
niccolo
Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da brate, ovo je kratko.

Трудио сам се, трудио, цедио и цедио...

Али лирику ионако одликује сaжетост израза.

Та-со Ср-би-не, Ср-би-ја је уз те-бе !
Успут --- честитка ТасиДебелом за ауторску опцију (најбољем блогочовеку, поред Мариопан). Критика тзв. уредништву што то није ВИП опција (какав све бб и кк има ВИП статус).

Srđan Fuchs 07:38 02.04.2016

Re: Prvaaaaa

emsiemsi
бб и кк

od sada, samo skraćeno!

tasadebeli 08:38 02.04.2016

Re: Prvaaaaa

emsiemsi
tasadebeli
niccolo
Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da brate, ovo je kratko.

Трудио сам се, трудио, цедио и цедио...

Али лирику ионако одликује сaжетост израза.

Та-со Ср-би-не, Ср-би-ја је уз те-бе !
Успут --- честитка ТасиДебелом за ауторску опцију (најбољем блогочовеку, поред Мариопан). Критика тзв. уредништву што то није ВИП опција (какав све бб и кк има ВИП статус).

Хвала, Емси!

Само за тебе текст једине песме са оних спискова послатих Куму за коју нисам на нету нашао ниједан линк него сам је сам слободоручно учукавао у ворду.

И то сонет, ни мање, ни више:

Дубровник (Јован Дучић)

Сав у злату, титан, риђ и модра ока,
Цар слуша реч Кнеза у Великом већу,
У луци пурпурна једрила широка,
Цело море плине посуто у цвећу.

Царски витезови, кнежеви госпари,
Једни према другим, кад се мукло зачу
Плашљива реч Кнеза, и млади и стари
Сви држе погледе на царевом мачу.

Ковао га Новак из Хвосна; сентенце
Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце
Оштрио га на свом точилу да сева.

Балчак је од једног претка Бенвенута,
Резан три године; и три га је пута
Отровом тровао Срђ из Горничева.

emsiemsi 13:42 02.04.2016

Re: Prvaaaaa

tasadebeli
emsiemsi
tasadebeli
niccolo
Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Da brate, ovo je kratko.

Трудио сам се, трудио, цедио и цедио...

Али лирику ионако одликује сaжетост израза.

Та-со Ср-би-не, Ср-би-ја је уз те-бе !
Успут --- честитка ТасиДебелом за ауторску опцију (најбољем блогочовеку, поред Мариопан). Критика тзв. уредништву што то није ВИП опција (какав све бб и кк има ВИП статус).

Хвала, Емси!

Само за тебе текст једине песме са оних спискова послатих Куму за коју нисам на нету нашао ниједан линк него сам је сам слободоручно учукавао у ворду.

И то сонет, ни мање, ни више:

Дубровник (Јован Дучић)

Сав у злату, титан, риђ и модра ока,
Цар слуша реч Кнеза у Великом већу,
У луци пурпурна једрила широка,
Цело море плине посуто у цвећу.

Царски витезови, кнежеви госпари,
Једни према другим, кад се мукло зачу
Плашљива реч Кнеза, и млади и стари
Сви држе погледе на царевом мачу.

Ковао га Новак из Хвосна; сентенце
Писа Вук из Рисна; Сардо из Фиренце
Оштрио га на свом точилу да сева.

Балчак је од једног претка Бенвенута,
Резан три године; и три га је пута
Отровом тровао Срђ из Горничева.

Фала ТасоДебели !
Без обзира што није лако бити Србин, има тренутака када је и слатко.

blogovatelj 00:13 03.04.2016

Re: Prvaaaaa

od sada, samo skraćeno!

Jašta, ako su ti Izra i Srb štedeli petnes sekundi godišnje, ovo će ti uštedeti deset minuta.

stefan.hauzer 12:32 04.04.2016

Re: Prvaaaaa

Mogao si malo duži tekst, komentari su ti ovoliki

Pa oduvek je važilo pravilo, kako su komentari najvredniji deo bloga

tasadebeli 20:21 01.04.2016

Тастер

И да ставим и тастер и будем неоригиналан до краја у овом мом првом ауторском јављању у којем сам гост самом себи, имитирајући нашег блогодругара,

који је са својим текстом о ускршњој поезији у земљи која у Европи последња види сунце на заласку,

најзаслужнији за настанак овог текста поред мог Кума.

Какав год тастер.

angie01 20:25 01.04.2016

sutra cu da citam,

...kad si opsiran:))),

sa'cu samo ponude za useljenje,

za tebe, lovacki,

i vucija dunjevaca

feliks.krul 22:55 01.04.2016

Re: sutra cu da citam,

Ја ћу бити диџеј.

narcis 20:23 01.04.2016

šta

ste se raspisali nemoš se postigne ni da ćestita akamli proćita

docsumann 20:27 01.04.2016

mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

a di su Vojislav Ilić, Dis, Mika Antić?

al ste se razmahali novoautorci

čestitke i svako dobro

tasadebeli 20:33 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

angie01

sa'cu samo ponude za useljenje,

Е, то ја зовем поезијом!

docsumann

mnogo rodoljublja, malo romantizma

Па Кум је тражио пјесме о Србији!

Зато сам ја вама дао слободу избора да размахнете крилима и да полетите.

Као и ја у оних првих десет...

zilikaka 20:35 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

Klaso Taso, i ti kanda čeko petak da uvatiš malo vremena.

al ste se razmahali novoautorci

Pa, znaš kako, dobili poduža pisma sa uputstvima pa svi shvatili ozbiljno.
Štreberčine.

niccolo 20:41 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

dobili poduža pisma sa uputstvima

DakleM, botovi...

tasadebeli 21:03 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

niccolo
dobili poduža pisma sa uputstvima

DakleM, botovi...

Ма јок... Не понудише нам сендвиче и сок.

Него, баш ово што Зили каже:

zilikaka

Štreberčine.

docsumann 21:05 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

Не понудише нам сендвиче и сок.

k'o da ste krv davali

blogovatelj 22:20 01.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

a di su Vojislav Ilić, Dis, Mika Antić?

Stvarno.
U poznu jesen, Tibulo...
E ali meni najlepše lingvističko lebdenje ima Santa Maria della salute. U toj pesmi se suglasnici izgube, samo se samoglasnici čuju.

tasadebeli 00:55 02.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

blogovatelj

E ali meni najlepše lingvističko lebdenje ima Santa Maria della salute.

Треба да видиш клинце у школи када им на часу рецитујем Санта Марија дела Салуте, па кренем са оним:

"Две се у мени побише силе,
мозак и срце, памет и сласт,
дуго су бојак страховит биле,
ко бесни олуј и стари храст;
напокон силе сусташе миле,
вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
Santa Maria della Salute."

Слушају отворених уста и без даха.

Магија речи.

Да испунимо Аријани жељу најновијом верзијом на Јутјубу:

П.С. - А ја се некако код Лазе најпре идентификујем са лирским субјектом на почетку песме "Спомен на Руварца":

Уочи Нове године је било,
Наканô сам се дома подоцкан
од вечере, из друштва весела;
са ближње цркве куцнуло је триред
под кључем кад ми шкрину капија;
на дванаест као да беше.
Тишина је.

emsiemsi 06:59 02.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

docsumann

a di su Vojislav Ilić, Dis, Mika Antić?

al ste se razmahali novoautorci

čestitke i svako dobro

Чуди ме да ниси окачио оне твоје снагаторске креатуре као прилог честиткама.

docsumann 07:42 02.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

Чуди ме да ниси окачио оне твоје снагаторске креатуре као прилог честиткама.

čuvam ih za slučaj da ti dobiješ aVtorsku

emsiemsi 16:35 02.04.2016

Re: mnogo rodoljublja, malo romantizma ;)

docsumann
Чуди ме да ниси окачио оне твоје снагаторске креатуре као прилог честиткама.

čuvam ih za slučaj da ti dobiješ aVtorsku

Еееее, онда ћеш да их баш сачуваш.

anonymous 20:39 01.04.2016

Pravih se reči uvek kasno setim ...

Čestitke.

Domaćinski. Uz Leb i Sol .

mirelarado 20:45 01.04.2016

Уз честитке мој предлог куму

Васко Попа: ПРЕ ИГРЕ
Зорану Мишићу

Зажмури се на једно око
Завири се у себе у сваки угао
Погледа се да нема ексера да нема лопова
Да нема кукавичјих јаја

Зажмури се и на друго око
Чучне се па се скочи
Скочи се високо високо високо
До наврх самог себе

Одатле се падне свом тежином
Данима се пада дубоко дубоко дубоко
На дно свога понора

Ко се не разбије у парампарчад
Ко остане читав и читав устане
Тај игра

Predrag Brajovic 20:45 01.04.2016

Само...

... да ти јавно изјавим љубав, и да ти признам -- волео сам те и кад си ме највише нервирао! Па зато и честитам од срца!

Иван В. Лалић
ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ

Bесане очи које виде више
Но мрљу јутра, шару на тапету,
Прочитаће у рукопису кише
Читаву повест о будућем лету:
За усуд сваког листа једна црта
Сведочи облик: семантика капи
Садржи облик будућега врта
Ил празног неба што блиста и вапи.

у страшном благослову ноћног бдења
Стрепња изнутра размрежава очи
И корен вида шири се и мења
да новим путем нова слика крочи —
На некој звезди море се расцвета,
у чаши воде заискри тишина,
Свака је прошлост стално започета,
А море, то је најлепша горчина.

у несаници другог сна је корен:
Способност да си другачије будан —
и нови дан, по слици прошлог створен,
добије сенку, није узалудан;
Облачиш капут, палиш мотор: тачност
Покрета твојих инородна бива;
На семафору пева вишезначност,
Тробојна шара неког новог ткива...

Онај што ноћу посумња у време
Друкчије дан ће, час по час, да споји —
И поштујући прости закон шеме
Питаће себе: да л шема постоји?
У несаници другог сна је корен:
Сна који пуни, ко пустињу вода,
Јаву у којој изнова си створен:
у несаници светлуца слобода —

Друге су ноћи оних који бдију —
На некој звезди море се расцвета,
Прадавне шуме загрцнуто пију
Ваздух и воду будућега лета;
Последња слика: као ретровизор
Пун друма што се одмата у ништа
Бесане очи рајски назру призор
Потоње несанице, уточишта.

(5—6. VII 1975)

Увек се трзнем и емотивно узнмирим када читам Писмо, можда најбољу збирку поезије на српском језику, великог и сјајног Ивана В. Лалића. Окидач за њено настојање била је смрт Лалићевог сина Влајка, који се утопио. Похвала несаници је једна од песама те збирке а Писмо... велика елегија. Ко са свешћу о Лалићевом сину-утопљенику буде читао, рецимо, песму Море... Најкраће: ја хоћу да се расплачем, рецимо. И сада.

Predrag Brajovic 20:49 01.04.2016

Re: Само...

МОРЕ
Јеремија, 31,3

Tо исцурело је уље из машине
Првога покретача; још се хлади,
Еон по еон, још изнутра ради
По такту прапочетка; из модрине
Куља врв ларви видљивога света
И све што садржано је у слутњи

Његовог озверења, колоплета
Молекула и ватре: море тутњи.
Ту целост што на збир несводива је
Ти разлажеш на призоре у духу,
Неувежбаном да свари, да схвати
Ограничени бескрај; море траје
у одломцима, у блеску, тишини
Паслике звучне слеђене у слуху
После олује; и не можеш знати
Ни право, тајно име тој модрини,

Па кажеш: море, а мислиш на свашта,
На летњи дан, на бродовље, на луке —
Поступком уходаним, којим машта
Претвара слутњу у слике и звуке,
Вечност би хтео да се саобрази
Потреби да је изричеш, и тако
Храниш и пламен где сагори свако
Смртан, увек у истој парафрази

Заборављеног изворника. Море,
Море на сунцу и у ноћној мори
Неког Колумба насуканог, или
Вода што кротко покори се сили
Кад затворе се уставе небеса,
Море послушник моћи што га створи,
Море од крви и море од меса
Празвери која храни метафоре —

Клепсидра што се стално преокреће
Да један бездан не остане празан,
Море се поти у својој лепоти
Којој је само ужас саобразан;
Растварач звезда и растварач плоти,
Језик анђела издробљен у цвеће
И прокључали катран, караказан,
Богу на служби за страшно умеће.

Шта урониш у море, лакше бива
3а истиснуту количину бола,
По Архимеду; присилно крштење
Утопљенику гране плућа скрши,
А благослов је тог преображења
Природа воле што насиље Врши,
Јер све је живо само парабола
Несавршенства, што милост је жива.

Не куни море. Не куни ни празнину
Што сакрива се у неизреченом.
Све се на једну чисту сведе црту
Обзора, када слегне се бонаца
И море расте ко нокти мртваца,
У непокрету; све се на тишину
Насушну сведе, у одјеку њеном
На шаптање у Гетсиманском врту.

И можда је зарибала машина
Првога покретача, после чина
Стварања сврхе која правда Творца;
И свет се не исцрпљује у слутњи
Испомераног свог преображења —
Но верност слутњи верност је поморца
Који до краја има поверења
У море.

Слушај море: море тутњи.

(22—30. I 1992)

docsumann 20:53 01.04.2016

Re: Само...

MORE PRE NEGO USNIM

Svet nestaje polako. Zagledani svi su
u zažljivo vreme na zidu: o hajdemo!
Granice u kojima živimo nisu
granice u kojima umiremo.
Opora noći mrtva tela,
mrtvo je srce al ostaju dubine.
Noćas bi voda samu sebe htela
da ispije do dna i da otpočine.

Putuj dok još ima sveta i saznanja:
bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Oslepi svojim koračajući putem, al znaj:
lažno je sunce, istina je njegova putanja.
Nek trgovci vremenom plove sa voskom u ušima,
ti smelo slušaj kako pevaju pustinje,
dok kleče bele zvezde pred zatvorenim
morem i ima
u tebi snage koja te raspinje.

Praznino, kako su zvezde male!
Tvoj san bez tela, bez noći noć,
pridev je čistog sunca pun pohvale.
To što te vidim je l moja il tvoja moć?
Prozirna ogrado koju sjaj savlada,
pusta providnosti koje me strah hvata,
tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada,
tvoja uzaludnost od čistoga zlata!

Svet nestaje polako, tužni svet.
Ko će naše srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
Sutra će sigurno i kukavice moći
ono što danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru između nas i noći
našli divne razloge drugačije ljubavi.

Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
u misao koju još ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomeša se more i oglasi rikom.

Branko Miljković

tasadebeli 21:01 01.04.2016

Re: Само...

mirelarado

Уз честитке мој предлог куму

Одлична! Хвала!

(Мирела, по нашем правопису, Кум се увек пише с великим почетним словом.

)

Predrag Brajovic

Иван В. Лалић
ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ

Ух, Брајо...

Ово води до на крај ноћи...

mirelarado 21:11 01.04.2016

Re: Само...

(Мирела, по нашем правопису, Кум се увек пише с великим почетним словом. )

Па оно јес': један је Кум. :)

Srđan Fuchs 04:09 02.04.2016

tri

PONOĆ MENE

Zaspati ili umreti...
Ili se pretvoriti u suncokret...
Da li je ona ikada i bila...
Ali otkud njen lik naslućen u vazduhu čim pogledam...

Njeni prsti živeli su u mojoj ruci i posle njene smrti
Ja sam ih pokretao i nisam razlikovao
Da li imaju vezu kakvu još sa kosom njenom,
Ili sa očima,
Ili sa haljinom novom što joj kupih.

Tako sam retko uzimao i za nju i za se.
Tako često smo se svlačili kao vedar dan.
I čini mi se da nema mesta na svetu
Gde nismo zajedno bili.

Mrtva si a tebe nema.

Zašto mi ne dođeš...
Ta znaš li kako si obećala
Češće da ćeš se meni javljat...

Možda ti i kucaš uporno na vid mi,
Možda su oči moje nesposobne da te vide.
Osećam lobanja cela tobom da mi je ispunjena.

Voskresni!
Voskresni ili sebe ili barem oči moje...

Sluh mi je već malo savršeniji:
Zovneš me.
Osetim i dah tvoj i miris predsmrtni,
Tamo gde se nadao ne bih.
I srce mi je još sposobnije
Za otkucavanje tajnih znakova duha,
Duha ili druge materije.
Ono čini da noću katkad moram zatvoriti vrata od sebe
I osećam da ležim povrh zelenih suncokreta,
U zelenoj košulji,
Prevrnutim očima.

Ali mi još došla nisi,
I beše kao ravnodušna
Prema strahu mom što svaka stvar beše zagrobno živa.

Mučih se dugo u toj noći.
Jedan mi čovek, seljački odeven, ispriča,
U gužvi dima i ljudi po jednom nepoznatom podrumu,
Da ima neko što dodir nam sprečava,
I što do mene lepše nisi doputovala.

Poverih tome sumnjivom prijatelju zaveru svu
Da tog ću duha polako ubiti iz puške,
Što smeta našem sporazumevanju.

Pobediću ga, mislim, groom tvojim,
Slikom i crnom kosom tvojom;
I cvetom sasušenim koji beše oko tvoje glave
Na odru kad u nedra ti priložih sliku svoju
A cvet se prihvati rukava mog:
To ti mi kao uzdarje vrati.

Pomozi mi, pomozi:
Vidnija budi kad u ma koju sobu za mnom uđeš
Bar sad ne brineš brige sirotinjske,
Jadnice moja!
Celog dana ovog dana uzalud tražih pare,
A kad ti dođoh - mrtvoj ti dođoh...
Velika patnice moja,
Krvavo te pozdravljam.

Risto Ratković

Станислав Винавер: ВЕЧНОСТ
Ми смо тиху слут слутили
Што су магле обавиле,
Презрели је, премутили
- Освојиле тише силе.

Дубоку смо ноћ градили:
Заносиле црне зубље -
Где смо језа крв садили
Овладале силе дубље.

Тешка црна вечност стиже
Бескрајнога обухвата:
Која ружа узабрата
Биће болном блеску ближе.

Možda spava, DIS

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
i da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oči neke, nebo nečije,
neko lice ne znam kakvo,možda dečije,
staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
il’ te oči da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja noćas snih:
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči da su baš one
što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
i te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
u snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad;

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
i njen pogled što me gleda kao iz cveća,
što me gleda, što mi kaže da me oseća,
što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
izvan stvari, iluzija, izvan života,
i s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Srđan Fuchs 04:16 02.04.2016

Re: tri

aj kasnije probam možda za brata da napišem jedan song, nisam pisao otkad sam ubio Pesnika pre 13 godina, da ne bih osećao više.

tasadebeli 09:11 02.04.2016

Re: tri

Srđan Fuchs
aj kasnije probam možda za brata da napišem jedan song, nisam pisao otkad sam ubio Pesnika pre 13 godina, da ne bih osećao više.

Напред, Срки, стихотвореније ума нашего је овде не само дозвољено, него и пожељно.

Пробуди у транс тог шамана у себи, доста је био у хибернацији!

Брат ће ти бити захвалан на томе.

docsumann 11:43 02.04.2016

Re: tri

tasadebeli
Srđan Fuchs
aj kasnije probam možda za brata da napišem jedan song, nisam pisao otkad sam ubio Pesnika pre 13 godina, da ne bih osećao više.

Напред, Срки, стихотвореније ума нашего је овде не само дозвољено, него и пожељно.

Пробуди у транс тог шамана у себи, доста је био у хибернацији!

Брат ће ти бити захвалан на томе.

što bi lala rek'o - šamante me toga

Srđan Fuchs 00:00 03.04.2016

шаман

улице
не чујем више твој раздрагани осмех у њима
али сећам се
сећам се свега
твојих немирних загрљаја
несигурних поспаних пољубаца
и дивље игре ознојених пути
и вреле августовске ноћи
без дашка ветра
шишмиша великог као орао под палмом
у нашој улици
степеништа
успињућег се
бескрајног
били смо на првим корачајима живота
ноћи пуног месеца
и мистичног ћутања џамије
и јермена неставших у гиздавим нишама
ниси могла да чекаш мој први корачај
сећам се
ово су сада друге исте
улице

ево бро за те, мало оно чисто спортски, чубурски, са дна чаше

princi 01:04 03.04.2016

Re: Само...

mirelarado
(Мирела, по нашем правопису, Кум се увек пише с великим почетним словом. )

Па оно јес': један је Кум. :)

I Kum nije dugme. Taso, cestitke.

emsiemsi 06:50 03.04.2016

Re: Само...

princi
mirelarado
(Мирела, по нашем правопису, Кум се увек пише с великим почетним словом. )

Па оно јес': један је Кум. :)

I Kum nije dugme. Taso, cestitke.

На кумовски плот се греота наслањати !
Када прођеш поред кумове куће, обавезно скини шешир (или, макар, прдни) !
Итд ...

mariopan 20:42 07.04.2016

Re: Само...

mirelarado
(Мирела, по нашем правопису, Кум се увек пише с великим почетним словом. )

Па оно јес': један је Кум. :)

Kako se zove Kum na svadbi Zemunca?
Zaštićeni svedok.

Taso, čestitam ti autorsku i odmah te biram u svoj vip izbor

tasadebeli 21:02 07.04.2016

Re: Само...

mariopan

Kako se zove Kum na svadbi Zemunca?
Zaštićeni svedok.

Taso, čestitam ti autorsku i odmah te biram u svoj vip izbor

Хвала, хвала!

narcis 20:48 01.04.2016

daklem

pesničarski blog
biće pesničenja dozore

mirelarado 20:53 01.04.2016

Re: daklem

biće pesničenja dozore

Једино песничење које има смисла.

narcis 21:04 01.04.2016

Re: daklem

mirelarado
biće pesničenja dozore

Једино песничење које има смисла.

aja numem dase pesničarim, ete pakos

milisav68 07:57 02.04.2016

Re: daklem

narcis
mirelarado
biće pesničenja dozore

Једино песничење које има смисла.

aja numem dase pesničarim, ete pakos

Ako ti nešto znači - nisi jedini.

mirelarado 11:02 03.04.2016

Re: daklem

milisav68
narcis
mirelarado
biće pesničenja dozore

Једино песничење које има смисла.

aja numem dase pesničarim, ete pakos

Ako ti nešto znači - nisi jedini.

Н'умем ни ја. Зато понекад преведем понеку песму оних који то умеју (или су умели).

Неће ми Таса замерити што ћу овде убацити једну Пазолинијеву, данас је недеља, па сам је се сетила.

ДАНАС ЈЕ НЕДЕЉА, СУТРА УМИРЕМО

Данас је Недеља, сутра умиремо,
данас се у свилу и љубав облачимо.

Данас је Недеља,
по ливадама хитрим стопалима
скакућу дечаци
у ципелама лаганим.

Певајући свом огледалу,
певајући се чешљам.
Смеје се у мом оку
Ђаво грешни.

Звоните, звона моја,
натерајте га да устукне!
„Звонићемо, али у шта ти гледаш
по твојим ливадама певајући?“

Гледам сунце
умрлих лета,
гледам кишу,
лишће, зрикавце.

Гледам своје тело
кад сам био дечак,
Недеље тужне,
живљење изгубљено.

„Данас те у свилу
и љубав облачимо,
данас је Недеља,
сутра умиремо.“

Пјер Паоло Пазолини

docsumann 12:31 03.04.2016

Re: daklem

данас је недеља, па сам је се сетила.

KOSMOS NEDELJOM

ocu, majci i bratu

u podne 1994.
upozoreni položajem Jupitera među molekulima
sjeli smo da ručamo
oko stola okačenog o posuđe na sebi

sa istoka su se čule kuće koje gore

prekinuvši prenos najnovijih vijesti
radio je javljao
da su američki kosmonauti stigli do središta Sunca

Rusi su stigli još dalje

vrijeme je bilo prijatno
pa smo moj brat i ja izašli napolje
da se igramo izmišljanja imena riječima
specijalno izmišljenim za tu igru

mnogi su zaobišli straže
i sišli do mora
da gledaju planete
na kojima kitovi plivaju po vodu
utonulu među zvijezde sa dna svog površinskog odsjaja

sve ostalo je ostalo sve

amika 21:11 01.04.2016

Честитка и предлози

Тасо, честитам, читаћемо те више него до сада.

Добио си од кума немогућ задатаи, нерешив одакле год кренеш.

Њему треба Јутутунска јухаха - Ј. Ј. Змаја и можда Дучић Вечној Србији.

И такође оно Дисово "Подигли се сутерени... " и то је о Србији.

arianna 21:15 01.04.2016

Re: Честитка и предлози

Pridružujem se čestitkama, a i za predloge me pretekoše

ali svakako dodaj spisku Lazu Kostića i Disa

feliks.krul 22:28 01.04.2016

Re: Честитка и предлози

Интересантно. Дис говори као многи данас.

Заблаће 10. март 1880 — Јонско море, 16. мај 1917

Прилично дуго надимак је исписиван искључиво латиницом, како га је писао и сам песник, да би однедавно био штампан и ћириличним писмом. вики

Черевићан 21:40 01.04.2016

избор(ов)а опција

госн Тасо верујем да знате
монитор ће речи да намаами
мож' да запне a теме пресуше
Ви то ће те превазићи сами

наслућујем . . БРАВО упућујем

G.Cross 21:40 01.04.2016

Mak

Cestitke Taso Legolasu.

Ja ne mogu da pisem Kumu u tudjini,

Jer ja sam u tudjini a Kum je u Bgdu.

Tako da ja njemu saljem sta smo zajednu slusali jednog leta u Mostaru.

Nije srpska ali je nasa.

MAK DIZDAR

Modra rijeka

Nitko ne zna gdje je ona
malo znamo, al' je znano
iza gore, iza dola
iza sedam, iza osam

I jos dalje i jos gore
preko mornih, gorkih preko
preko gloga, preko drace
preko zege, preko stege

Preko slutnje, preko sumnje
iza devet, iza deset
i jos dublje i jos jace
iza sutnje, iza tmace

Gdje pijetlovi ne pevaju
gdje se ne zna za glas roga
i jos hudje i jos ludje
iza uma, iza Boga

Ima jedna modra rijeka
siroka je, duboka je
sto godina siroka je
tisuc' ljeta duboka je

O dubljini i ne sanjaj
tma i tusa neprebolna
ima jedna modra rijeka
ima jedna modra rijeka

Valja nama preko rijeke

Moj Kum , kao i ja, zna da danasnji Mostar ne lici na ono sto je bio.

Fali jedna noga od tronosca. Izgubila se ravnoteza.

Fale Srbi.

tasadebeli 09:50 02.04.2016

Re: Mak

G.Cross

Ja ne mogu da pisem Kumu u tudjini,

Jer ja sam u tudjini a Kum je u Bgdu.

Tako da ja njemu saljem sta smo zajednu slusali jednog leta u Mostaru.

Nije srpska ali je nasa.

Питање простора је ту небитно.

Важно је да вас двојица нисте временом постали туђинци један другом. То је најважније, мој Кросе... Најважније.

П.С. -

Cestitke Taso Legolasu.

Захваљујем на честиткама и на овом комплименту.

А, видиш, ја себе некако много чешће доживаљвам као Гимлија:

tasadebeli 21:48 01.04.2016

Захвалница и објашњење (есенција)

Захваљујем свима на честиткама и учешћу!

И на личном избору поезије!

На писање оваквог поста са све линковима на сваку песму подстакло ме је нешто што већ дуго као питања преврћем по глави, а не знам одговор:

Колико се данас, у ово наше доба, поезија уопште чита/слуша? Колико је то носимо данас у себи? Да ли би данас, рецимо, била могућа сцена као и 1926. када је једног песника (Тагореа) у Београду на станици и по околним улицама дочекала маса света да му укаже почаст?

Гледајући број прегледа клипова поезије по Јућубу, вазда сумњичаво вртим главом. Углавном се крећу од пар стотина до пар хиљада. Па чак и када су те песме у оквиру школских програма.

Погледајте само, на пример, "Наслеђе" Милана Ракића, шести разред. Од тога сам ја одслушао тај клип најмање 200 пута откада је постављен, што заједно са клинцима у школи, што сам код куће спремајући се за тај час. А у Србији има барем 1000 основнох школа.

Судећи по томе рекло би се да смо заборавили на поезију.

А опет, с друге стране, слушајући људе око себе, почев од оних који своју сасвим малу децу подучавају неким песмицама Чика Јове, па надаље, рекао бих да смо и још увек дубоко свесни да је поезија есенција једног језика. И сваког појединачног језика, али и Језика уопште као људске способности.

Тако да, у ствари, одговор на она моја питања не знам...

Драго ми је што ће ме коментари на овом посту, барем како је кренуло, убедити у ово друго што ми се врзма по глави да се поезија још увек доживљава тако како мени изгледа док слушам људе око себе.

zilikaka 21:53 01.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

Колико се данас, у ово наше доба, поезија уопште чита/слуша? Колико је то носимо данас у себи?

Moj Taso, čak sam i ja imala dugo poglavlje čitanja poezije. Nekad.

Posle nas uvate neke druge struje kojima se povinujemo, al valjda ipak nešto ostane.

U to ime ŽIVELA POJEZIJA!

docsumann 21:57 01.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

поезије по Јућубу

gedza.73 22:29 01.04.2016

E, pa, Taso

nek' je srećno i berićetno.

Драго ми је што ће ме коментари на овом посту, барем како је кренуло, убедити у ово друго што ми се врзма по глави да се поезија још увек доживљава тако како мени изгледа док слушам људе око себе.

Proza?

tasadebeli 01:04 02.04.2016

Re: E, pa, Taso

gedza.73
nek' je srećno i berićetno.

Драго ми је што ће ме коментари на овом посту, барем како је кренуло, убедити у ово друго што ми се врзма по глави да се поезија још увек доживљава тако како мени изгледа док слушам људе око себе.

Proza?

Не б'е!

Избори море. (Мислим песама, немој неко да ми помене оне друге изборе овде...)

emsiemsi 07:05 02.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

zilikaka
Колико се данас, у ово наше доба, поезија уопште чита/слуша? Колико је то носимо данас у себи?

Moj Taso, čak sam i ja imala dugo poglavlje čitanja poezije. Nekad.

Posle nas uvate neke druge struje kojima se povinujemo, al valjda ipak nešto ostane.

U to ime ŽIVELA POJEZIJA!

Имаш једно Ј вишка.

tasadebeli 08:24 02.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

emsiemsi

Имаш једно Ј вишка.

Не дирај Зили!

Зна она шта ради.

Она своју поЈезију пише као и Јуца поп Спирина у једној свесци којој је на корицама отруковано Poesie.

urbana_gerila 09:13 02.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

tasadebeli
Захваљујем свима на честиткама и учешћу!

primalni krik je bio - naebasmo!, a onda sam vođen svojim poslovičnim čovekoljubljem prestao da budem sebičan i počeo da tražim rešenje glede društva gospatasinici u prolećnim promenadama sada kada je tasinjo opravdano sprečen.

isto je pevati i umirati

jer - sloboda nije božje sjeme pa da ti ga netko daje...

tasadebeli 10:00 02.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

urbana_gerila

primalni krik je bio - naebasmo!, a onda sam vođen svojim poslovičnim čovekoljubljem prestao da budem sebičan i počeo da tražim rešenje glede društva gospatasinici u prolećnim promenadama sada kada je tasinjo opravdano sprečen.

А да у кога ћу имати највише поверења да му поверим Госпатасиницу да је шета него у тебе, камарад!

isto je pevati i umirati

jer - sloboda nije božje sjeme pa da ti ga netko daje...

Мени најлепша по том питању... (ЛИНК)

А да се увек разнежим када гледам овај филм, не морам ни да ти причам... (ЛИНК)

urbana_gerila 10:42 02.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

tasadebeli
Мени најлепша по том питању... (ЛИНК)

džabe begaš u, kao, univerzalnost - i ta je moja!

tasadebeli
у тебе, камарад!

Госпатасиницу

rukoljub

emsiemsi 06:53 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

tasadebeli
emsiemsi

Имаш једно Ј вишка.

Не дирај Зили!

Зна она шта ради.

Она своју поЈезију пише као и Јуца поп Спирина у једној свесци којој је на корицама отруковано Poesie.

Ја мислим да се пренемаже тим, већ одавно, изанђалим (назовимо их) фазонима.

Predrag Brajovic 12:37 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

Да ли би данас, рецимо, била могућа сцена као и 1926. када је једног песника (Тагореа) у Београду на станици и по околним улицама дочекала маса света да му укаже почаст?

nikvet pn 13:05 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

tasadebeli

Судећи по томе рекло би се да смо заборавили на поезију.

А опет, с друге стране, слушајући људе око себе, почев од оних који своју сасвим малу децу подучавају неким песмицама Чика Јове, па надаље, рекао бих да смо и још увек дубоко свесни да је поезија есенција једног језика. И сваког појединачног језика, али и Језика уопште као људске способности.

Тако да, у ствари, одговор на она моја питања не знам...

Види Тасо, нисам нека лирска душа па се баш никад нисам запитао колико је у нама поезије. Стога и нисам компетентан да о тананим жицама судим.

Али...

Сећамо ли се Цанкарјевог дома? Те вечери 27.02.1989 дошао сам с посла кући касно, пробијен кошавом; деца су спавала а госпоја забринуто гледала запенушане говорнике. Како ми се гузица загревала тако ми се душа смрзавала; ово много не ваља.

Тако је и било. Сутрадан су по чаршији раздељени војни позиви. Четири хиљаде, еј, само из наше омање општине тако много људи. Онда је са зборног места једва некако пошла непрегледна колона војних и цивилних тешких возила. Одсабајле урађени официри уместо реда правили су хаос, лично наоружање нису ни поделили. Прошли смо Крушевац па даље надоле. Саобраћај је био у застоју, људи су стајали поред пута мирно, свечано као на парастосу. Мајке су извеле децу испред капије; читава села су стајала поред пута ћутке. Старци са шајкачама у рукама крстили су се поред сваког протеклог возила. Нигде цвета, осмеха, пароле и нигде Слободанове слике; фала им. Сви смо знали да је озбиљно и да се нећемо баш сви вратити. Под сивим небом по хладном дану то је трајало и трајало; целу вечност.

И не знам где и не знам кад у том тихом лудилу у глави почело је да ми бубњи: ко не пошо у бој на Косово, од руке му ништа не родило... На одморишту негде испред Подујева и дежурни зезатори се ућутали, и њима је у глави тукла Кнежева клетва.

Посред Приштине прошли смо у шпицу, око два сата. Непрегледне гужве налево и надесно, и огроман шпалир народа. Али не с поштовањем. Нису се кревељили нити скандирали, само су ћутали и мрзели. Колона као да је возила кроз тунел ледене мржње.

Испред Призрена предвече колона је успорила и открила митраљезе и топове на возилима. Пролазили смо кроз село Душаново, ту су одавно све сами Кељменди; један од њих је коју годину раније побио војнике на спавању у параћинској касарни. Колона је возила кроз глуву тишину; у селу ни најмањег покрета није било; ни птице, ништа. Док се један за митраљезом није продерао: Где сте Кељменди!? Ајде на будну војску удри ако смеш! Курве шиптарске мајку вам јебем!

Да је тада само петарда пукла чини ми се да од Душанова ни камен на камену не би остао.

Отад мрзим рат.

Predrag Brajovic 13:34 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

Nikvet, сјајан опис атмосфере и мржње и страха оног доба.

st.jepan 16:23 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

blogovatelj 16:41 03.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

један од њих је коју годину раније побио војнике на спавању у параћинској касарни

Keljmendiji u selu Dušanovu?!
Bio sam džomba kad ih je pobio. Ne u paraćinu, mnogo dalje odatle. Brojao sam 010 do skidanja, bio je početak septembra 1987. Moja majka kaže da tih deset dana nije oka sklopila.

Отад мрзим рат.

Pesma Pink Flojda Goodbye, Blue Sky sa albuma The Wall ima stihove

"Did you see the frightened ones
Did you hear the falling bombs
The flames are all long gone
But the pain lingers on"

Kad god bih čuo tu pesmu ovi su me stihovi terali na misao o tome kako li izgleda kada padne avionska bomba.
Dvadesetak godina tako, kad god bih čuo pesmu, ili se nje setio. Sve do 24. 03. 1999. Tada sam saznao i posle toga me više nije zanimalo.

tasadebeli 00:27 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

nikvet pn

Predrag Brajovic

st.jepan

blogovatelj

Отад мрзим рат.

То тада, у оно време, и нисмо били ми, него "нека чудовишта, полипи, делфини..."

Сећам се да је мој отац, када сам дошао кући са војном књижицом у којој пише "учешће у рату", загледан у једну тачку на зиду иза мојих леђа рекао:"Мислио сам да макар ти нећеш морати."

Два пута је он рањаван у свом рату и носио је швапски гелер код скочног зглоба до краја свога живота. Нису му га извадили када је био рањен, ваљда да не би имао краћу ногу после операције, него је тај гелер био урастао у месо и могао сам прстима да га напипам. Сахранили смо ћалета са тим швапским гелером у нози.

И није вредело што сам маторог убеђивао да ја и нисам био у неком правом рату, да је моје учешће у свему томе било крајње наивно и смешно у односу на неке друге људе које знам, да је све то једно велико ништа, декор за телевизијске дневнике, путујуће кафанско позориште... И да је то време које не постоји и више никада неће ни постојати у нашим животима.

Само је вртео главом не одобравајући то што му говорим.

Један век, четири покољења Тасића, шест ратова... Неумољива математика.

"Мислио сам да барем ти нећеш морати."

Матори се упокојио новембра 2000. Пар дана иза Аранђеловдана.

st.jepan 01:29 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

tasadebeli

Bože Taso, kako je ovo loše pročitano!
Očepilo me po savesti, jer godinama se već nakanjujem da kasetu s poezijom Crnjaskog, koju govori majstor Banićević, prebacim u digitalni format (producirao sam je i izdao u okviru svoje audio produkcije "Bibliofon", nestvarno davno).
Na sreću, neko je ponešto od toga već digitalizovao i okačio na YT.

P.S. Sećam se, nisam bio zadovoljan, o, ni blizu, al nije bilo finansijskih mogućnosti da se na tome još poradi, bez obzira što sam dramski studio Radio Beograda koristio na kvarnjaka (samo toncu plaćao narukvicu).

tasadebeli 08:53 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

st.jepan

Bože Taso, kako je ovo loše pročitano!

У прави си. Ужас!

Али не нађох боље.

Да ти не причам што Војничку песму нисам ни нашао у аудио верзији на нету, а она ми је једна од топ три за Кума:

Vojnička pesma (Miloš Crnjanski)

Nisam ja za srebro ni za zlato plakao,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.
A šta je meni do tih mramornih dvora
tučnog ponoćnog sata,
što očima slepim odbijati mora,
sestri sramnoj od brata?

A šta je meni do velmoža u svili,
sa sokolom na ruci?
Otac mi je sebar što na točku cvili,
a kćer mi glođu vuci.

Baš ništa me za crkve duša ne boli,
za silnoga cara dom.
Za grčke ikone poleguša golih
u robovskom hramu dom.

Dao je njinoj duši oproštaj
guslara seljački poj.
U njivama mi je sahranjen lelek taj,
u prokleti večan znoj.

Nisam ja za srebro ni za zlato plako,
niti za Dušanov sjaj.
Ne bih ja rukom za carske dvore mako,
za onaj bludnica raj.

1918.

Ово што си рекао за Библиофон за мене је потпуно нова информација.

Када би урадио дигитализацију, синдикат просветних радника, департмент наставника српског, био би ти неизмерно захвалан јер би нам олакшао услове за рад и поклонио наставна средства. (

)

Без све шале, озбиљно мислим...

st.jepan 10:08 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

Ово што си рекао за Библиофон за мене је потпуно нова информација.

Pominjao sam ovde već dva-triput, mislio sam da sam već dosadan, ali naravno, ne može se baš sve videti.

Када би урадио дигитализацију, синдикат просветних радника, департмент наставника српског, био би ти неизмерно захвалан јер би нам олакшао услове за рад и поклонио наставна средства.

Eh, morao bih najpre da ih pronađem - ja ništa kako treba ne čuvam - ko zna u kojoj su kutiji sahranjene.

Ili bih (verovatnije) morao da pronađem nekoga ko ih je svojevremeno pazario, pa da mi ih pozajmi ili proda.

Bilo ih je 7-8, čitali Ejdus, Banićević, Žutić, umnožavano po 1000 primeraka, a ja sada imam samo tog Crnjanskog. Koji je, kao prvi u seriji, ispao najlošije (kasnije sam naučio da za mene preskupo vreme u studiju, koristim racionalnije)

Čim pronađem, nosim, digitalizujem, kačim...

tasadebeli 10:59 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

st.jepan

Čim pronađem, nosim, digitalizujem, kačim...

st.jepan 12:06 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

Čim pronađem, nosim, digitalizujem, kačim...

Evo, pronašao sam na YouTubetu i "Stražilovo" (sa iste kasete).

a_jovicic 20:31 04.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

nikvet pn
Види Тасо, нисам нека лирска душа па се баш никад нисам запитао колико је у нама поезије. Стога и нисам компетентан да о тананим жицама судим.

Za poeziju ne znam ... ali što se proze tiče ova priča ti je opasno dobra!

Ne ponovilo se!

tasadebeli 06:21 05.04.2016

Re: Захвалница и објашњење (есенција)

a_jovicic
nikvet pn
Види Тасо, нисам нека лирска душа па се баш никад нисам запитао колико је у нама поезије. Стога и нисам компетентан да о тананим жицама судим.

Za poeziju ne znam ... ali što se proze tiče ova priča ti je opasno dobra!

Ne ponovilo se!

Никад више.

Никоме.

То нам је циљ.

not2old2rock 22:05 01.04.2016

nije rodoljubiva, ali

tasadebeli 22:29 01.04.2016

Re: nije rodoljubiva, ali

docsumann

Јо, је, јуш

Врх!

Да ли си запазио годину настанка? 1992.

not2old2rock

nije rodoljubiva, ali

Не правимо питање... Народна, ауторска, родољубива, рефлексивна, надреална,...

Нека се тиме баве теоретичари.

docsumann 07:17 02.04.2016

Re: nije rodoljubiva, ali

Јо, је, јуш

Да ли си запазио годину настанка? 1992.

heh, pa naravno. tad sam je napisao

tasadebeli 08:21 02.04.2016

Re: nije rodoljubiva, ali

docsumann
Јо, је, јуш

Да ли си запазио годину настанка? 1992.

heh, pa naravno. tad sam je napisao

Па Мајсторе! (Сас великим М!)

bocvena 22:18 01.04.2016

kako je ovo divna tema!

a ja do ponedeljka nemam vremena za pisanje:(
zato samo imena: bilo sta od simovica, pope ili nastasijevica!

i ako moze neko da okaci onu mileninu pesmu o banovic strahinji! ako uopste ima smisla pisati rodoljubivu poeziju u ovom propalom veku, onda tako treba da izgleda.

pozdravi za sve autorce!

mirelarado 22:23 01.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

i ako moze neko da okaci onu mileninu pesmu o banovic strahinji!

Milena Marković MALENA BANJSKA
krenula sam u mitrovicu ibarskom magistralom
tamo su čučavci i traktori i drveće otežalo od voća
i devojčice sa golim pupkovima
stigla sam do kosova odakle je moja majka i
njena majka
i sestra mi se tamo rodila a doktor je bio pijan
videla sam američke vojnike
guzati su a jedan je nosio
bifokalne naočari
dosta su mali možda neke veće šalju na
druga mesta
svuda su visele zastave
meni to ne znači zastava je zastava
u vojsku nisam išla a nisam ni sposobna
i velika sam kukavica i lažem kad zinem
a trava je bila toliko zelena da ubada
i nebo je bilo tako blizu da uspava
sladak san na pustom polju
i šta će tu ti guzati vojnici naoružani do zuba
i onda sam videla znak sa desne strane
na njemu je pisalo banjska
i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemlja
i groblje i ibar voda i tu me je stiglo
i neće da pusti
i nikad neće da pusti jer sam se setila
usred noći bi se setila
i nikad neću da zaboravim banjsku
zato što
neko beše strahinjiću bane
beše bane u malenoj
banjskoj.

blogovatelj 22:25 01.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

MALENA BANJSKA

Ovo udara u mozak

feliks.krul 22:32 01.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

blogovatelj
MALENA BANJSKA

Ovo udara u mozak

hoochie coochie man 22:34 01.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

Ovo udara u mozak

Još kad je prvi put, ne čitaš, nego slušaš dok je govori neko ko to ume.
E to se meni dogodilo.
Dumreš.

tasadebeli 23:39 01.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

hoochie coochie man
Ovo udara u mozak

Još kad je prvi put, ne čitaš, nego slušaš dok je govori neko ko to ume.
E to se meni dogodilo.
Dumreš.

Удара, удара...

Сећате ли се ове прозе? (ЛИНК)

docsumann 07:46 02.04.2016

Re: kako je ovo divna tema!

svuda su visele zastave
meni to ne znači zastava je zastava

ovi stihovi su idealan šlagvort da se podsjetimo jednog od najboljih yu rock albuma....

blogovatelj 22:23 01.04.2016

I tuga najveća

Ne sme nam umreti.

freehand 22:26 01.04.2016

Bravo Taso

Jel možemo Tagoru da računamo u Protosrbe da i ja malo izdominiram?

tasadebeli 22:46 01.04.2016

Re: Bravo Taso

freehand
Jel možemo Tagoru da računamo u Protosrbe da i ja malo izdominiram?

Ја сам одувек то тврдио.

Него, неки покварени новозеландски лингвисти почели да тврде другачије. (ЛИНК)

(Узгред, ово је објављено на сајту Б92 читавих девет месеци после објављивања у Блицу. Изгледа да је овде сазрело да се осим ауторских опција подели и понека нова новинарска опција.)

Додуше, та оклендска лингвистичка мафија је износила још неке светогрдне тврдње...

Рецимо, да су српски и хрватски један језик и сличне глупости. (ЛИНК)

Мафија, бре!!!

freehand 22:38 01.04.2016

pesma u slici

Bivši čovek, sada bukva

tasadebeli 23:00 01.04.2016

Re: pesma u slici

freehand
Bivši čovek, sada bukva

Недавно ми је једна колегиница из панчевачке гимназије причала како је Црњански својевремено рекао на наставничком већу директору гимназије да је магарац зато што га је распоредио да буде професор физичког. (Тад се то тако радило, потребе изискивале...)

Црњански, најбољи центарфор којег је Панчево икада имало, а није умело да га искористи!

freehand 23:05 01.04.2016

Re: pesma u slici

Црњански, најбољи центарфор којег је Панчево икада имало, а није умело да га искористи!

Ko kaže da nije? Privilegija je bila sedeti tu gde je sedeo on a posle i tamo gde su sedeli Zmaj Jova i Mika Antić.

alselone 08:32 02.04.2016

Re: pesma u slici

7-ma?

Di je Tajson sad da vidi ovo, da klobira oma.

tasadebeli 08:53 02.04.2016

Re: pesma u slici

alselone
7-ma?

Di je Tajson sad da vidi ovo, da klobira oma.

Мислиш, колабрира?

Е, ал' то ти је по Белићевом правопису из 1923. када се по књигама труковало, рецимо, Уошингтон.

А стајало и: "Именица Бог има се вазда писати великим словом."

А не к'о данас, све нека дублетна решења која збуњују народ.