Astronomija

Koliko ima galaksija i kako to znamo

/ 03.04.2016. u 23:16

Komentari: 77
Čitanost: 12366
/
Preporuke: 2856
/

Sve do tridesetih godina prošlog veka učeni ljudi su na pitanje: koliko u svemiru ima galaksija, odgovarili: „Pa to svako zna, ima jedna". Zapravo takvo pitanje niko nije postavljao jer je ono bilo besmisleno kao i pitanje: koliko u Evropi ima Italija, ili koliko u svemiru postoji Venera? Pa naravno jedna. Tako je u ono vreme bilo i sa galaksijama. Postojala je jedna jedina galaksija, ova u kojoj mi živimo, a koju inače zovemo Mlečni put. I sve što postoji nalazi se u Mlečnom putu. Sve zvezde, planete, magline itd. Recimo daleka bleda, magličasta tufna u sazvežđu Andromede koja se može videti i golim okom, takođe se nalazila u toj galaksiji i zvala se Andromedina maglina. U to vreme, dakle, Mlečni put je po sadržini i veličini bio isto što i kosmos.

Stvari su se malo promenile kada je tridesetih godina prošlog veka američki astronom Edvin Habl otkrio da se Andromedina maglina nalazi suviše daleko da bi bila u Mlečnom putu. Jednostavno njena razdaljina je daleko nadmašivala veličinu Mlečnog puta. Sem toga, Habl je otkrio da se u toj maglini nalaze zvezde! Hm, bila su to baš velika otkrića. I tako je Andromedina maglina promenila ime u Andromedina galaksija.

Foto: Boris Štromar

Nakon toga, otkrića su se ređala u dugom nizu i konačno, naš pojam svemira se sasvim promenio. Ispalo je da je svemir, ne mnogo, nego nezamislivo mnogo veći od našeg Mlečnog puta i da je naša galaksija samo jedna beskrajno sitna tačkica u tom svemiru i da je broj galaksija...

Posle Hablovog otkrića pitanje koliko ima galaksija je postalo sasvim logično. Međutim, niko nije znao odgovor na njega. I to je bio problem, jer mi volimo da znamo, a ne da ne znamo. To naročito važi za astronome!

A kako izbrojati nešto što se ne vidi? U ono vreme od pre pola veka to je zaista bio problem, jer se najvećim i najmoćnijim teleskopima video samo komšiluk. Sem toga galaksije su dinamične i stalno se menjaju, sudaraju, stapaju. Neke su skrivene iza gustih oblaka prašine pa ih i ne vidimo najbolje čak i kad su blizu. I tako dalje, problema je bio velik broj.

Ali da vas ne držimo u neizvesnosti, astronomi danas ipak znaju koliko ima galaksija. Evo, pripremite se da pročitate ovo otkriće u svečanoj atmosferi: 200 milijardi! I još jednom, 200 milijardi.

Samo, morate znati sledeće: kada astronomi kažu 200 milijardi, to u stvarnosti može biti i 100 milijardi. Ili 300 milijardi. Pre 15-naestak godina u enciklopedijama ste mogli da pročitate da u Mlečnom putu ima 100 milijardi zvezda. Nešto kasnije se pojavio podatak od 400 milijardi, pa zatim 300 milijardi. Najmanje ćete pogrešiti ako kažete da u našoj galaksiji ima između 100 i 400 milijardi zvezda.

Dakle, galaksija u svemiru ima 200 milijardi. Ili 150, ako ne i preko 200 milijardi. Uglavnom, tu negde između.

E sad, kako astronomi znaju koliko ima galaksija kada se mnoge od njih jednostavno ne vide nikakvim instrumentima. Pa, trik je jednostavan i tu je mnogo pomogao Habl, ali ne astronom Edvin, nego Svemirski teleskop koji se zove po njemu. Dakle, od septembra 2003. pa do sredine januara naredne godine ovaj teleskop je snimao usko područje u sazvežđu Fornax. Kad kažem usko, onda je to zaista usko: tek 13-milioniti deo ukupne površine neba! Koliko je to? Pa stavite na prst ispružene ruke zrno pasulja - e pa manje od toga. Dakle, usko! I namerno je slikano pusto područje, bez bliskih zvezda i drugih objekata koji bi samo smetali vidiku. Na kraju je dobijena jedna od najdragocenijih fotografija ikada snimljenih. Zove se Ultra Deep Field i njenu minijaturnu verziju vidite gore. To je do danas najdublji čovekov prodor u svemir. Skoro do samog njegovog početka, do Velikog praska. E na toj fotografiji one najsitnije tačkice su galaksije nastale svega nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska. Vredni astronomi su proračunali da na toj fotografiji ima 10 hiljada galaksija! Dakle, 10 hiljada u jednom 13-milionitom delu neba. Shvatate?

E sad, na ovom mestu astronomi rutinski dodaju: „pošto je svemir izotropan i homogen, onda ekstrapolacijom iz Hablovog Ultra Deep Field...".

Za svaki slučaj da prevedemo. Izotropija je „svojstvo nekih tela da u svim pravcima pokazuju ista fizička svojstva (u njima se svetlost, toplota, elektricitet rasprostiru u svim pravcima podjednako). A homogen znači: istorodan, istovrstan, jednak, jedinstven. Drugim rečima, gde god po nebu da pogledate videćete iste stvari: galaksije. Pa ako u jednom pravcu ima milion galaksija, onda ih otprilike toliko ima i u bilo kom drugom pravcu da gledate. Onda jednostavnom ekstrapolacijom... Ekstrapolacija je proširivanje zakonitosti ili zaključaka ustanovljenih za jedno područje na šire, još neispitano područje (sve tri definicije su iz Klajnovog Rečnika stranih reči i izraza).

Kao što vidite, stvar je jednostavna. 200 milijardi (manje ili više).

Tagovi

svemir, galaksija

postavite na |

Komentari (77)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

narcis 23:33 03.04.2016

da

verujem na reč

Saša Zorkić 08:14 04.04.2016

Re: da

narcis
verujem na reč

Ma da, ko će ih brojati

blogovatelj 01:59 04.04.2016

Sad slede dalja pitanja :-)

A kako izračunaju koliko su galaksije daleko od nas?

Saša Zorkić 08:22 04.04.2016

Re: Sad slede dalja pitanja :-)

Pomoću crvenog pomaka - što je lepa tema za neki naredni blog.
(svetlosni zrak objekata koji se udaljava od nas se "rasteže", ima veću talasnu dužinu).

narcis 11:23 04.04.2016

Re: Sad slede dalja pitanja :-)

blogovatelj
A kako izračunaju koliko su galaksije daleko od nas?

zavežu kanapče za svetlosni zrak pa kad stigne de stigne oni cimnu kanapče, aako je kanapče baždareno oma imaju uvid

docsumann 06:24 04.04.2016

200

pretpostavljam da to važi za opservabilni kosmos iliti dio kosmosa.

Saša Zorkić 08:23 04.04.2016

Re: 200

Da. Ali sad bi i to trebalo objasniti. Možda jednog dana...

docsumann 08:24 04.04.2016

Re: 200

Saša Zorkić
Da. Ali sad bi i to trebalo objasniti. Možda jednog dana...

pa tu smo mi, vjerni komentatori, za podrušku komentarima

zaharaga 22:48 04.04.2016

Re: 200

lelemood 07:13 04.04.2016

Dakle,

ako sam lepo razumeo,200 milijardi galaksija u vidljivom delu svemira?
Mislim vidljivom "hablom".To ipak nije konacno,zar ne?

docsumann 08:18 04.04.2016

Re: Dakle,

ako sam lepo razumeo,200 milijardi galaksija u vidljivom delu svemira?

problem granice osmotrivosti je skopčan sa inflantornim širenjem svemira odmah nakon početka BB (standardni model).
pošto se prostor tada širio brže od brzine svjetlosti danas postoje njegovi djelovi koji su nama fizički nevidljivi.

postoje teorije koje ukazuju da je inflacija u širenju svemira permanentan proces, koji je ustavri započeo sa samim BB.

tako se recimo (na jedan način) objašnjava i tamna energija.

prigodan klip za podrobnija objašnjenja:

Saša Zorkić 08:43 04.04.2016

Re: Dakle,

lelemood
ako sam lepo razumeo,200 milijardi galaksija u vidljivom delu svemira?
Mislim vidljivom "hablom".To ipak nije konacno,zar ne?

Takva pitanja je bolje ne postavljati

Mislim, kada se o njima raspravlja shvatimo samo koliko je naše znanje malo

nsarski 12:30 04.04.2016

Re: Dakle,

problem granice osmotrivosti je skopčan sa inflamatornim širenjem svemira

inflatornim...

(od inflacija...)

freehand 12:39 04.04.2016

Re: Dakle,

nsarski
problem granice osmotrivosti je skopčan sa inflamatornim širenjem svemira

inflatornim...

(od inflacija...)

Zapaljiv komentar.

docsumann 13:58 04.04.2016

Re: Dakle,

nsarski
problem granice osmotrivosti je skopčan sa inflamatornim širenjem svemira

inflatornim...

(od inflacija...)

da, očigledan lapsus, lijekovi mogu biti inflamatorni, ispravljam

G.Cross 08:07 04.04.2016

Space-Time

jednarecfonmoi 22:57 04.04.2016

Re: Space-Time

G.Cross

Odlicna tabla!

Probah da dam preporuku, kad pise da sam je vec dodelila.

Mozda sam putovala malo kroz vreme a da ne znam :)

jinks 08:17 04.04.2016

...

Nakon toga, otkrića su se ređala u dugom nizu i konačno, naš pojam svemira se sasvim promenio.

Ispalo je da je svemir, ne mnogo, nego nezamislivo mnogo veći od našeg Mlečnog puta i da je naša galaksija samo jedna beskrajno sitna tačkica u tom svemiru

Ustvari svaka galaksija je jedna beskrajno sitna tačkica u tom svemiru, zar ne.

Da, i, kada se već rade ekstrapolacije, po nekima postoji već i uvreženo mišljenje po kome se u centrima svih postojećih galaksija nalaze crne rupe, odnosno, da upravo one predstavljaju izvor polja koje izaziva gomilanje i usložnjavanje materije u formama galaksija (a možda upravo predstavljaju i suprotno ... posledicu gomilanja materije u galaksiji).

Mislim, po nekim teorijama mini crne rupe se nalaze i u centrima zvezda, pa nadalje.

Ustvari, kako uopšte astronomija objašnjava gomilanja materije u formama galaksija, zvezda, planeta, ..., na određenim mestima u svemiru, i da li postoji neka zakonomernost koja povezuje baš ta mesta na kojima se nebeska tela pojavljuju.

docsumann 10:17 04.04.2016

Re: ...

Ustvari, kako uopšte astronomija objašnjava gomilanja materije u formama galaksija, zvezda, planeta, ..., na određenim mestima u svemiru, i da li postoji neka zakonomernost koja povezuje baš ta mesta na kojima se nebeska tela pojavljuju.

pa kako sad stvari stoje izgleda da je formiranje galaksija, pa samim tim i zvijezda skopčano sa rasporedom tamne materije koja je poslužila kao "skelet" za nakuplanje svemirskog gasa.
tamo gdje je uslijed gravitacije došlo do nakupljanja veće količine gasa započelo je stvaranje galaksija.

jinks 10:55 04.04.2016

Re: ...

Da, ima i priča po kojoj je raspored kako kažeš tamne materije, ili kakvog god već odgovarajućeg skeleta strukture svemira određen, ne znam, na primer gravitacionim ili nekim drugim talasom koji predstavlja eho onoga čime se oglasio Veliki prasak pre 13 milrd. godina.

Saša Zorkić 12:48 04.04.2016

Re: ...

Ustvari, kako uopšte astronomija objašnjava gomilanja materije u formama galaksija, zvezda, planeta, ..., na određenim mestima u svemiru, i da li postoji neka zakonomernost koja povezuje baš ta mesta na kojima se nebeska tela pojavljuju.

1) Gravitacijom. Materijalne tvari se međusobno privlače i tako rastu... (ako sam dobro shvatio pitanje).

2) Neki profesor bi ovo sigurno lepo objasnio. Ja mislim da su ta mesta određena rasporedom materije i kretanjem objekata, te međusobnim gravitacionim uticajem.

nsarski 13:32 04.04.2016

Re: ...

Ja mislim da su ta mesta određena rasporedom materije i kretanjem objekata, te međusobnim gravitacionim uticajem.

Da. Naime, prosta logika bi rekla da se, usled gravitacionog privlacenja, objekti u prostoru priblize i sjedine najzad svi zajedno u jednu veliku masu.
Medjutim, to nije slucaj, kao sto znamo.
Postoji princip ("constructal law" ) na osnovu koga se formira hijerarhija objekata razlicitih velicina. Bas je nedavno izasao jedan simpatican rad u Journal of Applied Physics pod nazivom
Fizicki uzroci hijerarhije tela u prostoru koji ovo objasnjava na veoma jasan nacin.

Saša Zorkić 14:00 04.04.2016

Re: ...

Postoji princip ("constructal law" ) na osnovu koga se formira hijerarhija objekata razlicitih velicina.

Znao sam da treba pričekati profesora!

jinks 14:14 04.04.2016

Re: ...

Bas je nedavno izasao jedan simpatican rad u Journal of Applied Physics pod nazivom
Fizicki uzroci hijerarhije tela u prostoru koji ovo objasnjava na veoma jasan nacin.

Da li je ovaj rad dostupan preko Kobsona.

nsarski 14:32 04.04.2016

Re: ...

Da li je ovaj rad dostupan preko Kobsona.

Dostupan je direktno na sajtu. (Barem meni ovde sa univerziteta). Ako ne, poslacu ti .pdf

jinks 14:36 04.04.2016

Re: ...

Ovako direktno sa sajta izgleda da ne može. Ako nije problem, javiću vam se na PP.

Saša Zorkić 16:11 04.04.2016

Re: ...

Bas je nedavno izasao jedan simpatican rad u Journal of Applied Physics pod nazivom
Fizicki uzroci hijerarhije tela u prostoru koji ovo objasnjava na veoma jasan nacin.

Vidi se samo apstrakt, full text je nama smrtnicima nedostupan!

nsarski 16:18 04.04.2016

Re: ...

Vidi se samo apstrakt, full text je nama smrtnicima nedostupan!

Pa, upravo je stigao emailom na astronomski magazin...

a_jovicic 08:59 04.04.2016

Srbija do Čilea

Sveža vest ...

Srpski naučnici na zvezdanim stazama

Osim dr Darka Jevremovića, na projektu LSST učestvuju i dr Luka Popović, naučni savetnik AOB, rukovodilac za vangalaktičku astronomiju dr Dragana Ilić sa Matematičkog fakulteta, dr Vladimir Srećković sa Instituta za fiziku i dr Saša Simić sa Univerziteta u Kragujevcu. Angažovani su studenti doktorskih studija Veljko Vujčić (AOB, FON) i Jovan Aleksić (AOB, Matematički fakultet).

vera.nolan2 10:52 04.04.2016

merljiv i ograničen broj galaksija !

Zadivljujuće ... , a u Mlečnom putu ima, eto sl. broj, ali zvezda, preko 200 milijardi...
astronom Tomas Digs proučavajući "fenomen" zabeležen 1572.( bila je to supernova, religijski objašnjen) revolucionarno je promenio sliku kosmosa,... o svetu bez kraja, bila je to slika beskonačnog, ali statičnog svemira ...
Ta slika počinje da se menja tek krajem 18. veka sa V. Heršelom i sestrom Kerolajn; izgradio je najveći teleskop na svetu koji je "video" dinamičan svemir, mesto čudesa ...
Fridrih Besel, (početak 19. veka) je već izračunavao udaljenost do zvezda, a Henrijeta Levit sa svojim pronalascima omogućila da se izmere daljine i do najdaljih galaksija ...a i Edvinu Hablu da utvrdi i širenje svemira ...
Tek sa Hablom i Huker teleskopom počinje intergalaktička astronomija. Za cefeide, promenljive zvezde i nekoliko spiralnih galaksija sa Andromedom ( 1923.) utvrdio je da su izvan Mlečnog puta za koji se mislilo da čini ceo svemir ...
... " Hablov kosmički teleskop " lansiran je u kosmos tek 25. aprila 1990,...

2012. pomerio je granicu svemira do najdubljeg, najdalje u prošlost, pogleda na galaksije, tada mlade, samo 800 miliona god ... Jedna od njih i "najstarija" galaksija jer se smatra da je nastala 460 miliona godina od VP ...
Ako je to najbolja procena i broja galaksija u svemiru, šta će tek otkriti
naslednik Habla, teleskop James Web, posle 2018 i timovi naučnika ...koji će moći da ide do najmanje 300 miliona godina posle VP, sve do pojave prvih zvezda i galaksija ...
Moć nauke i UMa da spoznaje kvalitativno i kvantitativno, nastanak i evoluciju kosmosa, budi poštovanje i divljenje ... e kad bi još bila u stanju da razreši i ovu suludu istoriju h. "sapiensa"

Saša Zorkić 13:19 04.04.2016

Re: merljiv i ograničen broj galaksija !

Sjajno, hvala.

Naše znanje o svemiru se stalno povećava, neki astronomski podaci zastarevaju već i na nedeljnom nivou, mnoge astronomske knjige postaju knjige istorije čim izađu iz štampe... Šta će nam doneti Webb? Nadanja naučnika su velika, a jedno je sigurno: sa novim odgovorima otvoriće se nova zanimljiva pitanja.

berman 13:34 04.04.2016

centar

a jel zemlja u centru svemira?

docsumann 14:24 04.04.2016

Re: centar

a jel zemlja u centru svemira?

ha, pa moglo bi se reći da je svaka tačka u centru (vidljive) vasione, pa tako i planeta Zemla

jinks 14:28 04.04.2016

Re: centar

ha, pa moglo bi se reći da je svaka tačka u centru (vidljive) vasione, pa tako i planeta Zemla

Sledeće logično pitanje je: "da li sam ja u centru svemira" :)

p.s.

Mislim, ovo "ja" se odnosi na neko generalno "ja" :)

docsumann 14:54 04.04.2016

Re: centar

ledeće logično pitanje je: "da li sam ja u centru svemira" :)

ili malo preformulisanije - da li je JA u centru svemita?

jinks 15:02 04.04.2016

Re: centar

Verovatno bi prva stvar koju bi trebalo u tom slučaju definisati bila šta uopšte i znači "ja".

Pa onda, u kontekstu samog pitanja, možda i koliko iteracija "ja" zajedno sa koliko "ja" je uopšte i potrebno kako bi se shvatilo šta je centar svemira.

A kada to nekakvo "ja" i shvati šta je centar svemira, u tom trenutku bi se tamo na neki način i našlo, zar ne :)

docsumann 15:12 04.04.2016

Re: centar

Verovatno bi prva stvar koju bi trebalo u tom slučaju definisati bila šta uopšte i znači "ja".

a može i ovako - ako je svako "ja" centar svemira ond je JA jedno.

Saša Zorkić 16:05 04.04.2016

Re: centar

Nije li JA suviše subjektivno?

jednarecfonmoi 16:06 04.04.2016

Re: centar

docsumann
Verovatno bi prva stvar koju bi trebalo u tom slučaju definisati bila šta uopšte i znači "ja".

a može i ovako - ako je svako "ja" centar svemira ond je JA jedno.

Ako je JA jedno, sta je centar u tom jednom entitetu, spojenom u JA kako kazes?

Sta je onda tu ne-JA?

Lep blog kao uvek.Mozda se necete sloziti ali skoro da umetnici, filozofi i naucnici stoje bar a bar pred tajnama kosmickoh razdaljina.I uvek ostaje hiljade galaksija jos uvek sklonjenih za nase misli a kamoli oci.

Postoje li jos neka kosmicka tela, zakoni koja " beze " naucnim objasnjnjima, izvan granica onog sto zovemo ljudski um...

Vec pricasmo o tome.Kako zamisliti beskraj, kako zamisliti nista.Smatram da je to moguce prihvatiti ali zamisliti....tesko.

Uvek je lepo misliti o granicama poznatog svemira jer su nekako "opipljive" ...iza ostaju samo ideje,sazimanja u holograme..ko zna.

Mozda je tamo samo ....ZVUK.. slican dozivanju kitova u okeanu.

docsumann 16:14 04.04.2016

Re: centar

Ako je JA jedno, sta je centar u tom jednom entitetu, spojenom u JA kako kazes?

Sta je onda tu ne-JA?

što bi rekao Bom, a podržao Uspenski, u višim dimenzijama, iliti podkvantnom nivou zbivanja (striktno naučno govoreći) prestaje da važi logika našeg 3D svijeta,

ja i ne-ja tamo su jedno, i svaka tačka prostora je bilo koja druga tačka prostora. važi totalna nelokalnostn i apsolutno jedinstvo u apsolutnom vremenu.

docsumann 16:15 04.04.2016

Re: centar

Saša Zorkić
Nije li JA suviše subjektivno?

ne, "ja" je suviše subjektivno.

dok je JA - SVE

Saša Zorkić 16:18 04.04.2016

Re: centar

Mozda se necete sloziti ali skoro da umetnici, filozofi i naucnici stoje bar a bar pred tajnama kosmickoh razdaljina.

Nećemo se složiti: samo su naučnici u stanju da shvate koliko su veličine u kosmosu neshvatljive

jednarecfonmoi 16:26 04.04.2016

Re: centar

Saša Zorkić
Mozda se necete sloziti ali skoro da umetnici, filozofi i naucnici stoje bar a bar pred tajnama kosmickoh razdaljina.

Nećemo se složiti: samo su naučnici u stanju da shvate koliko su veličine u kosmosu neshvatljive

* *** * *

:)

Evo nekoliko udaljenih zvezda tebi na poklon zbog lepog bloga

docsumann 16:27 04.04.2016

Re: centar

Nećemo se složiti: samo su naučnici u stanju da shvate koliko su veličine u kosmosu neshvatljive

naravno da nećemo, određeni ljudi izuzetnih spiritualnih moći mogu da prodru mnogo dublje u tkanje kosmosa-svijeta od telekopa Habla.
telekop daje površinsku sliku, mentalni uvid dubinsku.

naravno, nije ovo svojstveno samo šamanima, jogijima i budističkim monasima.postoje svjedočenja mnogih običnih ljudi o nevjerovatnom iskustvu sa NDE.

a oće i DMT da pripomogne

no, o tome drugi put.

jednarecfonmoi 16:31 04.04.2016

Re: centar

docsumann
Ako je JA jedno, sta je centar u tom jednom entitetu, spojenom u JA kako kazes?

Sta je onda tu ne-JA?

što bi rekao Bom, a podržao Uspenski, u višim dimenzijama, iliti podkvantnom nivou zbivanja (striktno naučno govoreći) prestaje da važi logika našeg 3D svijeta,

ja i ne-ja tamo su jedno, i svaka tačka prostora je bilo koja druga tačka prostora. važi totalna nelokalnostn i apsolutno jedinstvo u apsolutnom vremenu.

Ok,apsolutnim jedinatvom nestaje sve okolo sem apsoluta ili ja.Nema centra, sve je centar.

Ipak ja sam samo Zemljanka i volim kontraste.Nebo da nije tamno, da li bi videli uopste svetlost zveZda tako lepo.Stati na livadu nocu i podignuti pogled ka gore.Uvek mocno, uvek oproban nacin za "put" u nepoznato.

jinks 16:47 04.04.2016

Re: centar

docs
ako je svako "ja" centar svemira ond je JA jedno.

jednarecfonmoi
Sta je onda tu ne-JA?

Interesantno što si rekao da je "ja" "jedno". Karl J. baš i kaže kako se, ako sam dobro razumeo, "ja" identifikuje sa brojem "jedan", 1.

A da se "ne-JA", kako kaže Jednarecfonmoi, po njemu označava sa brojem "dva", 2.

I da je suštinska životna trauma većine, ako ne i svih ljudi, na iracionalnom i nesvesnom nivou, ta da prihvate i shvate da uopšte postoji broj "dva".

Sad, ako imaš više, na primer, narcisoidnih i egocentričnih ljudi koji iskreno veruju da su centar svemira, ne deluje mi nešto da bi tom slučaju JA moglo da bude jedno :) ... ali opet, ko će ga znati. Doduše, moguće da oni uopšte i ne predstavljaju "ja", odnosno, 1.

Mada, ti si sigurno mislio na neko drugo JA.

docs
ja i ne-ja tamo su jedno

Interesantno, i KJ kaže nešto vrlo slično, gde to "tamo" po njemu između ostalog predstavlja i određeni stepen razvoja čoveka.

docsumann 16:55 04.04.2016

Re: centar

Mada, ti si sigurno mislio na neko drugo JA.

naravno

svako ko je bar na trenutak doživio odbacivanje ega ( pri DMT tripu, recimo) osjetio je potpunu, oslobađajuću povezanost sa sveukupnošću.

Saša Zorkić 16:56 04.04.2016

Re: centar

Zahvalan!

berman 17:10 04.04.2016

Re: centar

ha, pa moglo bi se reći da je svaka tačka u centru (vidljive) vasione, pa tako i planeta Zemla

Ne,ne bez relativiziranja, ima li zemlja ( ili tu negdje oko) neki poseban položaj u svemiru .. ili recimo da se nalazi u centru mase svemira i cjeli svemir se "okreće oko nje" . bili se šta mjenjalo u našoj percepciji, mjerenjima svemira

jednarecfonmoi 17:11 04.04.2016

Re: centar

docsumann
Mada, ti si sigurno mislio na neko drugo JA.

naravno

svako ko je bar na trenutak osjetio odbacivanje ega (DMT trip recimo) osjetio je potpunu, oslobađajuću povezanost sa sveukupnošću.

Mislim da onda JA nije najsjajniji termin, pre SVE ili JEDNO.

A JA :) sam uvek za to da ego ostane tu kao okvir nasega sopstva.Zasto? Zato sto tako postojimo, tad smo u mogucnosti da sretnemo neko drugo JA, tudje..i dozivimo ...ljubav.Neka sam romanticna, mozda previse, ali tako se najbolje pojavljuje entitet koji stoji sam za sebe, stvoren iz dva ega, gde na trenutke nestaju osobe, ostaje samo to sto se desava izmedju dva bica.

Mozda meditacija, religiozni trans moze dovesti do slicnog, ipak glasam za posebne trenutke.

Aj sad i ja malo da citiram.Ako je iko mozda citao Zasto se niste ubili? iskustvo neuropsihijatra u konc logoru.Viktor Francl ako dobro napisah, mrzi me da guglam za blog komentar.

Rekao je da su strahote logora, (a opisao ih je eksplicitno, bez ukrasa, ogoljene do jednostavnog prikaza,)najlakse izdrzali ili religiozni ljudi ili oni koji su nekog voleli.

jinks 17:16 04.04.2016

Re: centar

berman
ne bez relativiziranja, ima li zemlja ( ili tu negdje oko) neki poseban položaj u svemiru

Po svoj prilici ima, čim na njoj postoji život ... koji još uvek izgleda da negde drugde teže može da se sretne.

Sad što je to tako ... možda se delom upravo tu i nalazi deo odgovora na vaše pitanje.

docsumann 17:29 04.04.2016

Re: centar

Mislim da onda JA nije najsjajniji termin, pre SVE ili JEDNO.

JA je ujedno neraskidivi dio SVEGA i JEDNOGA.

JA je način na koji mi percipiramo to jednistvo i jedinimo se sa SVIME

evo ti jedan naučni osvrt na blisku tematiku, predavanje najvećeg svjetskog eksperta za NDE - Dr.Bruce Greysona

prilog je poduži, ali ne moraš čak ni svog da ga pogledaš, za 30 min čućeš toliko izvarednih svjedočanstava o NDE slučajevima, klinički zabilježenim:

Saša Zorkić 18:22 04.04.2016

Re: centar

ima li zemlja ( ili tu negdje oko) neki poseban položaj u svemiru

Kako reče Nil Degras u četvrtoj epizodi Kosmosa: "Gde smo mi u univerzumu? U samom središtu. U vidljivom se svemiru svi osećaju posebnim. Bez obzira u kojoj galaksiji živite kada pogledate u svemir naćiće te se u središtu kosmičkog horizonta. Ali to je samo iluzija. U stvarnosti nema središta, a kosmički horizont nije ništa stvarniji od horizonta na moru."

berman 20:29 04.04.2016

Re: centar

Ali to je samo iluzija. U stvarnosti nema središta

Tad bi , pretpostavljam polarizcija pozadinskog zračenja bila u svim smjerovima ,, odnosno ne bi postojali neki "povlašteni" smjerovi koji bi se mogli smatrat referentnim

vilovuk 23:26 04.04.2016

Re: centar

...

milojep 16:03 04.04.2016

Dje je ta tačka

Ko će meni da odgovori na sledeće pitanje!
Ako je sve nastalo iz praska i ako se vasiona širi, dje je rupa/praznina iz koje je sve puklo? Zar se od te tačke sve ne udaljava vremenom (pazi vremenom

jednarecfonmoi 16:12 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

milojep
Ko će meni da odgovori na sledeće pitanje!
Ako je sve nastalo iz praska i ako se vasiona širi, dje je rupa/praznina iz koje je sve puklo? Zar se od te tačke sve ne udaljava vremenom (pazi vremenom)?

Milojep, to ja mislim oduvek, da su svi odgovori nekako nedovoljni, da nema odgovora u cemu stoji kosmos.Crno da se vidi belo i obratno.Sem ako odemo u holograme, mikrokosmos u makrokosmosu pa u beskraj(palac dzina je nasa galaksija npr) ili se prbacimo u neke druge dimenzije tamo gde su granice.

Saša Zorkić 18:41 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

a mislim oduvek, da su svi odgovori nekako nedovoljni, da nema odgovora u cemu stoji kosmos.

Prostor je osobina univerzuma. Ne postoji prostor izvan univerzuma. Kad je univerzum bio tačkica iz koje je sve nastalo onda je i sav prostor bio veličine tačke. Sa njenom eksplozijom i širenjem širi se i prostor. I to je sav prostor koji postoji. Nema prostora izvan prostora. Kao ni vremena izvan vremena.

Naravno da je nama, naviklim da se nešto uvek nalazi u nečemu, to teško da prihvatimo, ali to je odgovor koji daje nauka. Bar za sad

(da sad ne pričamo o multiverzumu :)

docsumann 18:48 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

a mislim oduvek, da su svi odgovori nekako nedovoljni, da nema odgovora u cemu stoji kosmos.

klasični problem metafizike, a nauka se naravno po difoltu ne upušta u ta razmatranja.

šta je izvan prostora, prije i poslije vremena, otkud prirodni zakoni, vječnost, ništavilo ... kad se navikneš da je naš doživljaj svijeta samo NAŠ, i da postoje i drugi, neviđeni uglovi posmatranja, dimenzije, lejeri zbilje, u kojima su naše nedoumice i misterije trivijalne stvari, praktično nepostojeći problemi, doživiš istinsko intelektualno oslobođenje.

no, ljudi se u većini i po inerciji drže opipljivog, mjerljivog, sublogiičkog modela svijeta ...

milojep 19:20 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Ne postoji prostor izvan univerzuma. Kad je univerzum bio tačkica iz koje je sve nastalo onda je i sav prostor bio veličine tačke. Sa njenom eksplozijom i širenjem širi se i prostor. I to je sav prostor koji postoji. Nema prostora izvan prostora. Kao ni vremena izvan vremena.

Ček' malo! Prostor se širi i to je OK! Dokazao Ajnštajn ali ni sam nije verovao pa uvodio kosmološku konstantu itd. Posle se doplerovim efektom (crveni pomak) uvidelo da gde god pogledaš zvezde 'beže' što je bio dokaz da se sve širi! Ali sve je to bilo ,kako da kažem, dovoljno 'fizički', razumljivo! Kako sad centar odakle je sve krenulo ode u neke multiuniverzume,desete dimenzije i sl.? Ja nešto kontam da ako smo mi na jednoj strani zamišljene sfere koja se širi (čitaj vasiona), onda bi zvezde koje su na 'našoj' strani i koje nam beže po liniji na kojoj smo i mi kao posmatrači i centar odakle je sve puklo , imale crveni pomak koji je duplo manji od pomaka zvezdi koje su na istoj toj zamišljenoj liniji ali posle centra ka drugoj strani? Da li me iko razume

jednarecfonmoi 19:25 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Ne poznajemo se Docs i Sasa...

Uprqvo sam neko ko prirodi ko je celog zivota hodao rame uz rame sa onim sto je neobican dozivljaj stvarnosti, jos od detinjstva.Dimenzije, hologrami, multidimenzionalnost...sta god.Nimalo nisam pragmaticno-matematicki tip.

Mnoge odgovore sam nasla u sebi, davno jos, neke u knjgama.Nisam u potpunosti zadovoljna.Samo zelim da govorim merama coveka, jer to smo, zar ne? Doduse ja sam zena.

I ovo kad kazem, o prostoru iza, ako se spustite na meru onog sto zaista mozemo da shvatimo i prihvatimo, ostacemo bez odgovora.Ovo sve drugo je simpaticno ali nagadjanja su , igra uma kroz prostor i vreme.Ne mozemo da govorimo sa sigurnoscu i tvrdim stavom o tome kao da pricamo o postojanju npr.svetlosti.

Ali lepo je tragati svakako i razmisljati o svemiru

narcis 19:52 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Da li me iko razume

ne razme, narafski.
gledo neku emisiju o spaceu i tamo neki profesor, ki ovaj naš , reče da više nikone može da razume sve o spaceu pošto je u stvaranju tog znanja učestvovalo na tisuće ljudi , nači znanje te tako ogromno da jedan ćovek sam ne može da ga ukalupi u mozak.
to reče i ostanu živ, taj profa na teveju.

Atomski mrav 20:25 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

dje je rupa/praznina iz koje je sve puklo?

Jednoga dana će neki budući svemirski putnici i istraživači naići na jednu spomen ploču koja lebdi u svemiru i na kojoj će pisati: Na ovom mestu pre mnogo miliona godina se desio Veliki prasak i nastao je naš Univerzum. Oko ploče će lebdeti venci koje su ostavile mnogobrojne delegacije koje su posetile to istorijsko mesto a tu negde će biti i knjiga utisaka...

jednarecfonmoi 20:32 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Atomski mrav
dje je rupa/praznina iz koje je sve puklo?

Jednoga dana će neki budući svemirski putnici i istraživači naići na jednu spomen ploču koja lebdi u svemiru i na kojoj će pisati: Na ovom mestu pre mnogo miliona godina se desio Veliki prasak i nastao je naš Univerzum. Oko ploče će lebdeti venci koje su ostavile mnogobrojne delegacije koje su posetile to istorijsko mesto a tu negde će biti i knjiga utisaka...

Xe xe

Super ovo zvuci, dobro bi bilo da je nacrtano u formi stripa.

Jel i kjniga utisaka bi lebdela? I olovka zakacena za knjgu, da je neko ne ukrade?

xD

narcis 20:35 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Atomski mrav
dje je rupa/praznina iz koje je sve puklo?

Jednoga dana će neki budući svemirski putnici i istraživači naići na jednu spomen ploču koja lebdi u svemiru i na kojoj će pisati: Na ovom mestu pre mnogo miliona godina se desio Veliki prasak i nastao je naš Univerzum. Oko ploče će lebdeti venci koje su ostavile mnogobrojne delegacije koje su posetile to istorijsko mesto a tu negde će biti i knjiga utisaka...

bio video i otišo

Atomski mrav 20:48 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Jel i kjniga utisaka bi lebdela? I olovka zakacena za knjgu, da je neko ne ukrade?

Mislim da bi bila integrisana u spomen ploču koja bi, dabome, bila elektronskog tipa (sa ekranom osetljivim na dodir).

Atomski mrav 20:48 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

bio video i otišo

A jesi li se upis'o u knjigu utisaka?

jednarecfonmoi 21:00 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Atomski mrav
Jel i kjniga utisaka bi lebdela? I olovka zakacena za knjgu, da je neko ne ukrade?

Mislim da bi bila integrisana u spomen ploču koja bi, dabome, bila elektronskog tipa (sa ekranom osetljivim na dodir).

Mozda jos lepse utisci koji su ispisani kao svetlece reklame,lebde u prostoru u raznim drecavim bojama.

narcis 21:01 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Atomski mrav
bio video i otišo

A jesi li se upis'o u knjigu utisaka?

ostavi otisak palcami, jebeš nepismenog svemirca

jinks 21:06 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

...

Saša Zorkić 21:17 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Da li me iko razume

Pokušaću da odgovorim kasnije, za sad mogu jedino da ponudim odgovarajući link.

U tom tekstu se, između ostalog, kaže da Veliki prasak ne treba da vizualizujemo kao običan prasak jer se univerzum ne širi od centra u prostor, nego se on (cela ta početna tačka) širi...

milojep 22:43 04.04.2016

Re: Dje je ta tačka

Pokušaću da odgovorim kasnije, za sad mogu jedino da ponudim odgovarajući link.

haha ubih se da shvatim šta se shvatiti može a onda me oladiše poslednjim pasusom:

In other words, although the standard Big Bang models describe an expanding universe with no centre, and this is consistent with all observations, there is still a possibility that these models are not accurate on scales larger than we can observe. We still have no real answer to the question "Where is the centre of the universe?".

Pazi, ajde da ne pričamo o samom Big Bang-u već o onome što sad imamo!
Da li nama sada sve što postoji beži širenjem? Da! Uostalom nije sporno da imamo širenje prostora!Samo to širenje će ostaviti neku prazninu! Mora biti tako u vasioni koju pojmimo svetlošću i doplerovim effektima! Gde je ta paznina? Da li bi mi uopšte bili u stanju da je detektujemo kao jedna tačka u mnoštvu tačaka koje beže od nas (a u stvari bežimo i mi od njih)?
Verovatno da ne ali ta varijanta mi je mnogo bliže svemu onome što nam je opipljivo i observabilno što reče ovaj gore, od varijante da ne postoji tako nešto kao što je centar!
Pa sve i da smo poslednja tačka koja je krenula u širenje od centra, ona druga strana bi od centra takođe 'bežala' pa bi se ta praznina teško merila jer naša predzadnja tačka beži od nas, kako opet neko reče, brže nego li naš pandam sa druge strane centra a što opet ne otkri centar! Ali ne odstupam od toga da centar postoji

gedza.73 20:43 04.04.2016

Sasvim

pristojna gužva.

Na zrnu pasulja.

barese 20:44 04.04.2016

ravna ploča

Elem, ko to tvrdi da svet nije ravna ploča?

The 'holographic principle,' the idea that a universe with gravity can be described by a quantum field theory in fewer dimensions, has been used for years as a mathematical tool in strange curved spaces. New results suggest that the holographic principle also holds in flat spaces. Our own universe could in fact be two dimensional and only appear three dimensional -- just like a hologram.

LINK

docsumann 20:51 04.04.2016

Re: ravna ploča

Elem, ko to tvrdi da svet nije ravna ploča?

uh, o tome smo dosta vjećali u prošlom Sašinom blogu.

a i nekim od ranije.

barese 21:30 04.04.2016

Re: ravna ploča

Pretprošlom, da...

Nego je to bilo upetljano u neku metafiziku, a i ovako se ništa ne razume

Tek sam iz ovog članka shvatila da sledeći ko pomene kako svet sigurno nije ravna ploča, nema pojma

docsumann 22:34 04.04.2016

Re: ravna ploča

Nego je to bilo upetljano u neku metafiziku, a i ovako se ništa ne razume

metafiziku obično uvodim na kraju oficijelnog dijela programa

kad, na naš posvećen laički način, izreferišemo sve što znamo o ozbiljnim savremenim aspektima hologramske teorije.

to doće nešto kao raspušteno palamudarenje pod tačkom (p)razno ... a metafizički koncepti (ili bar crtice) koje tad uvodimo u priču nerijetko poprime razbarušeno žvrljanje po graficima i formulama ostalim na tabli nakon što je profesorica fizike netom napustila učionicu...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Saša Zorkić

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi