Beogradske male tajne

mariopan

milojep

Kad čitah ovo obuzelo me neko zadovoljstvo što su ti ljudi razmišljali onako kako i ja poimam Beograd

p.s. Da ne ispadne kao ona priča sa Ljubom Moljcem
Pričao Ljuba Moljac u svojim istupima sledeće:
-Umro Andrić,umro Crnjanski a i ja se nešto ne osećam dobro

milojep

Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari. (Momo Kapor)

Ako išta pogodi Beograd, pogodiće ga to što više neće moći da priča sa svetom! U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bližnjih u inostranstvu. I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona! Naravno, više zovemo mi, nego naši nas! Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja. Prezaduženi preko guše, s neplaćenim kirijama i telefonskim računima, kada nas uhvati sentimentalno raspoloženje zovemo koga stignemo u Americi, Australiji ili Francuskoj. (Momo Kapor)

Na današnji dan, 1937. g. u Sarajevu, rođen je najveći hroničar Beograda Momo Kapor. Beograd je prigrlio Momu a Momo je obožavao Beograd. Beograd je zaista manje beo bez njega...

Na današnji dan, 1937. g. u Sarajevu, rođen je najveći hroničar Beograda Momo Kapor. Beograd je prigrlio Momu a Momo je obožavao Beograd. Beograd je zaista manje beo bez njega...

Iz Momine biografije ostao mi je urezan momenat njegove tragedije kao četvorogodišnjaka 1941. kada je u bombardovanju Sarajeva poginula njegova majka(a i baka) pritom legavši preko njega da ga zaštiti. Otac mu je tada već bio odveden u zarobljeništvo.
I takvo dete kasnije napiše onakve priče o svim našim kevama, njihovim suzama,tufnastim loncima,deci u inostranstvu...
Geni ne umiru!

milojep

Na današnji dan, 1937. g. u Sarajevu, rođen je najveći hroničar Beograda Momo Kapor. Beograd je prigrlio Momu a Momo je obožavao Beograd. Beograd je zaista manje beo bez njega...

Iz Momine biografije ostao mi je urezan momenat njegove tragedije kao četvorogodišnjaka 1941. kada je u bombardovanju Sarajeva poginula njegova majka(a i baka) pritom legavši preko njega da ga zaštiti. Otac mu je tada već bio odveden u zarobljeništvo.
I takvo dete kasnije napiše onakve priče o svim našim kevama, njihovim suzama,tufnastim loncima,deci u inostranstvu...
Geni ne umiru!

Pisao je o onome što mu nedostaje, svestan da mu je majka dala dva života. Obožavao je sve staro u Beogradu (čuburska zajednička dvorišta s česmom na sredini, predratne radnje, stare pisaće mašine (nikada nije otkucao slovo na tastaturi)), Adu, Dunav i Savu, a prezirao solitere i nove tehnologije. U eri napretka bio je jedan od retkih koji je to smeo da prizna. Bio je neviđena faca naš Momo. Poznavala sam ga, viđala i prilično često me zvao telefonom na fiksni na koji se, po pravilu, javljala moja mama (krišom je uzdisala za Momom), koja bi potom, čim preuzmem žicu sedala tik uz mene (da bolje čuje) i ne bi se pomerila dok ne završimo razgovor. Zvao me na fiksni i kad su se pojavili mobilni, on ga nije imao. I kad se razboleo zvao bi da pita kako je moja rođaka a za sebe bi uvek rekao da je dobro i da mu je jedini problem što mu nedostaju cigarete i vino. Sve što su dobri ljudi govorili o njemu tačno je, bio je šmeker, šarmer, večiti dečak, najlepši pisac i najpismeniji slikar, ponos Beograda. Kamo sreće da su svi koji su naseljavali Beograd doneli bar malo Momine ljubavi prema njemu i oplemenili ga bar delić koliko ga je oplemenio on.

mislim da je spominjao njujork

Jeste, mislim da ga je najviše i voleo posle Beograda.

Ako bih se ja pitao geografski bi upper west side bila moja Karaburma ali više joj sliči Bruklin

Poznavala sam ga, viđala i prilično često me zvao telefonom na fiksni na koji se, po pravilu, javljala moja mama (krišom je uzdisala za Momom), koja bi potom, čim preuzmem žicu sedala tik uz mene (da bolje čuje) i ne bi se pomerila dok ne završimo razgovor.

Bogatstvo

Hyde park Tasmajdan

Potražite me večeras na Tašu kako stojim na gajbici i oplićem po vlasti

Kamo sreće da su svi koji su naseljavali Beograd doneli bar malo Momine ljubavi prema njemu i oplemenili ga bar delić koliko ga je oplemenio on.

pogodak, potopljeno.

milojep

... došavši, nađoh najkrasnije mesto od davnine, preveliki grad Beograd, koji je po slucaju razrusen i zapusteo, sazdah ga i posvetih Bogomateri ... (Despot Stefan Lazarević)

U Beogradu sam prvi put (1973). Došao sam i zato što nikad još nisam bio u ovoj sredini, na istoku Evrope. Za kratko vreme sam utvrdio dve stvari, za mene vrlo važne: jede se izvrsno, a pristup filmovima je mnogo intelektualniji nego u Americi. (Džek Nikolson)

Da li je iko ikada pitao Beograd šta bi voleo da bude kad poraste? (Ninus Nestorović)

Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari. (Momo Kapor)

Najveće bogatstvo Beograda nisu rude ni minerali. Nisu ni devizne, ni dinarske zalihe. Nije ni naše tradicionalno gostoprimstvo. Najveće bogatstvo su devojke! I majke što ih rađaju. (Prljavi inspektor Blaža)

Ako išta pogodi Beograd, pogodiće ga to što više neće moći da priča sa svetom! U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bližnjih u inostranstvu. I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona! Naravno, više zovemo mi, nego naši nas! Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja. Prezaduženi preko guše, s neplaćenim kirijama i telefonskim računima, kada nas uhvati sentimentalno raspoloženje zovemo koga stignemo u Americi, Australiji ili Francuskoj. (Momo Kapor)

Ovaj veliki grad bio je, izgleda, oduvek ovakav: istrgan, prosut, upravo kao da nikad ne postoji, nego večno nastaje, dograđuje se i oporavlja. S jednog kraja niče i raste, a sa drugog vene i propada. Uvek se kreće i talasa, nikad ne miruje i ne zna šta je spokoj i tišina. Grad na dve reke, na velikom prostoru sapet vetrovima. (Ivo Andrić)

Nema grada na svetu oko koga su se jagmili toliki narodi, pod čijim su se bedemima vodile tolike bitke, koji je toliko puta menjao vlasnika i pedeset puta uništavan da bi se svih pedeset puta ponovo iz istorijskog groba podigao – kao što je naš Beograd. Pa zar ta činjenica što je taj grad srpski ni najmanje o Srbima ne govori? (Borislav Pekić)

Koliko ste vi tek imali da gradite kad se zna da su bombardovali i Nemci i saveznici. Lako je drugim velikim gradovima Evrope da se hvale svojom lepotom… Imate lep mali zoo-vrt… Kazali su mi da je u vreme bombardovanja i zoološki vrt bio porušen i da su životinje bile pobegle na ulice, ali da su se same vratile nazad… Stvarno lepa priča – ne znam da li je istinita… (Alfred Hičkok)


Ti, međutim, dišeš, u noćnoj tišini,

do zvezda, što kazuju put Suncu u tvoj san.

Ti slušaš svog srca lupu, u dubini,

što udara, ko stenom, u mračni Kalemegdan.

Tebi su naši boli sitni mravi.

Ti biser suza naših bacaš u prah.

Ali se nad njima, posle, Tvoja zora zaplavi,

u koju se mlad i veseo zagledah.

A kad umorno srce moje ućuti, da spi,

uzglavlje meko ćeš mi, u snu, biti, Ti.
(Miloš Crnjanski - "Lament nad Beogradom" )

Браво Милоје !
Сагласан !

milojep

Hyde park Tasmajdan

Potražite me večeras na Tašu kako stojim na gajbici i oplićem po vlasti

Stvarno si često na Tašu?
Pa ja sam tamo skoro svaki dan!
Stoposto sam te videla ( bez gajbice, to bih prepoznala odmah) .

Dovodim sestrinog unuka da se igra sa drugarima na mali Taš. Dođi sa gajbicom i do nas, slušaćemo te pažljivo i dobićeš veliki aplauz?

Stvarno si često na Tašu?

Ja živim na Tašu zadnjih nekoliko godina!(inače sam i za njega vezan mnogo više...). E sad malo je paradoksalno ali u parku i nisam često. Slobodno vreme klinca vodim kod baba i deda (hvala bogu svi su još živi i sa moje i ženine strane), sestara od tetki i ujaka... Kada je u parku obično je sa majkom al' zalutam i ja ponekad. N mali Taš sam dolazio obično leti kada me je klinac terao na one naduvane dvorce,stoni hokej...

Dođi sa gajbicom i do nas, slušaćemo te pažljivo i dobićeš veliki aplauz?

Mani govor, gajbica može bolje da posluži, naravno ako je puna

p.s. i evo opet moram da se nadovežen i na te gajbice u kontekstu bloga. Seća li se neko da smo od gajbica piva pravili za zimu skijice po meri? Kod meene tada na karaburmskim padinama skoro da nije bilo klinca bez pomenutih.

Da li neko mozda zna koja je pesma iz Bal na vodi ovo >>>>>

Misliš li na ovo:



Kako bilo ja bih Zoranu Simjanovicu i Vojkanu Borisavljeviću digao spomenike za života! Ljudi nisu ništa ispod jednog Morikonea

jednarecfonmoi

milojep

Da li neko mozda zna koja je pesma iz Bal na vodi ovo >>>>>

Misliš li na ovo:



Kako bilo ja bih Zoranu Simjanovicu i Vojkanu Borisavljeviću digao spomenike za života! Ljudi nisu ništa ispod jednog Morikonea

Hvala Milojep, ali nije ovo, ovo sam nasla odmah, i mislim da je pocetak Mucho mucho mucho yo te quiero mucho..uvodna pesma, poznata.

Ovo pevaju kad film vec krene uveliko i nazalost samo to mi izlazi ,...lallaala (nesto) .... To je Beograd na Savi

Na melodiju Chapaluga Chu Chu, ne mogu sad da trazim :)
EDIT: izgresio u pisanju, evo GM:

https://www.youtube.com/watch?v=AJUKOdehuiI


EDIT na EDIT: Juče sam pisao u velikoj žurbi, izgrešio u pisanju i bio nejasan. Neću ništa da brišem, samo da kažem ono što pamtim i (mislim da )znam. Elem, tekst .... To je Beograd na Savi se je pevao kao odgovor na pitanje Da li je to Petrovac na Mlavi? Odgovor je mogao da bude, zavisi gde se pevalo, i O, ne, ne, ne, to je Pirot na Nišavi . Bilo je dalje nekog politički nekorektnog teksta o plavim očima i ... tu ću stati.

Po meni, melodija na koju se je to pevalo je bila chattanooga choo choo, Glenna Millera. Ubih se danas tražeći po Tubetu i kopajući po Gugletu, ali nisam našao ništa da potkrepi ovu moju priču.

I, da ne otvaram novu temu, danas se je Radio Beograd 2 oprostio od Lole:

Klik ->Lola na RB2

Ovo pevaju kad film vec krene uveliko i nazalost samo to mi izlazi ,...lallaala (nesto) .... To je Beograd na Savi

Ne znam! Sad na brzinu pregledah film i uglavnom samo drljaju tu istu naslovnu temu u različitim aranžmanima. Kompozitor je Zoran Simjanović i to je na špici filma! Kako god interesantno je da je slike i crteže u filmu radio Moma Kapor Ada nije mogla proći bez njega

Hvala za trud.

Mais oui