Nebojša i Milan

Ovog toplo-hladnog proleća otišle su dve lepe duše. Dva radoznalca uz koje i zbog kojih čovek oseća zahvalnost što je bio u prilici da od njih saznaje i uči. Dva etička koda vertikale srpske i jugoslovenske duhovnosti.

Sociolog i satiričar - dve svetiljke u pomrčini balkanske halabuke zaokružili su svoj kreativni, dostojanstveni krug, Nebojša Popov u 77. godini, Milan Beštić u 64. godini.

Ponos i tuga, radost i žal, ispunjenost i praznina - to su putopisi srca svih onih koji su imali privilegiju da ih poznaju, da rade zajedno, da - razgovaraju. Ljudski, gospodski, produhovljeno, znalački, otvoreno...

Hvala NJ.V. slučaju za susrete sa Nebojšom Popovim i Milanom Beštićem. Hvala im za temelje normalnosti i civilizovanosti, na kojima su tako uporno i toliko nadahnuto radili ovde, baruštini prostaka i pokvarenjaka.
Hvala im za svaku knjigu, svaku istinu, za svaku kritičku misao koja je osvetlila i oplemenila svakodnevicu, okuženu multimedijskom invazijom varvara. Hvala im što su do poslednjeg daha bili časni, enciklopedijski nadareni, vispreni i borbeni.

Hvala im i na ovom što sledi:

Nebojša Popov: "Najvažnije pitanje koje će u jednom momentu morati neko da izrekne je pitanje najhitnijeg konstituisanja ustavotvorne skupštine. Ko bude razumeo značaj tog pitanja, i postavi ga iskreno, za njega treba glasati. Niko, nažalost, ko je imao ikada vlast u Srbiji nije razumeo značaj institucija. Godine 1805. Boža Grujović, doktor prava, sekretar Praviteljstvujušćeg sovjeta i sekretar kod prote Mateje Nenadovića, zalagao se da ustanici donesu Ustav gde piše o slobodi preko koje se zver razlikuje od čoveka. Tek kada njegov narod donese taj ustav koji će štititi vladavinu zakona deliće se od zveri. On je umro vrlo mlad, Mateja je taj tekst uključio u svoje memoare, njegov sin Ljuba je to kasnije objavio, ali tekst se pojavio u samo jednom od 20 izdanja memoara, mnogi ga tako nikada nisu ni pročitali. Boža Grujović je voleo svoj narod, ali je smatrao da ostaje stoka ako ne donese taj ustav. Dakle on nije mrzeo svoj narod zato što je nepismen, i ne znam kakav. Kao i Sterija kasnije. Sterija je napravio prosvetu i pozorište, a ne Dositej. Ali taj tekst Bože Grujovića nije prihvaćen, sve se završilo kako se završilo u Marićevića jaruzi."

Nataša Odalović: "Kako razumete to da kroz celu srpsku istoriju ovaj narod nikada nije prihvatao ljude koji su ga voleli, ali su hteli da ga privedu zakonu i redu, nego su se uvek priklanjali nekim smutljivcima?"

Nebojša Popov: "Populizmu su nepotrebne bilo kakve institucije i procedure."
                                                                                                                   („DANAS", 12. 2. 2016.)
                 **********************************************************************************

Aforizmi Milana Beštića:

Jedan džemper sa V izrezom, ali ćiriličnim, molim!

Narod vas sluša otvorenih usta. Očekuje zalogaj.

Pametni su dobijali metak u čelo. Tako je počeo odliv mozgova.

Još u XII veku ovde se jelo kašikom i viljuškom, a i danas bi da ima šta.

Narod bez reči je karikatura.

Dok se hlade topovske cevi, puca se iz katodnih.

O vođi nisam napisao ni jedan aforizam jer ne mogu da ga smislim.

U našoj banci vaš ulog je siguran. Ni vi ga ne možete podići!

Govor političara prekidan je TV reklamama a da to niko nije primetio.

Srpski nacionalni program u 3 tačke: doručak, ručak, večera!