Makete & meketanje

Tzv. IZBORI

Sve ovo što Srbija i njeno stanovništvo proživljavaju tokom proteklih 25 godina je poraz običnog, normalnog, prosečnog ljudskog bića.
Jedna diktatura - komunistička, zamenjena je drugom - kapitalističkom.
Socijalističko, samoupravno jednoumlje preformulisano je u neoliberalno nulaumlje.
Tzv. parlamentarna demokratija je samo kulisa za beskrupulozno pljačkanje društvene i državne svojine Republike Srbije.
Politička klasa je skupina polit-etno preduzetnika, tzv. podizvođača radova, koji su od politike napravili biznis, u interesu glavnih vlasnika, počev od korporacija i banaka do tajkuna i tajnih centara ekonomske moći.
Političke stranke su diktatorski ustrojene, sa bespogovornim vođama i lažljivim programima.
Demokratske institucije su ili nerazvijene ili marginalizovane. Podela vlasti je mrtvo slovo na papiru. Vladavina zakona je ograničena stranačkim interesima i uticajima.

Srbija je feudalno organizovana teritorija, na kojoj postoji mreža uticaja lokalnih šerifa (predsednik opštine, šef policije, vladika, mafijaški bos...).
Mediji su direktno i indirektno kontrolisani, a novinari zlostavljani manje ili više izraženim pritiscima, što pogoduje cenzuri i autocenzuri.
Stanovništvo Republike Srbije se planski kretenizuje i masovno obeshrabruje, kako bi se u korenu sprečila bila kakva forma pokreta otpora, bunta, masovnog štrajka, velikih demonstracija... u cilju održanja statusa quo.
Zato je sada u Srbiji nemoguće da demonstranti, kao pre neki dan u centru Londona, ispred kabineta britanskog premijera izvikuju i zahtevaju suštinu ljudskih i građanskih prava na početku XXI veka: DOM, OBRAZOVANJE, ZDRAVLJE, POSAO!
Zbog nepostojanja profesionalne izborne administracije, odsustva javne kontrole finansiranja stranaka i neažuriranih biračkih spiskova tzv. parlamentarni i lokalni izbori su podložni lažiranjima i falsifikatima, počev od procenta izlaznosti građanstva do broja osvojenih glasova.

Životarimo evo već više od dve decenije u prividima normalnosti, u verbalnim maglama, u maketiranoj stvarnosti, u glupirity šou programima, u masovnom eksperimentu skuvane žabe..., zato što obična, normalna, prosečna ljudska bića više nisu ni važna ni primetna, sem kao potrošači i poreski obveznici. I kao glasači.