Na kafi sa Nilom

Nila Janga sam upoznao , sada već davne, zime 1990./1991. U Pirotu. Mislim prolazili smo, pre toga, jedan pored drugog više puta i znao sam za njega ali, upoznali se tek tada. Tek nedavno smo, posle godina, manje ili više intenzivnog, druženja seli i popili kafu. Onako kako treba. Uz razgovor, u kome sam, uglavnom, slušao. Jedini problem tog ćaskanja je u tome što nisam mogao da pušim. Nil je pre nekog vremena prestao, pa sam pokušavao da se kontrolišem. Da mu ne bih pravio zazubice. 

Kako smo se upoznali?

Tek sam prekomandovan u Garnizonsku ambulatu Pirot i pokušavao sam u glavi da složim gde sam i šta sam. Jedne od prvih noći tamo nisam mogao da spavam. Obukao sam se i tiho izašao iz spavaonice. Dok sam se spuštao sprat niže ka prijavnici čuo sam zvuk. Taj zvuk. Kao uragan me je zakucao. Seo sam na stepenište i zapalio cigaretu. Slušao sam zvuk gitare koji se razlivao prizemljem i , kao u daljini glas koji je pevao: Once I tought I saw you in a crowded hazy, bar dancing on the lights from star to star...        Rešim da siđem dole. Tamo sedi Vlada i svira na svom Gibsonu Les Paulu Custom iz 1974. ( boja honey sunburst, nije da se ja razumem u gitare, to mi je Vlada pre neki dan rekao), pojačalo ono malo (veličine starih mobilnih telefona), žuto, 'Pile' su ga zvali. I tako krene priča...on je nastavio da svira sve i svašta dok smo ćaskali. Priča je došla do Nila i nas dvojica se tako upoznamo. Nil i ja.

O Nilovoj gitari na kojoj je to odsvirano saznao sam svašta kada sam sa Nilom seo da popijem kafu. Zove se 'Old black' i u pitanju je Gibson Les Paul 1952...dobijena razmenom 1968. već prefarbana u crno. Ali o gitaristima i zbog čega volim da pričam sa njima o njihovoj pasiji, kasnije.

Posle sam pazario Ragged Glory na kaseti i počeo sam da drugujem sa tim likom, ozbiljnije nego sa nekim ljudima u mojoj okolini. I nekako su mi se njegova gitara i reči koje je izgovarao/pevao uklapali u Keruaka i Ginzberga i celu tu ekipu sa kojima sam se obaška družio.
Slučajni pogled ka izlogu jedne od 4 omiljene knjižare u Beogradu otkrio mi je knjigu 'Teško izvojevani mir'. Lik i ime su mi poznati. To je moj poznanik , negde i drugar, Nil.

Došao sam kući stavio kafu (postoji taj mediativni momenat kada u vodu stavim kašičicu ili dve sitno mlevene kafe i pena počne da se diže, ali o tome, možda, kasnije) i seo za trpezarijski sto. Nekako se dogodilo da je ukući bilo izuzetno tiho. Iako su prozori bili otvoreni sa ulice je dolazo samo neki tihi brum udaljenog saobraćaja, zvuk otvaranja knjige su se mešao samo sa jedva čujnim pucketanjem ringle koja se hladi.

'Kada sam bio mlad, nikada nisam sanjao ovo. Sanjao sam boje i kako padam, između ostalog', počeo je uz prvi srk vrele kafe. A onda je počeo. O potpuno privatnom, nekome, njemu svakako, idiličnom otvaranju poklona koji se uklapa u kolekciju modela lokomotiva i vozova, pa preko rada na 'startapu' (da i on ulaže u takve akcije) PureTone (koji kasnije menja ime u Pono, zbog autorskih prava) konstruisanju Linkolna koji radi na struju....

Skače Nil sa teme na temu, razgovor odmiče i saznajem neke stvari koje sam želeo i neke koje mi nikada nisu pala na pamet. Kafa se hladi. Progutam je kao neki napitak koji gorči i slušam ga. O zdravlju, pa o muzici , pa o ženama, pa o... , pa svemu.

Idem ka svom svetu uz utisak da sam se video sa nekim ko mi priča a ja slušam, tek neko pitanje da ga prekinem. Kada se zanese u neku priču o sopstvenoj mladosti u Vinipegu i o vožnji pogrebnim kolima meni padne na pamet Pono pa on nastavi o tome. Menja teme baš u pravom trenutku , kada mi padne koncentracija i kada je ona druga tema taman, legla.

Potresne i motivišuće priče o porodičnim zgodama i nezgodama, tragedijama, padovima i usponima, prepliću se sa opisima rok scene u Kanadi, Los Anđelesu, Njujorku.....
A onda priča o njegovom zdravlju, od dečije paralize do operacije kičme. Pa zvuk gitare/gitara u pojedinim pesmama. Pa Kurt Kobejn, pa Pegina operacija, pa ...., pa svašta.

Priča oca troje dece o roditeljstvu, u kome dva sina (sa različitim ženama, toliko o medicinskim statistikama) imaju cerebralnu paralizu. O ženama, bivšim i prolaznim, stalnim i sanjanim.... o svima sa Ljubavlju.

I još jedna kafa i svaki saradnik koji je kroz njegov život život prošao postao je i moj poznanik, od menadžera, preko reditelja, tehničara i svi su tu...jedna priča bez pauze, bez hronološkog reda, bez reda generalno. Ali opet sa redom koji mi je sve vreme prihvatljiv. Priča o 'snu jednog hipika' bez pauze.
'Ovde ima mnogo tema o kojima treba pisati, a ja to pre nisam radio. Niti me zanima forma kao forma. Znači ako vam je teško da čitate , dajte knjigu nekom drugom. Kraj poglavlja.' , kaže on dok završava kafu.
Nije kraj poglavlja, izgleda kao da kraja nema priča teče dalje , nastavlja se o Farm ejdu, posebno je interesantna ona o koncertu broj 26 i nastupu koji izgleda onako kako bi ljudi želeli da zamišljaju nastup Boba Dilana. Kada smo kod njega, tokom jednog razgovora o stilu Nilovog oblačenja ključna reč bila je 'udobno'. Eto.

Pa priča o osnivanju škole za decu sa posebnim potrebama i koncertima na kojima se novac za školu skuplja. Svašta se preklapa i vremenski skače sa od polovine na kraj veka , pa na početak sledećg i sve u istom poglavlju.

Lično mi je najlepša priča kada Nila , jeste baš tako je pričao dok je čekao da provri voda za još jednu kafu, šlepa čovek iz nekog lokalnog AMS i prepozna ga. Pitao ga je jednu stvar 'Ko je Cinamon girl?' i ovaj ga odvede tamo gde je može upoznati.

Priča se ne može može završiti. Ovaj čovek je ne može završiti. Nastaviće je sa istom strašću sa kojom je i ovaj deo napisao. Onom strašću koja ga je navela da posle loma prsta pošalje fotografiju lekaru i traži terapiju jer ne može da dođe na pregled 'mora da piše knjigu'. I kao udlagu dobije sandale na kojima bi mu zavideli momci iz grupe Devo. Ili kao što bi sam rekao: Ma koliko knjiga napisao na kraju ću stići do proze. Tamo gde sam krenuo.

PS
Meni je zanimljiva činjenica da da u pesmi grupe Crosby, Sills, Nesh and Young 'Teach your children' Neil Young nije ni svirao ni pevao. Ni jedan ton.

Napomena: Napisano u izbornom danu. Obećanje dato Prijatelju i sebi ispunjeno