Weird Shit: ČETVORODIMENZIONALNI AKTOVI SVIJETA

/ 05.05.2016. u 19:53

Komentari: 137
Čitanost: 15798
/
Preporuke: 4968
/

Salvador Dali, Crucifixion (Hypercube)

“...Ja imam Euklidovski zemaljski um, i kako sam mogao s njim rješavati probleme koji nisu s ovoga svijeta? I savjetujem ti da nikad ne razmišljaš o njima, dragi Aljoša, posebno ne o Bogu, bez obzira postojao on ili ne. Sva ta pitanja su potpuno neprikladna za um kreiran na ideji o samo tri dimenzije.“ - Ivan Karamazov, „Braća Karamazovi“ FM Dostojevski

Koncept viših dimenzija, ako izuzmemo raznorazne teološke predodžbe nebesa i sličnih nadnaravnih krajolika, u striktno formalnom smilu izvorno je skopčan sa matematikom.

Jedan od pionira u razvoju ove oblasti geometrije i analitičke geometrije bio je švajcarski matematičar Ludwig Schläfli (1814-1895).

Ne samo da je postavio teorijske osnove definisanja viših prostora, Šlefli je ostvario znatan doprinos i u 3D predstavljanju objekata iz četvorodimenzionalnog protora.

Ovo je jako važno ako se ima na umu da iako je matematika poodavno bila familijarna sa konceptom prostora viših dimenzija i teorijskom definicijama objekata koji ih naseljavaju, ključna nedoumica, a koju je u svom dijelu “A Primer of Higher Sace“(1913) apostrofirao arhitekta Klaud Bradždon, bila je - da li postoje tijela za ove matematičke duše.

Konkretna vizuelizacija objekata iz četvorodimenzionalnog prostora u suštini je matematički postupak sa artističkim rješenjima. Šleflijev rad je bio pionirski pokušaj vizuelizacije nevidljivog.

Za objekte iz 5-to dimenzionalnog i viših prostora, moramo se zadovoljiti samo analitičkim opisom odgovarajućih objekata.

Pored poliedara koje je generisao polazeći od analogije njihovih pandana iz trodimenzionalnog prostora, Šlefli je pronašao i neke objekte koji su endemska specifičnost 4D prostora. Na primer:

$24cell_A.jpg$

24-ćelijski poliedar

Ideja višedimenzionalnih prostora u XX vijeku postaje podjednako intrigantna kako za nauku tako i za umjetnost, naročito vizuelnu.

Kaluzovi proračuni vezanim za Ajnštajnovu Opštu Teoriju Relativiteta uz dodavanje jedne ekstra prostorne dimenzije (4+1 prostoro-vrijeme) pokazali su da ova peta dimenzija sadrži parametre karakteristične za elektromagnetske interakcije. Po prvi put je nagovješten fizički smisao viših dimenzija.

1903. radovi francuskog artiljeriskog oficira i matematičara Esprit Jouffret, “Traité élémentaire de géométrie à quatre dimensions“ (Osnovna rasprava geometrije četiri dimenzije) potakli su maštu grupe umjetnika za nov način predstave vidljivog svijeta.

Čovjek koji je bio posrednik između svjeta matematike i umjetničkih krugova, i koji je slikarima približio Espritove ideje, bio je Maurice Princet, poznat kao “matematičar kubizma“. Moris je predstvaljo intelektualnog gurua takvim umjetničkim veličinama kao što su Pikaso, Dišan, Žan Matcinger.

Čini se da je ovaj matematički ključ neophodan za potpuno razumjevanje kubističkog, izlomljenog, pogleda na svijet. On dođe kao lijepak koji fragmentarnost kubističkih kompozicija povezuje u mentalnu cijelinu.

Poznat je uticaj i značaj koji je kubizam imao na globalni avangardistički likovni pokret. Njegove ideje su bile široko prihvaćene i među slikarima i među pjesnicima.

Pikaso i Brak su svakako najpoznatiji predstavnici pravca, ali kubizam je posredno uticao i na jednog Miroa, Klea, Kandijskog ...

Jean Metzinger,Voće i bokal na stolu

pablo-picasso-les-demoiselles-d-avignon-1907-n-317416-0.jpg

(Pikasove gospođise iz Avinjona stvarane su pod direktnim uticajem Žofretovih studija)

He (Picaso) establishes a free, mobile perspective, in such a way that the shrewd mathematician Maurice Princet has deduced an entire geometry. - Jean Metzinger

Kubističko insistiranje da se „vidi“ i ono što je fizički nevidljivo podsjeća na tehnike vizuelizacije 4. dimenzije koje je predlagao američki matematičar Čarls Hauard Hinton (1853 – 1907).

Te, čisto mentalne, tehnike podrazumjevale su gledanje u kocku čije su stranice razdjeljene na različito obojena polja, nalik Rubikovoj kocki. Hinton je ukazivao na to da iako možemo da vidimo samo 3 od 6 stranica kocke, poznajući odranije raspoored polja, uz pomoć koncentracije i memorije, mi u glavi možemo sebi predočiti njenu potpunu sliku u prostoru. Smatrao je se da ovim vježbama pripremamo za transcedentalni doživljaj 4. dimenzije.

Inače, sam Hinton je bio vrlo osebujna, kretivna ličnost, čiji su radovi i razmišljanja, između ostalih, uticali na čuvenog mistika i filozofa P.D. Uspenskog, slavnog argentinskog pisca Borhesa, i jednog od najuticajnijih strip scenarista Alena Mura ...

Posebnu oblast Hintonovog interesovanja predstavljala je hiper-kocka, tzv. tesseract. Vjerovatno široj publici najprijemčljiviji 4D objekat.

Teserakt zauzima centralno mjesto i već pomenute knjige “A Primer of Higher Sace“ Klaud Bradždona.

Po Bredždonu kretanje je medijum kroz koji nam se 4. dimenzija ispoljava.

Njegove „analize“ teserakta inspirisale su Salvadora Dalija za nastajanje slike koja je poslužila kao naslovnica za ovaj blog.

Naučnom evolucijom ideje o višim prostorima, kao i zaživljavanju tog pojma u svakodnevmnom životu , samim tim i govoru, uslovilo je porast interesovanja koju su umjetnici ispoljavali za ove teme.

1936. u Parizu, mađarski teoretičar umjetnosti Charles Sirato izdaje dijelo “Dimensionist manifesto“.

Ovaj manifest su potpisali neki od najistaknutijih umjetnika tog vremena Hans Arp, Francis Picabia, Kandinsky, Robert Delaunay i Marcel Ducham ...

Bilo da je zasnovana na tačnim ili pogrešnim naučnim opservacijama glede višedimenzionalnih postavki kosmosa, globalna umjetnička produkcija se sve više ( i šire) nadahnjuje fenomenima koji od tamo „iskaču“ ... (Fizička) multidimenzionalnost je postala neodvojivi sadržaj savremene umjetnosti taman koliko i multikulturalnost ;)

Tagovi

višedimenzionalni svijetovi

postavite na |

Komentari (137)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

angie01 20:19 05.05.2016

Charles Csuri

TACTILE-KINESTHESIS

When I was a traditional painter I often thought there was a direct relationship between the tactile kinesthetic sense and emotion. That is, the bolder my brush stroke the greater the power and feeling.

angie01 20:25 05.05.2016

Re: Charles Csuri

LINES IN SPACE

I did this image about 12 years ago. Its a frame from an animation. The head of Nefertiti is represented as solid and line forms. Lines are in 3d space and they reflect light from the lighting model. Copies have been made of the same data. They are all the same size.

My interest was in mixing the qualities of drawing and painting. Playing with light on the lines I introduced things which look like eyes and nose from Nefertiti’s headdress. I had to find a way to soften the harsh surface qualities of the solid representation. Also to emphasize a visual field. It also looks like I used some atmosphere. This idea works best as animation. Watching those forms move through space is intriguing.

docsumann 20:37 05.05.2016

Re: Charles Csuri

Tomohiro Inaba

chitach 20:25 05.05.2016

.

jos malo matematike koja se ne moze predstaviti ciframa/formulom : kvalitet bloga/teme je obrnuto proporcionalan broju komentara

docsumann 20:34 05.05.2016

Re: .

jos malo matematike koja se ne moze predstaviti ciframa/formulom : kvalitet bloga/teme je obrnuto proporcionalan broju komentara

oma ću sad da ga blokiram za dalje komentarisanje

inače, u pomenutoj knjizi “A Primer of Higher Sace“, Klaud Bradždon fino primjećuje, inače očiglednu stvar, da mi imamo problema sa zamišljanjem 4D i više D objekata, pošto ih u našem 3D svijetu nema. ali takođe nema ni 1D, odnosno 2D objekata, pošto u realnom svijetu sve ima svoju i debljinu i širinu.
i list papira ima neku mizernu debljinu, ali je ima.
čak i slojevi grafena, najtanjeg mogućeg materijala imaju debljinu, pa makar od 1 atoma.

suština je da mi te niže dimenzionalne objekte možemo da zamislimo kao presjeke 3D objekata, dok su 3D objekti već ostvareni presjeci 4D objekata ...

angie01 21:21 05.05.2016

Re: .

moram ovde da postavim i tekst mog omiljenog blogera,MILANA M CIRKOVICA

emsiemsi 07:19 06.05.2016

Re: .

chitach

jos malo matematike koja se ne moze predstaviti ciframa/formulom : kvalitet bloga/teme je obrnuto proporcionalan broju komentara

Мени се ово ништа не допада !

docsumann 09:33 06.05.2016

Re: .

emsiemsi
chitach

jos malo matematike koja se ne moze predstaviti ciframa/formulom : kvalitet bloga/teme je obrnuto proporcionalan broju komentara

Мени се ово ништа не допада !

jbt, koliko si predvidiv.

pazi kad mi sinoć na tjub stiže sledeća poruka, a glede kačenja ovog tekst

Pričuvaj se "emsi-emsi"

princi 16:54 06.05.2016

Re: .

inače očiglednu stvar, da mi imamo problema sa zamišljanjem 4D

Pa nije baš toliko očigledno da imamo problem sa zamišljanjem 3D objekata u vremenu (to je, valjda, 4D). Barem sve ono što gledamo oko nas je 4D.

docsumann 17:39 06.05.2016

Re: .

princi
inače očiglednu stvar, da mi imamo problema sa zamišljanjem 4D

Pa nije baš toliko očigledno da imamo problem sa zamišljanjem 3D objekata u vremenu (to je, valjda, 4D). Barem sve ono što gledamo oko nas je 4D.

rekao bih da je u pomenutom tekstu jasan akcenat na prostorne dimenzije

jasnaz 20:52 06.05.2016

: dr Ćirković u Mikseru :

angie01
moram ovde da postavim i tekst mog omiljenog blogera,MILANA M CIRKOVICA

Na kafi sa naučnikom

angie01 21:12 06.05.2016

Re: : dr Ćirković u Mikseru :

Na kafi sa naučnikom

sta sad, da pijemo tu kafu!

tnx,jz.

jasnaz 21:45 06.05.2016

: : dr Ćirković u Mikseru :

angie01
Na kafi sa naučnikom

sta sad, da pijemo tu kafu!

tnx,jz.

emsiemsi 09:42 07.05.2016

Re: .

docsumann
emsiemsi
chitach

jos malo matematike koja se ne moze predstaviti ciframa/formulom : kvalitet bloga/teme je obrnuto proporcionalan broju komentara

Мени се ово ништа не допада !

jbt, koliko si predvidiv.

pazi kad mi sinoć na tjub stiže sledeća poruka, a glede kačenja ovog tekst

Pričuvaj se "emsi-emsi"

Шта ти је то tjub !? www.youtube.com ?

mlinarslavko 21:35 05.05.2016

Deca i 4d

Zanimljiv mi je nacin na koji crtaju deca predskolskog uzrasta i sam volim tako da crtam, bez perspektive, samo ono sto je bitno. Pri tom se vidi veliki broj informacija na nacin kako je nemoguce videti u prirodi, ali ljudi to uopste ne uzimaju u obzir, nije im bitno i prihvataju crtez kao tacan.

angie01 21:51 05.05.2016

Re: Deca i 4d

ali ljudi to uopste ne uzimaju u obzir,

ko kaze- pre neki dan sam kupila na ulici crtez od devojcice, ( sede klinci, od oko 5 godina na klupici, izneli neke igrackice, narukvice, crteze i prodaju, ja pitam, sta ce im pare, za sta skupljaju, kazu, da kupe nesto za sebe i da daju svojima, pitam, posto crtez, kaze devojcica 20 dinara, ja joj dala 100 + 100 za sladoled), fe-no-me-na-lan,...na iscepanom listu male sveske na kocke, a u vodoravnoj kompoziciji, redom ide drvo, sa stablom na kome se vidi struktura u braon boji, krosnja zelena i crveni plodovi, pa onda zenska maca roze glave u kome je lice uokvireno u svetlo plavi ekran i tu je iscrtana njuskica i oci i ljubicasti pirsing srce, na levom uvetu crvena masnica, i roze brkove na stranama glave u visini obraza, telo je ljubicasto belo, a ima crveno zuti trotinet, i oznad nje a u desnom uglu , sunce u obliku srca, a u duginim bojama:)))... tehnika- flomasteri ordinaris, da znam da fotografisem i prenesem ovde- rado bih, al n'umem.

evo, drzim ga na polici

mlinarslavko 22:05 05.05.2016

Re: Deca i 4d

Mozda sam malo nespretno napisao, upravo na to sam i mislio, ljudima ne smeta deciji nacin crtanja, koji nije fotografski tacan, ali oni tu cinjenicu i ne uzimaju u obzir, prihvataju sve kao da je tacno. Imam nekoliko ovakvih crteza delova mog grada, juce mi je poznanik koji dugo nije bio u Kovinu pricao kako je deci opisivao grad i neke svoje dozivljaje pomocu tih crteza. Mi se moramo malo pomuciti da bi u sebi zapamtili sve boje neke kocke i da to vidimo u vise dimenzija, medjutim mi to vec donekle koristimo za vizuelne informacije koje su nam jako poznate. Mozak je zadivljujuca masina, nama poprilicno nepristupacna.

docsumann 22:51 05.05.2016

Re: Deca i 4d

Zanimljiv mi je nacin na koji crtaju deca predskolskog uzrasta i sam volim tako da crtam, bez perspektive,

priroda ne poznaje optičku perspektivu.

to je tehnička varka (ljudskog) oka. tako da, u suštini, starocrkveno slikarstvo ispada savršenije od renesansnih novotarija.

savremeno slikarstvo je taj problem razriješilo povratkom na 2D

mlinarslavko 23:17 05.05.2016

Re: Deca i 4d

Ima li danas radova i koje su to vrste radova koji bi bili ekvivalent kubizmu ili 4d vizuelizaciji?

docsumann 23:31 05.05.2016

Re: Deca i 4d

mlinarslavko
Ima li danas radova i koje su to vrste radova koji bi bili ekvivalent kubizmu ili 4d vizuelizaciji?

pretpostavljam da ima, pošto živimo u doba postpostmodernizma, gdje sve postoji il' kao rivajvl il' kao "autentični" neopost...izam

docsumann 02:18 07.05.2016

Re: Deca i 4d

tehnika- flomasteri ordinaris, da znam da fotografisem i prenesem ovde- rado bih, al n'umem.

uslikaj taj crtež digitalno i sačuvaj snimak negdje na kompu.

preko dolje okačenog programa očas posla (pisofkejk) formiraš njegovu net adresu (https) preko koje možeš da ga ubaciš u komentare.

možeš čak i dimenzije da mu zrihtaš da ne bude prevelik ( nemoj da ti je po dužini (x-osi) veći od 540 pixela (cca) )

http://postimg.org/

angie01 09:07 07.05.2016

Re: Deca i 4d

docsumann

tnx,...moracu da vezbam:).

jinks 21:44 05.05.2016

...

Platon je verovao da je čitav svet izgrađen od ovih pet geometrijskih elemenata.

http://en.wikipedia.org/wiki/Platonic_solid

nsarski 21:59 05.05.2016

Re: ...

jinks

Platon je verovao da je čitav svet izgrađen od ovih pet geometrijskih elemenata.

http://en.wikipedia.org/wiki/Platonic_solid

Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor. I sta je u toj cinjenici tako znacajno i misteriozno?

Zapravo, mene vise zanima zasto su danas ljudi fascinirani tako obicnim geometrijskim cinjenicama. Mislim, te stvari su poznate vec mnogo vekova.

docsumann 22:19 05.05.2016

Re: ...

Zapravo, mene vise zanima zasto su danas ljudi fascinirani tako obicnim geometrijskim cinjenicama. Mislim, te stvari su poznate vec mnogo vekova.

ima jedna zanimljiva mozgalica ... imate tetraedar i četvorostranu piramidu čije su stranice jednakostranični touglovi identični stranicama tetredra.
ako spojite piramidu i tetraedar preko ove zjedničke im stranice, koliko će (spoljnih) stranica imati tako dobijeno tijelo?

jinks 22:43 05.05.2016

Re: ...

Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor. I sta je u toj cinjenici tako znacajno i misteriozno?

Ko zna na šta je Platon mislio kada je rekao da je svet stvoren od ovih pet elemenata, ili šta su mislili oni čije je ideje možda preuzeo. Moguće da nije ni mislio da se ovi elementi slažu jedan pored drugog kako bi u potpunosti ispunili prostor.

A možda se za nekoliko stotina godina u nekom budućem Cernu na ekranima tamošnjih istraživača stvarno i pojavi gomila tetraedara, kocki i oktaedara :)

docsumann 22:46 05.05.2016

Re: ...

Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor

zar ne može i tetraedar?

anonymous 00:20 06.05.2016

Re: ...

nsarski
jinks

Platon je verovao da je čitav svet izgrađen od ovih pet geometrijskih elemenata.

http://en.wikipedia.org/wiki/Platonic_solid

Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor. I sta je u toj cinjenici tako znacajno i misteriozno?

Zapravo, mene vise zanima zasto su danas ljudi fascinirani tako obicnim geometrijskim cinjenicama. Mislim, te stvari su poznate vec mnogo vekova.

Одговорићу ти ја ускоро. Блогом.

srdjan.pajic 02:20 06.05.2016

Re: ...

docsumann
Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor

zar ne može i tetraedar?

Može, bar približno

. Na primer u numeričkoj elektromagnetici, u većini komercijalnog softvera koji koristi metod konačnih elemenata, 3D objekti se skoro isključivo modeluju tetraedrima (2D objekti - trouglovima), jer je najprostije i numerički najmanje zahtevno. Mada se već nekoliko godina koriste i elementi sa zakrivljenim površinama (površima višeg reda). Tu su neki naši ETF-ovci iz Beograda (i ovde, iz Fort Kolinsa) dosta poznati u svetskim razmerama.

Inače, kad sam to učio u školi, ispričali su nam da su najefikasniji algoritmi za meshing objekata koji se anliziraju numeričkim metodama skoro kompletno preuzeti iz filmske industrije (CGI). Do tada se to sve radilo ručno i odoka, to jest na iskustvo.

nsarski 05:41 06.05.2016

Re: ...

docsumann
Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor

zar ne može i tetraedar?

Ne moze.
Medjutim, kombinacija oktaedara i tetraedara moze, i to je jedini primer gde "Platonic solids" mogu da pokriju prostor. Tzv. "octet truss".

Evo jedan skorasnji rad na tu temu:

New family of tilings of three-dimensional Euclidean space by tetrahedra and octahedra <-ovaj rad moze da se "skine" ceo.

docsumann 09:30 06.05.2016

Re: ...

Evo jedan skorasnji rad na tu temu:

New family of tilings of three-dimensional Euclidean space by tetrahedra and octahedra

very interesting.

tadejus 10:51 06.05.2016

Re: ...

nsarski
docsumann
Sjajno, ali od njih 5, samo kocka (cube) moze da potpuno ispuni (izgradi) 3D prostor

zar ne može i tetraedar?

Ne moze.
Medjutim, kombinacija oktaedara i tetraedara moze, i to je jedini primer gde "Platonic solids" mogu da pokriju prostor. Tzv. "octet truss".

Evo jedan skorasnji rad na tu temu:

New family of tilings of three-dimensional Euclidean space by tetrahedra and octahedra

A kako ovi srkijevi zapuse rupe? Il ne zapusavaju, pa kad procuri ti kupi novi brod, stari ti je ionako demode

mnenadic 11:33 06.05.2016

Re: ...

Nemoj da mi zanemarujete loptu. U nju može sve da stane, posebno prostor. :)

marco_de.manccini 14:33 06.05.2016

Re: ...

Nemoj da mi zanemarujete loptu. U nju može sve da stane, posebno prostor. :)

Да, али све теже и теже.

Површина квадрата стране 1 је 1, а површина уписаног круга дијаметра 1 је pi/4=0.785. Дакле, круг испуни око 78.5 одсто површине квадрата.

У димензији 3, волумен коцке стране 1 је 1, а волумен уписане лопте дијаметра 1 је pi/6 = 0.524. Проценат попуњености, једва мало преко 50 одсто.

У димензији 4, проценат попуњености 4-димензионалне коцке стране један 4-димензионалном лоптом дијаметра један је једва 30 одсто.

И све тако, како димензија расте, лопта је све мања и не попуњава добро простор!

У димензији 100, проценат попуњености коцке лоптом је (pi/4)^50/50! односно 0 зарез много нула (око седамдесет нула) пре него што видимо ишта.

Двапут ништа је ништа, лопте као да није ни било.

srdjan.pajic 14:48 06.05.2016

Re: ...

tadejus

A kako ovi srkijevi zapuse rupe? Il ne zapusavaju, pa kad procuri ti kupi novi brod, stari ti je ionako demode

Nema rupa, Šarski je pričao o regularnim tetraedrima (to su oni što imaju sve stranice jednake dužine). "Ovi moji" tu ne prave pitanje, neregularni tetraedri su im sasvim ok.

Nego kad smo kod rupa u brodu, da preporučim film:

Milan Novković 16:33 06.05.2016

Re: ...

У димензији 100, проценат попуњености коцке лоптом је (pi/4)^50/50! односно 0 зарез много нула (око седамдесет нула) пре него што видимо ишта.

Pa tamo čovek ne bi mogao ni da se igra kako treba!

Zamisli Njanja krene da te traži u 100-dimenzionalnoj kafani

princi 16:55 06.05.2016

Re: ...

Na primer u numeričkoj elektromagnetici, u većini komercijalnog softvera koji koristi metod konačnih elemenata, 3D objekti se skoro isključivo modeluju tetraedrima (2D objekti - trouglovima), jer je najprostije i numerički najmanje zahtevno.

Sine, kad ETFovci otkriju konačne elemente, to odmah postaje "u svetu nadaleko čuveno".

princi 17:04 06.05.2016

Re: ...

neregularni tetraedri su im sasvim ok.

Do neke mere, druže. Kad su uglovi mnogo oštri, 'oće mreža da se pobuni, ima tu neki singulariteti, zajebata radnja. Doduše, ovi tvoji više koriste konačne zapremine, ali i tu mora da se pazi na geometriju ako hoće da se uradi proper posao.

marco_de.manccini 17:15 06.05.2016

Re: ...

Pa tamo čovek ne bi mogao ni da se igra kako treba!

Aha, pravila fudbala su mnogo jednostavnija -- ko prvi uopšte nađe loptu pobedio je.

srdjan.pajic 17:39 06.05.2016

Re: ...

princi
Na primer u numeričkoj elektromagnetici, u većini komercijalnog softvera koji koristi metod konačnih elemenata, 3D objekti se skoro isključivo modeluju tetraedrima (2D objekti - trouglovima), jer je najprostije i numerički najmanje zahtevno.

Sine, kad ETFovci otkriju konačne elemente, to odmah postaje "u svetu nadaleko čuveno".

Dunđeri, tišina tamo, i špahtl u ruke!

srdjan.pajic 17:50 06.05.2016

Re: ...

princi
neregularni tetraedri su im sasvim ok.

Do neke mere, druže. Kad su uglovi mnogo oštri, 'oće mreža da se pobuni, ima tu neki singulariteti, zajebata radnja. Doduše, ovi tvoji više koriste konačne zapremine, ali i tu mora da se pazi na geometriju ako hoće da se uradi proper posao.

Mora, mislim, iako sad ti solveri rade prilično dobar posao u automatskom meshingu, uvek moraš malo da ih cinculiraš, ustvari, moraš da znaš šta je bitno a šta ne, u smislu uticaja na rešenje, to jest raspodelu polja, pa zaobiđeš ili zatupiš špiceve, ako možeš

. Zapravo, treba da imaš u glavi približno rešenje još pre nego što sedneš da rešavaš problem, jer ti solveri se sad retko zabaguju u smislu konvergencije, i manje više uvek ispljunu nekakve rešenje, koje može da bude tačno, ili pak sasvim pogrešno.

princi 17:54 06.05.2016

Re: ...

srdjan.pajic
princi
neregularni tetraedri su im sasvim ok.

Do neke mere, druže. Kad su uglovi mnogo oštri, 'oće mreža da se pobuni, ima tu neki singulariteti, zajebata radnja. Doduše, ovi tvoji više koriste konačne zapremine, ali i tu mora da se pazi na geometriju ako hoće da se uradi proper posao.

Mora, mislim, iako sad ti solveri rade prilično dobar posao u automatskom meshingu, uvek moraš malo da ih cinculiraš, ustvari, moraš da znaš šta je bitno a šta ne, u smislu uticaja na rešenje, to jest raspodelu polja, pa zaobiđeš ili zatupiš špiceve, ako možeš . Zapravo, treba da imaš u glavi približno rešenje još pre nego što sedneš da rešavaš problem, jer ti solveri se sad retko zabaguju u smislu konvergencije, i manje više uvek ispljunu nekakve rešenje, koje može da bude tačno, ili pak sasvim pogrešno.

Da, da, izletiš tako pred klijenta, i kažeš, imam rešenje, nema veze što je pogrešno. Al' zato što imam solver...

tadejus 18:01 06.05.2016

Re: ...

srdjan.pajic

Mora, mislim, iako sad ti solveri rade prilično dobar posao u automatskom meshingu, uvek moraš malo da ih cinculiraš, ustvari, moraš da znaš šta je bitno a šta ne, u smislu uticaja na rešenje, to jest raspodelu polja, pa zaobiđeš ili zatupiš špiceve, ako možeš . Zapravo, treba da imaš u glavi približno rešenje još pre nego što sedneš da rešavaš problem, jer ti solveri se sad retko zabaguju u smislu konvergencije, i manje više uvek ispljunu nekakve rešenje, koje može da bude tačno, ili pak sasvim pogrešno.

e kad sam znala da vam curi..

srdjan.pajic 18:03 06.05.2016

Re: ...

princi

Da, da, izletiš tako pred klijenta, i kažeš, imam rešenje, nema veze što je pogrešno. Al' zato što imam solver...

A to ustanoviš tek nakon što si stvar napravio, i onda platio par soma dolara sat u anechoic chamber-u, i umesto pencil beam-a, dobio nešto što liči na debelog zeca. Ili na dva debela zeca. Zato se pravljenja antena ne laćam sem ako u kući bar dva meseca nema leba da se jede...

tadejus 18:04 06.05.2016

Re: ...

srdjan.pajic

Nego kad smo kod rupa u brodu, da preporučim film:

htjela da pogledam al se sjetim bedaka koji me uhvatio sa on the road.. danima se nisam mogla izbiti iz toga (istina vjerovatno me je dotuklo pominjanje djece).. pa reko bolje da preskočim..
al pošto sam na mommy weekend off vala bih se mogla samokazniti..

mnenadic 18:07 06.05.2016

Re: ...

И све тако, како димензија расте, лопта је све мања и не попуњава добро простор!

Sve je to jasno, međutim, ovde sam mislio na onu najveću (jednu) loptu u kojoj stanu svi ostali oblici, dakle na Univerzum.

srdjan.pajic 18:09 06.05.2016

Re: ...

tadejus
srdjan.pajic

Nego kad smo kod rupa u brodu, da preporučim film:

htjela da pogledam al se sjetim bedaka koji me uhvatio sa on the road.. danima se nisam mogla izbiti iz toga (istina vjerovatno me je dotuklo pominjanje djece).. pa reko bolje da preskočim..
al pošto sam na mommy weekend off vala bih se mogla samokazniti..

Dobar je film, mračan, pogotovu ako si nekad jedrila, makar i sasvim amaterski, nači, ne mora kao krkar preko pola okeana. Moja gospođa odbija da ga pogleda, iako imam disk na polici.

Milan Novković 18:12 06.05.2016

Re: ...

princi
srdjan.pajic
princi
neregularni tetraedri su im sasvim ok.

Do neke mere, druže. Kad su uglovi mnogo oštri, 'oće mreža da se pobuni, ima tu neki singulariteti, zajebata radnja. Doduše, ovi tvoji više koriste konačne zapremine, ali i tu mora da se pazi na geometriju ako hoće da se uradi proper posao.

Mora, mislim, iako sad ti solveri rade prilično dobar posao u automatskom meshingu, uvek moraš malo da ih cinculiraš, ustvari, moraš da znaš šta je bitno a šta ne, u smislu uticaja na rešenje, to jest raspodelu polja, pa zaobiđeš ili zatupiš špiceve, ako možeš . Zapravo, treba da imaš u glavi približno rešenje još pre nego što sedneš da rešavaš problem, jer ti solveri se sad retko zabaguju u smislu konvergencije, i manje više uvek ispljunu nekakve rešenje, koje može da bude tačno, ili pak sasvim pogrešno.

Da, da, izletiš tako pred klijenta, i kažeš, imam rešenje, nema veze što je pogrešno. Al' zato što imam solver...

Sve to postalo razmaženo danas

A i klijenti, što kaže jedan kolega "Samo mrtav klijent je dobar klijent"

Sećam se ja doktorata Antonija Đorđevića (on bio asistent iz elektromagnetike kad sam ja studirao) - dizajnirao antene od linijskih fragmenata, razbaca N slučajnih rešenja po problemskom prostoru, uzme najbolje pa raspali downhill sa Nelder–Meadom, "ljuta" heuristika, juri pokretnu metu.

Boranija za vas tough guys, ali on je sve to radio u 32KB operativne memorije na IBM-1130 u drugoj polovini sedamdesetih

princi 18:13 06.05.2016

Re: ...

srdjan.pajic
princi

Da, da, izletiš tako pred klijenta, i kažeš, imam rešenje, nema veze što je pogrešno. Al' zato što imam solver...

A to ustanoviš tek nakon što si stvar napravio, i onda platio par soma dolara sat u anechoic chamber-u, i umesto pencil beam-a, dobio nešto što liči na debelog zeca. Ili na dva debela zeca. Zato se pravljenja antena ne laćam sem ako u kući bar dva meseca nema leba da se jede...

Ne, zezam se, zajebana je elektromagnetika za numeriku. Rade tu posebne oblike Maxwellovih jednačina, ne vektorsku analizu, nego one differential forms, jer je to zgodno za te integrale i konačne zapremine. Ako hoćeš da budeš efikasan, onda moraš da paziš i na te integracije, koliko tačaka koristiš, šta projektuješ na čvorne tačke, šta gledaš u tačkama integracije... pogotovu ako se jebavaš s tim explicit solverima, to vole ti tvoji Ameri. Znam da kod nas, kod zemljotresenije, likvefakcije, to može da te odvede skroz astray, promaši response spectrum, sve živo. Sine, zajebane stvari.

Nego, da se vratimo mi na geometriju, što kaže domašin.

srdjan.pajic 18:25 06.05.2016

Re: ...

Milan Novković

Boranija za vas tough guys, ali on je sve to radio u 32KB operativne memorije na IBM-1130 u drugoj polovini sedamdesetih

I sve u fortranu!

Ubre, ala si ti mator, ja sam kod Antonija diplomski radio, 95, pravio neki multiband antenski pojačavač. Antonije je svetski mega car, ono, i kao profa i kao istaživač, i kao čovek. I danas kad uzmeš bilo koji rad koji se bavi analizom mikrotalasnih vodova, skoro sigurno ćeš naći referencu na njegove radove, kao i softver, koji je pisao i prodavao preko Artech house-a, doduše uglavnom metod momenata je bio u pitanju.

princi 18:43 06.05.2016

Re: ...

Boranija za vas tough guys, ali on je sve to radio u 32KB operativne memorije na IBM-1130 u drugoj polovini sedamdesetih

Burazeru, u doba kad sam ja diplomirao, soil structure interaction AB ramovskih konstrukcija, sa sve tecenjem betona i konsolidacijom tla se radio na Sharpu 1500a, na 32Kb, ako imaš karticu mogao si da ga digneš na 64Kb. To je i dan danas mislena imenica za bilo kog baju u UK ili USA. Eto, toliko sam mator.

srdjan.pajic 18:54 06.05.2016

Re: ...

Ne, zezam se, zajebana je elektromagnetika za numeriku. Rade tu posebne oblike Maxwellovih jednačina, ne vektorsku analizu, nego one differential forms, jer je to zgodno za te integrale i konačne zapremine.

Da, integralna formulacija se više koristi u MoMu (Galerkin, i ostalo). Mada su sad uveliko popularni kombinovani solveri, uključujući i FDTD, gde koristiš dobre strane svakog od njih, na istom problemu.

A pri tome su Maksvelove jednačine još i linearne, zamisli kakva sranja nastaju kad probaš da analiziraš nelinearne materijale u EM polju, ili, na primer, što je čest slučaj kod mene u poslu, da imaš deo sistema koji ima nelinearne komponente, znači neko kolo, tranzistore, diode, koji onda teraju neku antenu, ili antenski niz. Pa moraš da kombinuješe EM solver sa nekim harmonic balansom. Da ne pominjem, recimo, large signal stabilnost i oscilacije (tu bi docs umro od sreće!). Evo, sad, poslednjih par godina, imaš još i plazmu u EM polju u igri, tu postoje čitave kompanije koje se bave modelovanjem tih interakcija (fields/particles), mada imaš i za to već komercijalne solvere, ili onaj COMSOL, pa programiraj sam svoju multfiziku... Ne, zajebana je ta oblast, i nije slučajno što je FEM ušao u elektromagnetiku dosta kasnije nego u mašinstvo, ili gradjevinu, ne znam za geotehniku, valjda isto.

srdjan.pajic 19:00 06.05.2016

Re: ...

Burazeru, u doba kad sam ja diplomirao, soil structure interaction AB ramovskih konstrukcija, sa sve tecenjem betona i konsolidacijom tla se radio na Sharpu 1500a, na 32Kb, ako imaš karticu mogao si da ga digneš na 64Kb. To je i dan danas mislena imenica za bilo kog baju u UK ili USA. Eto, toliko sam mator.

Hehehe, starci, kad je izašao Sharp e500, moj ortak (inače sad Maksin kolega sa posla) ga je doneo u kasarnu, pa smo po vasceli dan kao džombe pisali igrice za njega, onda nam oficiri snimili spravu, pa (od)uzimali da se i oni igraju...brate, JNA, da mi nije bilo tog drugara, umro bih tamo od dosade.

princi 19:02 06.05.2016

Re: ...

Ma, dobro, taj COMSOL je malo za decu, za profi rad moraš neki Ansys, oni su pokupovali sve živo i neživo, ranije Abaqus.

srdjan.pajic 19:18 06.05.2016

Re: ...

princi
Ma, dobro, taj COMSOL je malo za decu, za profi rad moraš neki Ansys, oni su pokupovali sve živo i neživo, ranije Abaqus.

Ansys je bre vlasnik svega živog, na primer i HFSS (to je sad glavni mainstream FEM alat za EM) je njihov, nekad bio eesof, posle je valjda bio Agilent, i onda su ga ovi kupili. COMSOL (pre njega FEMLAB) su kod nas koristili najkulji tipovi u labu, mislim, ono, programeri, sad rade tamo po Sandijama i Lorens Livermorima

. Ali pravi muškarci to i dalje rade u fortranu!

princi 19:23 06.05.2016

Re: ...

Ali pravi muškarci to i dalje rade u fortranu!

I u gaćama!

maksa83 21:35 06.05.2016

Re: ...

Ali pravi muškarci to i dalje rade u fortranu!
I u gaćama!

Da, FORTRAN je još uvek najbrži kad moraju da se žvaču gače, ponajpre istorijski zato što u startu ne dozvoljava aliasing a što kompajleru daje prostor za optimizacije nemoguće u drugim jezicima. Dodatno, sve što su posle karabudžili na Fotrane IV/77 je bilo u funkciji Da Bude Brže (vektorizacija, novi keywordi koji omogućavaju kompajleru sulude optimizacije, itd.), uopšte, cela ta kultura je takva.

To ti je otpr. kao trkački automobil - brz da se smrzneš, ali neudoban do fenomenalnog bola.

Nego - The Bug In The Physical Building.

princi 23:16 06.05.2016

Re: ...

Dodatno, sve što su posle karabudžili na Fotrane IV/77 je bilo u funkciji Da Bude Brže (vektorizacija, novi keywordi koji omogućavaju kompajleru sulude optimizacije, itd.), uopšte, cela ta kultura je takva.

Zadnji put kad sam to gledao, onaj Fortran 90 je imao totalno funkcionalnost Matlaba bar sto se tice matricnog racuna. Tj, ja kad sam prvi put video Matlab u Cambridgeu mislio, ej, vidi ovo maznuli iz F90. Mogao si cak i nekakve vector valued funkcije da pises, sto je meni iz nekog glupavog, davno zaboravljenog razloga bilo interesantno.

Da, setio se, imao ideju da pravim neki skroz cist FE code, outer products, push-forward , pull back, Lijeve izvode, gluposti. To dok sam se jos mlatio s onim Gurtinom, Piola Kirhofovim naponima i glupostima oko mehanike kontinuuma. Boze, kakvim glupostima covek sve ne puni glavu.

docsumann 02:29 07.05.2016

Re: ...

mnenadic
И све тако, како димензија расте, лопта је све мања и не попуњава добро простор!

Sve je to jasno, međutim, ovde sam mislio na onu najveću (jednu) loptu u kojoj stanu svi ostali oblici, dakle na Univerzum.

da, upravo ... po hologramskoj teoriji univerzuma ispada da je 2D hologramski informatički zapis dovoljan i poterban za šljakanje cjelokupnog univerzuma kao hologramske 3D projekcije, uskladišten na sfernoj površini koja predstavlja ultimativni horizont događaja.
informatički princip koji važi za Crnu Rupu sada primjenimo na cjelokupni (multi)koŠmoŠ

ta hiper sfera je popločana Plankovim poljima (trouglovima)

naravno, postoji i umjetnički pristup ovoj ideji u obliku radova genijalnog MC Eshera

sa sve silama mraka i svjetla

docsumann 03:32 07.05.2016

Re: ...

inače, vidim sektaši se nabili u ćoše, cevče svoje vopi i drame na zaumnom jeziku, prizivajući sve moguće i nemoguće arhetipove i arheribe binarnoga Hada ...

deset_slukom 04:23 07.05.2016

Re: ...

Još ako bih ja našao sagovornika za PL/I...

Neverovatan jezik koji je IBM razvio za svoje velike računare. Bio je univerzalan, za sve namene - komande i funkcije su mu bile u rasponu od assemblerskog nivoa do automatskog generatora izveštaja.

Optimizacija (seća li se ko ovog izraza? i u školi se insistiralo na optimalnom blok-dijagramu) je bila pravi izazov, a jezik je nudio neslućene mogućnosti za to. Znači - nije bilo dovoljno samo logički dobro osmisliti stvar, trebalo je poznavati mašinu i specijalne mogućnosti koje nudi.

Kada je jedan procesor opsluživao i po nekoliko stotina "glupih" terminala, optimizacija je život značila.

emsiemsi 07:31 07.05.2016

Re: ...

princi
Na primer u numeričkoj elektromagnetici, u većini komercijalnog softvera koji koristi metod konačnih elemenata, 3D objekti se skoro isključivo modeluju tetraedrima (2D objekti - trouglovima), jer je najprostije i numerički najmanje zahtevno.

Sine, kad ETFovci otkriju konačne elemente, to odmah postaje "u svetu nadaleko čuveno".

Еееее, до мојега !
Докле смо стигли да нам се руга ко стигне.

emsiemsi 07:41 07.05.2016

Re: ...

princi
Dodatno, sve što su posle karabudžili na Fotrane IV/77 je bilo u funkciji Da Bude Brže (vektorizacija, novi keywordi koji omogućavaju kompajleru sulude optimizacije, itd.), uopšte, cela ta kultura je takva.

Zadnji put kad sam to gledao, onaj Fortran 90 je imao totalno funkcionalnost Matlaba bar sto se tice matricnog racuna. Tj, ja kad sam prvi put video Matlab u Cambridgeu mislio, ej, vidi ovo maznuli iz F90. Mogao si cak i nekakve vector valued funkcije da pises, sto je meni iz nekog glupavog, davno zaboravljenog razloga bilo interesantno.

Da, setio se, imao ideju da pravim neki skroz cist FE code, outer products, push-forward , pull back, Lijeve izvode, gluposti. To dok sam se jos mlatio s onim Gurtinom, Piola Kirhofovim naponima i glupostima oko mehanike kontinuuma. Boze, kakvim glupostima covek sve ne puni glavu.

Шта све зидар мора да зна, јеботе патак !
Успут --- у грађевини постоји једна феноменална ствар, која се зове "баш сам тако то замислио ". Зидам ја кућу, некакво шаловање тераса у питању, ја закерам нешто око арматуре, успут, пројекат правио прави архитекта, нема зајебанције, арматуру проверио један доктор наука са грађевинског факултета, али мајстор Марко тера по своме, итд... На моје питање, Маркане - како ћемо ово, он има једноставан, саборни одговор - рокај само ! Питам ја њега за појашњење и оне ће на то --- ееее, видиш, у грађевини има једна олакшица ... како год да ствар испадне, мајстор увек може да каже - ееее, ја сам то баш тако замислио.

sokodbuba 11:22 07.05.2016

Re: ...

Zapravo, mene vise zanima zasto su danas ljudi fascinirani tako obicnim geometrijskim cinjenicama. Mislim, te stvari su poznate vec mnogo vekova.

Pa zato što se kao prisećaju očiglednih geometrijskih činjenica koje ne primećuju u svakodnevnom posmatranju i razmišljanju, isto kao što im ne pada na pamet da žive na lopti koja juri kroz svemir :)

mnenadic 17:06 07.05.2016

Re: ...

da, upravo ... po hologramskoj teoriji univerzuma ispada da je 2D hologramski informatički zapis dovoljan i poterban za šljakanje cjelokupnog univerzuma kao hologramske 3D projekcije, uskladišten na sfernoj površini koja predstavlja ultimativni horizont događaja.

Pa to ti kažem. :)

nsarski 21:46 05.05.2016

4 dimenzije

A sta je to posebno vazno kad je d=4?
Na primer, jedan od znacajnijih radova iz teorije faznih prelaza (haosa, ako vise volis) ima naslov:
Phase transitions in 3.99 dimensions.
Ken Wilson je dobio Nobela za svoj rad u ovoj oblasti 1982. godine.
Zaista, ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne. Kad je haos u pitanju, 3 je magican broj.
Ovo ostalo je samo ilustrativna sminka, kao ta Dalijeva.

jednarecfonmoi 22:20 05.05.2016

Re: 4 dimenzije

Docs,

tvoj tekst je bio inspiracija jednom razgovoru uzivo.

Da ne prepricavam - nabrajam... o Pikasu, KUB(izmu) -ubacivanju pokreta u sliku, vremenu, o ekspresionistima...

docsumann 22:22 05.05.2016

Re: 4 dimenzije

A sta je to posebno vazno kad je d=4?

pa možda to što je to jedini višedimenzionalni prostor čije objekte još možemo kako tako da zamislimo.

Zaista, ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne. Kad je haos u pitanju, 3 je magican broj.
Ovo ostalo je samo ilustrativna sminka, kao ta Dalijeva.

daleko od toga da mi je Dali omiljeni slikar.

ali "potraga" za višim dimenzijama je itekako imala blgotvorno dejstvo na art produkciju.

PS a ovo i jeste prevashodno blog o art sceni

marco_de.manccini 02:40 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

PS a ovo i jeste prevashodno blog o art sceni

Онда ништа.

А 3 је тако добра димензија, баш ту где се све што је занимљиво догађа, довољно велика да изроди компликације, а недовољно велика да их разреши.

Да ли знаш да у 4-димензионалном простору не постоје чворови?

Џаба ти пертле.

emsiemsi 07:24 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

nsarski
A sta je to posebno vazno kad je d=4?
Na primer, jedan od znacajnijih radova iz teorije faznih prelaza (haosa, ako vise volis) ima naslov:
Phase transitions in 3.99 dimensions.
Ken Wilson je dobio Nobela za svoj rad u ovoj oblasti 1982. godine.
Zaista, ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne. Kad je haos u pitanju, 3 je magican broj.
Ovo ostalo je samo ilustrativna sminka, kao ta Dalijeva.

Поједноставни како бих лакше схватио.

emsiemsi 07:25 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

jednarecfonmoi
Docs,

tvoj tekst je bio inspiracija jednom razgovoru uzivo.

Da ne prepricavam - nabrajam... o Pikasu, KUB(izmu) -ubacivanju pokreta u sliku, vremenu, o ekspresionistima...

Јеботе патак !
Ја о томе намам појма.
Када сам био у Далијевој кући, једино што сам схватио је да је он био опичен.

emsiemsi 07:29 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

docsumann
A sta je to posebno vazno kad je d=4?

pa možda to što je to jedini višedimenzionalni prostor čije objekte još možemo kako tako da zamislimo.

Zaista, ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne. Kad je haos u pitanju, 3 je magican broj.
Ovo ostalo je samo ilustrativna sminka, kao ta Dalijeva.

daleko od toga da mi je Dali omiljeni slikar.

ali "potraga" za višim dimenzijama je itekako imala blgotvorno dejstvo na art produkciju.

PS a ovo i jeste prevashodno blog o art sceni

Уопште ми није јасно то о димензијама простора - и зашто сматрате да је то толико сложено.
Ево, ја рецимо, повучем (у глави) из координатног почетка нпр. 1237 оса и посматрам свет у толико димензија. Наравно, релације између свих тих димензија, као и сваке понаособ ка координатном почетку могу једнозначно да се одреде.

docsumann 09:41 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

Уопште ми није јасно то о димензијама простора - и зашто сматрате да је то толико сложено.

da si čitao tekst možda bi ti bilo jasnije.

nije prooblem u analitičkom opisu, već u 3D predstavljanju objekata iz viših dimenzija.

pa ako imaš kakvu skicu ili crtež slobodno je okači ...

docsumann 10:59 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

Да ли знаш да у 4-димензионалном простору не постоје чворови?

Џаба ти пертле.

works for me, ionako patike vezujem samo jedanput

silver 14:32 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

Dosta toga u tekstu je over my head, ova silna nauka :) ali tema je itekako interesantna i zgodna prilika da nešto naučim (hvala Docs + tako dobro vizuelno potpomognut tekst). Setila sam se da je u mojoj omiljenoj seriji detektiv Cohle objašnjavao M-brane theory koja je i pored njegovog čarobnog oslikavanja za mene ostala tajna :)

dekster.didi 15:14 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

Када сам био у Далијевој кући, једино што сам схватио је да је он био опичен.

dekster.didi 15:15 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

daleko od toga da mi je Dali omiljeni slikar.

cc, tako o geniju?!

docsumann 16:21 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

dekster.didi
daleko od toga da mi je Dali omiljeni slikar.

cc, tako o geniju?!

ha, što se tiče mog (likovnog) uskusa beskompromisan sam, neumoljiv ... i iskreno zahvalan onima koje volim

dekster.didi 16:58 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

beskompromisan sam, neumoljiv

isto, isto.
ko je tebi prvi?

edit:
ne šalim se, meni deset, petnaest, dvadeset njih - prvi, Dali medju njima.
Dali mi slaba tačka, otud reagujem.

docsumann 17:04 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

dekster.didi
beskompromisan sam, neumoljiv

isto, isto.
ko je tebi prvi?

ne mogu izdvojit samo jednog, naravno.

što se tiče tih herojskih dana modernog slikarstva s početka XX vijeka ...
Kle, Max Ernst, Pikabja (neki radovi, ali su mi oni u samom vrhu)...

Pikabja, See Again in Memory My Dear Udn

PS nakon ovakvih lista, uvijek mi se čini da sam nekog izostavio ...

dekster.didi 17:13 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

PS nakon ovakvih lista, uvijek mi se čini da sam nekog izostavio ...

uvek al uvek, to je tako u ljubavi.
pisali smo u isto vreme, eno gore moj edit, razlikuje nam se spisak, ali i ne

Max Ernst

docsumann 17:34 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

dekster.didi

rekao bih da si sklon (sklona?) , sori ali nemam referenci za određivanje tvog pola

... nadrealistima

u tom smislu moj omiljeni sUvremeni narealista (u širem smislu):

Neo Rauch

dekster.didi 17:47 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

Neo Rauch

je fenomenalan

dekster.didi 17:54 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

nadrealistima

Ne baš ali, recimo, Marcel Caram.

4krofnica 19:28 06.05.2016

Re: 3-4 dimenzije

PS a ovo i jeste prevashodno blog o art sceni

da se u šarolikim dimenzijama pomerimo na ulice
(što reče neko: sva umetnost bi trebala da bude na ulicama, dostupna svima:)

recimo joshua ima ove sjajne dzank-skulpture koje ožive kada prođe metro

(ovo bi se uklopilo u 'četvrta dimenzija iz ugla plastike' Maxa Webera:)

ima tih uličnih 4d varijacija: neki tip radi 3d slike na trotoaru, koje postanu 4d uz pomoć aplikacija na fonu, a i kinezi su skoro imali neku izložbu na 4d temu (da ne tražim sada, malo je kičasto za moj ukus:)

ah, ovaj fenomenalni Jansen

arianna 19:45 06.05.2016

Re: 4 dimenzije

nije prooblem u analitičkom opisu, već u 3D predstavljanju objekata iz viših dimenzija.

pa ako imaš kakvu skicu ili crtež slobodno je okači ...

Kad smo kod Dalija, slika imam koliko voliš

angie01 19:47 06.05.2016

Re: 3-4 dimenzije

fenomenalni Jansen

moj omiljeni Jansen,

Jansen Horst

4krofnica 20:07 06.05.2016

Re: 3-4 dimenzije

angie01
fenomenalni Jansen

moj omiljeni Jansen,

Jansen Horst

odličan!

na mog jansona da dodam i neki mjuz,
njegove skulpture se pokreću talasima vetra,
ovde vibracija prikazuje zvuk

docsumann 06:51 07.05.2016

Re: 3-4 dimenzije

Jansen Horst

sjajan crtež!

angie01 09:18 07.05.2016

Re: 3-4 dimenzije

sjajan crtež!

tip bio totalni haos, imala sam neku knjizicu- koju sam izgubila u nekoj selidbi:(, gde su bili njegovi autoportreti u pastelu- maestralna ekspresivnost crteze, i kako je on bio teski alkos, vidis ladno sve u tim potezima, vodeni pogled, opipljivi brezuljci podocnjaka, viseci obrazi i nabrekli nos pun maligana, pa verzije gde je linija vucena dvaput, triput, od koje dobijes bluri efekat, koji odgovara njegovom dozivljaju sebe dok se gleda u tom stanju u ogledalo.

dekster.didi 15:44 07.05.2016

Re: 4 dimenzije

u tom smislu moj omiljeni sUvremeni narealista

je Ettore Aldo Del Vigo.

mesan 16:30 07.05.2016

Re: 4 dimenzije

nsarski
ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne

marco_de.manccini
А 3 је тако добра димензија, баш ту где се све што је занимљиво догађа, довољно велика да изроди компликације, а недовољно велика да их разреши.

Dve dimenzije su ipak (meni) zanimljivije od tri:
Trenutno jedini poznati kandidati za topološke kvantne kompjutere su u dve dimenzije.

Pošto čestice obilazeći jedna oko druge u ravni mogu da ispletu komplikovane putanje, dok u tri dimenzije svaka putanja može da se raspetlja.

- Otuda beskonačno mnogo tipova čestica u dve dimenzije, a samo dva tipa u tri dimenzije.

Takođe samo u dve dimenzije:
- Zar kompleksna analiza, kao bitna baza teorije brojeva i algebre, nije suštinski dvodimenzionalna?
- U teoriji struna, struna je dvodimenzionalni objekat (položaj na struni + vreme).

Milan Novković 17:31 07.05.2016

Re: 4 dimenzije

mesan
nsarski
ja mislim da su realne pojave u 3 dimenzije bas izuzetne

marco_de.manccini
А 3 је тако добра димензија, баш ту где се све што је занимљиво догађа, довољно велика да изроди компликације, а недовољно велика да их разреши.

Dve dimenzije su ipak (meni) zanimljivije od tri:
Trenutno jedini poznati kandidati za topološke kvantne kompjutere su u dve dimenzije.

Pošto čestice obilazeći jedna oko druge u ravni mogu da ispletu komplikovane putanje, dok u tri dimenzije svaka putanja može da se raspetlja.

- Otuda beskonačno mnogo tipova čestica u dve dimenzije, a samo dva tipa u tri dimenzije.

Takođe samo u dve dimenzije:
- Zar kompleksna analiza, kao bitna baza teorije brojeva i algebre, nije suštinski dvodimenzionalna?
- U teoriji struna, struna je dvodimenzionalni objekat (položaj na struni + vreme).

Anyons su "relativno" novi, došli kasnije. Mi, kako nas je posadilo, skoro da od realnosti imamo garancije da i od kasnijeg ima kasnije, tj u slojevima realnosti nema najkasnijeg, u proseku.

Ako se ne varam, a malo znam, u stvari, baš malo, postoji i višedimenzionalna kompleksna analiza. U stvari, bar ja volim laički tako da mislim dok me profesionalci ne opomenu da se ponašam, u prostoru aksioma, dimenzija, operatora i naše mašte je malo toga što nije dozvoljeno, osim ako sa ovo četvoro gore nismo napravili neke kontradikcije

Struna je jednodimenzionalna za biće koje živi na njoj, iako ni tada ne uvek, realost "udara odnekud", ali nikako za nas, Bogove što gledamo odozgo

Šalim se pomalo, to je lepota neznanja nas iz drugih kvadranata, možemo da se opustimo malo i lupetamo

marco_de.manccini 17:34 07.05.2016

Re: 4 dimenzije

Dve dimenzije su ipak (meni) zanimljivije od tri:

Добро, добро, зависи од феномена, али ту је негде, за скоро све тополошки интересантно, 2, 3 или 4.

Иначе, комплексни бројеви су 2-димензионални јер описују ротације у 2-димензионалном простору. Хоћу да кажем "гле, комплексни бројеви су 2-диманзионални" и не би требало да буде изненађење. Оно што ће се допасти Доксу је да не постоји 3-димензионални аналог који описује ротације у димензији 3 али постоји у димензији 4, Хамилтонови кватерниони.

Али на "нашој" страни је да векторски производ постоји само у димензији 3.

: ))

zemljanin 21:01 08.05.2016

Re: 4 dimenzije

n-te dimezije mogu egzistirati samo u okviru matematičkih modela I u umetnosti ... realnost je 3+1 a sve ostalo su matematičke igre i ispomoć u određenim modelima ... eventualne dodatne dimenzije su na nivou "samih sebi govoljnih" I samim tim nebitnih za realno ...

a evo i novijeg viđenja sličnih tematika

jedan pdf

nsarski 22:13 08.05.2016

Re: 4 dimenzije

a evo i novijeg viđenja sličnih tematika

jedan pdf

Malo sam pregledao ovaj linkovan rad (i njegovu kljucnu referencu [4]). Cini mi se da je u pitanju prilicno labava spekulacija, u kojoj se izvodi priroda zracenja crnog tela u n dimenzija. Te razne Gamma funkcije koje se pojavljuju u jednacinama su samo generalizacije klasicnih formula, a njihova interpretacija nije uopste jasna. Ne bih rekao da samo termodinamikom moze da se dokaze da je prostor neophodno 3+1 dimenzioni.
Svojevremeno je jedan, uz pomoc termodinamike, pokazao da Bog postoji, ali ga nisu uzeli za ozbiljno.

zemljanin 22:50 08.05.2016

Re: 4 dimenzije

nsarski

To je jos jedan pokusaj vidjenja n dimezija I slicnih tematika ... kao I raniji radovi na slicne teme

The Blackbody Radiation in D-Dimensional Universes1

Black-body radiation in extra dimensions

nsarski 23:12 08.05.2016

Re: 4 dimenzije

To je jos jedan pokusaj vidjenja n dimezija I slicnih tematika ... kao I raniji radovi na slicne teme

Pa, video sam. U pitanju je generalizacija jednacina zracenja crnog tela na vise dimenzija. Osnovne manjkavosti su to sto je prost kvantni model samo prosiren na dimenzije vece od 3. Medjutim, nije uopste izvesno da je taj model adekvatan za takve generalizacije, a, potom, da li su zakljucci relevantni. Prosto, uopstis neki "klasican" model i iz njega zakljucujes o mnogo siroj stvarnosti.
Najpre, u oblasti prostora/vremena (tu se pominju Plankove dimenzije) mozda cela konstrukcija o zracenju nema smisla. Ja se ne bavim gravitacijom pa ne znam sve detalja, ali to bi bilo prvo pitanje koje bih postavio. Takodje, vidno je da su autori imali prilicne probleme da svoje radove stampaju u nekom ozbiljnijem casopisu. To je vec "red flag".

P.S. Prateci dalju evoluciju navedenih radova, vidim da se tu nije otislo mnogo dalje. Pojavilo se nekoliko radova na slicnu temu, eksploatacije elementarne ideje, i to je to. OK, sacekajmo, mozda ce nesto veliko iz cele stvari izaci, ali ja zaista sumnjam.
Tako se meni cini, ali mozda samo nagadjam.

deset_slukom 23:40 05.05.2016

O veri

Ovih dana se na Jutjubu gombam sa propagatorima "teorije" ravne Zemlje.

Došao sam do zaključka da ti ljudi, osim nepoznavanja (i odsustva volje za upoznavanje) fundamentalnih zakona fizike i drugih prirodnih nauka, nemaju ugrađen čip za prepoznavanje treće dimenzije. Umesto njega imaju veru.

Otuda sam slobodan kasti da je Dostojevski bio u krivu: Bog ne obitava u četvrtoj, nego tek u trećoj dimenziji.

docsumann 23:58 05.05.2016

Re: O veri

Otuda sam slobodan kasti da je Dostojevski bio u krivu: Bog ne obitava u četvrtoj, nego tek u trećoj dimenziji.

"tek" ili "već" ?

Sakrij replike | Pošaljite komentar

docsumann

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi