Beograd, pogled u cvet

Ја имам у свом дворишту --- липу...

Hahah, posebne tehnike

kosta.babic

Miris lipe je četvrta dimenzija koju dobije ovaj grad.najčešće krajem juna ili početkom jula.Kojiko puta sam zastao u Tašmajdanskom parku samo da što duže udišem taj miris.
Meni su Beogradske Magnolije veličanstvene.Da i cvetni balkoni.Sećam se mog pokojnog prijatelja Milana-Miše Brujića, koji je unapred smišljao šta će posaditi na svom balkonu,na Slavujevom Vencu.Ja sam bio zadužen da kupim kompost a on je pažljivo birao koje seme da kupi.Bilo je tu i turskog karanfila i noćne frajle i šeboja i petonije,rečju praznik za sva čula.Voleo sam da pred kišu,postojim ispod njegovog balkona pre nego što svratim.

Пази када шеташ Ташмајданским парком --- гована колико хоћеш.

Uvek me obraduju bubamare, evo jedne koja je dosla da me obidje skoro.

tasadebeli

У комшијином дворишту, уз ниску дрвену тарабу, расло је пар дрвета јоргована које је баш дивно цветало и мирисало. Моја баба, која је живела са нама у истом том дворишту, уз дозволу старих комшија, брала би сваке године тај јоргован када процвета и стављала га у вазе по кући.

Онда се баба 1972. године упокојила.

И сваке године када би процветао јоргован, ми бисмо га, исто тако уз дозволу тих комшија, брали и носили га баби на гробље.

И тако 30 година све док се и старе комшије нису упокојиле, па је њихов наследник куће и дворишта, неки њихов даљи рођак, човек који се родио и живот провео у центру града у Таковској улици, исекао тај јоргован да би уместо старе ниске дрвене тарабе подигао високи зид од цигала.

Друга баба је, опет, живела на Дорћолу у једној згради са двориштем и баштом, али и са много станара, па се та башта одржавала тек реда ради. Али памтим да је и код ње увек, када му дође сезона, обавезно стајао у прозору у вази плави зумбул који је куповала на Бајлонијевој пијаци. И некако сам се увек силно радовао када бих, идући од аутобуске станице према тој кући, угледао плави зумбул у прозору моје бабе.

И трећа, последња прича коју хтедох да вам испричам на овом посту о људима и биљкама јесте прича о поштовању.

У Грчкој сам врло често могао да видим да је нека ограда око дворишта, доњи део камен, горњи део ограде украсни металне притке, урађен тако да када би стигли линијом ограде до неке маслине која је ту очигледно била много пре подизања ограде, направили би полукружни лук око дрвета, иако то захтева и више материјала за ограду.

На тај начин би сачували то једно дрво, не би га исекли због подизања ограде, иако имају обично у близини велике маслињаке чије плодове продају и праве уље од њих.

Маслина је некако симбол Грчке, зар не?

А симбол Србије је вазда био храст којем можемо да придодамо шљиву и јабуку, зар не?

Jedna beogradska dama, već dugo daleko od svog grada, rekla je da joj najviše nedostaje neodoljivi miris lipe kad zamiriše Beogradom.

И замисли када се још у неко рано летње јутро, пре него што започне бука мотора са улице, из грана те липе зачује цвркут птица.

Живот је леп, зар не?

49 41

Ja se smejao Babi, sta ona radi u 5-6 ujutru u basti.
Gori sam od nje, jedno 5-6 puta.

kosta.babic

Sećam se tek rascvetalog zumbula na banatskim "duplircima" pendžerima ravnice.

jednarecfonmoi

Vrlo jednostavno zar ne...taj cvet na prozoru pokaze da je neko unutra, da nas mozda ceka, ako gledamo to iz tog ugla koji nosi toplinu.