Можда је до мене, али су мени ова постизборна/предпрајдовска догађања крајње просветљујућа. И забавна. Што написа Информер - Хит! Стара је вест да су хтели да покраду изборе и да су активисти ЛГБТ организација изашли да бране изборну вољу грађана, па макар то ишло и у корист Дверима. Нова вест је да су позвали Двери да стану на чело колоне Прајда.
Очекивано је било да ће Обрадовић то да одбије, али је потпуно изненађујућа изјава којом је то саопштио. "Лидер Двери Бошко Обрадовић изјавио је данас да сексуална орјентација није људско право, као и да је недостојно сводити човекову личност на његову сексуалност."
Од кад је Обрадовић постао про-геј?!?
Лидер Двери је изрекао истину коју борци за људска права већ деценијама промовишу, а то је да сексуална орјентација заиста и није људско право. Сексуална орјентација је људска датост. Разлика између људског права и људске датости јесте у томе што је датост својство човека (нпр. сексуални импулс према другој особи) и постоји у личном, интимном домену особе; људско право лежи у домену односа између људи, (па тако нпр. постоји људско право на достојанство, људско право на рад, слободу кретања...).
То да ли је човек леворук, јесте питање људске датости; то да ли ће му бити омогућено да пише левом руком, јесте питање људског права. То да ли човек има две ноге, једну ногу или ниједну, јесте питање људске датости; то да ли ће му бити омогућено да се креће, да ради и да га се уважава јесте питање људског права.
Суштинска разлика је у томе да се људска датост налази ван утицаја других људи; док људско право директно од других зависи.
Такође, већ деценијама борба за људска права ЛГБТ људи има једну, готово стандардизовану форму аутовања јавних/познатих личности. Таква аутовања обично садрже дугачак списак улога које особа има у друштву: "Ја сам, син/ћерка, мајка/отац, родољуб, спортиста, политичар..." и завршавају се речима "и ја сам геј.") и то управо из разлога који Обрадовић наводи у својој изјави: да би показали да је њихова личност много богатија и да се опире свођењу на сексуалност.
Како је хомофобија та која људе своди на сексуалност и занемарује све друге аспекте људи (било које сексуалности), да ли ова изјава Обрадовића значи да је подршка Дверима око изборне крађе уродила плодом и да Двери почињу полако да напуштају своју хомофобну реторику? У прилог тој промени би ишло и Обрадовићево разматрање питања да ли хомосексуалци слободно живе и раде у друштву и његова, макар иницијална, отвореност да пита да ли ту постоји проблем.
На жалост, хомофобија је учинила да се грађани осећају угрожено. Као у најновијој вести о овом човеку који је нападнут на кућном прагу. Хомофобија је учинила да се мало, мало појаве сличне вести на ову тему. Хомофобија је учинила да претње и насиље због људске датости јесу реалност. И тој реалности доприносе остале речи које је Обрадовић изрекао.
Да се вратим на промену у ставу, ако Двери желе да буду идеолошки доследне, онда Обрадовић заиста треба да се појави на Прајду. Да покаже својим примером како је погрешно људе сводити на сексуалност и да треба умети у њима видети и истицати оно што је заиста важно.
Нпр. спремност да се ваздух Србије учини здравијим.