Jutros smo isplovili oko 4:30h. Krenuli smo u susret prošlosti. Pošli smo na Thistlegorm, engleski brod potopljen u II Svetskom ratu. Noć je topla i mirna. Brod se polako i skoro nečujno izšunjava iz luke. Svako traži mesto gde će odremati sledeća 3,5 sata vožnje. Ja sam se odmah zakucala na strateško mesto-sun deck iznad pramca. Odatle je najbolji pogled na nebo. Dok isplovljavamo, sa minareta se čuje poziv mujezina na Al-Fajar, jutarnju molitvu. Voda ispod nas je crna kao katran i reflektuje odraz meseca i zvezda iznad nas. Dok brod kroji svoju brazdu ona šušti kao Šeherezadinih 9 velova. Ššššsssss, Šššššsssss. Brod se jedva osetno ljuljuška pokušavajući da me uspava dok mi Deep Forest peva sweet lullaby kroz slušalice. Meni oči razrogačene-spavanje je poslednja stvar koja mi je na pameti. Ovakve noći se ne prespavljuju. Sve noći u Eiptu su slične ovoj ali je svaka posebna. Bez obzira da li sam na brodu ili u pustinji nebo u ovakvim noćima me drži budnom do svitanja. To je nebo koje i vi i ja vidimo u isto vreme ali je ovde toliko čisto i bistro i toliko jasno da se sa njega mogu čitati eoni prošlosti i budućnosti naših civilizacija, knjige postanaka i nestanaka, priče o nastanku vremena, mitovi i legende. Tamo stanuju sve naše želje i nade i zvezde-naši anđeli čuvari.
Kada pogledam ka severu od istočne prema zapadnoj strani prvo vidim sazvežđa Arkas ili Akturus (čizmice), coronu borealis, jednu od najsjajnijih zveda-Vegu, sazvežđa Zmaja i Velikog Medveda. Zatim u sredini dolaze Mali Medved sa lako prepoznatljivom zvezdom Polaris ili Severnjačom na vrhu i veliko, nemirno sazvežđe zmaja. Zatim prema zapadu dolaze Kasiopeja, Persej, Auriga, Andomeda i na kraju sažvežđe ovna i Plejade. Sa južne strane gledajući od zapada ka istoku imamo sazvežđa bika, Orion, Velikog i Malog Psa. Zatim sazvežđe Blizanaca, Raka, Hidru, Lava i Devicu na kraju. Tu se trenutno nalazi i Mesec tako da se od ova dva poslednja mogu videti samo njihove najsjajnije zvezde. Saturn je negde kod zvezde Regulus u sazvežđu Lava. Nisam sigurna koja je od one dve tačke planeta a koja je zvezda jer se skoro poklapaju.
To što vidim je uglavnom ono što se dogodilo milijardama godina unazad. Nikako ne mogu a da ne prestanem da razmišljam.....a šta se sada trenutno događa. Možda neka od tih zvezda u stvari više i ne postoji u ovom momentu. Ali kako to znati kada nam informacija o tome stiže toliko tragično kasno.
Sazvežđa su imena uglavnom dobijala po junacima iz Grčkih mitova a nazivi glavnih zvezda su davana prema Arapskim legendama. Stari Grci su prvi u zapadnoj civilizaciji počeli da se bave opisivanjem neba iznad sebe i dok je Evropa trunula u mračnom srednjem veku Islam je doneo kulturu i nauku na Bliski istok tako da su Arapi nastavili tamo gde su Grci stali. A kako i ne bi kada im je Alah poklonio ovakvo nebo.
Sazvežđe Akturus (bootis) je dobilo ime po sinu Zevsa i muze Kalisto. Ljubomorna Hera je Kalisto pretvorila u medveda kojeg je njen sin Arkas skoro ubio kada je bio u lovu. Zevs je spasao tako što je premestio na nebo i napravio sazvežđe Velikog Medveda. I najsjajnija zvezda ovog sazvežđa se zove Akturus (čuvar medveda) a u isto vreme je i najsjajnija zvezda severnog neba.
Sasvežđe Velikog Medveda je poznato svim civilizacijama opisano kroz mnoge legende. Arapi ga još opisuju kao tri skoka gazele. Sastoji se od 7 glavnih zvezda od kojih su samo 2 fiksne. Najsjajnija je Alkaid, u repu Velikog Medveda na koju se nastavljaju Mizar i Alitoh-ćeri Velikog Medveda. Druga po sjajnosti je Duphe i potiče od arapskog dubb-medved. Pokušavam da zamislim neke od 50 galaksija i Sova nebulu unutar ovog prelepog sazvežđa.
Korona Borealis ima i naziv Severna Kruna koja predstavlja krunu koju je Tezej, sin Posejdona poklonio Ariadni i tako dobio njenu naklonost obećanje da će se udati za njega kada ubije Minotaura. Dionisije koji je takođe bio zaljubljen u Ariadnu je začarao Tezeja koji je zaboravio na dato obećanje. Dionisije je zatim oženio Ariadnu a kruni stavio na nebo između Akturusa i Herkulesa kada je ona umrla.
Odmah tu na dnu se nalazi i druga zvezda po sjajnosti na severnom nebu-Vega iz sazvežđa lira. Prema Grčkoj mitologiji liru je napravio Hermes od kornjačinog oklopa preko kojeg je prevukao životinjsu kožu i na vrh stavio rogove antilope. Vega predstavlja vrat te lire. U davnoj istoriji 12000 godina pre hrista ona je predstavljala zvezdu severnjaču. Naziv Vega potiče od slobodnog prevoda arapske reči waqi-padanje iz fraze an-nasr al waqi-orao koji se obrušava. U drevnom Egiptu i Indiji je ovo sazvežđe predstavljeno kao lešinar. Lešinar ili orao, na nebu izgleda prelepo pa još ako zamislimo prsten nebulu koja je tu.....
Najsevernije i najprostranije sazvežđe severne hemisfere je sazvežđe zmaja. Drevni Egipćani su ovo sazvežđe zvali Tawaret-boginja severnog neba. Predstavljala je moćnu boginju i beskompromisnu zaštitnicu tela sastavljenog od krokodila, lavice, žene i nilskog konja. Prema starogrčkoj mitologiji ovo je zmaj Ladon koji je čuvao drvo sa zlatnim jabukama koje je Hera poklonila Zevsu kao svadbeni poklon. U pokušaju da se dočepa zlatnih jabuka Herkul ubija Ladona. Hera-kraljica neba ga je kao svog vernog slugu postavila na nebo uokvirujući severni pol. Ovo sazvežđe se sastoji od mnoštva zvezda koje često zalaze u okolna sazvežđa ali najsjajnija je Eltamin ili Rastaban a oba naziva nose koren u arapskoj reči za zmaja. Često se zove i Zenit zvezda jer se nalazi direktno iznad Londona. U pregibu glave i vrata zmaja se nalazi jedna od najlepših nebula našeg severnog neba-Mačije oko i evo ja mu sad namigujem.
Tu odmah pored je i Mali Medved ili kako ga ja iz milošte zovem Medvedić. U starim mitologijama ovo sazvežđe se smatralo delom sazvežđa zmaja i prestavljalo je zmajevo krilo. Po nekim varijantama starogrčke mitologije ovo sazvežđe predstavlja psa koji sa Akasom čuva Velikog Medveda. Inače sazvežđa Mali Medved, Veliki Medved, Akas predstavljaju sazvežđe vage. Na kraju repa MalogMedveda se nalazi naša severnjača ili Polaris. Bedunini je zovu al-jadiyy-jarac i glavna im je tačka orjentacije pri migracijama kroz pustinju.
Evo već počinje da svanjava a ja sam uspela da odmaštam tek četvrtinu mitova i legendi ispisanih na nebu. Sunce se polako penje uz Sinajske planine i gasi zvezde prosipajući srebro po morskoj površini. Ostatak mitova ću morati da odsanjam neke druge noći. Tune su već krenule na doručak. Vidim ih kako iskaču iz vode unaokolo. Jedna grupa delfina je odlučila da dan počne jutarnjom fiskulturom pa se trkaju sa brodom. Evo ga jedan tik ispred pramca 20 cm ispod površine dok ga još četvoro prate, po dva sa svake trane pramca. Izgleda da se ludo zabavljaju. Ponekad malkice poskoče iz vode čisto da priušte jutarnje tuširanje mojim gostima koji su se već sjatili na pramcu sa kojekakvim foto-vizuelnim uređajima namenjenim za beleženje trenutka.
Dobro jutro.
