ZASTARELOST - "ENDEMSKA BOLEST"

Piše: Rodoljub Šabić

Pre nepune tri godine nakon sprovedenog postupka nadzora u Kliničkom centru Poverenik za (informacije od javnog značaja i) zaštitu podataka o ličnosti je, polazeći od toga da je objavljivanje podataka o zdravstvenom stanju (o pomućenoj svesti, fizičkoj i higijenskoj zapuštenosti, problemima sa mokrenjem, o ranama na telu i grudima, poodmaklom stadijumu kancera) pacijentkinje J.B. bilo ne samo mučno i nepotrebno, nego i pravno nedopustivo, podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Kliničkog centra Srbije i odgovornih lica M.R. i Z.L.
Zahtev je podnet zbog prekršaja iz čl. 57 stav 1. tačka 5. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Reč je o članu koji predviđa kažnjavanje za slučaj da se obrada naročito osetljivih podataka o ličnosti vrši suprotno odredbama čl. 16-18 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Član 16. svrstava podatke o zdravstvenom stanju u kategoriju tzv. naročito osetljivih podataka i predviđa da se njihova obrada, osim kad je izričito predviđena zakonom može vršiti isključivo na osnovu pristanka lica o čijim podacima se radi. Član 17. izričito utvrđuje da pristanak mora biti u pismenoj formi i svojeručno potpisan a za slučaj da je reč o nepismenom licu ili licu koje iz nekog drugog razloga nije u stanju da pristanak svojeručno potpiše, dva svedoka svojim potpisima moraju da potvrde da pismeno sadrži njegovu volju. Član 18. (za ovu priliku nebitan) uređuje opoziv pristanka.
Pri nespornoj činjenici da pismenog pristanka nije bilo moglo se očekivati da će postupak biti vrlo brzo okončan. Ali, nije bilo tako.
Tek skoro dve godine po podnošenju zahteva stigla je presuda. I to takva da je pothranila već prisutne opservacije "zlih jezika" da se s postupkom odugovlači jer je postao "delikatan", zbog toga što je jedan od okrivljenih u međuvremenu postao ministar. Ali, bez upuštanja u bilo kakve spekulacije o razlozima nepotrebno dugog trajanja postupka mora se konstatovati da je presuda bila, najblaže rečeno - iznenađujuća.
Presuda je glasila - Okrivljeni se oslobađaju odgovornosti!!
Sud jeste našao (bilo je nemoguće da ne nađe) da je "došlo do propusta da se ispoštuje zakonska forma". Ali je "našao" i da to "u ovom slučaju nikako nije osnov za kažnjavanje okrivljenih, jer podnosilac zahteva nije dokazao da je na bilo koji način bila ugrožena slobodna volja Jovanke Broz."!!
Podnosilac zahteva, naravno, nije to ni dokazivao, nije bio dužan, nije mu to ni traženo, nije ni potrebno. A i da jeste, samo bi podsetio sud na informacije iz javnog saopštenja okrivljenog o "hospitalizovanju u polusvesnom stanju" ili o "pomućenoj svesti", to bi prosto moralo biti dovoljno. "Lament" postupajuće sudije o "slobodnoj volji" je očito bespredmetan. Zakon štiti upravo strogu zakonsku formu, obavezan način postupanja zdravstvenih ustanova i radnika sa ličnim podacima iz kategorije naročito osetljivih. Još jednim zakonom, Zakonom o pravima pacijenata, to je eksplicitno potvrđeno.
Koliko je zbilja verovatno da to sudija ne zna?
Kako god bilo, gotovo izvestan bio je efekat te odluke. Presuda je Povereniku bila dostavljena 15-tak dana pre nastupanja apsolutne zastarelosti. Poverenik je mogao podneti žalbu, ali koliko god bila osnovana, to je teško moglo dovesti u pitanje pomenuti efekat. Ukidajuća presuda nikako, jedino bi to mogla preinačujuća, osuđujuća presuda Apelacionog suda po žalbi. Ali, i to je s obzirom na preostalo vreme bilo minimalno verovatno.
Poverenik je žalbu ipak podneo. Budući da je i ovaj put prošlo dosta vremena bez informacija o efektima te žalbe, moji saradnici su ih zatražili od Apelacionog prekršajnog suda.
Odgovor je stigao brzo - Spise predmeta i žalbu prvostepeni Prekršajni sud nikada (ni više meseci nakon podnošenja žalbe) nije prosledio Prekršajnom apelacionom sudu!! Zastarelost je odavno nastupila.
Greška, slučajan propust? Ili famozni "problemi u funkcionisanju sistema", šta god to bilo? Ili se neko ipak "postarao" da minimalnu mogućnost osuđujuće presude za počinjeni prekršaj pretvori u nemogućnost?
Iako mogući razlozi definitivno nemaju istu specifičnu težinu, podjednako je mučno, neprijatno kalkulisati sa bilo kojim od njih. A pogotovo s mogućnošću (dugo i uporno "guranom pod tepih") da je zastarelost već odavno  "endemska" bolest našeg pravosuđa.