Istinita priča o Minotauru

Postoji beskrajno mnogo teorija o postanku Vasione i sve su istinite.

Stephen William Hawking

Legenda veli da je davno, davno na grčkom ostrvu Kritu vladao kralj Minos. Njegovi roditelji su bili Zevs i Evropa. Imao je mnogo dece ali se najčešće pominju njegove ćerke Arijadna i Fedra. Budući da je bio Zevsov sin, Minos zatražo je od Posejdona da mu iz morskih dubina pošalje prelepog bika, Bull shit, ču'š bika iz morskih dubina! Umesto da ga prinese bogovima kao žrtvu, Minos ga je zadržao za sebe. Kad je videla bika, Minosova žena Pasifaja se zaljubi u njega i posle bezbroj strasnih snošaja, zatrudne i rodi Minotaura. Po legendi ponekad zvanoj i mit, Minotaur je imao glavu bika i telo čoveka. Mit dalje raspreda da se Minotaur hranio isključivo ljudskim mesom. Naime, kada je kralj Minos pokorio Atinu, Atinjani su morali svake godine da kritskom kralju plaćaju danak u krvi, sedam devojaka i sedam mladića kojima je Minos hranio Minotaura. Šta je bre sedam devojaka i sedam mladića kao klopa za celu godinu dana! Opet čist Bull shit!

E da, kaža nastavlja da je Minos zatvorio Minotaura u, sad već legendarni Lavirint, koji se sastojao od bezbroj zamršenih hodnika i prolaza te ako bi se neko i usudio da uđe u Lavirint, ostajao bi zauvek u njemu ne nalazeći izlaz. E sad već moraju da ufuraju Dedal i njegov sin Ikar. Neću se previše udubljavati u tu priču jer je nadasve puna rupa i proizvoljnosti. Elem, Dedal, vodeći arhitekta svog vremena, projektovao je i izgradio gore narečeni Lavirint. Kad je Dedal završio sa izgradnjom Lavirinta, Minos je da bi sprečio da se dozna plan Lavirinta, zatvorio Dedala a njegove straže su strogo kontrolisale sve brodove i sve puteve. Onda sledi mrosmuđenje o Dedalu koji je kao zatvorenik strogo čuvan i nadziran uspeo da sklepa krila za sina mu Ikara i sebe. Kao,  strpljivo je uvezivao pera od najmanjeg do najvećeg. Veća pera je učvrstio koncima a manja voskom i zaista su ličila na ptičja krila. Vrlo je nejasno i zamumuljeno kako je kao zatvorenik dolazio do materijala, perja većeg i manjeg, konaca, voska koji su mu bili potrebni da napravi krila. Možda ja cepidlačim, možda su to nevažnosti u odnosu na osnovnu nit priče, legende, mita. Elem, kad su krila bila završena, Dedal je sina mu Ikara naučio da leti. Kao svaki brižni otac, opomenuo je sina da ne leti previsoko jer će sunce otopiti vosak. Mit se i dalje ne bavi sitnicom kao što je na primer, kako je Dedal izašao iz zatvora a da ga ne opazi stroga Minosova straža. No bilo kako bilo, Dedal i sin mu Ikar poleteše u nebeske visine. Naravno, sin kao svako dete spram roditelja svoga, nije ni pet para davao za očev savet. Da ne prepričavam više svima vama poznatu priču, Ikar se leteći sve više uzdizao, sunce je istopilo vosak, krila su prestala da funkcionišu, Ikar se sunovratio u more i utopio. Neka to bude sve glede Lavirinta, njegove gradnje, projektanta Dedala i nesrećnog mu sina Ikara.

No da se vratimo prvobitnoj priči. Da bi prekinuo ovaj užasan danak u krvi, Tezej sin Atinskog kralja Egeja, junak kojeg su upoređivali sa Herkulom, rešio da otplovi na Krit, ubije Minotaura i tako Atinjane reši bede. Brod na kojem je otplovio imao je crna jedra a otac Egej je zamolio sina Tezeja da ako kojim slučajem preživi, u povratku crna zameni belim jedrima. I tako Tezej stigne na Krit i upozna se sa Arijadnom ćerkom Minosovom, opet Bull shit. Kad, gde, kako, i gde je bio Minos u tom trenutku? Gde je bila vojska, straže Minosove? Krajnja proizvoljnost koja nigde nije objašnjena niti dokazana a i čemu, pučina je stoka jedna grdna, veruje bre u sve što joj se kaže. Naravno Arijadna se o’ma zaljubi u Tezeja i pre ulaska u Lavirint mu da klube kanapa/konca/niti, čiji će jedan kraj zakačiti na ulazu u Lavirint i onda ga odmotavati dok ne dođe do Minotaura i obavi posao, pa će se lako vratiti iz zloglasnog Lavirinta. Pre neku godinu, ovo je digresija, moja žena i ja smo bili na Kritu i podrazumeva se, otišli smo da obiđemo Knosos. Iako mi je bilo em milo, em drago što sam u Knososu, kad ga sagledaš s najviše visine, manji je od Kalemegdana! Lavirint, bar onaj iskopani deo je malečak bre! Tešio sam se da se ispod nalaze neiskopani tuneli i prolazi.

Gremo naprej. Uđe Tezej u Lavirint i poče da odmotava konac. Lanzao je tako neko vreme dok nije došao do velike prostorije, zastrte tepisima, veliki sto od uglačanog do visokog sjaja mramora zauzimao je sredinu prostorije, baklje kojih je bilo dvadesetak, osvetljavale su raskošan krevet s baldahinom. Držeći u desnici spreman mač, Tezej ugleda čoveka koji je sedeo na krevetu obuhvativši šakama glavu. Čuvši Tezejeve korake, čovek se trgao, ustao i prijateljski ga pozdravio: Ushićen sam što posle mnogo godina vidim ljudsko biće! Tezej je bio zapanjen! Bio je to lep, atletski građen, čovek njegovih godina! Vijorila mu se duga riđa kosa a kovrdžava riđa brada dopirala mu je do pojasa. Sedi dragi prijatelju, obratio se Tezeju, posluži se voćem, kaži mi ko si i kako si uspeo da dođeš do mene? Još nepoverljiv, Tezej ipak sede za sto. Ja sam Tezej, sin Atinskog kralja Egeja, došao sam da ubijem Minotaura, glasno izreče. A zašto, začuđeno upita čovek? Da jednom za svagda prekinem drastično smanjivanje broja devojaka i mladića Atine, otresito viknu Tezej. Kakve devojke, kakvi mladići, kakvo smanjivanje… A ko si ti, upita ga Tezej? Ja sam Minotaur, odgovori čovek. Tezej skoči na noge lagane, iako nemaš bikovsku glavu, kako te bre nije sramota da se hraniš ljudskim mesom?! Jedem samo voće, odgovori Minotaur mirno.Čekaj, čekaj, kakvo voće, a devojke i mladići Atinski? Pojma nemam, iskreno reče Minotaur. Verovatno izvitopereni Minos koristi devojke kao naložnice a mladiće pretvara u robove. Tezej poče da se premišlja, Minotaur je delovao iskreno i začuđeno. Sede ponovo za sto, uze jedan veliki grozd i slatko žvaćući grožđe upita Minotaura: Pa šta ćemo sad? Da li te je ikad obišla majka Pasifaja, a bik otac tvoj… Pasifaja nije moja majka a bik…zaista ne znam o čemu pričaš? Ja sam sin Minosov i jedne njegove naložnice. Pa ako si mu sin, zašto te je zatvorio ovde i jesi li ikad pokušao da izađeš odavde, upita ga Tezej. Jesam više puta, ostavljao sam po zrno grožđa na svakih dva metra i išao u svim mogućim pravcima ali nikako nisam mogao da pronađem izlaz. Po tragu sam se vraćao u ovu prostoriju. Zatvorio me ovde bojeći se da bi se moje polusestre Arijadna i Fedra mogle zaljubiti u mene. Hm, promrlja Tezej, verujem ti sve što si rekao ali onda ćemo morati ovako: Arijadna mi je pomogla pa ću te izvesti odavde a ti mi za uzvrat moraš pomoći da ubijem Minosa. Unapred ti hvala što ćeš me izvesti na svetlo dana, da vidim sunce i nebo ali ti nikako ne mogu pomoći da ubiješ Minosa, ne zato što mi je biološki otac nego zato što sam ja Pacifista. Šta ti je sad pa to, začudi se Tezej? Teško je za objasniti, reče Minotaur, vekovi će proći dok ne dobijem sledbenike, ukratko, protiv sam ubijanja i prolivanja krvi iz bilo kog razloga. Mani me se bre Minotaure, nasmeja se Tezej, od kako je sveta i veka, ljudi ubijaju jedni druge s razlogom ili bez razloga a u ratovima se prolije more krvi. Verujem da si u pravu, skrušeno reče Minotaur ali ja ostajem pri svojim uverenjima!  Dobro, dobro, sam ću ga ubiti, dosta je bilo  njegovog, idemo, reče Tezej. Prateći Arijadninu nit, za pola sata izađoše iz Lavirinta. Minotaur zaslepljen sunčevim sjajem, sede na jednu stenu sklopljenih očiju, duboko udišući vazduh natopljen morem, čempresima, ruzmarinom, maslinama, smokvama… Ne mrdaj odatle, samo da obavim posao, eto me brzo, reče mu Tezej. Uskoro Minotaur otvori oči, isprva škiljeći a zatim širom. O Bogovi, uskliknu, kakva lepota! Zverao je okolo, zadivljen prizorom oko sebe. Činilo mu se da nije prošlo više od nekoliko trenutaka, kad eto ti Tezeja s krvavim mačem i Minosovom glavom pod miškom, u pratnji dve prelepe devojke. Eto, očas posla, nasmeja se Tezej, nego da vas upoznam, ovo je Arijadna, ovo je Fedra a ovo je Minotaur. Devojke se nasmešiše i dobro odmeriše riđokosog i riđobradog atletu. Evo kako ćemo, reče Tezej sedajući pored Minotaura, Arijadna moja draga, znam da si se isprva zaljubila u mene ali pogledaj ovu lepotu od čoveka, udaćeš se za njega a ti Fedra bićeš moja žena. Ima li neko primedbu, nema, onda će biti kako rekoh. Arijadna se privi uz Minotaura a Fedra stidljivo obavi svoje ruke oko Tezejevog pasa. Vas dvoje, obrati se Tezej Arijadni i Minotauru, ostaćete na Kritu, vladaćete pravedno na radost i polzu svojih podanika a ti Fedra i ja se vraćamo u Atinu. To veče bi priređena veličanstvena oproštajna gozba a sutra u zoru Fedra i Tezej otploviše za Atinu. Tezej se setio šta ga je otac zamolio te je crna zamenio belim jedrima. Siroti Egej je danima dreždao na jednoj visokoj u more daleko ulazećoj hridi, sve se nadajući belim jedrima i svom ljubimcu Tezeju. Omršaveo, usukan, skoro da ništa osim vode nije uzimao u usta. Jednog od, činilo mu se beskrajno mnogo, dana, spazio je u daljini bela jedra! Urliknuo je i počeo da skače od silne radosti. Skačući približio se ivici hridi, kamenje se odronilo pod njegovim nogama i Egej se stropoštao u debelo more. Nikad ga nisu pronašli ali je more od tada nazvano Egejsko.

Bogovi s Olimpa, ne hajući za Zevsovo manje više hinjeno zakeranje da mu je ubijen sin, s radošću su primili vest da Kritom vlada Minotaur zajedno sa svojom dragom ženom Arijadnom, na sveopću radost Kritskog pučanstva. Arijadna je Minotauru rodila sedam sinova i dvanaest kćeri. Živeli su dugo, Arijadna je umrla u 180-toj a Minotaur u 261-voj godini. Iza sebe su ostavili brojno potomstvo, koje se naših dana uglavnom bavi turizmom.

Čiča miča i gotova priča!