Filozofija

Codex communisticum, serbomrzicum et soroserum

srdjan.pajic RSS / 15.06.2016. u 04:10

Filosofija palanke 4.00

 autor: забрањени блогер феликс.кроули

Радомир Константиновић у свом тексту користи реч „дух“ приближно 2158 пута (укључујући и деривате те речи); реч „паланка“ се користи 887 пута, реч „род“ приближно 766 пута, а реч „племе“ 564 пута; речи „зла, зле, зли, зло, злу“ са разним додатним наставцима се појављују 287 пута. Ако узмете да ова књига има 398 страница онда можете израчунати да се реч „дух“ (са дериватима као на пример „злодух“) појављује 5.4 пута по страници. Наравно то је онда већ отрцана реч, али зато она реч која злата вреди се користи много мање пута, као реч „нацизам“ на пример, то се спомиње само 14 пута, од тога чак десет пута у фрази „српски нацизам“, или узмите дијамантску реч „фаланга“ која се користи у тексту само 7 пута. Асоцијације на речи „тамни вилајет“ се користе око 79 пута, без осврта на чињеницу да је то наслов песме „неког“ Божидара Настасијевића, кога неки сматрају за једног од најталентованијих српских песника икада. Реч „смрт“ се појављује 373 пута, у просеку скоро једанпут на свакој страници. (Ове цифре нису апсолутно прецизне, јер неки пут конверзија у ворду не узима у обзир фусноте и пдф заврзламе.)

Зашто спомињем те бројке?

Неко би помислио да се Константиновић бави племенском антропологијом као Клод Леви Штрос, међутим Константиновић 72 пута квалификује то племе као „обоговљено племе“, а фразу „племе у агонији“ понавља чак 79 пута. Мислим да се сигурно не ради о антропологији већ више о циничном садизму. Немам речи за те подметнуте гадости, за те импланте самомржње. Обоговљено! Такав термин би могао сковати само Гебелс. А управо та гадост је она гадост на коју се ослањају другосрбијанци када желе да дисквалификују српске дискусије подмећући нам речи „небеска Србија“ или „бројање крвних зрнаца“.

Могу да замислим како су се смејали удбаши и интелектуални чланови СКЈ кад су слушали јавну радио денунцијацију Радомирову или читали ту књигу уваљени у удобне буржујске (паланчке) фотеље које су се случајно нашле у салонцима одузетих од великосрпских паланчана. „Србија – тамни вилајет!!!“ Хихихиха. (Србистан, што би данас рекли другосрбијанци. хехехе) „Срби – обоговљено племе“, хохохохохо. „Срби – племе у агонији“!! ЈУХАХАХАХАХА! „Радомир је цар! А Тито је геније кад га је нашао и поставио у уредништво београдског радија“. Немојмо заборавити да се све то дешава у држави у којој је доживотни председник професионални обавештајац који се усавршио у совјетском НКВД-у пре него што је оформио ОЗНУ и УДБУ и био на челу тих служби као врховни Маршал.

Са друге стране, ако је реч „дух“ (енг. spirit) најприсутнија реч у Философији паланке, како да се односимо према тој књизи? Ако призовем у сећање значајније књиге писане у 19 и 20 веку, које сам прочитао, не могу се сетити ни једне у којој је „реч“ дух тако присутна, чак се ни у „Догматици православне цркве“ од Др Јустина Поповића не спомиње Свети Дух толико пута, што ме наводи на закључак да се овде ради о комунистичкој обфускацији, подметачини и кодираном језику.

Али зашто нас „друг“ Константиновић бомбардује са „духом“ ? Дух се највише користи у наративима који се баве смрћу и загробним животом. Дух је оно што остаје после смрти субјекта. Ако је субјект у овој књизи српска буржоазија, онда је дух те буржоазије оно чиме се бавимо после смрти те паланке. Константиновић „прикладно“ каже:

„Ако се, неизбежно, човек њему [духу паланке] указује као чудовиште које он, дотле никад није видео (он је дух „открића човека), то чудовиште је чудовиште ванредности; оно је рођено у смрти једнообразног племенског духа, као чисти облик ове смрти. Једини облик племенске смрти јесте овај чудовишни човек. Без реда, и ван њега, без менталне технике за свој нови положај у свету и према њему, али и према самом себи, он је (дотле склоњен у „роду“) овај човек који се родио у смрти апсолутног племенског јединства или у смрти рода као бога, један дијаболичан човек, само оличење зла, утолико више човек уколико је мање род.“

„Малака“ што би рекли Грци. Не покушавајте да ухватите укупан смисао овог Радомировог цитата. То само могу схватити посвећеници којима је тајна шифра дата на партијском састанку. Само посвећени чланови партије могу разумети зашто је Константиновић написао овај текст 1966 године. Двадесет година после завршетка другог Светског рата и Југословенске комунистичке револуције, Радомир Константиновић у свом делу „Философија паланке“ чврсто поставља српску паланачку класу у извориште нацизма.  Константиновић је написао: 

"Српски нацизам није ,,импорт“ из немачког национал-социјализма, коме је служио и подражавао, већ је крајњи израз духа паланке...“

Другим речима, Адолф Хитлер је био рођен у Аустрији али нацизам је рођен у Србији. Сада ћете се ви побунити и рећи, "нацизам је могућ свуда, није он (Константиновић) мислио само на Србију". Наравно, наравно. Али у Философији паланке се не спомињу други становници ове планете већ само Срби – Милан Ракић, Ђуро Јакшић, Вук Караџић, Сима Пандуровић, Јован Скерлић, Владимир Велмар Јанковић, Димитрије Љотић, Милош Ђурић, Божидар Настасијевић и још пар њих. Такав поступак Радомир Константиновић примењује и деведесетих година у току распада Југославије, наиме он само окривљује Србе за рат, јер Константиновићев животни задатак није био да гледа изван задате паланачке матрице. За њега не постоји други свет са својим интересима – хрватским, албанским, америчким, муслиманским, буњевачким и другим. За Константиновића не постоји свет изван српске паланке, сав његов паланачки „бес“ је усмерен ка Србима, то му је био задатак. То је визура (задатак) југословенског естаблишмента и дан данас. Србе, који су без икакве сумње најбројније жртве Другог светског рата на Балкану, Константиновић приказује као нацисте. Константиновић је задужен да обогаљену нацистичку жртву придржава (ако неки капо) док екстремисти са друге биполарне стране политичког спектра, комунисти, свршавају своје задатке.

После Комунистичке револуције Тито и његови сарадници преузимају власт над средствима за производњу, над школством и медијима, али преузимају контролу у области језика, над филологијом. После револуције створен је нов језик кодиран комунистичким терминима. Уведене су нове речи, а неке старе речи су добила нова значења.

Дакле, сви путеви су нам (Србима) наизглед затворени. Сваки покушај да своју нацију и државу уздигнемо је унапред осуђен. Тито, СКЈ, СКХ, УДБА и Радомир Константиновић су се побринилу за то.  Непринципијелна коалиција коју су сачинили: Друга Србија (бивши комунисти и неки залутали наивни грађани и гомила опортуниста), америчка Фондација за отворено друштво, амерички Конгрес, Ђорђ Сорош, Соња Лихт, Латинка Перовић.... су обновили ту „забрану“ у 21 веку штампањем Философије паланке и стављањем свог атеста на издање из 2004. године: 

 Књига ужива подршку Фонда за отворено друштво“.

 МАТИЦА СРПСКА

Најважнији потез у културној сфери хрватске државе који је повукао бивши југословенски генерал Фрањо Туђман после доласка на власт је да оформи институт и катедре за кроатистику и кроатологију (Croatian Studies) то већ Тито није могао да уради без реципроцитета. У културној сфери Србије ствари стоје другојачије, предмет „Serbian Studies” што би се стручно назвало „србистика“ попут англистике или полонистике, није могућ јер нам забрањује југословенски титоистички естаблишмент који је чврсто афирмиран у сфери културе и едукације. Професор Радмило Маровић је у једном тренутку створио Катедру за србистику на БУ која је била експресно банована, заједно са њим, пошто су сорошевске невладине организације подигле међународну дреку и денунцирале потез БиБиСију, Тонију Блеру и Билу Клинтону!

Могу вам споменути случај „Матице српске“ која је по завршетку комунистичке револуције примила 4971 махом непознатих нових чланова са правом гласа на сазивима, а пре аграрне реформе и другог светског рата их је имала нешто преко 2000 (с. 164, Ж.Милисавац, „Матица српска“, 1964). Паметнима је то довољно да закључе да Матица српска отада, па ни данас, није српска национална институција већ нешто сасвим друго. Не очекује се да члановима Матице српске „броје крвна зрнца“, али се очекује да они буду добронамерни креатори у српској културној сфери.

Дакле, 1954 та обогаљена Матица српска сазива филолошку конференцију у згради покрајинског комитета Савеза комуниста Војводине, резултат те конференције је био познати „Новосадски договор“ о српскохрватском и хрватскосрпском језику. Шта је Тито хтео да постигне овим сценариом? Нема никакве сумње да се овакве ствари не могу одвијати без Титове воље јер како би се нашли Иво Андрић, Александар Бјелић, и још 40так југословенских књижевника у комунистичком центру...

Филолог Петар Милосављевић нам објашњава: „Промена назива али и третмана српског језика извршена је, дакле, на терену Србије где се тај језик традиционално одувек знао као српски. На Новосадском договору тај језик је од једнонационалног постао двонационални српскохрватски/хрватскосрпски. А каква је промена била у питању најбоље се може видети по два правописа, оба објављена 1960: по Правопису српскохрватског језика који је објављен екавицом и ћирилицом у Матици српској у Новом Саду и по Pravopisu hrvatskosrpskog jezika који је објављен латиницом и ијекавицом у Матици хрватској у Загребу. Имплицитно је онај „један и јединствен језик“ већ на Новосадском договору био подељен: ијекавица и латиница су (разуме се имплицитно) испале хрватске, а екавица и ћирилица српске.“ (Милосављевић, Историја и филологија, Матица српска у Дубровнику, 2014)

Три године после новосадског филолошког састанка у српским школама Социјалистичке републике Србије се укида предмет „српски“ и уводи предмет „српскохрватски“. Дакле Савез комуниста Југославије тј. Тито прво реституира српски језик у српским школама после револуције, али га поново одузима 1957.

Дакле пошто смо имали Новосадски договор (1954) и промену назива српског језика у едукативном систему (1957), имамо и јавно емитовану радио поруку тј. УПОЗОРЕЊЕ Радомира Константиновића преживелој и обогаљеној паланци да неке нове српске језичке реформе нема нити може бити (1966).

А већ 1967 читавих 18 хрватских институција одбацује Новосадски договор, као да сви раде по нечијем налогу.

Потом, само пет година касније имамо Хрватско пролеће (1971) у којем се Хрвати и њихова Матица опет одричу договара о српскохрватском-хрватскосрпском језику! Мислим да ни Ејзенштајн ни Хичкок, ни Троцки ни Берија, нису имали овакву способност манипулације и режирања догађаја. Али о чему ја говорим!? Наравно да је Тито био већи режисер од Ејзенштајна и Хичкока!

Зар је могуће да Тито, чија се власт базирала на контроли обавештајних служби, није знао да ће се десити Хрватско пролеће и да већ није имао спреман одговор на њега. Треба се питати да ли је велики обавештајац Тито написао сценарио за Хрватско пролеће? Наравно да јесте.

Тај одговор је већ спреман у виду Константиновиће поруке српској паланци и високо рангираним југословенским интелектуалцима. Последњи наслов у овој књизи је: „СРПСКИ НАЦИЗАМ И ЈЕЗИК“. Поднаслов је „Тоталитаризам и реформа језика“. Већ су ови наслови довољне поруке сваком паметном човеку који жели да преживи да се српским језиком не треба бавити.

Да сте гледали одличан документарац Миле Турајлић „Cinema Komunisto” видели би је Тито створио шест филмских академија, неколико филмских кућа на чија чела је постављао брилијантне (буквално) удбашке продуценте, и створио је барем два филмска правца – партизански филм који је величао Тита и његове ратне подвиге, и црни талас у којем је преувеличана и пренаглашена наказност (доминантно српске) обогаљене паланке и ружноћа (српског) паланачког живота. Али да не улазим у те теме. Тито је један од оних диктатора који не само да је имао прилику да режира Бој на Сутјесци уживо за свог госта, посматрача из Британије, Рандолфа Черчила и да притом жртвује велики број људских бића (како је приметио Петар Милосављевић), а већ касније је могао и да режира из сенке и стварни филм о боју на Сутјесци. Наравно да је овај интелиџенс геније препознао таленат младог Радомира Константиновића и његов педигре.

Колико сам схватио, боксер Мухамед Али је 12 година режирао своју сахрану, чак је Бил Клинтон долазио на пробу. Зато ништа људско не треба да нам буде страно, чак ни могућност да је врхунски обавештајац, интелиџенс геније и филмејкер Јосип Броз Тито режирао дешавања у Југославији после своје смрти – и то не као комунистички дух већ кроз обећање „после Тита, Тито“, не треба ништа да вас чуди. Питање за нас, сада, је колики је махер Ђорђ Сорош? Шта ли нам је он смислио? Сигуран сам да смо „јебали чворка“ кад нам опет дођу Клинтонови на власт да заврше своје започете послове, ако у међувремену не забранимо сорошевско мешетарење по „ослобођеним“ деловима Србије. Свака паметна држава попут Израела и Кине не дозвољава сорошевску контаминацију на својим територијама.

Не треба заборавити да је још увек жива једна комунисткиња, коју ја зовем српска Маргот Хонекер, и која би могла да најбоље објасни везу између Тита, филологије, и Радомира Константиновића. Али њу данас чува господин Сорош.

Да је Константиновић имао наруџбу да напише универзалну критику буржоазије он би своје дело назвао „Филозофија буржоазије“ и као такво оно би било примењиво и на друге културе. Међутим његов задатак је био да само притисне Србе док Маршал обавља неке послове на другом крају Југославије – креирање будуће самосталне Хрватске, њеног језика и културе. Управо је на новосадском универзитету створена прва катедра за босанскохрцеговачку књижевност и покашало се са стварањем катедре за црногорску књижевност.

Претпостављам да сте већ схватили да није потребно бити висококвалификонани филозоф да би се разумела Философија паланке. Важно је уведети које су кључне речи и шта оне означавају у комунистички кодираном метанаративу, али важно је питати се шта ова књига значи сорошевцима и какав јој они метанаратив приписују данас. Мултикултуралност по сваку цену? Што се мене тиче мултикултуларизам је опис реалности, а не идеологија коју треба градити. Толеранција оно што се мора гајити и неговати, а свако има право на своју културу, па и обогаљени Срби.

У следећем параграфу и пратећој фусноти са којом се завршава Философија паланке, обратите пажњу на речи „реформа језика“, „фалангисти“, „београдски стил“, „Оскар Давичо“,“Душан Матић“, и „Александар Вучо“ – комунистички песници новог постреволуционарног доба.

„Као субјект по себи, и као апсолутизован, језик је не-говорећ, један звук без бића, нека звучна стварност која се одвојила од нашега делања, поништавајући смисао дела, али поништавајући тако и самог себе,у овој својој одвојености од живо-творачке егзистенције: ништавило је коб сваке над-воље која хоће своју апсолутност. Овакав језик је само једно обећање субјекта окренутог свом непрестаном порицању, окренутог пароксистичкој вољи за само-уништењем на путу ка племенској над-вољи, против самог себе, у пуној свести о својој ,,туђости“ овој вољи, када она остаје тим нужније оно што је већ и била: оно-страност у дубокој својој непрожимости, тамна оно-страност као јемство продора таме у субјект говора, ка (тиме неизбежној) тами језика, ка сили ван-језичности у самом језику као ка сили ћутања. Само изузетни мистички фанатизам, идеално спреман на само-поништење појединачности, може да ,,прихвати“овај језик као језик ћутања и да се, у свом гашењу, ту објави, што не може бити, никако, пракса на коју би позивао овај дух насиља, дух који се, међутим, управо ту као дух насиља и остварује, расцепљен између тамно-вилајетског ирационалног и рационализма његове идеологије, незамисливе у ствамом прихватању ирационалности. Немогућност измирења између ирационално-тамно-вилајетског и рационалног ове фалангистичке идеологије која се позива на ову ирационалност, и слави је (као „унутрашњи глас“) тим више што је, сама, пресудно њој противна, јесте могућност језика зла: фалангиста није миситичар, и мистичар, ма како себе могао да ,,види“ није фалангиста. Ако српски нацизам није нашао свог песника (него само стихотворце), то је и зато што је једини његов језик могао да буде овај језик зла, нађен у овом противречју између ирационално-мистичког ,,расног над-ја племена и рационализма његове идеологије, које је противречје са сваким језиком јер је противречје са сваком субјективношћу и сваком слободом која није друго него стварање творачко-субјективног, стварање ,,светскога“.“*32

Фуснота *32, страна 398: „Taman sjaj srеdnjovekovnog pravoslavlja, na koji je on (srpski nacizam) pozivao pozivajući na „reformu“ jezika, ostao je prepušten propagandi: nema pesnika, ni jednoga jedinog, koji bi nacistički makar pokušao da se ostvari njime. Utoliko je nostalgija za Momčilom Nastasijevićem, kroz pokušaj svojatanja njegovog mističkog dela, nužnija (dr Dimitrije Najdanović je u listu Srpski narod od 13. februara 1943. zbog toga njega prikazivao kao žrtvu „jevrejsko-masonsko-komunističkog trougla“, naglašavajući: ,,On postaje član pokreta čije je osnovne misli na svom umetničkom planu uglavnom već anticipirao. Prerana smrt omela ga je da i tu kaže svoju veliku reč“), ali utoliko je nužnija i konfuzija u samom stavu prema jeziku: propovednik „reforme“, jezika, pravcem vraćanja srednjovekovlju, nacizam je istovremeno i samozvani branilac „beogradskog stila“, savršeno protivrečnog i težnjama Momčila Nastasijevića i same ove obećavane ,,reforme“. Nesumnjivo-propagandistički smisao ove ,,odbrane“ beogradskog stila (kao u članku Prava slika za priliku, Naša borba od 31. maja 1942, u kome se kaže za pesme Zarni vlač i Pojas nevinosti Dušana Matića i Aleksandra Vuča i za Dijapazon noći Oskara Daviča da su primeri napada na ,,srpski književni jezik, beogradski stil, koji su decenijama stvarali i usavršavali naši najbolji duhovi od pera“) kao da je, ipak, i izraz ove pomеtnjе, između ćutanja i zla.“ (подвукао феликс)

Константиновић завршава књигу циркуларно повезивајући задњу фусноту, преко речи „стил“, са првим поднасловом књиге „СТИЛ, НАЈВИШЕ НАЧЕЛО ПАЛАНКЕ“. Тако коначно разумемо о којем се СТИЛУ ради. Ради се, по мом мишљењу, о БЕОГРАДСКОМ књижевном стилу којим су писали између осталих и Хрвати Тин Ујевић и Антон Густав Матош. Дакле ту је садржано и упозорење хрватским, црногорским, босанскохерцеговачким и другим књижевницима – одреците се вашег београдског књижевног стила којим су дотад сви писали.

(А кад већ споменух Крлежу и Андрића, сетимо се рећи које је рекао Тито при сусрету са Папом: „Ја сам Хрват и католик.“ Дакле, светски човек по свим европским стандардима.)

Номенклатура дошљака и натуршчика скупљених са Титових холивудских сетова Козаре и Сутјеске, насељена у станове српске буржоазије и Новог Београда је требала да уништи „београдски стил“, то је било планирано језичко и филмско уништење и „филолошки геноцид“. Јер не сме се дозволити да српска књижевна елита настави да гради језичке стилове хрватске, босанске, и црногорске књижевника.

Шта Србе кочи да се већ једном осамостале и јавно одбаце Новосадски договор? Можда мислите да треба ћутати и не таласати да се не би неки духови пробудили? Само да вас подсетим: САНУ још увек издаје Речник српскохрватског књижевног и народног језика! Изгледа да данашње српске књижевне апаратчике, који су почели да добијају књижевне награде и станове у време Тита, највише брине што би негирањем Новосадског договора морали да се суоче на националном традицијом. „А то значи да би и оне [српске националне институције] морале да прихвате један од кључних ставова Покрета за обнову србистике, онај о потреби обнове српске и европске филолошке традиције.“ (Милосављевић, Историја и филологија, с. 41, Матица српска у Дубровнику, 2014).

 

-----------------------------------

Н.Б. Захваљујем професору Петру Милосављевићу за многе увиде које користим у својим текстовима, а којих има превише да би их индивидуално означавао у овом неформалном блогерском контексту.

-----------------------------------

ПС „У време социјализма најгоре је било онима који су из било којих разлога добили неку негативну квалификацију. Ако неки од руководилаца, у борби за власт, изгуби битку па буде назван стаљинистом или националистом, онда је он покопан за цео живот. Они који су му дали етикету, ликвидирали су га најпре језички, па после и на све друге начине“. (Петар Милосављевић, „Титаник“, 2012)

У ово даншње време сорошевског мултикултурализма његови активисти лепе етикете „фашиста“, „фашистоид“ и „џукела“ кад год се на овом блогу појави метанаратив који се не уклапа у њихову тренутну политичку консталацију. Постреволуционарне левице су освојиле област језика и створиле су своје кодиране језике, историјски продужетци те левице – сорошеви комесари и екстремисти (екстремно богати и друштвено привилеговани) – још увек не дозвољавају да се јавно и отворено говори о српском језику, јер Србе треба држати под контролом и још наставити геноцид над Србима – све до неког будућег историјског тренутка када опет буде требало мењати границе на Балкану. (Геноцид није само убијање већ и затирање културе).



Komentari (139)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

narcis narcis 12:12 16.06.2016

Re: Натраг за цртаћу таблу...

коми-зомби. Ја им само мало дрмам кавез и гледам хоће ли се уморити

G.Cross G.Cross 20:43 15.06.2016

Doci cu ti u po noci

A da Felix stavi I objavi komentare oko ponoci?

Mislim kad je Srdjan prihvatio da objavi text , a Felix nece da se Prijavi kao novi korisnik Kulux Frel, Srdjan bi
trevalo da komentarise u njegovo ime.
Ili da zakljuca text.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:13 16.06.2016

Re: Doci cu ti u po noci

Серж, само да те поздравим и пољубим што одвалисте Шкиперију јуче, са поздравом "а у Димитрија Пајеа десница је убојита!
vrabac_u_steni vrabac_u_steni 00:42 16.06.2016

Au bate...

...zadnja vremena su došla, kada ti kao overeni drugosrbijanac objavljuješ na svom blogu ovakve tekstve, pa makar bio u pitanju i "gost autor".

narcis narcis 00:45 16.06.2016

Re: Au bate...

vrabac_u_steni
...zadnja vremena su došla, kada ti kao overeni drugosrbijanac objavljuješ na svom blogu ovakve tekstve, pa makar bio u pitanju i "gost autor".


valabaš, nego ne krivim ga poludelo to u onim pustarama coloradskim, stalno begaš od međedi poštari i pume saobraćajci pa ti lepoda se posetiš na staru dobru prvosrbijansku demagoziju
srdjan.pajic srdjan.pajic 01:02 16.06.2016

Re: Au bate...

vrabac_u_steni
...zadnja vremena su došla, kada ti kao overeni drugosrbijanac objavljuješ na svom blogu ovakve tekstve, pa makar bio u pitanju i "gost autor".



Pa ja to da vidim da li će nešto da me zaboli ako dopustim malo nejednoumlja . A i da na sopstvenom primeru pokažem da čak ni mi, drugosrbijanci, nismo toliko zli, i zadrti, i antisrpski do koske, kako ovi antonićevci i vukadinovićevci vole da konstruišu i podmeću.

Zezam se, neka cveta tisuću cvetova, život je kratak da bi se bilo drkadžija, a i pravo da ti kažem, još na onom prvom Feliksovom blogu čovek je bio krajnje kulturan i ljubazan prema meni, bez obzira šta mislim o uratku. Žao mi što nema mogućnost komentarisanja, bilo bi zanimljivije, mada bi možda morao i da palim moderatorski panel, da banujem i brišem nekog ko baš zabrazdi protivu disklejmera. Ovako je ispalo sve kao neki eksperiment u blogovanju.

Srđan Fuchs Srđan Fuchs 08:02 16.06.2016

Re: Au bate...

mi znamo da je Feliksov duh sa nama, iako njegovog tijela nema!

Don Srkelle, osvetlao si obraz Drugosrbijancima dopustanjem ovog slobodogovora - iako ste podmuklo delovali lajkovima protivu Ravi Tase, ipak ima i u palim dzedajima drugosrbijanskim jos svetla, i oni su se opravdali i iskupili za svoje zlodejanije, sada u Tebi!
tasadebeli tasadebeli 08:58 16.06.2016

Re: Au bate...

srdjan.pajic

Ja se svima izvinjavam zbog toga, i ako se složite, ja ću drage volje da obrišem sve komentare, da vas banujem, i još da zaključam blog za komentarisanje. I posle da ga obiršem, kad padne mrak, jelte







vrabac_u_steni

Au bate...
...zadnja vremena su došla, kada ti kao overeni drugosrbijanac objavljuješ na svom blogu ovakve tekstve, pa makar bio u pitanju i "gost autor".




Па када им се она баба Мирјанићка ућутала и не зна да им каже шта ће бити...

И онда к'о вели човек, дај да заузмем неки простор и тамо и овде.


srdjan.pajic

Zezam se, neka cveta tisuću cvetova, život je kratak da bi se bilo drkadžija, a i pravo da ti kažem, još na onom prvom Feliksovom blogu čovek je bio krajnje kulturan i ljubazan prema meni, bez obzira šta mislim o uratku.



То, Срђане, то!!!



Све нас је више и више!





Srđan Fuchs

Ravi Tase,






Milan Novković Milan Novković 09:06 16.06.2016

Re: Au bate...

Srđan Fuchs
mi znamo da je Feliksov duh sa nama, iako njegovog tijela nema!

Don Srkelle, osvetlao si obraz Drugosrbijancima dopustanjem ovog slobodogovora - iako ste podmuklo delovali lajkovima protivu Ravi Tase, ipak ima i u palim dzedajima drugosrbijanskim jos svetla, i oni su se opravdali i iskupili za svoje zlodejanije, sada u Tebi!

Ma bre, "najobičniji" kripto-nedrugosrbijanac, nego se sakrio iz naočara i brkova
principessa_etrusca principessa_etrusca 12:15 16.06.2016

Нешто конструктивно?

Када се већ овде скупило друштванце код домаћина који је наводно самопрокламовани другосрбијанац, можда би ово била прилика да чујемо шта ко под "2С" подразумева.

Да ли уопште сви ми подразумевамо исту ствар?
narcis narcis 12:24 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

можда би ово била прилика да чујемо шта ко под "2С" подразумева.

to treba pitaš samoproklamovanog analitičara prvosrbijanca autora ove skaske a ne nas 2S
principessa_etrusca principessa_etrusca 12:38 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

narcis
можда би ово била прилика да чујемо шта ко под "2С" подразумева.

to treba pitaš samoproklamovanog analitičara prvosrbijanca autora ove skaske a ne nas 2S

У његовом одсуству, ево питам тебе. Шта је то због чега ти о себи мислиш као о 2С?
freehand freehand 13:15 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

principessa_etrusca
Када се већ овде скупило друштванце код домаћина који је наводно самопрокламовани другосрбијанац, можда би ово била прилика да чујемо шта ко под "2С" подразумева.

Да ли уопште сви ми подразумевамо исту ствар?

Prežavakano je to, mnogo puta. A sad i nema realnog povoda za podgrevanje, sem ovih skribomanskih ludorija iz kafane "Zlatna zora"
principessa_etrusca principessa_etrusca 13:55 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

freehand
principessa_etrusca
Када се већ овде скупило друштванце код домаћина који је наводно самопрокламовани другосрбијанац, можда би ово била прилика да чујемо шта ко под "2С" подразумева.
Да ли уопште сви ми подразумевамо исту ствар?

Prežavakano je to, mnogo puta. A sad i nema realnog povoda za podgrevanje, sem ovih skribomanskih ludorija iz kafane "Zlatna zora"

Не знам чему "Златна зора" и остале празне дисквалификације. Можда да даш неки аргумент?

Прежвакано? Дај, молим те, неки линк. Неопортуно питање? Ја заиста не знам на основу чега нпр. наш домаћин овде себе сматра 2С и са чиме се идентификује?
freehand freehand 16:25 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

Не знам чему "Златна зора" и остале празне дисквалификације. Можда да даш неки аргумент?

Za šta argument? Za to da je autor u pet emanacija prolupao odavno i da se ovde u nastavcima bori sa vragovima od papira?
Čemu "Zlatna zora"? Pa Kroulija sam ja, na posprdan način pomenuo imajući na umu čuveni sukob Krouli-Meters uključujući slanje vampira od strane ovog drugog i poruku kako ga je skantao ovog prvog. A eto, Autor (da, i ovo je posprdno Autor sa velikim slovom) je to Krouli prihvatio i sad se time diči.
Ja, eto, nisam ljubitelj rijelitija ni tih prenosa psihičkih kreševa uživo, al to se ovde doživljava kao pitanje slobode i osnovnih ljudskih prava. Jbg, nisam mušterija, samo mi je nastrano i žalosno da i pametni ljudi to prate i još ohrabruju.
Прежвакано? Дај, молим те, неки линк. Неопортуно питање? Ја заиста не знам на основу чега нпр. наш домаћин овде себе сматра 2С и са чиме се идентификује?

Da, prežvakano u mnogo iteracija, na mnogo načina, u desetinama blogova i hiljadama komentara. Svi sve rekli mnogo puta.
No ako postoji volja - ok.
tasadebeli tasadebeli 16:59 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

freehand

Čemu "Zlatna zora"? Pa Kroulija sam ja, na posprdan način pomenuo



А ти мислиш на ту Златну зору!

Па што не кажеш...

А ја све време мислим на:



narcis narcis 17:19 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

У његовом одсуству, ево питам тебе. Шта је то због чега ти о себи мислиш као о 2С?

ne mogu ja u njegovo ime da govorim, ja nemam paranoju i mene, moju svest ne muče duhovi iz prošlosti i odavno mrtvi i sahranjeni ljudi i politički sistemi.
ja ne trčim okolo i pokazujem ljudima "dokaze" o zaverama protiv mene/ nas,
zbog toga ja ne mogu da delim stvarnost sa njim, pošto nemam ni jedan simptom njegove stvarnosti.
principessa_etrusca principessa_etrusca 17:50 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

Ја те и не питам да говориш у било чије име, само у своје лично.

Ако мислиш да јеси 2с (а сам кажеш да јеси), шта је то што тебе чини другосрбијанцем?
narcis narcis 18:51 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

Ако мислиш да јеси 2с (а сам кажеш да јеси), шта је то што тебе чини другосрбијанцем

a nisam baš ni to, to kažem kad zajebavam prvosrbijance a kad zajebavam drugosrbijance onda kažem da sam trećesrbijanac, al to ne mogu više pošto sam čuo da su novosađani registrovali stranku, organizaciju štogod pod kodnim znakom treća srbija pa se ja tako izjašnjavam kao šesnestosrbijanac, da dam prostora svim koji će da se koriste sledećm brojevima a odmaknem dovoljno da ne moram kodni broj da menjam svaki čas.
principessa_etrusca principessa_etrusca 21:15 16.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

narcis


Све је релативно!
srdjan.pajic srdjan.pajic 21:25 17.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

који је наводно самопрокламовани другосрбијанац


"Navodno" je ključna reč: to je etiketa koju je i meni neko ovde odavno nalepio, iz uobičajenih razloga (manje Srbin nego što moja krvna zrnca i genetski materijal zahtevaju, išao redovno po mišljenje na Peščanik.net, pročitao Filosofiju palanke ali je nisam razumeo, i "mrzim Ruse" da citiram ovde jednog kolegu, izrazitog ne2srbijanca, koji se onomad javno zalagao za oduzimanje prava glasa delu državljana Srbije , posle je rekao da se zezao, ili da je to bilo u afektu. Jedino što nisam nikad prizivao NATO bombardovanje Srbije, ali to je sitno odstupanje od te matrice).

No, ok, ta etiketa mi je nekako lakša za nošenje nego ona iz antonićeve-vukadinovićeve radionice, da sam esktremista, znači radikal, samo u pionirskoj unformi, i to su mi prišivali ovi papagaji na blogu, posle se malo umorili od te budalaštine.





Milan Novković Milan Novković 21:38 17.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

ta etiketa mi je nekako lakša za nošenje nego ona

Srki bre, ti su super cool, teško da bi trebao da se uzbuđuješ.

Mnogi ti samo zavide i teško da treba da obraćaš pažnju. Evo i ja, ja ti ne lepim etikete ali ću da napravim poneki fazon(čić) na tvoj račun.

A i kako da ti čovek ne zavidi - mlad, Lada, brkovi, naočare, sveže oženjen bokte, preslatka devojčica, bike, outdoors, kuća, golim plućima izbacivanje radioaktivnog radona iz podruma, ...

... pa startapovi galore - sad kad žena počne da ti dovlači milione ti u kući postani high-tech (i ostali) evanđelista i world is your oyster
srdjan.pajic srdjan.pajic 04:56 18.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

Srki bre, ti su super cool, teško da bi trebao da se uzbuđuješ.


Nah, ne uzbuđujem se, uopće, nego sam ja to, onako u polušali, jer ne umem drugačije, hteo da odgovorim koleginici, kad je već pitala. A i nisam ti ja od onih što oće da se biju, ili još gore, da unfrienduju ljude na fejsbuku , kao ovde neki, kad ih neki drkoš etiketira ovako ili onako (kao da ja to i sam ne radim, kad me mrzi da se svađam, ili kad znam da su mi tanušni argumenti).

Samo, možda si me zamenio onomad - Lada brkovi naočare, nisam to bio ja, mada imam i bradu i brkove i naočare, ja sam bio samo autor te fotke iz suvozačevog sedišta. Na slici je bio moj (mlađi i lepši) drugar iz kluba, Musketar, on je i vlasnik Lade kojom smo se otisnuli u nepoznato i van mapa dostupnih GPS-u. A put u izgradnji je bio negde ucrnugoru, na potezu između Knežlaza i Ledenice, Kameno more se to sve zove, neoficijelno. I tvoj kum je tu, čini mi se pećinario, pa si možda čuo vesele priče od njega, naročito o mitskom biću koje se zove "Stara Baka št' živi sama" (tako se zove u svim oficijelnim klupskim izveštajima sa akcija, sa sve "št".

Milan Novković Milan Novković 10:27 18.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

Samo, možda si me zamenio onomad

Jesam, i meni bilo čudno, kažem: vidi kolko se promenio, njega bračni život uopšte ne šiba ko svakog "normalnog" muškarca
pa si možda čuo vesele priče od njega

Čuo razne priče, čuo bih i više nego obično uleti moja žena i preuzme reč, što jako spretno radi, pa je onda ne ispušta, što radi još spretnije.

Tačnije, ona sa svjim drugaricama ume istovremno da priča, raskošan multi-threding, dok je Kum starija škola pa tako i stariji model jezičkog procesora
narcis narcis 13:53 18.06.2016

Re: Нешто конструктивно?

nemo se prenemažeš nego priznaj da si napravio dron koji je utepao uzdanicu i heroja ,šrvosrbijansko, čoveka koji se golim grudima suprotstavljao zloj američkoj imperiji svetog im bin ladena
freehand freehand 12:24 16.06.2016

Ne klikći!

Rusi komesari, i muški i ženski! I još pjevaju. I još kako pjevaju!

tasadebeli tasadebeli 16:44 16.06.2016

Re: Ne klikći!

freehand
Rusi komesari, i muški i ženski! I još pjevaju. I još kako pjevaju!




И војници исто!







Да, стварно, и ја имам питање као и Принцеза о тим фамозним 2S, 2С, 4С, у се на се и пода се и осталима! (ЛИНКЛИНКЛИНК)


iako ste podmuklo delovali lajkovima



Под лајковима подразумевам препоруке на овом Блогу, зар не?

Е, ту мени ништа није јасно.

Кликнем "препоручи", а одређени коментар остане на нули за вјеки вјеков што се тиче препорука.

Па неће моћи, јебем му матер, кликнуо сам макар ја. Један једини. И требало би да пише макар тај 1, а не 0.

Баш је занимљива зајебанција овај Блог Б92. К'о наше фудбалско првенство. Освоје се бодови, али тих бодова нема док неко то тамо не одобри.
narcis narcis 17:21 16.06.2016

Re: Ne klikći!

Па неће моћи, јебем му матер, кликнуо сам макар ја. Један једини. И требало би да пише макар тај 1, а не 0.

ja zato kličem i kad se pojavi broj čisto da proverim dal je i moj stigo na glasanje
principessa_etrusca principessa_etrusca 17:25 16.06.2016

Re: Ne klikći!

Да додам и ја Подмосковске вечери у извођењу Хворостовског, али у Лондону, последње вече BBC Proms фестивала, септембар 2006. (када се обележавала педесетогодишњица те песме). Последње вече је увек мање формално, посебно други део када публика пева са извођачима.

freehand freehand 18:56 16.06.2016

Re: Ne klikći!

principessa_etrusca
Да додам и ја Подмосковске вечери у извођењу Хворостовског, али у Лондону, последње вече BBC Proms фестивала, септембар 2006. (када се обележавала педесетогодишњица те песме). Последње вече је увек мање формално, посебно други део када публика пева са извођачима.


To sinečerobratesestro!
Mada je meni nekako važan momenat bio da se vidi gulag od Crvenog trga i svi oni na silu dovedeni jadni sovjetski trudbenici koji se smeju i srećni su dok slušaju sa naganima uperenim u potiljak.
Ili ih, valjda, tako doživljavaju neki ovde kojima samo prkno viri iz ideološke zaslepljenosti i njime na svet gledaju.
apacherosepeacock apacherosepeacock 21:37 16.06.2016

Re: Ne klikći!

Zgodan cika..

Nego posle ovolko godina znam napamet sve pesme (i ovu prilozenu) sto smo pevali u ruskom horu jos u osnovnoj skoli.

Znam nekoliko Ruskinja ovde i kad sam ih upoznala kao krenula ja nesto da nabadam na ruskom koji mi je prilicno izvetrio - kad ono, sve one pricaju srpski..

PS. Ovo samo za Dragoljuba :)
Upoznala sam danas jednog Bugarina (njih retko, skoro nikako ne srecem ovde), pita me odakle sam, ja kazem komsinica - iz Srbije. E tu je nastala dramska pauza
maksa83 maksa83 22:26 16.06.2016

Re: Ne klikći!

E tu je nastala dramska pauza

A onda, onako sa drhtavim usnama, uplašenih razrogačenih očiju:

"Zzzznnnn... znn. .. znnaeš li go drrr... drrr... dragoljupčeto?"

freehand freehand 22:28 16.06.2016

Re: Ne klikći!

maksa83
E tu je nastala dramska pauza

A onda, onako sa drhtavim usnama, uplašenih razrogačenih očiju:

"Zzzznnnn... znn. .. znnaeš li go drrr... drrr... dragoljupčeto?"


... to silno blgarsko dušmanče?
apacherosepeacock apacherosepeacock 22:48 16.06.2016

Re: Ne klikći!

znnaeš li go drrr... drrr... dragoljupčeto?"


Nisam smela da mu kazem to bi ga dotuklo.
principessa_etrusca principessa_etrusca 22:50 16.06.2016

Re: Ne klikći!

apacherosepeacock
Zgodan cika..

Ево Диме из млађијех дана (пре око 20 година):



Nego posle ovolko godina znam napamet sve pesme (i ovu prilozenu) sto smo pevali u ruskom horu jos u osnovnoj skoli.


Ова конкретна песма је класика. Била је глобални хит око 1960-61.и врло високо се котирала на америчким тадашњим америчким топ листама у неким њиховим верзијама.
narcis narcis 23:08 16.06.2016

Re: Ne klikći!

E tu je nastala dramska pauza

apacherosepeacock apacherosepeacock 23:11 16.06.2016

Re: Ne klikći!

principessa_etrusca
apacherosepeacock
Zgodan cika..

Ево Диме из млађијех дана (пре око 20 година):



Nego posle ovolko godina znam napamet sve pesme (i ovu prilozenu) sto smo pevali u ruskom horu jos u osnovnoj skoli.


Ова конкретна песма је класика. Била је глобални хит око 1960-61.и врло високо се котирала на америчким тадашњим америчким топ листама у неким њиховим верзијама.


Rano osedeo

Znam, bila je nezaobilazni deo repertoara u horovima ruskim mnogo godina posle tog datuma (bar kad sam ja isla u osnovnu)..


apacherosepeacock apacherosepeacock 23:15 16.06.2016

Re: Ne klikći!

narcis
E tu je nastala dramska pauza




srdjan.pajic srdjan.pajic 05:09 18.06.2016

Re: Ne klikći!

freehand
Rusi komesari, i muški i ženski! I još pjevaju. I još kako pjevaju!



Odlično! A meni je ova komesarka posebno draga:



Mislim, ne treba ništa reći, žena je zmaj, ovu uvertiru kojom dirigujue mogu po nekoliko puta uzastopce da odgledam.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana