Brexit

Interesantna tema, mnogo veća od cirkusa i cirkusanata.

Ja nisam dovoljno informisan i očekivao sam da ću izneti svoj pogled kasnije, kako ga steknem. Ali nema razloga da sada ne iznesem "osećaj", ionako većina uglavnom to i radi, a pogled kada mu bude vreme. A povod, kao i obično, slučajan, bio nam sinoć na žurci jedan poš, obrazovani Englez, Free priložio Pildžera na Fejsu, Silver stavila pametan komentar negde na blogu i zaboravio gde, javio se jedan general, pa jedan vojak nižeg ranga u ime svojih vojaka, pa jedan značajan Nemac, pa berza tikće ...

Ja sam pro EU, solidno, i tako glasao. A mislim da je Brexit u UK interesu sledećih, recimo, 15 godina, uz početnu turbulenciju koja može da traje dve nedelje, dva meseca ili dve godine. U interesu relativnom na ostatak sveta, pogotovo zapadnog. Mnogi već neko vreme očekuju novu, veliku krizu. Ako Brexit i bude okidač sada to ne znači da se ta kriza ne bi desila i bez Brexita za nekoliko meseci. Ameri su saterani u ćošak pa tako opasniji nego ikad, iako ja i dalje mislim da je treći svetski rat na vrhuncu i da je pitanje vremena kada će početi da se značajnije smiruje.

Ja sam pro EU zato što zamišljam unuke mojih unuka u svetu gde nema 10 GPS sistema nego jedan, gde nema 200 svetskih država sa ukupno skoro 40,000 ambasada po svetu. U svetu u kom su ratovi iza njih, ostali po pričama I u folkloru. Meni je čast da za tu budućnost platim i uradim svoj deo.

Brexit tome može da pomogne.

Prema delovima britanske političke vrhuške osećam prezir iz sličnih razloga kao i Balkan, ostatak sveta, sami Britanci - oni su značajan igrač u sejanju smrti i destrukcije po svetu.

Ali Britanci su formidable igrač, u mnogom na prvi pogled haosu vezanom za njih ispod te haotične teksture na površini stoji "intelligent design".

Kaže, dal jutros, jedan vojak, parafraziram: "Ja i svi moji vojnici smo glasali za Brexit zato što ne želimo da vodimo vašingtonske ratove po svetu".

Jedan general isto objašnjava podršku Brexitu, ali na tipično politički-korektan, nečitljiv način, prazna priča za nas plebs, ali značajna za pismenije od nas.

Britanski zdravsteni sistem je izuzetno dobar, protiv njegove privatizacije treba izlaziti na ulice. Razne komparativne analize će pokazati mnoge njegove mane u odnosu na druge sisteme, ali on isto tako ima I prednosti koje onda izmiču ljudima sa više novca a manje vremena da se udube u temu. Možda dobra tema za neku budućnost.

Da podsetim kako cinik može da gleda na razne privatizacije, mimo sve aljkavosti u državnom managementu zaznih biznisa: deo uloge države je da ljudima pruži vrednost kroz poslove koji su u državnom vlasništvu, u mešavini kvaliteta i prihvatljive cene. Ako se pravi profit on ostaje istom onom narodu koji plaća porez. Kupci u privatizacijama jure šanse gde ima dosta prostora za profitabilnost, pa onda profit uzimaju u ime akcijaša, koji se bogate I taj novac često ide u inostranstva, nekretnine, jahte, kola I ostalo. Narod plaća mnogo više cene odjednom, neretko kvalitet čak opadne posle privatizacije.

Neki nemački (valjda) senior se već oglasio - vreme je za evropsku armiju. Ovo nije prvi put. To razni interpretiraju na razne načine, ali osnovni misao ostaje nemušan za sada, vreme je za dug proces "skidanja" sa ropstva Americi i NATO-u. Evroazija je evropska budućnost, NATO kopa kanal od Baltika do Turske.

A koškanje u evropskoj kući, nemački protekcionizam nemačkih interesa, britanske šanse u kojima ih je Evropa sputavala, otom kad se sve ovo malo stiša 

Gledanje kursa valuta je interesantno ovih dana, naravno, ali kome interesovanje ide dalje od cirkusa može I da pomeri vremenski horizont pa primeti da je u odnosu na tao negde April ove godine, manje od tri meseca, Funta opala samo 4.5% u odnosu na dolar, 2.5% u odnosu na Evro, a jednog dana možda, iz zabave, svi zajedno bacimo amaterski pogled na te valute, igre, timove, intervencije I ostalo.

Pitam ja sinoć Engleza (on je Brexit) kakve su šanse da se na kraju ipak ne izađe - on me gleda sa ne baš razumevanjem i tako me bez reči podseti da ja i dalje ne kapiram što to znači dugogodišnja i ustoličena tradicija - njemu je strano i u mašti pomisliti da se volja naroda ne ispoštuje. Iako je, naravno, danas i tradicija na bedemima borbe protiv nadnacionalnog.

Jednom davno me je tako podsetio, sa malo reči, da ja ne kapiram ni šta to znači pismenost, i sada mi to pada na pamet kao osvrt na političku, demokratsku pismenost u moru tabloidnih gluposti I političkih pseudo-kvaliteta mnogih šarlatana koje nam svakodnevno preleću preko medijskih očiju.

Naime, sad već davno mi je na policama osvanuo i Ekov Baudolino na srpskom, pored engleske kopije, što mi je na poklon dala blogerka koja ga je sa kolegom i prevela. I još dok sam oduševljeno čitao početak i tranziciju junaka od nepismenog ka pismenom, koja me je vratila u mislima u rodno, ne preterano pismeno selo i pobudila posebno tople emocije, počeo sam da lutam i maštam i polako maltretiram ljude šta i kako nam se ugradi u temelje dok smo mlađi od mladih i dok se još formiramo.

I dam ja tako ovom Englezu, sada srpskom zetu, da pročita te prve stranice na engleskom, koje mene davno na tom engleskom nisu dotakle, pa vidim da ne dotiču ni njega - "Pa on je samo relativno nepismen ovde" mu je bio jedan i ne hladan, nego prosto bezizražajan kometar.

O ljudima iz ruralne Engleske nekom drugom prilikom, sada mi je ispod časti da se nosim sa hordama drekavaca po svetskim medijima.

Nači Pildžer: Why the British said no to Europe