Društvo| Kultura| Literatura| Moj grad

DON’T WORRY, BE HAPPY

amika RSS / 07.07.2016. u 16:01

 Тог дана сам узео послеподневну шихту, да продужим ноћу и намакнем који динар више. Куњао сам пре подне, а у подне очистио кола и слушао преко такси-радија у возилу шта они моји раде. Спремају маркетинг наступ, на некој промоцији! Ма, хајде, мислим се, каква промоција, где су књиге ту нема лове; они што ваљају ђенге више не читају ни јеловнике; људи све знају.

            Око четворке се лансирам, да кола мало загрејем. И, хајд’ баш да видим тај наш маркетинг "Код три листа дувана"!

 

Кад тамо - не може! Разрушено! Као да је било бомбардовање: гомиле цигала и монтажна, искрпљена ограда излепљена рекламама; све нешто на тему звезда. Е, мислим се, јесу нашли где ће да маркетингују: поред рушевина! Видим једног са хрпом књига под мишком, замиче у суседну зграду, други збуњено загледа около, као ја малочас, у кеси му  шарениш од часописа.

-          Зашто руше? – питам га. – Може им се, или шта?

-          Праве паркинг – каже тај збуњени и загледа преко ограде.

-          За пошту и скупштину? – хоћу да знам кад је  човек обавештен.

-          Ма, јок! За коцкарницу! – одсече он и скрозира ме погледом.

-          Где је? – осврћем се. – Овде је нема.

-          Е, зато и праве што је нема! Биће! Све имамо, само нам још коцкарнице недостају – одмахну он и оде на ту промоцију

Вратим се у кола, забуна ми тамбура кроз главу. Скоцкали се да бог да! Па хајд’ вози, лагано, и тамо, и ‘вамо. Посао никакав, путнике да избројиш на прсте, празни таксији зује около. На раскрсницама плави комбији, пуни оклопника са штитовима и шлемовима, чекају демонстранте. Нема данас посла, мислим се, само харчим бензин, али никако ми се не иде кући. Као да сам  предосећао…

Можда и због музике. На радију се начисто откачили: све она права, евергрин музика, најбоље од најбољег. Да се распаметиш. Смирила ме, па кад крену оно DONT  WORRY, BE HAPPY, ја начисто олабавио: избацио лакат кроз прозор, задимио, па полако, где ме саобраћај однесе. DONTWORRY, певушим помало, а рамена ми већ играју по такту, упијам сваки тон. BE  HAPPY… Ауто нечујно клизи, булеваром расуте шарене светлости и меки полумрак, а свуда около светлуца град – стотине, хиљаде треперавих иглица. DONWORRY, шапуће ми у уво онај затамњени глас… И тада схватим – па ово је изузетна ноћ! Као да сам одједном прогледао. Заиста лепа. Дивна. BE HAPPY

 

Мада се ја, у ствари, плашим лепоте. И неке посебне среће. Све то кратко траје. Зачас пролети, па је оне дане потом, много теже истрпети.

Зато сам се и обрадовао када сам га видео – јесте лепа ноћ и све то, али бар да наплатим бензин. А муштерију одмах осетим, ту не могу да омашим, дође то временом. Излази он из зграде, у руци му мантил, вијоре рукави около. Севнем фаровима, а он диже руку – хоће. Прилази ми, све жури, а још закопчава кошуљу. А то је, мислим се, муж изненада наишао, кладим се да му ни ципеле нису зашниране.

Отворим предња врата, да седне поред мене, хоћу да чујем причу. Уђе он, сложи мантил на колена и ћути, а ја гледам доле – јесам ли добио опкладу? Врага незашниране, тип је из неке професионалне шеме, гиља мокасинке пуне искуства. Кренем полако, укључим таксиметар. Он ни  словца, зури у оно што му се до малочас догађало и јури дугмад на кошуљи. На радију траје оно DONTWORRY, стерео са три звучника па сасвим потихо; створила се нека густа атмосфера, рукама да је разгрћеш… Још је ошамућен, мислим се, тај још увек навлачи… Утом се заврши песма а момак се трже, ваљда и њега омађијала.

- На Плато! Студентски трг – каже он. – Брзо!

Ја легнем на гас, друга, трећа…

- Јесу ли нешто јавили? – пита он и показује на радио. Закопчао се, ваљда, па почео да функционише.

- А шта треба да јаве?

- За студенте. Окупили се да протестују.

- Нису јавили – кажем. – А такве ствари ни не јављају.

А већ видим – друга шема је у игри, није тај гузио, пре ће њега да нагузе. Да је неки фактор, дошао би ауто по њега: извините господине, чекају вас, неопходни сте… А овога су дрмнули телефоном: спаваш, је ли, а овде побуна, где ти је будност, крећи! Још ће и такси да плати. Неки ситан шраф, кладим се ја поново сам са собом, али то је већ насигурно, карте се отвориле.

maxresdefault.jpg 

- Није јуни па да плану за сваку ситницу - провоцирам, бар да нешто чујем кад већ нема голицавих прича. – Мора да се нешто јаче догодило?

-          Буне се због резултата избора.

- Изгубили једни, добили други, па шта?

-          Добили они што држе пикслу! Додали колико им треба!

-          Зато се и држи пиксла, него шта! Неће ваљда против себе?

- Али зашто студенти? – питам ја, а нешто ми заигра у грудима. – Где су сви ти наши политичари, па партије, па синдикати? Зар да нам деца бране демократију?

- Опозиција већ митингује – констатује момак и гледа ме. – То се и очекивало, али студенти!

- Они не гледају телевизију – велим ја. - Имају преча посла. Нису им још препарирали мозгове.

- Подбунили их – каже момак. – То је та лукава работа. Полиција хоће на опозицију, али на омладину…

- Таква су деца – климам и ја главом. – Не дају да их пљују. Ако то сада дозволе, пљуцкаће на њих следећих тридесет година.

Говорим, а нешто ме протреса и стеже се у грудву – хоће ли се истопити, или, можда, распрснути?

- А ти сада идеш – кажем ја узбуђено – пардон, ви сада идете да им се придружите. Да утичете онако потихо, изнутра?

Момак ме збуњено погледа, искоса, испод ока: - Идем да видим ко стоји иза њих. Ко их усмерава. Боље тако да их зауставимо него пендрецима, сузавцем и затворским казнама.

Е, ту се мени све замути у глави. Годинама сам веровао да сам све то одавно преболео, да је шездесет осма ружан крај једне наивне младости, отрежњење, сурово и разочаравајуће, али отрежњење. Кад, још нешто из тих дана тиња у мени и ја угледах подвожњак, осетих оштар задах сузавца и онај брка поново замаха пендреком, па опет и опет, девојка се превија пред њим и ја поново повиках: - Не! Зашто! Кога? Не!!! – и скочих да задржим ту руку што се тако механички, као робот-алатка, диже и спушта. Ово је нека грешка, огромна грешка, зашто… Тада се нешто спустило на мене, тле се нагло подигло, она оштра, дивља трава летела ми је у лице и знао сам да после долази бол и отупелост, тежи од сваког разочарања, а део те тежине се опет наслони на мене и ја нагло закочих насред улице. Момак полете напред и окине главом о шофершајбну, али ништа, задржао се рукама.

- Шта то би? – пита. Уплашено ме гледа и трља чело. – Шта се догодило?

- Н – напоље! – узвикнем и све замуцкујем – н-напоље – а она тежина ме све више притиска и вуче надоле. – Такве ја не возим! Нећете их задржати, мајку вам вашу, нас сте задржали, и изломили, а њих нећете! Напоље!

- Али то је неспоразум – каже момак, а очи му оволике, руку држи на ручици за отварање врата – ту ништа не зависи од мене...

Ја ћутим, она тежина навалила и он се мало охрабри: - Ако ме не одвезете, нећу вам платити! – каже ми злосрећник.

- Море, сад ћу ја  т е б и  платити! – планем, грудва се коначно распрсла па дивља у мени, ништа више не мислим само хоћу да га избацим и ослободим се оне тежине. Кренем руком под седиште где држим велику металну шипку, да се нађе, злу не требала. Момак отвори врата и излете у мрак, само сам још видео како мантил залепрша.

Стојим ја тако насред друма, она тежина нестаје, мотор се угасио, само радио и даље свира. Шта то би – мислим се – шта ја то радим? Нашао сам кога ћу да избацујем, баш ће он да их заустави, шта је то са мном? Али не могу никако да се смирим.

Најзад упалим мотор и кренем полако, пустим светла да бих ли видео оног невољника. И заиста, ено га, већ одмакао, препознајем га по мантилу. Кренем ја до њега, онако махинално. Вероватно бих стао и отворио му врата, па га одвезао, што да не, шта он може да измени? Он ме угледа па кад штуче у мрак, кроз неко шибље па преко блештаве баре, све шљапка кроз воду.

Видим шта је у ствари, жао ми момка, али готово је, ту више нема исправке.

И тако сам наставих ка Платоу. Возио сам брзо, то је кратак комад пута, али ми се чинило да вожња бесконачно траје и да ћу овако јурити до краја живота, у стрепњи и радости. Стрепео сам да ће и њих стићи сва разочарања, отрежњења и третмани “упознавања са истином”. Времена су се променила, тачно је, али јесу ли се променили чувари? А радовао сам се јер они потврђују мене од пре тридесет година. Да онај наш младалачки занос није био случајни, успутно-ирационални хир једне узалудне генерације. Тада смо погодили у саму мету и зато морали да изгубимо. Синови победника немају своје време. Зато је њихово све остало. Али, испоставило се да је то шупље, звони лажно и празно. А у томе се не може живети.

Ако не јављају државне, јавиће студентске станице, сетим се и кренем да вртим по скали. Кад тамо, мало-мало па иста песма! Свака друга станица раби исту музику, шта је сад па то? Вратим се на почетак скале па, хајд’ пажљиво, једну по једну. Нисам стигао ни до половине а већ сам укопчао шему: све омладинске, студентске и градске станице пуштају исту песму. Нешто познато од Елвиса Прислија. Е, баш су нашли шта ће, мислим, и тада разазнам речи: ITS  NOW OR NEVER!. САД  ИЛИ  НИКАД! Па то је… загрцнем се  и налегнем на гас. Јурио сам ка Студентском тргу  као да се за све ове године ништа није догодило и ја, најзад, могу чиста образа да се вратим својој поново нађеној младости. 

 



Komentari (22)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

jednarecfonmoi jednarecfonmoi 18:22 07.07.2016

Taksi

Hiljade reci razmeni se u taksiju, i cesto raspolazu, taksisti sa raznim podacima.

Voze doktore nauka, ponekad politicare, operske dame ili zene sumnjivog morala...nekad ljude do bolnice koji se bore za zivot..

Vide mnogo, i uvek imaju izrazen stav.

Izabrao si dobro mesto za pricu da bude ispricana.
amika amika 18:41 07.07.2016

Re: Taksi

Izabrao si dobro mesto za pricu da bude ispricana.


Кад уђеш у такси, изашао си из света, "створи се нека густа атмосфера, рукама да је разгрћеш".
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 19:06 07.07.2016

Re: Taksi

amika
Izabrao si dobro mesto za pricu da bude ispricana.


Кад уђеш у такси, изашао си из света, "створи се нека густа атмосфера, рукама да је разгрћеш".


Bas tako dragi Amika, kao da si usao u neki omedjen prostor gde vladaju sasvim druga pravila i gde prica najcesce krene u potpuno neocekivanom pravcu.

Ne znam zasto, nije tema kve tvoje price, ali podsetilo me i na onu cuvenu pricicu iz taksija, kad taksista pogadja silne stvari u vezi sa musterijom koju vozi.
I covek koji je inace bio pisac detektivskih romana biva zapanjen.
A onda taksista objasni taksativno kako je dosao do podataka preko kofera, preko cipela, preko mesta gde je usao....detalji koji su iskusnom oku rekli mnogo..previse cak :)

Mozda znas pricu, ja se secam kroz maglu?
amika amika 19:45 07.07.2016

Re: Taksi

A onda taksista objasni taksativno kako je dosao do podataka preko kofera, preko cipela, preko mesta gde je usao....detalji koji su iskusnom oku rekli mnogo..previse cak :)


Има мудрих таксиста, оних који размишљају о особама које возе и о свету око себе. И сетих се како сам још почетком деведесетих од таксисте чуо најбољу оцену тог периода почетка приватизације: мала бара, пуно крокодила.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 20:04 07.07.2016

Re: Taksi

amika
A onda taksista objasni taksativno kako je dosao do podataka preko kofera, preko cipela, preko mesta gde je usao....detalji koji su iskusnom oku rekli mnogo..previse cak :)


Има мудрих таксиста, оних који размишљају о особама које возе и о свету око себе. И сетих се како сам још почетком деведесетих од таксисте чуо најбољу оцену тог периода почетка приватизације: мала бара, пуно крокодила.



Ha, ha , ja isto volim taj izraz, sa tim sto sam ga ja cula od nekog coveka koji je znao sve i svakog, kretao se svukud, pa je negde to pokupio.
Mada, mialim da izraz se prvi put pojavio u "Vidimo se u citulji". Nisam sigurna.
A taksista, da, ima mudrih...
emsiemsi emsiemsi 07:07 09.07.2016

Re: Taksi

amika
Izabrao si dobro mesto za pricu da bude ispricana.


Кад уђеш у такси, изашао си из света, "створи се нека густа атмосфера, рукама да је разгрћеш".

О чему је овај блог - може ли сиже у пар реченица !?
muaddib92 muaddib92 18:47 07.07.2016

Сад или никад

је упркос контексту приповедања - О, соле мио.
Ван контекста, ваља се подсетити правог Елвиса:



Поздрав и хвала за причу.
amika amika 19:50 07.07.2016

Re: Сад или никад

Сад или никад
је упркос контексту приповедања - О, соле мио.


Мене је, због приче, интересовао наслов песме и те две речи које су позив и које сви знају.

Поздрав и хвала за причу.


Хвала и теби на коментару.
Черевићан Черевићан 17:36 08.07.2016

htedoh retji, nepostigoh


utaxiju ja odglumim cutnju
(preferiram opshirnije price)
gradska voznja cimanjem odishe
pa i price nanishta mi liche


g, amika...eto.
amika amika 18:06 08.07.2016

Re: htedoh retji, nepostigoh

u taxiju ja odglumim cutnju


Ја наведем таксисту да прича, често буде занимљиво.

zilikaka zilikaka 19:24 08.07.2016

Izvori informisanja.

Ја наведем таксисту да прича, често буде занимљиво.

E, jeste.
U staro vreme, pre interneta, od taksista si mogao da saznaš sve što je trenutno aktuelno po gradu.

KAo nekad po selima kod berbera ili u prodavnici.
amika amika 21:14 08.07.2016

Re: Izvori informisanja.

od taksista si mogao da saznaš sve što je trenutno aktuelno po gradu.


У неким бившим данима, када су биле демонстрације или долазиле избеглице са Косова, о чему су медији углавном ћутали, таксисти су били једини поуздан извор информисања - где се, шта, и у ком обиму дешава...
amika amika 21:56 08.07.2016

Први таксиста је био...

Таксисти у Србији имају родослов као мало која професија:

Nikola Pašić, slavni srpski premijer koji je uspešno vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat pre bavljenja politikom za život je zarađivao kao vlasnik prve taksi firme u Beogradu, koja je koristila kočije

jednarecfonmoi jednarecfonmoi 22:55 08.07.2016

Re: Први таксиста је био...

amika
Таксисти у Србији имају родослов као мало која професија:

Nikola Pašić, slavni srpski premijer koji je uspešno vodio Srbiju kroz dva balkanska rata i kroz Prvi svetski rat pre bavljenja politikom za život je zarađivao kao vlasnik prve taksi firme u Beogradu, koja je koristila kočije




Kakav zanimljiv podatak, svaka cast Amika.
Verujem da nijedna taksi firma danas ovo ni ne zna.
Bilo bi lepo pored neke taksi stanice u Beogradu staviti ovu sliku...na neki zid ili gde vec.
amika amika 23:05 08.07.2016

Re: Први таксиста је био...

Bilo bi lepo pored neke taksi stanice u Beogradu staviti ovu sliku...na neki zid ili gde vec.


И не само то - био је и градоначелник Бгд у два мандата, чини ми се, и први калдрмисао Београд, дрвеном коцком која је на Тргу Републике трајала до краја 50 -тих година прошлог века.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 23:22 08.07.2016

Re: Први таксиста је био...

Nista od toga nisam znala, te hvala za podatke.
Ima ona divna edicija Beograd izmedju od 1900-1918 pa cini mi se Beograd 1940-1945.
Prvopomenutoj knjizi se vracam u naletima, tamo je pisao Deroko, Mata Milosevic, meni neizmerno draga Neva Stojanovic o kojoj sam probala da saznam nesto vise, o tome mozda jednom napisem blog.
Tamo se pominju Velike stepenice i donosenje povrca iz Preka, neki davno nestali boemi iz Skadarlije, Gruberova pekara, kako se slavio Bozic....mnogo toga.
Odoh ja dalje slovima ocigledno, ali inspirisali su me tvoja znanja o ..kako ono bese...Beogradu kojeg vise nema..
amika amika 08:42 09.07.2016

Re: Први таксиста је био...

Tamo se pominju Velike stepenice


а постоје и Степенице код моста и Мале степенице, са тајнама око ње и испод ње. Али не смем да одајем те приче.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 09:26 09.07.2016

Stepenicama secanja

amika
Tamo se pominju Velike stepenice


а постоје и Степенице код моста и Мале степенице, са тајнама око ње и испод ње. Али не смем да одајем те приче.



Doobrooo :)

Nadam se da ce se pojaviti u nekoj tvojoj prici sa ponekom tajnom, poluotkrivenom:)

Male stepenice su mi misterija gde su, neka ostane tako za sad:) Tata mi je pokazao jedne, uf, hodam sad kroz maglu, te sam izgleda umislila, kao neka mala ulica negde blizu hotela Moskva. Stepenice sam izgleda dodala u secanju . Ali zato su mi na listi osumnjicenih sad za ove Male, one sto idu uz park, uuuuuzbrdo:)

A Velike stepenice, steta da nije vise to nekako obelezeno, tablom mozda, a da tu sa strane budu prodavci suvenira, ima mesta ako bi bili sa jedne strane. Hm, mozda i nema bas, ali dobro zvuci.:)
Onda bi neke davno pojedene sargarepe iz Preka zamenili radovi umetnika.

Inace dok se popnes gore, dusu ispustis
amika amika 14:03 09.07.2016

Re: Stepenicama secanja

Male stepenice su mi misterija gde su




Мале степенице су оне лево. Само за упућене.
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 15:00 09.07.2016

Re: Stepenicama secanja

amika
Male stepenice su mi misterija gde su




Мале степенице су оне лево. Само за упућене.


:)
horheakimov horheakimov 00:31 09.07.2016

...

amika amika 08:48 09.07.2016

Re: ...

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana