Reč i slika

Daning-Krugerov efekat

/ 10.07.2016. u 12:20

Komentari: 167
Čitanost: 34136
/
Preporuke: 4332
/

Interesantno da je išta slično stručno formulisano tek 1999. godine. Naime, istraživači sa Kornel univerziteta Dejvid Daning i Džastin Kruger su, inspirisani likom i delom poznatog pljačkaša banaka Mekartura Vilera, došli na ideju da ispitaju načine na koje ljudi različitih nivoa kompetentnosti uopšte i doživljavaju svoju kompetentnost. Daning i Kruger su bili fascinirani Mekarturovom idejom na koju je došao čuvši priču po kojoj su špijuni tokom 19. veka pisali nevidljive poruke jedni drugima koristeći limunov sok umesto mastila. Na kraju, njegova originalna zamisao je bila da prekrije lice limunovim sokom kako bi u bankama koje je pljačkao bio nevidljiv kamerama za obezbeđenje. Na taj način je uspeo da opljačka dve banke, jedino što mu je nakon drugog pokušaja ostalo nejasno kako su uspeli da ga uhvate.

Zaintrigirani ovakvim načinom razmišljanja Daning i Kruger su sproveli obimno istraživanje, između ostalog i nad studentima i kolegama, i došli do zaključaka da što je neko manje stručan to: (i) kod te osobe izaziva veći osećaj superiornosti i samopouzdanja, pošto pogrešno ocenjuje svoje sposobnosti mnogo višim nego što jesu; (ii) da nije u mogućnosti da shvati koliko ne zna, kao ni da proceni koliko drugi znaju; i (iii) da počinje da razume domete svog neznanja kako prolazi kroz obuku u datoj oblasti.

Takođe, Daning i Kruger su tokom istraživanja došli i do zaključka da visoko kompetentni neretko potcenjuju svoje sposobnosti, odnosno, da smatraju da je to što znaju lako i jednostavno. I, to su ilustrovali eksperimentom u kome su srednjoškolcima na testu opšteg znanja, nakon otkrivanja tačnih rezultata, dozvolili da sami sebe ocene. Kompetentniji đaci su manje-više pravilno ili niže ocenjivali svoje radove, dok su manje kompetentni, koji bi trebalo da dobiju ocene 1 ili 2, sebe ocenjivali ocenama 4 ili 5.

Sad, blog i nije samo o DK efektu koji se bavi stručnošću i nestručnošću, već i o njegovim širim dometima, kao i o donošenju zaključaka na osnovu minimuma raspoloživih informacija. Naime, srodna istraživanja su pokazala i da neki, shodno efektu DK, imaju sklonost da na osnovu poluinformacija ili naznake informacija sa priličnim samopouzdanjem donose zaključke i odluke, ili stiču uverenja.

Zvuči poznato? Ustvari, ima bezbroj primera koliko Daning-Kruger može biti moćan. Setite se različitih ideoloških pokreta kroz istoriju, posebno onih destruktivnijih. Naime, u praktičnom smislu mnogi od njih u dobroj meri i nisu predstavljali više do vid Daning-Krugera. Jer, neretko su se, koliko god različiti bili, zasnivali na maksimalno uprošćenim pogledima na svet, kao i na instant odgovorima na sva pitanja, podgrejanim Daning-Kruger osećajem superiornosti i samouverenja svojih sledbenika. Istih onih koji su prigrlili ponuđene ideološke floskule, formulisane neretko u dve tri rečenice koje objašnjavaju čitav svet.

Doduše, ima i vedrijih uvida u ovu temu. Između ostalih i onih po kojima, ponekad, ljudi manje ili više stručni u jednoj, svoje samopouzdanje iz prve prenose i u neke druge oblasti ... u kojima, u suštini, funkcionišu nošeni krilima Daning-Krugera. Na primer, u davnim vremenima svako pismen je bio pozvan da donosi sud o svemu. Pa i kasnije, uloge sveznalica jednako su dodeljivane na osnovu stručnosti u manje-više jednoj oblasti, ako i u toliko. Sad pitanje je da li će sa daljim razvojem društva i ova vrsta Daning-Krugera opstati.

Naravno, ne bi trebalo preterati pa upasti u varijantu Daning-Krugera o Daning-Krugeru ... jer, i njegova primena ima granice. Na primer, DK manje stručnima uopšte ne brani da imaju ili da iznose svoje mišljenje, već govori o tome da je korisno znati za granice svog znanja.

Na kraju, DK bi mogao da ima i neke dobre strane. Na primer, ukoliko ne bismo imali samopouzdanje u trenucima neznanja, pitanje je ko bi od nas uopšte i stigao do ikakvog znanja. Opet, možda čitav ovaj tekst ne predstavlja ništa više do jedan od nemuštih primera Daning-Krugerovog efekta :)

Tagovi

znanje, samopouzdanje

postavite na |

Komentari (167)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

zoja444 12:35 10.07.2016

znaci

znamo da nista ne znamo. jel to DK?

jinks 12:44 10.07.2016

Re: znaci

Dobro, nešto i znamo, ali nešto i ne znamo :)

zoja444 12:51 10.07.2016

Re: znaci

zivot je DK?

jinks 12:56 10.07.2016

Re: znaci

zivot je DK ?

Ko uspe tako da prođe kroz život bez problema, imao je sreće, nema šta :)

zoja444 13:06 10.07.2016

Re: znaci

nisi fer, menjas komentare.

jinks 13:15 10.07.2016

Re: znaci

Izmenjeno ranije, pre tvog odgovora, jer nije baš bilo nešto.

Opet, tvoj odgovor je bio odličan :)

zoja444 13:21 10.07.2016

Re: znaci

eto, DK na delu.

danas sam u ska fazonu.

Dont Fear The Reaper 19:52 10.07.2016

Re: znaci

jinks
Dobro, nešto i znamo, ali nešto i ne znamo :)

Recimo znamo (ili barem naslućujemo ☻) da su ova dvojica dosta bliski sa onom grupom naučnika s nekog (čini mi se da je bio neimenovan) instituta, koji su - ako je Politika lagala pre 30 godina, onda lažem i ja

-

"Posle dugogodišnjeg ispitivanja najzad otkrili zašto koke lome jaja - utvrdili su da koke stoje kada nose jaja, pa jaja i puknu".

Inače, bejah isekao taj člančić iz te davne Politike, i nosao ga, da se ne zaboravi. Moguće da je još uvek negde u nekom starom novčaniku

alselone 09:10 11.07.2016

Re: znaci

bejah isekao taj člančić iz te davne Politike

Uclani se u FB grupu "Volim glupe naslove". To je prosto blago ako volis takve bisere.

Dont Fear The Reaper 11:48 11.07.2016

Re: znaci

alselone
bejah isekao taj člančić iz te davne Politike

Uclani se u FB grupu "Volim glupe naslove". To je prosto blago ako volis takve bisere.

Eh, takvi biseri se sada zovu "Naša svakodnevica" ☻

S tim što se sada više niko ne bavi istraživanjem evidentnih stvari ☺ nego prave nauku (ne nužno u smislu "science"☻) od izmišljenih i nikad viđenih rupa koje stavljaju svukud, samo ne na saksije ;>

NB - kad pomenuh rupe na saksiji, rame uz rame s tim ide topla voda, pa mi dalje igranje slobodnih asocijacija ode na to da je ovo "saslušavanje" građana od 5 sati izjutra (u kasarni) samo uvod u tuširanje naroda 'ladnom vodom - da ojača narod. A onda ide ubacivanje naroda u rupe, e da bi pod jedan prestao da gleda mnogo oko sebe (slušaj šta popa priča, ne geldaj šta radi) a i kako bi naučio da izlazi na kraj sa mesečnim primanjima. A svi znamo kako izgleda diplomiranje od takvih "nauka" ;>

mnenadic 13:33 10.07.2016

Budimo realni

Ne znamo ništa.

Milan Novković 14:32 10.07.2016

We are one

Na kraju, DK bi mogao da ima i neke dobre strane. Na primer, ukoliko ne bismo imali samopouzdanje u trenucima neznanja, pitanje je ko bi od nas uopšte i stigao do ikakvog znanja. Opet, možda čitav ovaj tekst ne predstavlja ništa više do jedan od nemuštih primera Daning-Krigerovog efekta :)

Moj utisak, kako čitam kjnige iz neurologije, i one me sad (ponekad) interesuju iako mislim da se polako "navlačim" i na evolutivnu psihologiju:

- Mi ljudi imamo tendenciju da "zamrznemo" popularni, iako često dosta preuzak vrednosni sistem oko nas.

- Pre nego što ga zamrznemo mi ga donekle pogrešno raslojimo.

- Pa slojeve za analizu što porešno proberemo, što nedorečeno parametrizujemo.

I kometarišem ti, ja skoro uvek tako, jako malo oko onoga gde se slažem sa tobom (većina ili sve) nego oko onoga gde se manje slažem ili imam nešto da dodam, ili vidim priliku za kreativnu provokaciju

.

Od neurologa se ja uporno vraćam na Antonija Damasija, jedan od najvećih danas, i ne na njegovo najbolje i seminalno delo nego preteču, kjnigu Dekartova Greška, pa jedan slučaj koji je celom njegovom timu mesecima donosio glavobolje u nerazumevanju:

- Naglašeno inteligentan čovek je imao nesreću. Kako je sve to prošlo i vratio se na posao ispostavilo se da je tamo beskoristan, potpuno.

- I mesecima su mu u laboratorijama sve testirali, inteligenciju znanje, osećanja, pristup poslu, ... ceo tim, sve kao i pre.

- Pa počeli da izmišljaju nove testove i n akraju ukapirali

Bila mu oštećena amigdala, značajna veza između emocija i racija. Ispada da su emocije ne samo veći šef od ogranka za šefovanje u raciju, nego su i bolji šef.

Do tog trenutka je značajno podcenjen značaj sposobnosti da se "preseče" sa preširokim prelistavanjem problemskog prostora, pa baci u akciju makar i ako izbor posla, između više njih, nije ni približan "idealnom", "najbitnijem".

Tom čoveku sa oštećenom amigdalom u laboratorijskim uslovima nisu bile potrebne emocije previše, zato je istraživačima igledao identičan kao pre nesreće.

U laboratorijama često imamo SAMO jedan zadatak. Život uporno muti vodu i "beži" od ovakvih postavki.

U ovom svetlu, se donekle, ne sasvim, naravno, razvodnjavaju i pomeraju koncepti znanja, "superioronosti", iskustva, ... kako kvalifikatorima tako i u kvantifikatorima, a pogotovo u smislu domena u kojima su oni definisani.

A kako emocije uvučemo u igru tek onda imamo igranku od "slojeva" svesti, tela, hemije, hormaona, navika, temperamenta, itd.

O čemu Damasio priča u toj drugoj kjnizi, Self Comes to Mind: Constructing the Conscious Brain, pa objašnjava zašto i kako neke "slojeve" ne možemo da dokučimo. i kako možeš i samog sebe ponekad da iznenadiš tako što u diskoteci neočekivano razbiješ punu flašu piva sebi o glavu, pa zbog toga, znao te svoje neotkrivene kutke ili ne do tog trenutka, možeš da budeš manje uspešan u životu, ali isto tako i više uspešan, kako se kome vez zalomi ostalih "bezbroj" lica i naličja bića koje ih je "zaokupilo"

zoja444 18:13 10.07.2016

Re: We are one

citala sam kako je covek sa opsesivno-kompulsivnim poremecajem pokusao samoubistvo pistoljem. pogodio je bas taj centar za okp i nastavio normalno da zivi. neverovatno. to ne bi ni hirurzi uspeli.

jinks 18:20 10.07.2016

Re: We are one

- Mi ljudi imamo tendenciju da "zamrznemo" popularni, iako često dosta preuzak vrednosni sistem oko nas.

- Pre nego što ga zamrznemo mi ga donekle pogrešno raslojimo.

- Pa slojeve za analizu što porešno proberemo, što nedorečeno parametrizujemo.

Do tog trenutka je značajno podcenjen značaj sposobnosti da se "preseče" sa preširokim prelistavanjem problemskog prostora, pa baci u akciju makar i ako izbor posla, između više njih, nije ni približan "idealnom", "najbitnijem".

Izgleda da upravo to "presecanje" i "probiranje" predstavlja jednu od ključnih stvari.

Neko možda "probira" bolje od drugih ... i odabira svedenu količinu informacija, koja mu ipak dozvoljava da u kombinaciji sa nekim njegovim vrednosnim sistemom, kao i pratećim sistemom asocijacija i zaključivanja začinjen emocijama, bolje od drugih rekonstruiše stvarnost.

U jednom od prethodnih blogova koji se ticao marketinga pomenuto je da upravo taj "presek" i predstavlja Sveti Gral marketinga, a verovatno i mnogo čega drugog. Izabrati pravi uzorak i pravi svedeni sistem pravila kojim se tumači. A veruje se da postoje i da su mogući.

Na primer, mislim da se za neko od predgrađa Nju Jorka veruje da predstavlja odraz čitave Amerike.

Predrag Brajovic 15:20 10.07.2016

Василије Јовић

Баш ти је добар текст.

Takođe, Daning i Kriger su tokom istraživanja došli i do zaključka da visoko kompetentni neretko potcenjuju svoje sposobnosti, odnosno, da smatraju da je to što znaju lako i jednostavno. I, to su ilustrovali eksperimentom u kome su srednjoškolcima na testu opšteg znanja, nakon otkrivanja tačnih rezultata, dozvolili da sami sebe ocene. Kompetentniji đaci su manje-više pravilno ili niže ocenjivali svoje radove, dok su manje kompetentni, koji bi trebalo da dobiju ocene 1 ili 2, sebe ocenjivali ocenama 4 ili 5.

Мој пример сличног "експеримента" јесте специфичан, и негира оба његова исхода. Наиме, нама је у Математичкој хемију предавао професор Василије Јовић. Василије, немаштовито звани Хемке, био је човек у годинама, са ставом и ауторитетом, чак и, чини ми се, изузетне постуре. Углавном -- незабораван. Његова је пракса била да је сваки ученик након свог одговора сам себе оцењивао, право у дневник. Ту оцену, теоретски, нико није могао да види до професора и ученика. Василије никад ником није оспорио оцену, надоле.

За две године, у разреду од 33 ученика, за четири полугођа, и најмање 132 ученичка одговора за оцену, само у три случаја испитани је себи дао незаслужену оцену. Двапут су себе частили навише набеђени петичари, додајући себи знање за петицу уместо четворку или тројку, колико је вредео њихов одговор. Један од тих крадљиваца потом је цело полугође дизао руку да се јави и докаже своје знање, очигледно гоњен грижом савести. Он је, заиста, то знање касније и доказао. Други лопов била је на оцене, и све остало, претенциозна и алава крадљивица. Њена неоправдана петица није је морила, а Хемке оцену никад није оспорио. Остала јој је за крај, али и тихи презир целог разреда. (Занимљиво: крадљивица је, годинама касније, мог друга преварила за 100 хиљада марака, продајући му непостојећи бизнис (пицерију) у Будимпешти.)

Трећи случај, који ја памтим, јесте када је један блесоња -- доцнији возач камиона у Аустралији, који се стицајем околности обрео у ипак лепо амбициозном разреду и Математичкој, неко чудно пресељење и везе његовог оца са директором довеле су до тога --дакле када је тај блесоња, спетљавши се, уписао себи један. Био се изнервирао што га је нешто збунило. Када је он сео на место и признао друговима шта је себи уписао, настало је негодовање међу ученицима. Напокон, неколико њих је наглас протествовало код Хемкета, да је Зокс (тако се беше звао, нисам сигуран?) сам себе закинуо, и осудио на муку додатног учења и поправног из хемије. Хемке је на то рекао да је правило правило и да нико не треба да одступа од њега: Шта је уписано -- уписано је... То је праведна оцена, сам је себе оценио.

И онда је неком из првих клупа потурио дневник на увид, а тамо је стајао Зоксов кец Хемкетовим рукописом претворен у тројку.

Углавном, Данинг и Кригер се код Хемкета и у Математичкој (верујем да је и у осталим одељењима било исто) не би овајдили и оформили своју теорију.

Jukie 17:03 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Kako ko i kako gde, zavisi kako se postavi prema celoj stvari samoocenjivanja i samoupisivanja ocene u dnevnik.
Pri formiranju svog mišljenja o tome koju ocenu zaslužuješ u školi, ima nekoliko faktora:

a) onaj prvi faktor gde ti stvarno misliš da zaslužuješ npr. četvorku

b) ti kao dete u stvari pojma nemaš kako četvorka iz npr. ekologije u osmom razredu treba da izgleda. Ne znaš koliko đaka u državi je iznad a koliko ispod tebe po uspešnosti savladavanja gradiva. Vidiš samo svoje odeljenje kao uzorak.

c) nastavak pod b) danas se petice poklanjaju šakom i kapom (prošlogodišnji podatak o 50% odličnih i 14-15 odsto vukovaca) tako da deca ne vide numeričke ocene na način na koji smo mi videli tokom školovanja

d) ako ne voliš nastavnika ili misliš da je predmet nevažan, iz bunta nećeš sebi da daš realnu manju ocenu (ipak govorimo o tinejdžerima kod kojih je bunt normalna osobina ličnosti)

...

Moje iskustvo sa upisivanjem ocena u dnevnik od strane učenika odnosi se na tri incidenta. Radi se o nelegalnom upisivanju gde nastavnik ne zna šta si upisao.

a) neko je došao i svima* koji smo imali trojke upisao četvorke.
* vrlo genijalno jer ne može da se odredi ko je tačno upisivao ocene
Nastavnica je provalila odmah jer je imala besprekornu evidenciju, pa smo morali da odgovaramo da "dokažemo ocenu koju je naš drug smatrao da treba da dobijemo". Tu ja dohvatim enciklopedije i naučim iz njih i zapanjena nastavnica mi zaključi pet :)

b) nastavnik ne vodi računa ko ima koju ocenu (i inače ko je prisutan na času)
većina učenika u odeljenju iskoristi priliku i sebi u dnevnik upiše peticu, par slabijih učenika upiše četvorku jer bi bilo suviše sumnjivo da imaju peticu.
Predmet je očigledno nevažan, nastavnika boli uvo, ne treba nam za dalje školovanje itd.
Provalio je da on tako ne piše petice i svima smanjio ocene na neke srednje trojke (pošto više nema vremena da se odgovara i pošto ga realno boli uvo za ocene) jer kazne ipak mora da bude

c) učenica koja se dohvatila dnevnika pronađe predmete gde inače nema detaljne evidencije i predmet se svodi na bubačenje i štancovanje odgovaranja*, i sebi dopiše po peticu tako da je prosečna ocena u rubrici malo veća (npr. 541 + 5).
* tu imamo i masovno odgovaranje na sluške tako da celo odeljenje ima prilično visok prosek

Zaključak:
da bi neko realno sebi dao ocenu za školski rad, treba da se potrefi situacija da je predmet relevantan, da je način ocenjivanja prilagođen predmetu, da ne dobijaš više varanjem nego čuvanjem savesti

Dokle god se petice štancuju levo i desno, taj moralni aspekt samoprocene je vrlo mutan. Kada bi deca odrastala u sistemu gde u svim predmetima bivaju realno ocenjivana, internalizovala bi realnu samoprocenu svog školskog rada. Ovako ne

kick68 17:46 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Kada bi deca odrastala u sistemu gde u svim predmetima bivaju realno ocenjivana, internalizovala bi realnu samoprocenu svog školskog rada. Ovako ne

Hoces da kazes da ucenicima na pocetku svake jedinice nije objasnjeno sta na kraju moraju da znaju? Nisu im objasnjeni kriterijumi ocenjivanja? To obavezno treba da se radi jer na taj nacin ucenici preuzimaju aktivnu ulogu u procesu ucenja.
LINK

Jukie 18:24 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Kriterijumi ocenjivanja, takvi kakvi su u našem školskom sistemu, nisu realni

U smislu da za prilično slab rezultat možeš da dobiješ peticu i onda ima preveliki procenat petica.

Ne ocenjuje se dovoljno strogo. Tu mislim realno strogo, sa rasturom ocena na sve četiri moguće pozitivne ocene

Ako bi petica bilo manje, đaci bi vremenom umeli da prepoznaju odgovor za peticu, četvorku itd. Ovako je za peticu sve što nije loše, a to po meni nije dovoljno.

sweet64 18:30 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Мој пример сличног "експеримента" јесте специфичан, и негира оба његова исхода.

Dva parametra utiču da tvoj primer ne bude tipičan Dunning-Krugerovog efekat a to su vreme i određena škola. U ono vreme se još uvek znalo za stid, za neke moralne vrednosti i uopšte empatiju učenika, cenilo se ako je neko realan. Matematička gimnazija je i danas krem de la krem, a nekmoli onda i tu se možda jedino i mogao primeniti ovaj eksperiment.
Teško da se danas u nekoj ekonomskoj školi u Bg, može i zamisliti ... bilo bi ono, do sada sam bio vrlo dobar, al kad mene krenu karta....

jinks 18:36 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Predrag Brajović
Двапут су себе частили навише набеђени петичари

Pitanje je koliko škola uopšte đacima i može da omogući da se na grafikonu sa kraja teksta bloga maknu udesno od y-ose.

Ustvari i to bi, između ostalog, takođe u školi moglo da se uči, ukoliko se već i ne radi ... ne samo kako da se reprodukuje ponuđeno znanje, već kako i da se razume granica ponuđenog znanja, kao i kako se do nje došlo.

Tako da ima petičara i petičara, gde verovatno neretko četvorkaš, trojkaš, ... pokušava sa više razumevanja da nešto nauči nego petičar.

Занимљиво: крадљивица је, годинама касније, мог друга преварила за 100 хиљада марака, продајући му непостојећи бизнис (пицерију) у Будимпешти.

Baš sam mislio i nešto na tu temu da ubacim u blog, ali je izletelo. Naime, interesantno je da se gomila prevara po nekima upravo i zasniva na Daning-Krigerovom efektu.

Na primer, u čuvenoj britanskoj seriji o prevarama i prevarantima, "Hustle", u poslednoj epizodi dali su sledeće savete gledaocima, kako bi mogli više da povedu računa da ne bi bili prevareni:

- "Kada nešto deluje isuviše lepo da bi bilo moguće, obično nije,"

- "Kada neko pokušava da vas zbrza, traži od vas i daje vam razloge zašto bi što pre ili u najkraćem roku, sa minimumom znanja i informacija o nečemu, trebalo da donesete odluku (da date novac, nešto uradite, ...) postoji ozbiljna mogućnost da želi da vas prevari."

Predrag Brajovic 18:52 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Dva parametra utiču da tvoj primer ne bude tipičan Dunning-Krugerovog efekat a to su vreme i određena škola.

U mom komentaru ta dva parametra su navedena: Vasilije Jović (njegov autoritet i karakter) i Matematička gimnazija (njeni vrednosni kriterijumi).

U Matematičkoj, dokle god je čvrste tradicije, vreme-epoha sa svojim menama neće imati značajnu ulogu.

Dont Fear The Reaper 19:46 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Predrag Brajovic
Dva parametra utiču da tvoj primer ne bude tipičan Dunning-Krugerovog efekat a to su vreme i određena škola.

U mom komentaru dva parametra su navedena: Vasilije Jović (njegov autoritet i karakter) i Matematička gimnazija (njeni vrednosni kriterijumi).

U Matematičkoj, dokle god je čvrste tradicije, vreme-epoha sa svojim menama neće imati značajnu ulogu.

Ajde! Drugi su (uvek) u krivu, Brajović je (uvek) u pravu!

I šta je još staro pod kapom nebeskom?

NB - Matematička, ah, pa da, sada su mnoge stvari jasne. Iskreno me zbunjivala ta dihotomnost - ponaša se kao inženjer sa naočnjacima, a tamo neki (čuj ba) "književnik".

Predrag Brajovic 19:57 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Ajde! Drugi su (uvek) u krivu, Brajović je (uvek) u pravu!

gedza.73 21:55 10.07.2016

Re: Василије Јовић

Imaju dobru obradu Princa.

alselone 09:15 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Vasilije Jović

Super prica i odlican primer iz psihologije! I jos lepo ispricano zbog toga sto ti je bog podario komunikativnost kakvu vec jeste.

Predrag Brajovic 11:00 11.07.2016

Re: Василије Јовић

komunikativnost kakvu vec jeste

)))))))))))))))
Од краљева до просјака!

Мислим да је и princiju предавао, Василије. Нема ко други. Фасцинантан лик.
Пикантерија: ја сам био зацопан у ону алаву, но, срећом, мој најбољи друг ми је "скине", и дан данас сам му на томе захвалан!

Такву врсту ауторитета (карактер плус знање) доцније сам срео можда још двапут, једном је то био мој професор на факсу Светозар Петровић, човек од 11 језика и 11 памети. Његову књигу Природа критике, узбудљиво и увек актуално разматрање књижевности и њеног положаја у оквиру друштва, могућих приступа њој, од идеолошких до оних њом самом. немам довољно речи да нахвалим. Усред оне идеолошке грознице седео је човек и исписивао вечите ретке о могућним приступима књижевности. Светозар је шире непознат аутор. Бавио се, тако рећи, маргиналним темама. Но, његов ауторитет нико није смео да угрози, сви су се, махом, склањали испред њега. Такву, сличну врсту ауторитета, имао је и мој професор Ђорђије Вуковић. Пред овом двојицом сва она у јавности звучнија имена били су ђачићи.

little_radojica 11:22 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Такву врсту ауторитета (карактер плус знање) доцније сам срео можда још двапут, једном је то био мој професор на факсу Светозар Петровић, човек од 11 језика и 11 памети. Његову књигу Природа критике, узбудљиво и увек актуално разматрање књижевности и њеног положаја у оквиру друштва, могућих приступа њој, од идеолошких до оних њом самом. немам довољно речи да нахвалим

Ма то као неко дете да се играло писања

Јер, зна се да је кад нас све, па и књижевна критика, катастрофа!
Мислим, кад већ причамо о Данинг-Кругеровом ефекту

Predrag Brajovic 12:09 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Јер, зна се да је кад нас све, па и књижевна критика, катастрофа!

Ne.
Recimo, poezija nam je, u okviu evropske, bila odlična. Govorim o periodu oko 1995, kada sam je intezivno pratio u nekoliko zemalja -- Italiji, Engleskoj, Nemačkoj... U prozi smo, možda, bili slabiji, dosadni i prenemažući. Sad se ne bih usudio da merodavno govorim o te dve oblasti u usporedbi sa Evropom. Nimalo.

Da, jesam težak, ali -- može biti -- zahvalan sagovornik. ;-)

Prolazio sam pored bioskopa Zvezda juče, i setim se kako su me svi "gazili" zbog onoga što sam bio rekao i najavio, a -- sve se obistinilo. Deca su se zasitila svoje igračke, poneko od njih na Zvezdi je napravio malu karijeru, a neko, bogami, i profitirao -- ušao u podobne umetničke krugove, u kojima se na nekim konkursima dele pare. Uglavnom, hype Zvezda je prošao. Sad će novi...

little_radojica 12:41 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Ne.
Recimo, poezija nam je, u okviu evropske, bila odlična. Govorim o periodu oko 1995, kada sam je intezivno pratio u nekoliko zemalja -- Italiji, Engleskoj, Nemačkoj... U prozi smo, možda, bili slabiji, dosadni i prenemažući. Sad se ne bih usudio da merodavno govorim o te dve oblasti u usporedbi sa Evropom. Nimalo.

Мени се то све чешће дешава кад решим да проверим неки common wisdom о томе како је А>B, па зађем мало дубље у материју и поређења, а онда почну да се указују све неке сличне контуре, разлике се, као по правилу, своде на неке нијансе, културолошке специфичности или концептуалне поставке, а укупан утисак је прошаран и плусевима и минусима са обе стране (или са свих страна ако су нека шира поређења).
Па временом почну да се указују обриси онога што се може и што се не може поједностављивати, што се може и не може оцењивати и тако. Тако да сам избегао да се изјашљавам о том биоскопу и о грчкој кризи и још тако неким стварима, јер сам о томе премало знао.

krkar 12:57 11.07.2016

Obektivno rečeno

Recimo, poezija nam je, u okviu evropske, bila odlična.

Bolja od arhitekture?

princi 14:10 11.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Matematičku najviše pamtim po Emini. Meni je ona bukvalno bila sve u periodu od 16. do 18. godine (dok nisam otišao da budem deo okupatorske jugokomunistićkoćetnićke vojske u Koprivnici i Karlovcu). Žena, ljubavnica, ortak... Hemke nas je stalno podsmešljivao gledao dok smo se vatali u zadnjoj klupi (nije jedini, vatali smo se i na drugim časovima, a kad bi nas baš uhvatio neizdrž, moralo je i moglo je i da se izađe. Nas dvoje smo, stvarno bili, jedno na drugo, k'o meda na krušku.) Foru sa samoocenjivanjem Hemke nije puno praktikovao kod nas, uglavnom samo kod ljudi koji su tražili da poprave ocenu na kraju godine. Meni se to nikad nije dešavalo, jer i pored svog tog sexa, uvek sam prevashodno bio štreber.

Predrag Brajovic 16:42 11.07.2016

Re: Obektivno rečeno

po Emini.

Емина?
Она пегава???
Ц-ц-ц... блуд и неморал.

Необично: ја сам једва да могу да се сетим неког коме је Хемке дао оцену, било је и таквих -- Оцените ме Ви, професоре... -- али да ме бог убије, ови су се моји сви самооцењивали.

Најузбудљивије правило било је оно о жвакању жваке: ко је жваће, излази на таблу да одговара, и обавезно добије кеца. Тако је и мој најбољи друг страдао: прозван је због жваке, и иако је цепао хемију, после 20 минута Хемке му је нашао нешто што не зна, а за позитивну оцену мора да се зна цело градиво, не само делови... Дакле -- кец. Следећи пут... следећег пута, њега није било: никад више није жвакао жваку на часу. Осим што је то урадио мој блесави доцнији кум, па је викао, са места: Професоре, упишете ми Ви сами оцену, да не излазим, нема потребе! Хемке га је ипак натерао да изађе и сам се казни.

Predrag Brajovic 16:45 11.07.2016

Re: Василије Јовић

о том биоскопу и о грчкој кризи

Ја, птица злогука, погодио те исходе и расплете ;-)
Чак сам рекао да ће онај Варуфакис да једе говна по Европи, држећи, за лепе паре, предавања као интелектуална звезда.

princi 16:57 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Ne, nije pegava. Imala najlepše plave oči koje sam (do tada) video. Stvarno je čudo kako smo posle tako intenzivne ljubavi ostali tako dobri drugari, obično se ljudi ljute jedno na drugo, optužujući jedno drugo za izdaju. Drugo doba valjda bilo... tad je čak i Dragana Šarić bila cool (doduše, vrlo kratko vreme).

Predrag Brajovic 19:27 11.07.2016

Re: Василије Јовић

Ne, nije pegava. Imala najlepše plave oči koje sam (do tada) video.

Лепше од Сашиних???

Predrag Brajovic 19:35 11.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Bolja od arhitekture?

Далеко.
Тих сам година интензивно читао талијанску, енглеску и (мало мање) немачку поезију. Мислим да смо их све, за копље, шили. Један Новица Тадић или Ваљаревић или... не знам већ ко, Иван В Лалић са својим крунским делом, Војислав Деспотов, Матија Б. (не таааај!:))))... све су то сјајни песници, вибрантни, живи, а тамо, у европском песништву, ја сам видео махом млитавост и менталну уравниловку.

И ово је нормално: архитектура зависи од својих инвеститора (барем сви то знају, колико је овде и каквих инвеститора), песници само од -- себе.

Кад ћете фасаду да поправите?
И имаш ли горе терасу?

pnbb 20:07 11.07.2016

Re: Василије Јовић

mislim da znam coveka,
zvali su ga Vajo

Predrag Brajovic 21:01 11.07.2016

Re: Василије Јовић

little_radojica
Ne.
Recimo, poezija nam je, u okviu evropske, bila odlična. Govorim o periodu oko 1995, kada sam je intezivno pratio u nekoliko zemalja -- Italiji, Engleskoj, Nemačkoj... U prozi smo, možda, bili slabiji, dosadni i prenemažući. Sad se ne bih usudio da merodavno govorim o te dve oblasti u usporedbi sa Evropom. Nimalo.

Мени се то све чешће дешава кад решим да проверим неки common wisdom о томе како је А>B, па зађем мало дубље у материју и поређења, а онда почну да се указују све неке сличне контуре, разлике се, као по правилу, своде на неке нијансе, културолошке специфичности или концептуалне поставке, а укупан утисак је прошаран и плусевима и минусима са обе стране (или са свих страна ако су нека шира поређења).
Па временом почну да се указују обриси онога што се може и што се не може поједностављивати, што се може и не може оцењивати и тако. Тако да сам избегао да се изјашљавам о том биоскопу и о грчкој кризи и још тако неким стварима, јер сам о томе премало знао.

little_radojica 00:32 12.07.2016

Re: Василије Јовић

Predrag Brajovic

Ово је управо оно о чему ја причам, обрати пажњу на кључне проблеме. Било би супер да су још дали упоредно стање инфраструктуре, број лекара и неке трендове, да се види да се стање и резултати упркос свему (ратови, кризе, Косово као кочница, исељавање, старење становништва,...) ипак побољшава и то сличним темпом као и код земаља у окружењу (од неких боље, од неких лошије). Једино што може да произведе катастрофу је да потпуно изгубимо поверење чак и у тај (какав-такав) систем због тога што је тренутно на челу државе несвет.

little_radojica 00:55 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

И ово је нормално: архитектура зависи од својих инвеститора (барем сви то знају, колико је овде и каквих инвеститора), песници само од -- себе.

Е због овог је тешко с тобом разговарати. Наиме, код поезије си, јер се у то разумеш, ценио квалитет написаног, а не дизајн корица, а код "архитектуре" гледаш изведено. "Архитектура нам је катастрофа" ништа не значи и чак је увредљива за људе који у много чему јесу конкурентни на нивоу целе Европе, иако ти то не можеш да видиш јер књизи судиш по корицама. Па и поред тога што су инвеститори успели доста тога да упропасте има правих бисера на основу којих онај ко је упућен може да види да је стање далеко од "катастрофе".

Predrag Brajovic 05:16 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Архитектура нам је катастрофа" ништа не значи и чак је увредљива за људе који у много чему јесу конкурентни на нивоу целе Европе, иако ти то не можеш да видиш јер књизи судиш по корицама.

:)))))))))))
Бранислав Реџић ми је пријатељ.
Могу да ти набројим где су све људи из његовог офиса по Европи.

Осмишљене, а незаписане песме, нико не рачуна.
Имам неколико таквих. Сјајних.
НИко не зна за њих.
Иначе бих био најбољи песник у Србији.

little_radojica 06:42 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Осмишљене, а незаписане песме, нико не рачуна.

Па архитектонска дела нису само изведени објекти већ и конкурсни радови, који су као такви записани и објављени. Често се дешава да се не изводи првонаграђено решење, иако првонаграђени архитекти углавном добију посао. Али та решења такође остају у колективном сећању и у историји архитектуре, о њима се предаје и дискутује на факултетима итд. скоро као и да су изграђена.

Бранислав Реџић ми је пријатељ.
Могу да ти набројим где су све људи из његовог офиса по Европи.

:)
Па који је онда твој став? Да нам је архитектура катастрофа, а архитекте раде широм Европе? Но, небитно, да не тролујемо и овај блог.
Поздрави пријатеља, надам се да ће Теразијска тераса кад-тад да се ради по његовом пројекту.

alselone 07:09 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Да нам је архитектура катастрофа, а архитекте раде широм Европе?

Pa da, kao i u drugim oblastima. IT-jevci su nam super, drzavni informacioni sistemi djubre, lekari su nam super, zdravstvena zastita sranje, masinci rade po celom svetu, a kod nas samo u odrzavanju, istoricari umetnosti su nam super a kod nas ima 2 i po muzeja i to rade jednom godisnje za Noc muzeja itd, itd...

Predrag Brajovic 07:51 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Pa da, kao i u drugim oblastima. IT-jevci su nam super, drzavni informacioni sistemi djubre, lekari su nam super, zdravstvena zastita sranje, masinci rade po celom svetu, a kod nas samo u odrzavanju, istoricari umetnosti su nam super a kod nas ima 2 i po muzeja i to rade jednom godisnje za Noc muzeja itd, itd..

Земља пољуљаних вредности, укинуте хијерархије. Овде још увек влада синдикални лоби, са реалном политичком моћи.

Predrag Brajovic 08:14 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Да нам је архитектура катастрофа, а архитекте раде широм Европе?

:)
Па оно што видиш као изведене радове -- то се једино рачуна. А не добре намере и замисли. Ти никад овде ниси окачио неки неизведени пројекат као пример архитектуре. Увек изведени.

То је као да се ја хвалим своjим ненаписаним песмама.

Tvoj stav je elitistički. A važno je kako izgleda obična kuća kraj Ibarske, koji nam je standard arhitekturnog oblikovanja, dizajna onih nbgd. blokova. To je važno. A ne šta ti i drugi crtate po sveskama.

Sećam se da sam pre nekoliko godina stao, vozeći se, na uglu Francuske i Dunavske ulice, i nazvao moje prijatelje arhitekte: Je li, znate li ko je radio ovu zgradu, posle duže vremena neka komercijalna zgrada, a da izgleda lepo?

Pretpostavi sam ko ju je uradio.

little_radojica 11:08 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Ти никад овде ниси окачио неки неизведени пројекат као пример архитектуре.

Јесам. Чудо једно како ти текст на који си оставио 300 од 600 коментара брзо испари из сећања.

Па оно што видиш као изведене радове -- то се једино рачуна

Опет би ти да једини одређујеш шта се рачуна, а шта не. А притом не разликујеш објављене радове и необјављене скице. Е, а онда - пази сад одмах испод - ја елитиста!?

Tvoj stav je elitistički. A važno je kako izgleda obična kuća kraj Ibarske, koji nam je standard arhitekturnog oblikovanja, dizajna onih nbgd. blokova. To je važno. A ne šta ti i drugi crtate po sveskama.

Шта уопште значи "стандард архитектурног обликовања"? Није то сад само што ће Тајсон да добије фрас, него то брате ништа под милим богом не значи, тако нешто не постоји, а ти се сав дао у оцењивање нечега што не постоји. Тако да, фрљаш се Брајо. Фрљаш се, уместо да лепо увидиш да не постоји начин да се објективно упореди квалитет архитектонских решења и да је све што имаш да кажеш о томе само твој крајње субјективни (и искључиви) став, донет на основу твог сензибилитета, непостојећих критеријума и ограниченог/површног знања. И то у блогу о Данинг-Кругеровом ефекту говори само за себе. Што мање знања то су ставови смелији.

alselone 11:19 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Земља пољуљаних вредности, укинуте хијерархије. Овде још увек влада синдикални лоби, са реалном политичком моћи.

Realno - raspad. Gde god pogledas. Evo bas pre dva dana - setamo beba, kuca na povocu i ja do prodavnice. I naravno da neka stoka ne drzi zatvorenu kapiju a imaju nadrkanog kera. I napadne nas, i to bas agresivno. Ustremio se na naseg kera a ja ne znam sta cu pre, da li nju da branim, ili da vadim bebu iz kolica za svaki slucaj ili samo da pokusam da ga ignorisem. I tu ujednom momentu sam se okrenuo prema bebi a cujem iza kako je nasa kerusica zakukala i okrenem se instinktivno i zamahnem nogom. Kako mi je samo legao! Davno mi ni fudbalska lopta nije tako legla. Direkt punom po rebrima. Odleteo je pola metra. Nastavio je da laje ali ovaj put sa distance. :) Kada se to malo rascistilo vidim da gazdarica kera stoji u dvoristu i sve posmatra, bez reakcije.

little_radojica 11:29 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

IT-jevci su nam super, drzavni informacioni sistemi djubre,

Ја сам се пријатно изненадио апликацијом за очитавање струје на win mobile платформи на робусном новом уређају цене коштања око 120 хиљада. Веома стабилно и поуздано, без иједне грешке у дизајну (не мислим на естетику) а у потпуности in-house Електровојводина израдила за своје потребе. Е али смо имали ликове који неко време ту врхунску технологију, у ирационалном страху од компјутера, нису хтели да користе... То је било још 2009-2010, не знам да ли сад постоји неки мохиканац који и даље чита струју и носи папирчине са собом. Што каже онај: све тече све се мења, промене нема нити је може бити

alselone 11:34 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Ја сам се пријатно изненадио апликацијом за очитавање струје на win mobile платформи на робусном новом уређају цене коштања око 120 хиљада. Веома стабилно и поуздано, без иједне грешке у дизајну (не мислим на естетику) а у потпуности in-house Електровојводина израдила за своје потребе. Е али смо имали ликове који неко време ту врхунску технологију, у ирационалном страху од компјутера, нису хтели да користе... То је било још 2009-2010, не знам да ли сад постоји неки мохиканац који и даље чита струју и носи папирчине са собом. Што каже онај: све тече све се мења, промене нема нити је може бити

Ja sam bio u EV i trazio sam im neku gomilu merenja za rad koji sam tada radio sa profom sa PMF-a. Dosli smo ispred faksa i lepo su nas primili, priznajem.

To je par megabajta merenja, jedan veci eksel fajl. Uputili su me kod neka dva tipa. U starijim godinama su, kancelarija im lici na Drzavni posao. Kada sam im rekao sta mi treba ostali su u soku i imali su dva pitanja, kako to da nabave i da li sam svestan koliko je to papira da se odstampa (pokazuju rukom pola metra od poda).

little_radojica 12:01 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Uputili su me kod neka dva tipa. U starijim godinama su, kancelarija im lici na Drzavni posao. Kada sam im rekao sta mi treba ostali su u soku

То ти апсолутно верујем. Има их таквих, којима је увек првих пет реченица "јао то не може". Са ових уређаја стања у рачунар убацује једна једина особа (и има помоћ из студентске задруге, хонорарца). Малтене за целу Војводину једна особа, нарочито вредна и способна жена. Рецимо да има 150-200 тих справица и не сме да се разболи јер то нико осим ње не зна, у целој фирми. Ови остали (десетина њих) који су до увођења те модернизације стања укуцавали пешке (уз обиље неизбежних грешака) су задржали радно место само немам појма шта сад раде. Са ликовима са рекламација је такође јако тешко комуницирати, за њих смо сви Корњача Раде, и ови у фирми и корисници. На терен нико неће, ни за дупло већу плату (а плате им јесу мале) већ то раде хонорарци (и одлично пролазе).

emsiemsi 12:10 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

princi
Matematičku najviše pamtim po Emini. Meni je ona bukvalno bila sve u periodu od 16. do 18. godine (dok nisam otišao da budem deo okupatorske jugokomunistićkoćetnićke vojske u Koprivnici i Karlovcu). Žena, ljubavnica, ortak... Hemke nas je stalno podsmešljivao gledao dok smo se vatali u zadnjoj klupi (nije jedini, vatali smo se i na drugim časovima, a kad bi nas baš uhvatio neizdrž, moralo je i moglo je i da se izađe. Nas dvoje smo, stvarno bili, jedno na drugo, k'o meda na krušku.) Foru sa samoocenjivanjem Hemke nije puno praktikovao kod nas, uglavnom samo kod ljudi koji su tražili da poprave ocenu na kraju godine. Meni se to nikad nije dešavalo, jer i pored svog tog sexa, uvek sam prevashodno bio štreber.

Еееее, да !
Није лако бити Србин !

Jukie 12:14 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

alselone
Земља пољуљаних вредности, укинуте хијерархије. Овде још увек влада синдикални лоби, са реалном политичком моћи.

Realno - raspad. Gde god pogledas. Evo bas pre dva dana - setamo beba, kuca na povocu i ja do prodavnice. I naravno da neka stoka ne drzi zatvorenu kapiju a imaju nadrkanog kera. I napadne nas, i to bas agresivno. Ustremio se na naseg kera a ja ne znam sta cu pre, da li nju da branim, ili da vadim bebu iz kolica za svaki slucaj ili samo da pokusam da ga ignorisem. I tu ujednom momentu sam se okrenuo prema bebi a cujem iza kako je nasa kerusica zakukala i okrenem se instinktivno i zamahnem nogom. Kako mi je samo legao! Davno mi ni fudbalska lopta nije tako legla. Direkt punom po rebrima. Odleteo je pola metra. Nastavio je da laje ali ovaj put sa distance. :) Kada se to malo rascistilo vidim da gazdarica kera stoji u dvoristu i sve posmatra, bez reakcije.

Sram te bilo, ta kuca je u stvari Trša koji se preobrazi u psa kad Tasa ne gleda

princi 14:17 12.07.2016

Re: Василије Јовић

Ово је управо оно о чему ја причам, обрати пажњу на кључне проблеме. Било би супер да су још дали упоредно стање инфраструктуре, број лекара и неке трендове, да се види да се стање и резултати упркос свему (ратови, кризе, Косово као кочница, исељавање, старење становништва,...) ипак побољшава и то сличним темпом као и код земаља у окружењу (од неких боље, од неких лошије). Једино што може да произведе катастрофу је да потпуно изгубимо поверење чак и у тај (какав-такав) систем због тога што је тренутно на челу државе несвет.

Zdravstvena nega je, u stvari, svugde krš. Kad se razgrnu doktorske sujete i pogledaju cifre videće se da je zdravstvena nega (napominjem da pravim razliku između naučne medicine i zdravstvene zaštite) svugde u velikim problemima, skoro bez obzira na budžetska izdvajanja. Američki Medicinski Institut je 1999. izdao report u kome je procenio da između 44K i 98K Amerikanaca godišnje umre kao posledica dirketnih medicinskih grešaka. Lucian Leape, profa s Harvarda, procenjuje da medicinske greške uzrokuju povrede negde oko milion Amerikanaca godišnje, a njegova procena je da medicinske greške ubiju oko 120K Amerikanaca. Jedna druga studija iz 2013, objavljena u časopisu Journal of Patient Safety procenjuje da je broj smrti koje je moguće sprečiti pravilnom medicinskom negom (a koje se ipak dese) negde oko 400K godišnje.

U UK je situacija još gora. UK National Audit Office je procenio da medicinske greške godišnje u UK ubiju negde oko 35K ljudi. Ukupan broj incidenata (koji uključuje i smrtne i one u kojima dolazi do povrede) je negde oko milion. NAO procenjuje da je broj pacijenata koje ubiju ili povrede direktne medicinske greške negde oko 10% u Britaniji (a ja verujem i viši, kad se u to uključe pogrešno dijagnostikovani slučajevi, greške pri porođaju). Francuzi kažu da je kod njih taj % još veći i oni to procenjuju na oko 14%.

Health care industrija je svugde u vrlo, vrlo velikim problemima i postoje duboki, socijalni i psihološki razlozi zašto je to tako. Možda nekom bude tema za blog.

Predrag Brajovic 15:35 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Опет би ти да једини одређујеш шта се рачуна, а шта не. А притом не разликујеш објављене радове и необјављене скице. Е, а онда - пази сад одмах испод - ја елитиста!?

Nemam živaca.

Koga interesuju nenapisane pesme i neizvedeni projekti?
To je hrana za uski kruug posvećenika. U kolektivnom sećanju -- ta arhitektura ne postoji. Ni te pesme.

Ovo što ti ja pričam o arhitekturi i urbanizmu ti je kao sa prosečnom platom. Ona nije pravi pokazatelj situacije u oblasti koju premerava. To je ono: firma od 100 ljudi, njih dvoje imaju 100.000 evra platu, još osmoro 12.500, i svi ostali po 1.111 evra.

Prosečna plata je 3.000 evra.
Medijanska plata je 1.111 evra.
(Treba li tebi da objašnjavam šta je medijanska plata?)
Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom. (U Srbiji oko 32.000 dinara: polovina Srba prima više, polovina manje od toga.)

E, pa, za svaku državu, za njene građane, mnogo je važniji podatak medijanska plata nego prosečna. Peakovi nisu ono što značajan deo javnosti može sebi da priušti. Peakovi-genijalci iz Matematičke gimnazije nisu odraz našeg obrazovanja. Odaz našeg obrazovanja je Megableja. (Ili čak nešto gore.) Ona je najzastupljenija. I ima najviše uticaja.

Isto kao i loša arhitektura, urbanizam: oni su najzastupljeniji. I imaju najviše uticaja.

To tvoje, to je profesorska vizura.

Predrag Brajovic 15:48 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Realno - raspad

Проблем је што ти to детектујеш.
Ови ostali -- не.

Као што сви знају, осим што ме је бог дао комуникaтивним, дао ме је и перипатетичним, то јест -- волим јако да шетам, mada нешто бржим темпом. Тако сам jednom завршио и у Хајд парку (не лонодoнском, шетао сам и по њему, doduše, али сада је прича о оном београдском), који је саграђен и конципиран још пре Другог рата, и налази се на улазу у Дедиње, све испод Топчидерске звезде.

Tamo je aleja sa ulaznom kapijom iz 1936. Puno skulptura... staza usred najgušće šume, gde ne vidiš dalje od njene čestine... pošljunčanog, popločanog, izbetoniranog dela... klupe, senila, sprave, igralište... i sve -- u kršu. Popadalo drveće, zarađale prečage, obrasli prolazi, papiri i smeće posvuda, okrnjenje skulpture. Užas.

I čini se kao da nikom ne smeta.
I nisam siguran da to uopšte neko vidi.

P.S.
Slike su iz umivenog doba

princi 15:54 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom.

Strogo rečeno, ne. Medijanska vrednost je broj koji razdvaja gornju polovinu populacije od donje. To znači da polovina populacije živi od medijanske vrednosti i manje, a druga polovina od medijanske vrednosti i više. Sama medijana ne govori ništa o distribuciji prihoda i bogatstva (a ova, opet, je obično neki Pareto, tipa, 80% stanovništva poseduje 20% asseta nekog društva i sl*).

*Zanimljivo je da ako 80% stanovništva poseduje 20% asseta, i distribucija bogatstva prati Paretovu distribuciju (što je obično slučaj), onda je neminovno da 1% stanovništva poseduje 51% asseta (ili više od polovine bogatstva nekog društva).

princi 15:58 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

осим што ме је бог дао комуникaтивним, дао ме је и перипатетичним,

Dokaz da ima Boga. Hvala Bogu na tvojoj komunikativnosti i peripatetičnosti!

Predrag Brajovic 16:05 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

ti
Strogo rečeno, ne. Medijanska vrednost je broj koji razdvaja gornju polovinu populacije od donje. To znači da polovina populacije živi od medijanske vrednosti i manje, a druga polovina od medijanske vrednosti i više

ja
Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom. (U Srbiji oko 32.000 dinara: polovina Srba prima više, polovina manje od toga.)

Gle, neobično, napisali smo isto?!
Hoću da kežem -- nije mi jasno zašto ispisuješ moju neznatno izmenjenu rečenicu kao svoje objašnjenje nečega što ja, kao, nisam dobro objasnio?

Dve stvar me izuzetno nerviraju: kad mi ispravljaju ono što ne treba, i kad tumače da sam rekao nešto što nisam.

No, to je verovatno zbog godina -- kao što čovek počne da ima problem s visokim pritiskom, tako počne da ima problem sa smanjenim strpljenjem.

Moraću u šetnju, da se smirim.

Predrag Brajovic 16:06 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Dokaz da ima Boga. Hvala Bogu na tvojoj komunikativnosti i peripatetičnosti!

Nema na čemu!

little_radojica 16:10 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Ovo što ti ja pričam o arhitekturi i urbanizmu ti je kao sa prosečnom platom. Ona nije pravi pokazatelj situacije u oblasti koju premerava.

Статистика и евалуација архитектуре (и можда сутра књижевности, ах, ко зна)

Него, јел има и неки график, табела, слика? Како изгледа медијанска зграда у Србији?

mirelarado 16:15 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Moraću u šetnju, da se smirim.

Ovako?

blogovatelj 16:17 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

I nisam siguran da to uopšte neko vidi.

Sve ti je to stvar para, moj Brajovicu. Postavljao sam na Fejsbuku pre par godina ruglo od staze, znas gde? Usred Central Parka u Njujorku, nema ni 300m od mesta gde je Lenon ubijen. Svetski krem de la krem tu zivi i radi.
Be positive, mon ami.

little_radojica 16:17 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Тако сам jednom завршио и у Хајд парку

Што каже Чеда - немојте плакати госпођо! Па ви бар имате парк(ове)

princi 17:12 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom.

Da, stvarno ne znam šta tebe sve u životu nervira ali ova rečenica defintivno nije tačna. U zavisnosti od raspodele o kojoj pričamo, čak vrlo mali broj ljudi može preživljavati i hraniti se medijanskom platom. Možeš konsultovati bilo koji srednjoškolski udžbenik koji objašnjava osnovne pojmove iz statistike da se u to uveriš.

Šetnja je generalno zdrava aktivnost.

Predrag Brajovic 17:28 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

princi
Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom.

Da, stvarno ne znam šta tebe sve u životu nervira ali ova rečenica defintivno nije tačna. U zavisnosti od raspodele o kojoj pričamo, čak vrlo mali broj ljudi može preživljavati i hraniti se medijanskom platom. Možeš konsultovati bilo koji srednjoškolski udžbenik koji objašnjava osnovne pojmove iz statistike da se u to uveriš.

Šetnja je generalno zdrava aktivnost.

Oh, uhvatio si me u nepreciznosti???
Ili još gore -- da sam glup?

Baš si smor.

Tužno.
Tolika pamet, a eto čemu služi.

Došlo mi sada teško. Stvarno moram da idem...

princi 17:34 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Rekoh gore, strogo rečeno. Ne znam što se ljutiš, nisam ništa loše mislio, video sam da si pokušao Radojici da objasniš razlike između srednje i medijanske plate (uzgred, razlika je posledica skewness raspodele, i, na skali čitavog društva nije tolika kolikom je predstavljaš, tako da se srednja plata skoro može uzeti za neki pokazatelj). Inače, u radikalnoj verziji (firma sa 4 radnika, sa platama od 1K, 3K, 5K i 7K), medijansku platu (od 4K) ne prima niko.

I stvarno nema mesta ljutnji. Pored toga što sam drkadžija, ja strašno puno i grešim, i to non stop. Evo, baš sam planirao da mi sledeći blog bude o grehu.

princi 17:36 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Mislim, greška kao error, ne kao sin (:), mislim da svi možemo odahnuti).

Predrag Brajovic 17:52 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Ne misliš valjda stvarno da se ljutim? Pa -- malo drame je uvek OK. Šteta, nikad nisam naučio ono sa suzicama.

Medijanska plata? U Srbiji 32.000. Prosečna plata? U Srbiji 44.000. (Bgd. 55.000) Mislite o tome. Medijanska plata je referentniji podatak, kada se razmatra ekonomska situacija u nekom društvu. Društvo više nalikuje i vodi se njom nego prosečnom.

Ja se nikad ne ljutim. Jer, zna se: ko se ljuti uleti mu ...

princi 18:08 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Medijanska plata? U Srbiji 32.000. Prosečna plata? U Srbiji 44.000. (Bgd. 55.000) Mislite o tome. Medijanska plata je referentniji podatak, kada se razmatra ekonomska situacija u nekom društvu. Društvo više nalikuje i vodi se njom nego prosečnom.

Jel su to zvanične statistike? Na čemu se baziraju, na zvaničnim podacima i prijavljenim platama? Pa to onda, u situaciji u kojoj je 30% a po nekima čak i celih 50% ekonomije u sivoj zoni, uopšte nije tako loše (mislim, pogotovu kad se ima u vidu da je u Beogradu, na primer, imputed rent nekoliko puta niži nego u Evropi).

emsiemsi 18:18 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

princi
осим што ме је бог дао комуникaтивним, дао ме је и перипатетичним,

Dokaz da ima Boga. Hvala Bogu na tvojoj komunikativnosti i peripatetičnosti!

Јеботе патак !
Очекујем да ускоро докажеш (и) да кроз тачку не може да се провуче бесконачан број правих.
Успут --- дај још неку скичицу о Емини.

emsiemsi 18:21 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Predrag Brajovic
ti
Strogo rečeno, ne. Medijanska vrednost je broj koji razdvaja gornju polovinu populacije od donje. To znači da polovina populacije živi od medijanske vrednosti i manje, a druga polovina od medijanske vrednosti i više

ja
Dakle, najviše ljudi preživljava i hrani se s medijanskom platom. (U Srbiji oko 32.000 dinara: polovina Srba prima više, polovina manje od toga.)

Gle, neobično, napisali smo isto?!
Hoću da kežem -- nije mi jasno zašto ispisuješ moju neznatno izmenjenu rečenicu kao svoje objašnjenje nečega što ja, kao, nisam dobro objasnio?

Dve stvar me izuzetno nerviraju: kad mi ispravljaju ono što ne treba, i kad tumače da sam rekao nešto što nisam.

No, to je verovatno zbog godina -- kao što čovek počne da ima problem s visokim pritiskom, tako počne da ima problem sa smanjenim strpljenjem.

Moraću u šetnju, da se smirim.

Још један проблем, обично, иде са годинама --- повећа се количине лупардања глупости. Ово се не односи само на тебе, него уопштено, принципијелно.

emsiemsi 18:24 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

princi
Rekoh gore, strogo rečeno. Ne znam što se ljutiš, nisam ništa loše mislio, video sam da si pokušao Radojici da objasniš razlike između srednje i medijanske plate (uzgred, razlika je posledica skewness raspodele, i, na skali čitavog društva nije tolika kolikom je predstavljaš, tako da se srednja plata skoro može uzeti za neki pokazatelj). Inače, u radikalnoj verziji (firma sa 4 radnika, sa platama od 1K, 3K, 5K i 7K), medijansku platu (od 4K) ne prima niko.

I stvarno nema mesta ljutnji. Pored toga što sam drkadžija, ja strašno puno i grešim, i to non stop. Evo, baš sam planirao da mi sledeći blog bude o grehu.

За неке од нас о греху, а за дркаџије ... ма, ко их шиша.

emsiemsi 18:25 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Predrag Brajovic
Ne misliš valjda stvarno da se ljutim? Pa -- malo drame je uvek OK. Šteta, nikad nisam naučio ono sa suzicama.

Medijanska plata? U Srbiji 32.000. Prosečna plata? U Srbiji 44.000. (Bgd. 55.000) Mislite o tome. Medijanska plata je referentniji podatak, kada se razmatra ekonomska situacija u nekom društvu. Društvo više nalikuje i vodi se njom nego prosečnom.

Ja se nikad ne ljutim. Jer, zna se: ko se ljuti uleti mu ...

Брајовићу, дај график (дистрибуцију) - једна слика говори више од 1000 речи.

blogovatelj 23:04 12.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Mislim, greška kao error, ne kao sin (:), mislim da svi možemo odahnuti).

A ja baš pomislih da ćeš pisati o bludnom zgrešenju. Verujem da bi se i Čarli obradovao takvoj tematici, kao stvorena bi bila da ispolji svoj buzdovanluk.

emsiemsi 04:21 13.07.2016

Re: Obektivno rečeno

blogovatelj
Mislim, greška kao error, ne kao sin (:), mislim da svi možemo odahnuti).

A ja baš pomislih da ćeš pisati o bludnom zgrešenju. Verujem da bi se i Čarli obradovao takvoj tematici, kao stvorena bi bila da ispolji svoj buzdovanluk.

Оооо, где си Блоги ?
Може ли се ?

blogovatelj 13:15 13.07.2016

Re: Obektivno rečeno

Оооо, где си Блоги ?
Може ли се ?

Jebote patak !

kick68 17:17 10.07.2016

.

Na kraju, njegova originalna zamisao je bila da prekrije lice limunovim sokom kako bi u bankama koje je pljačkao bio nevidljiv kamerama za obezbeđenje.

Eto i Paris Hilton veruje da je nevidljiva ako stavi ovaj sal:

Najnoviji izum: Anti-Paparazzi Scarf

Inace, Your attitude, not your aptitude, will determine your altitude.:) Jedna od prvih stvari koje te nauce ovde:)

jinks 18:43 10.07.2016

Re: .

Eto i Paris Hilton veruje da je nevidljiva ako stavi ovaj sal:

Evo, možda bi i "prokletstvo treće generacije" kod bogatijeg sveta delom moglo da se objasni i Daning-Krigerovim efektom :)

Your attitude, not your aptitude, will determine your altitude.:)

To ih verovatno i uče (da ne kažem jedino) po onim silnim skupim školama.

myredneckself 23:46 10.07.2016

Re: .

jinks
Doduše, ima i vedrijih uvida u ovu temu. Između ostalih i onih po kojima, ponekad, ljudi manje ili više stručni u jednoj, svoje samopouzdanje iz prve prenose i u neke druge oblasti ... u kojima, u suštini, funkcionišu nošeni krilima Daning-Krigera.

Interesantno je kad sveznalice sretneš na internetu po blogovima i drugim socijalnim mrežama, obično kad naiđe neki neistomišljenik, koji je, naravno, totalno nesposoban da shvati da ništa ne razume.

Baš sam nedavno na Quori naišla na članak o DK efektu, pa je autor posta jedan njegov deo opisao slikom i rečima Šeldona Kupera -

emsiemsi 18:47 12.07.2016

Re: .

myredneckself
jinks
Doduše, ima i vedrijih uvida u ovu temu. Između ostalih i onih po kojima, ponekad, ljudi manje ili više stručni u jednoj, svoje samopouzdanje iz prve prenose i u neke druge oblasti ... u kojima, u suštini, funkcionišu nošeni krilima Daning-Krigera.

Interesantno je kad sveznalice sretneš na internetu po blogovima i drugim socijalnim mrežama, obično kad naiđe neki neistomišljenik, koji je, naravno, totalno nesposoban da shvati da ništa ne razume.

Baš sam nedavno na Quori naišla na članak o DK efektu, pa je autor posta jedan njegov deo opisao slikom i rečima Šeldona Kupera -

Taj sam.

maksa83 08:24 11.07.2016

nasuprot tome

Imposter syndrome

alselone 08:42 11.07.2016

Re: nasuprot tome

nasuprot tome

Imposter syndrome

Kako bi se zvalao kada tudje uspehe pripisujes sreci, tajmingu ili namestaljci?

jinks 08:43 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Imposter syndrome

Uf, baš nezgodno :)

Mislim, DK izgleda kao da može i da popravi raspoloženje, dok ovo ...

jinks 08:44 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Kako bi se zvalao kada tudje uspehe pripisujes sreci, tajmingu ili namestaljci?

Pa DK efekat :)

Pitanje šta je ako nije DK.

alselone 08:50 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Pitanje šta je ako nije DK.

Bezobrazluk. DK gleda "ka unutra", daje osobi lazno samopouzdanje. to je ono sto sam komentarisao neki dan kod Elisa kako je danas sasvim normalno susresti recenicu tipa "kakva diploma kurac, nema on pojma, ja to znam bolje". Ovo je nesto drugo, isto veoma rasprostranjeno, gde individua relativizuje tudje uspehe srecom, tajmingom ili vezom.

maksa83 08:52 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Kako bi se zvalao kada tudje uspehe pripisujes sreci, tajmingu ili namestaljci?

Onako ovlaš pretragom po List of Cognitive Biases nisam našao baš tako opisan, ali skroz moguće da je to instanca/manifestacija nekog od postojećih.

Uzgred, ko sebe ne nađe u nekom od tih ima samo jednu brigu u životu - da pazi da mu se ne isprazni baterija daleko od nekog izvora struje, pošto je definitivno robot.

jinks 08:55 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Bezobrazluk.

Ma, možda je i dublje od toga.

Na primer: "Najpametniji sam i najbolji ... A ako se i pojavi nešto što naizgled ukazuje na suprotno, to treba poklopiti."

alselone 08:56 11.07.2016

Re: nasuprot tome

List of Cognitive Biases

Au brate koliko ih je. Necu ni kretati da citam pa da se natripujem ko lekari i psihijatri sto samo na sebi vide simptome.

maksa83 08:59 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Au brate koliko ih je. Necu ni kretati da citam pa da se natripujem ko lekari i psihijatri sto samo na sebi vide simptome.

Ako je Internet suludo povećao stopu nekog oboljenja onda je to - hipohondrija.

alselone 09:00 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Ako je Internet suludo povećao stopu nekog oboljenja onda je to - hipohondrija.

Da, sto kazu - kad god guglam svoje simptome ispostavi se da imam rak.

maksa83 09:04 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Da, sto kazu - kad god guglam svoje simptome ispostavi se da imam rak.

Može na srodnu (nemam pojma kako, ali to mi je asocijacija) temu nešto vedrije, npr. jedan ruski vic?

Pričaju dva prijatelja u Sovjetskom Savezu, i vajka se jedan kako ceo život radi u fabrici bicikala a nema bickil.

Kaže mu drugar: "Pa što ne mazneš svaki dan po jedan deo, i onda sebi sastaviš bicikl?"
O: "Ma radio sam to već tri puta ali svaki put ispadne mitraljez."

alselone 09:07 11.07.2016

Re: nasuprot tome

O: "Ma radio sam to već tri puta ali svaki put ispadne mitraljez."

Ja sam cuo isti sa Slobodom Cacak i usisivacem. :)

Uglavnom, internet ce dovesti DK do usijanja. To instant znanje koje daje samo osnovne okvire, cesto i pogresne a koje se nalazi na dohvat ruke ima da bude pravi izazov za radne navike i DK boost nasih klinaca.

jinks 09:12 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Uglavnom, internet ce dovesti DK do usijanja.

Možda je slično delom i radio u prvoj polovini 20. veka doveo do DK usijanja, koje je doprinelo onome što se dešavalo po Nemačkoj, Rusiji, ..

maksa83 09:13 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Uglavnom, internet ce dovesti DK do usijanja. To instant znanje koje daje samo osnovne okvire, cesto i pogresne a koje se nalazi na dohvat ruke

little_radojica 11:29 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Možda je slično delom i radio u prvoj polovini 20. veka doveo do DK usijanja, koje je doprinelo onome što se dešavalo po Nemačkoj, Rusiji, ..

А пре тога новине, после тога телевизија?

Да ли су уопште националне државе као концепт, те разне револуције могле да се приме да није било новина и штампе да томе дају кичму? Даље, да ли ствари постају горе или смо само свеснији па зато осетљивији на негативне ефекте Данинг-Кругероваца који су добили још једну, бољу, платформу да се испоље?

jinks 11:35 11.07.2016

Re: nasuprot tome

А пре тога новине, после тога телевизија?

Да ли су уопште националне државе као концепт, те разне револуције могле да се приме да није било новина и штампе да томе дају кичму? Даље, да ли ствари постају горе или смо само свеснији па зато осетљивији на негативне ефекте Данинг-Кругероваца који су добили још једну, бољу, платформу да се испоље?

Novine su po nekima bile ključne za revoluciju u Francuskoj.

Što se tiče Nemačke, ipak je radio izgleda predstavljao kičmu ... pitanje je do kojih granica pisana reč uopšte i može u takvoj i tolikoj meri da nahrani nečije Daning-Kriger porive. Živa reč ili slika su izgleda mnogo efikasnije kada je to u pitanju.

Inače, Hitler je po nekim pričama predstavljao klasičan primer DK. Sve je znao, u sve se razumeo. Čak kažu da je usvari jedino u tome i ostao dosledan - da nikada do kraja nije poslušao tuđi savet ili prihvatio tuđe mišljenje.

Ima i članaka koji govore o tome koliko, na primer, Donald Tramp jezdi na talasu Daning-Krigera.

Što kažeš, da li postaje gore. Izgleda da je DK ipak mnogo više od kognitivnog poremećaja, i da je usađen u neku dublju prirodu ljudi ... koja se izgleda sporije menja, ako i uopšte.

myredneckself 11:39 11.07.2016

Re: nasuprot tome

alselone
Pitanje šta je ako nije DK.

Bezobrazluk. DK gleda "ka unutra", daje osobi lazno samopouzdanje. to je ono sto sam komentarisao neki dan kod Elisa kako je danas sasvim normalno susresti recenicu tipa "kakva diploma kurac, nema on pojma, ja to znam bolje". Ovo je nesto drugo, isto veoma rasprostranjeno, gde individua relativizuje tudje uspehe srecom, tajmingom ili vezom.

To meni liči i na ljubomoru, zavist onoga ko je wannabe, ko bi ipak morao malo da ode u rikverc tj. vrati se u studentske dane i potrudi se da malo više uči.
Sindrom šta bi dao da si na mom mjestu.
Ali to širi priču, da ne kvarim jinksov post o DK. Moje opažanje kao totalnog psiholaika, nisam kompetentna...
Čekajstani, možda sam se udenula u DK, nesvesno?

jinks 11:41 11.07.2016

Re: nasuprot tome

Ali to širi priču, da ne kvarim jinksov post o DK.

Širi priču slobodno :)

muaddib92 11:44 11.07.2016

Re: nasuprot tome

alselone

Da, sto kazu - kad god guglam svoje simptome ispostavi se da imam rak.

Сида, сида - е па шта је!
Ако ј' сида - није рак

gedza.73 11:47 11.07.2016

Re: nasuprot tome

To instant znanje koje daje samo osnovne okvire, cesto i pogresne a koje se nalazi na dohvat ruke ima da bude pravi izazov za radne navike i DK boost nasih klinaca.

Pisao sam skoro kako sam pre neku godinu klincu uvalio konzervu i otvarač na njegovo 'to je lako', par minuta ga gledao kako se muči pa pitao
-Ne radi na klik?

S druge strane umesto enciklopedija sad mu je provera i širi okvir pri ruci skoro na odma'.

Ne znaš detalje bitke na Somi? Imaš deset odgovora na o,5 sekundi.

Radni ponk? Sto verzija sa detaljnim nacrtima pa pakuj od njih deset ono što ti najviše odgovara. Ceo svet ti na dohvat ruke i po volji uzimaj šta ti treba.
Sve ima svoje prednosti i mane i što kažu oni traperi, zagovornici 'jedan čovek-deset puškomitraljeza' ne ubija metak već čovek.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

jinks

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi