"LOŠI" ZAKONI SMEJU DA SE KRŠE?!

Piše: Rodoljub Šabić

Pre neki dan je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 5 dana novinarki dnevnog lista "Danas" dostavi informacije o inspekcijskim kontrolama izvršenim u fabrikama „Yura corporation" u Rači, Nišu i Leskovcu u periodu od marta 2010. do 06.05.2016. godine, kao i informacije o tome da li je inspekcija rada, odeljenje u Nišu, od „Yura corporation" dobila na poklon automobile.

Prethodno, Ministarstvo po zahtevu novinarke za pristup informacijama uopšte nije postupalo, a nije ni nakon njene žalbe Povereniku, u ostavljenom roku da se izjasni, opravdalo razloge svog nepostupanja.

Pa sam u skladu s ubeđenjem da rad inspekcijskih, kao i svih drugih državnih organa, generalno predstavlja redovan, potpuno legitiman predmet interesovanja javnosti potpisao pomenuto rešenje. Inače, u konkretnom slučaju, interes javnosti dodatno je pojačan izjavama predstavnika nekoliko sindikata i jednog broja radnika, prenetim od strane medija, u kojima su uslovi rada u navedenim fabrikama predstavljeni kao izuzetno teški i loši, a u njima je izražavano i nezadovoljstvo neodgovarajućim odnosom inspekcije rada, a kao razlog za to navođeno da je „Yura corporation" inspekciji rada donirala nekakve automobile.

Ministarstvo je postupilo po nalogu Poverenika. Danas je "Danas" objavio o tome prilično veliki tekst u kome ima dosta zanimljivih informacija. Ne bih o sadržini, o svemu pa i o (ne)adekvatnom reagovanju inspekcije svako može doneti svoj sud.

Za ovu priliku, međutim, zanimljiva mi je jedna, u odnosu na ostale, "sitna" informacija. Ta, da je Ministarstvo potvrdilo da je od Yure primilo na poklon dva automobila. Na prvi pogled ne naročito bitna. Ali, u kombinaciji s nekim drugim manje poznatim činjenicama ipak vrlo zanimljiva. Naime, ministarstvo je samo potvrdilo nešto što je javnosti već bilo manje-više poznato. Yura je nešto ranije "pritisnuta" pitanjima novinara saopštila da jeste poklonila te automobile proprativši to "objašnjenjem" "ministarstvo je to zahtevalo".

E, sad, zar se u vezi s tim "ministarstvo je to zahtevalo" ne otvara par pitanja na koje nemamo prave odgovore, a morali bi ih imati. Neka "zanimljiva" s moralnog aspekta. Npr. je li "zahtevanje" moguće dovesti u sklad s pojmom "donacija"? I kako izgleda da državni organ zahteva donaciju od nekog koga po zakonu treba da kontroliše? I jedno, "zanimljivije" s pravnog aspekta. Reč je o tome da važeći Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći izričito utvrđuje da donacije mogu biti u novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima, i robi, osim "duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i putničkih automobila".

Dakle, čak i ako je moguće na stranu ostaviti moralni aspekt i nezavisno od toga da li je donaciju zahtevalo, jasno je da je ministarstvo primilo nezakonito donaciju. S tim u vezi i najvažnije pitanje. Razmišljaju li odgovorni o tome da li je kršenje (makar i "lošeg" zakona) razorno za integritet organa vlasti čija je osnovna obaveza da obezbeđuju primenu zakona?