Easy Like Sunday Morning. Vidim sunce. Ipod spreman. Dodata Estelle, tnx my NS boy. Stiže očekivani SMS.
Mojim ili tvojim kolima? Kod Mojce u Sunset ili na parkingu? To su, otprilike, jedine dileme koje moja sister i ja imamo kad krene puna sezona vožnje rolera na Adi. Deca, Milić i kučići, od sezone do sezone, oće-oće, neće, ne moraju. Sa Milićem i sister imam, inače, pending starateljsku raspravu oko the Taliban i Ade. Ko ih je navukao, ko ih je naučio da voze bicikle, ko rolere, ko da plivaju, ko ih je prvi pustio na pedolinu, ko im je dopustio najviše sladoleda u jednom danu, ko je najčešće vukao skalameriju, oblačio, svlačio, pertlao, učvršćivao, vukao, vozio, kome su leđa pucala….Ja imam neoborive dokaze, količinu slika sa istima, na istom mestu, iz godine u godinu, pa nek mi to dvoje tu stanu na crtu, ako smeju. U ostalom, ko je bre i trudan čučao na Adi, oni ili ja.
Preksinoć još uđemo sister i ja u raspravu oko rezultata istraživanja „Svakodnevnica mladih u Srbiji“, koje je naručilo Ministarstvo za omladinu i sport. O tome dal mladi što su im naši vrhunski sportisti uzor, znaju koliko je u tome što su oni postili uloženog truda, rada, odricanja. Ili mladi iz istraživanja vide i priželjkuju samo slavu, popularnost i bogatstvo. Meni, kojoj je Ada ciljna grupa i refernetni sistem za all things, private, social and political u Beogradu bar, zbog koje uspevam da uprkos svemu živim u njemu svih ovih godina, se čini da ima toliko duhom i telom aktivnih mladih ljudi da je nemoguće da nisu u stanju da vide širu sliku.
Razmišljla sam o tome da li sve te Adadžije bar na tom sjajnom primeru vide šta znači dobar sistem, planiranje, zajedničko dobro, zajednička briga za nešto, povezuju li Adu sa svojim odlukama na biračkim mestima, dok sam pravila playlist za juče.
Playlists.To je već ritual, uz prvi nes kod kuće, u zavisnosti od vremena, raspoloženja, nedelje iza, nedelje ispred, od kondicije, od doba dana kad idem/o. Music Popular do Brasil, time me sister zarazila je odličan za vožnju, Los Amigos Invsible su mi sve češći i redovniji izbor, al je Barry White nepobediv. Trešerka sam znam Gordane P, al ne krijem. I što reče neko nedvno, što je dobro kad omatoriš pa te nije blam da priznaš šta sve slušaš.
I tako već deceniju. Dan pre letovanja, dan posle povratka sa letovanja, grčka ostrva, Crveno more, Kop, šta god, ma nema veze, odma po povratku na Adu. Sećam se, BTW, kad sam prvi put videla-čula za rolere. Bilo je to za vreme embarga, tada više nedostupno mi skijanje sam potisnula u svesti i srcu, fajlirala u nešto iz nekog drugog života. Sećam se ko juče da sam rekla sebi ovo je next big thing generalno, a ja ću ih se dokopati kako tako, hiperinflacija ili ne. I bi ljubav na prvi pogled. Prvo neki kineski plastikaneri, pa Roces, pa Bauer, pa Rollerblade, pa Rollerblade…To se menja. Kao i vomeni, diskmeni, CD plejeri, MP3 plejeri, Ipodi…
Ali osnovna lokacija na Adi, baza- ne. Sunset kod Mojce na makiškoj strani. Kažu da je Kopaonik na Adi. Ako se sećate Bačišta i Srebrnca iz onih dana, biće vam jasno. Kamin, vatra, smederevac, miris pasuljice, kuvanog vina i rakije, zimi, leti, odlična živa svirka noću, baklje na plaži noću leti, kineski ćebići, ko u Davosu da smo, šta Kop. U ligleštulu u Sunsetu sam pre par godina shvatila da sam postala..., pa ne znam kako tačno da kažem al znam tačno na šta mislim, kad sam ugledala savršenog frajera na rolerima i pomislila prvo uuuuu da moj Sava izraste u ovako nešto, a ne wow what a boy. U sve mi dirajte, u stil pisanja, oblačenja, izražavanja, al u godine mi i ljubav prema vožnji rolera mi-NE.
U sezoni nekad dodjemo ranom zorom. Mojca je već tu, pusti Luisa Armstronga What a Wonderful World, konobari iznose ligleštule, Marko donosi TVs za kasnije gledanje trka formule ili tenisa ili olimpijada whatever, momci zatežu mrežu za odbojku u vodi. Ligleštul, vruć nes, blago sunce u leđa, novine. Pogled na jezero, na drugu stranu, na istu grupu drveća iz godine u godinu. Redovni SMS Vladi I, hamletovske dileme dal još jedan nes il da se kreće u vožnju, dal se čeka Tamara ili ne, klasični krug ili mali U- turn, od Sunsesta do bandžija i natrag, il veliki U-turn oko golf igrališta ( Beograd, ubi me to, i golf i Batajnica) jel pričamo il stavljamo sluške.
I dok se zagrevamo, održimo uvek kraći govor-zahvalnicu gradskoj vladi, bez obzira na to što sam ja pro LDP, sister kako kad, najčešće protiv svih. I pokojnom gradonačelniku. Jer ako ima mesta gde se rad gradske vlade vidi, gde Beograd napreduje iz godine u godunu, to je Ada. Ja sam velika pobornica urbanizacije Ade, ne samo u inat Momi Kaporu, iskreno mi prija da vidim tako puno ljudi u pokretu ili u opuštenom stanju, raspoloženih, u knotaktu jedni sa drugima i svetom oko sebe. To je moj Beograd. Sister je negde između, pogotovu kad ostanemo blokirane na makiškoj strani pa se satima probijamo natrag do Čukarice samo, na putu kućama. Onda razvijamo teorije, dal da puštamo buve da ima puno krpelja i komaraca, da smanjimo navalu. Kao što videsmo i juče, ta sebičnost nam ne pali, sve je više Adadžija 21 veka. Ako. Širi dalje.
Ima još posla, naravno, al je većina onoga što se na Adi do sprovodi na sreću u skladu sa veličinom grada i sa Adinim prirodnim i veštački stvorenim resursima, pa se nadam da će tako i nadalje biti. Sa sve Sex and City kafićem i bladahinima mu (otišle jednom, krišom od Sunseta i nikad više, nismo to mi) sa skijanjem na vodi, parkingom za motore koji dođu putem a ne stazom za pešake, terenima za odbojku na pesku, golf, ragbi, tenis, fudbal…. Sa sve boljom infrastrukturom, na obe strane jezera i na obe strane ostrva. Širi dalje.
Sister je imala par bliskih susreta treće vrste sa neodgovrnim biciklistima i pešacima što idu u formacijama od po pet vodoravno po širini staze za nas točkaše, i šizi sa pravom od te nekulture i sebičnosti, al to je manjina. Opasna manjina, kojoj se sve češće pridružuju motriste što se kurče među hiljdama šetača, porodica sa decom, bebama u kolicima, na stazi za pešake ili bicikliste. I ko smisli da se biciklističkom stazom mogu kretati i motori do toliko i toliko cc, mislim stvarno! Ako mene pitate, tema za kampanju za lokalne izbore. Širi dalje.
Ja, hvala na pitanju, bez sirene što mi je ona kod Čajniza kupila i rukavica ne idem, pa ako ginem, ginem samoinicjativno, bez kolaterale! A što volim da sviram tim motoristima, uh! Sad očekujem da mi nabavi i onu rudarsku lampicu za noćnu vožnju. Po tome, inače, možete sa velikom sigurnošću razlikovati strance koje žive u Beogradu i dolaze na Adu i nas ostale odrasle domorodce. Oni su sa full opremom, kacigama, štitnicima, kačketima, vodom, svim onim što mi lokalci mahom samo klincima namenjujemo. Ja sam stacked negde između, šlem ne, bez sirene nigde.
U ovo doba godine voda je plava, trava nije porasla, nema još onog sibirskog berberina, lude mašine što su nabavili za šišanje iste. Kako je ugledam pomislim- sad će Horejšio iskočiti i namesti naočare za sunce. Sve buja, a još nema maca i komaraca, još nije vruće, idelano je za vožnju. Blenem u isto drveće, iz sezone u sezonu, uživam. (alexDunja, wish you were there too) Otkrivam nove stvari od sezone do sezone, uživam. Pozdravljam se sa rolerašima, sa kojima najčešće reč u životu nisam progovorila mimo tih pozdrava, al se prepoznajemo, mašemo jedni drugima, sviramo, lupamo petice. Uživam. Viđali smo se, naravno, i tokom zime, i za vreme lepih dana između, al početak sezone je početak sezone. Uživam. Imala sam sreću da se vozam rolerima i po Koni ajlandu, i po Central parku i pored pacifičkih plaža u Sijetlu, nadam se da ću probati i staze u Majamiju i Melburnu, pa i u Vermiju i Himari kad ih naprave, a hoće, al znam da je Ada zakon. Život na Adi je zakon. Kad kažem Beograd je svet, mislim na Adu i ljude na Adi. Uživam. Širi dalje.
Gledam i juče nove pobornike, roditelje u onim Milka parkićima, dobordržeće gospođe, skockane nesretnice na štiklicama, tetovirane baje, tatemamemvelikadecamaladeca u formacijama, 4 bicikle, dve bicikle dva para rolera, roditelje što na biciklama vuku bejbi rikše što se sad iznajmljuju, mame na rolerima što guraju kolica, kučiće u korpama za bicikle, likove sa getoblasterima na guvernalima bicikli koji su već u kupaćim kostimima, penzose što živo nešto diskutuju dok futinguju sa rukama na leđima,tenisere, odbojkaše, fudbalere, parove, manijake, golfere…Sve se teže probijam među njima, ali mi ne smeta.Uvek mogu da dođem nešto ranije ujutro ili radnim danom, a ovoliko mnogo aktivnih ljudi na urbanizovanoj i kultivisanoj Adi gde oš možete videti i fazana i lisicu, koja je leti ujutro posle 200 000 kupača dan pre uvek čista ko suza, eto to je moj Beograd. Zank da se može. Širi dalje.
Juče me još dodatno krenulo, sister mi promenila točkiće pa mi ni Myrphy mikroklima na Adi-u kom god pravcu da voziš vetar ti ide u prsa- nije smetala. Ni njeno zvocanje o onom triplex parkingu novom, i to gde će sad Munja da stavi letnju ekspozituru za iznajmljivanje, servisiranje i preprodaju rolera. Ugledam gejzir, ma moj je život Švicarska. Pa mi stigao SMS za muzički tip of the day: Sunday Morning--The Velvet Underground, Cosmic Dancer--T Rex, Mersey Pavlov’s Dog i Hercules and the Love Affair--Blind. Kasno za playlist za juče, al idealno za pisanje danas. A drug Barry White juče saved my life, znate ono kad sve oko i u vama moving kicking grooving! Pa nije loš život kad imaš sister, Adu i nekog ko misli na tebe i pošalje ti takav tip of the day. I decu, koja su sad toliko velika, da možeš da ih sretneš na Adi sa društvom, i ako ne krenu sa tobom, jer znaš da si im-smo im usadili Adu u dušu i telo. I kad zbog Ade pomisliš da ima logike i doseliti se u Beograd, a istovremno pomisliš i kako bi bilo Adu imati skoro samo za sebe, mirniju i bez gužve.
Ipak ne. Taj duh. Pa to treba širiti dalje. Da sam ja LDP neko, dobro bih prostudirala rezultate spomenutog istraživanja po kome su među mladima u Srbiji najpopularnije Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka. Moji bi se aktivisti vozikali rolerima i biciklama po Adi non stop, Ada bi mi bila glavno mesto odakle bi išla kampanja. Duh Ade u Beogradu 21 veka i politika LDP meni, nekako, idu zajedno. I jedno i drugo, zarad svih nas, treba širiti dalje.
PS Nego, da ne znate da neko iznajmljuje dvoiposobnu gajbu na Dorćolu, moram da se selim, fras, a eto, Ada ko Ada, smirila me skroz, I will surviveeeee, iako freeeakoutujem već danima od muke. Pa javnite ako čujete za nešto tipa, prazan, na duže, od maja ili juna. Sa kadom-) Širite i to dalje plizzzz.
PPS uživajte u Adi još malo, evo slika sa dobrog starog google, a ovo gore su moje, slikane juče.