Sloboda u nama

    Kuc, kuc; jel' slobodno?  Šta jel' slobodno?  jel slobodno mesto u kupeu?  Pa valda vidiš da piše okupate?

    Izvinjavam  se.

    Izvinte jel' slobodan ovaj WC? Nije.  A ovaj toalet pored? Nije. A ovaj terći klozet? Nije. A ćenifa pored? Nije!

   U bem ti taku slobodu.

   Šta je to zapravo sloboda ?

    Sloboda je jedan od onih pojmova koje svako tumači na svoj način. Koliko ljudi-toliko različitih shvatanja slobode.

    Da li je sloboda reč na usranoj zastavi za kojom smo išli i nismo se vraćali ?

    Da li je sloboda je šarena laža kojoj nove generacije veruju ?

    Da li je to šargarepa koja visi o koncu na kraju dugačkog štapa?

    Ili je to reč kojoj se samo sužnji nadaju?

    Da li postoje ciklusi slobode i neslobode?

    Sloboda spada u red onoh rodoljubivih pojmova koje političari olako potežu. Ubeđujući narod kako su upravo oni zaslužni što živimo u slobodi. Puno je primera slobode u raznim državama:

    Na primer Gvantanamo.Jeste da se nalazi na Kubi ali je pod jurisdikcijom USA. U tamošnjem zatvoru robijaju ljudi čija krivica u najboljem slučaju nije valjano dokazana.

    To je Američka sloboda, koja je odnedavno postala izvozni artikl.

    Pa onda SSSR.Koliko je samo Rusa ostavilo kosti u Sibiru,samo zato što nisu valjano dokazali da vole druga Staljina.

    Kinu i Tjen An Men da i ne spominjem.

    Izgleda da je ipak najveća sloboda u Srbiji. Ovde možeš slobodno da kažeš premijeru da je peder i on se ne uzbuđuje.

   Sloboda se verovatno uređuje pravnim normama u kojima je nažalost  najdominantnije pravo jačeg.

   Mnogo je, čini mi se, važnije pitanje lične slobode.

    Da li moja sloboda sme da ugrožava tvoju slobodu?  ( da li je moja sloboda da stojim na tvojoj nozi u prepunom tramvaju ) ?

    Da li je lična sloboda više fizička il više duhovna kategorija ? Ako se izuzme stajanje na tuđoj nozi u prevozu malo toga od fizičke slobode  ostaje. Matematički gledano to bi moglo da bude tek jedan otsto moje ukupne delatnosti. Na primer; mogu slobodno da šetam levom ili desnom stranom ulice.Ponekad sam slobodan da pogledam neku zgodnu žensku ( ako mi žena nije prisutna ). Mogu da stojim pored Dunava i blenem u vodu, to ne traži novaca ali traži vreme a ja ili nemam vremena ili nemam para. Najčešće nemam oboje. Jer, devedeset devet posto su obaveze.  Kalupi, klišei u koje smo se ukolotečili još ko zna kad. Pristajemo na njih samo da nebismo bili "mimo"sveta, jer nemamo snage da se borimo protiv tog istog sveta.

    Brak, deca, posao , svi bi nešto hteli od nas uzimajući nam najčešće slobodno vreme. A ono je moja jedina sloboda.

     Kondukteri, kontrolori, policajci, šalterski službenici, pokušavaju da i pored svih svojih ingerencija, slobodu traže ne na jednoj, nego na obe moje noge.

    Bez navođenja velikih mislilaca, u jedno sam siguran; sloboda se osvaja, sloboda se brani a ponekad i kupuje , sloboda se gotovo nikad ne dobija.

   Pojave se ponekad neki novi ljudi koji po cenu sopstvene žrtve osvajaju slobodu.   Da nije toga ne bi bilo Pikasa,Van Goga Da Vinčija Kopernika ,Tesle,Anštajna. Ne bi bilo napretka civilizacije.

   Ako takvo nešto uopšte postoji?