Nije vreme za skretanje teme

А суштина се своди на то да се олимпијско злато не осваја тако што се 2016. године у Бразил пошаље 13 ватерполиста тежине од 85 до 105 килограма (дигресија: у једном тренутку сам био претежак за ватерполисту) већ тако што се омогући квалитетна инфраструктура (која није већим делом финансирана од родитеља) а која подразумева, базене и тренере, лиге и купове, лопте и капице за хиљаде клинаца који ће том спорту посветити од неколико месеци до неколико деценија. Можда није толико битно али није згорег поменути и да је права корист такве инфраструктуре у ствари огроман број клинаца који пливају, такмиче се и уче се и победама и поразима. Једина права вредност олимпијске медаље јесте што је она невероватна промоција спорта, позивница клинцима да се опробају у рвању, кајаку, ватерполу, теквонду... Није сврха дечијег бављења спортом спортска стипендија у САД или професионални уговор у 17. години.

*******************

                 ***********************

                                  ************************"

"Председник Владе Републике Србије Александар Вучић обратиће се, сутра, 22. августа у 18 часова у Прес сали Владе Србије (Немањина 11), новинарима и грађанима Србије поводом анализе економских резултата, мера које ће предузети Влада Републике Србије, поводом очувања регионалне стабилности, али и одговорити на многе лажи и неистине које су поводом улагања државе у врхунски спорт, последњих дана у јавности износили поједини политичари и неки медијски посленици."

То је бр 2 (искомплексирани би сада рекли да сам Премијеру рекао да је двојка али нисам ја, сам је). Бр 1 је:

""Медаље које смо узели у Рију, ових осам или девет, у свим спортовима нису производ системског улагања у спорт", упозорио је (Андрија) Прлаиновић и тако одговорио онима који би да се ките туђим перјем и да себи приписују заслуге за најбољи резултат српског спорта у историји.
"Новинари и медији, крените слободно у кампању од прекосутра. Знате све шта треба и зашто. Немамо ми шта да се замерамо државном врху, политичарима и министрима, то је ваш посао. Ви контролишете шта ће се појавити у медијима", рекао је наш ас."

извор (један од многих) http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/nije-ovo-sve-dobro-kako-je-andrija-prlainovic-u-slavlju-postao-jos-veci/

Да бих избегао да овај текст буде предуг тешка срца нећу поменути Звездину титулу шампиона Европе у ватерполу и набројаћу само репрезентативна одличја која је Прлаиновић освојио: 3 олимпијске медаље (злато и 2 бронзе), 3 медаље са светских првенстава (2 злата), 6 медаља са европских (4 злата), 2 медаље са Медитеранских игара (једно злато), 2 пута је освајао Светски куп а гужву прави и 10 медаља са Светских лига (9 злата).

С друге стране нема толико импресивног списка али није то толико ни битно јер подршку човеку без спортске биографије својом вољом или вољом својих савеза и чиновника у њима пружају и они које своје биографије имају.

На пример фантастични Штефанек који је изјавио да је задовољан подршком коју он и његов спорт примају од државе, а на бранику се нашао и атлетски савез који је у одбрани премијера покушао да подметне и Ивану Шпаановић па је сада приморана да скочи свој лични рекорд да би искочила из прљавштине која нам се спрема и најављује конференцијом за новинаре:

""Моја изјава се није односила на мишљење мог спортског колеге Андрије. Мој одговор је био искључиво на питање новинару да ли сам ја лично задовољна условима који су мени били обезбеђени за Рио. Да, јесам задовољна условима који су ми обезбеђени у мојој земљи за коју сам изборила бронзану медаљу на Олимпијским играма у Рију и тачка. Не постоји апсолутно ништа у тој изјави што ме ставља на једну или другу страну, за или против", објавила је Шпановићева на свом 'Инстаграм' профилу.

Она је потом апеловала и на новинаре да је не доводе у спрегу са политиком.

„Господо новинари ја сам спортисткиња и моје задовољство и незадовољство није кампања, подршка или критика власти, то је моје мишљење које ми ви тражите. Исто важи за све моје колеге, врхунске спортисте, који такође имају своје мишљење о односу према њима и спорту којим се баве. И зато пустите нас да будемо оно што желимо и волимо и радимо пуног срца. Једноставно и скромно да будемо Спортисти. Хвала и надам се да је овим стављена тачка на било какво довођење мене и мог имена у спрегу са политиком."

Оно што се у овој патетичној освети увређене сујете бившег директора Спортског центра Пинки занемарује је о чему је Прлаиновић уопште говорио а то је подршка спорту а не подршка врхунским спортистима. Тако да је прављење листе врхунских спортиста који су задовољни или незадовољни стипендијама и наградама по освајању медаље на првенству или олимпијском турниру скретање теме са суштине.

 А суштина се своди на то да се олимпијско злато не осваја тако што се 2016. године у Бразил пошаље 13 ватерполиста тежине од 85 до 105 килограма (дигресија: у једном тренутку сам био претежак за ватерполисту) већ тако што се омогући квалитетна инфраструктура (која није већим делом финансирана од родитеља) а која подразумева, базене и тренере, лиге и купове, лопте и капице за хиљаде клинаца који ће том спорту посветити од неколико месеци до неколико деценија. Можда није толико битно али није згорег поменути и да је права корист такве инфраструктуре у ствари огроман број клинаца који пливају, такмиче се и уче се и победама и поразима. Једина права вредност олимпијске медаље јесте што је она невероватна промоција спорта, позивница клинцима да се опробају у рвању, кајаку, ватерполу, теквонду... Није сврха дечијег бављења спортом спортска стипендија у САД или професионални уговор у 17. години.

И да, на конференцији за новинаре чућемо како увређено дете прича колико је све пара лично он уз невероватно одрицање обезбедио за спорт, како сада премије не касне а када је био бивши режим касниле су, како дајемо по медаљи највише у региону и свашта ће он још нешто рећи само неће ни поменути да у центру Београда можеш на прсте руке избројати кошеве где клинци могу доћи и пикати баскет по цео дан без бојазни да им неће бити понуђен џоинт да се загреју. И то само под условом да немаш баш превише прстију на тој руци и да не пада киша јер кад падне од баскета остаје само Sony Play.

И тривија за крај: ватерполо клуб Црвена Звезда тренира на 25. мају а тамо се зими диже балон где су они. Тај балон се руши негде у март/априлу па сам прошле године на неких +15 могао да посматрам тренинг клинаца Звезде на отвореном. Хладно ми било да их гледам (био сам унутра, на затвореном па сам гледао кроз стакло) а колика је љубав према базену и лопти у њима била па их је грејала не знам да ли могу и да замислим.