Transvaluation Conjecture

Hipoteze i nagađanja su jeftina, bar većini nas kojima život ne zavisi kritično od mišljenja sa kojim izlazimo pred svet, a ako im niko ne može proveriti vrednost onda i good value for money, opet - zato što su jeftina.

Tako, evo jedne transvaluation hipoteze by speculation. Recimo da juče vrednost znanja o tome kako „nasrtati“ na mikrotalasnu rernu (naterati je milom ili silom da radi ono što mi hoćemo) nije bila neka, pošto je i neznalac mogao uz priloženo upustvo da nasrće podjednako dobro. Lako je napraviti neku istorijsku paralelu gde je gradijent ovako neke vrednosti bio redove veličina značajniji, uglavom u pozitivnom smislu iako je istorija prepuna i negativnih primera.

Danas na rernu više niko ni ne obraća pažnju. Non-entity. Ali, što Internet konekciju dovučemo u „mračniji deo kuće“ to uz pomoć automatizovane Internet bratije, e.g. Googla i Wikija, možemo sve „podlije“ da podrivamo autoritet onih koji znaju „napamet“. Mislim, znam i ja „napamet“ samo što tu pamet moram da delim dok ima ljudi koji nisu nikom ništa dužni.

Ja se ovoga često dotaknem ali, kako je Kurzweill i obećao, paradigm shifts su sve češći pa je, bar meni, tema neiscrpna. Tih pomeraja ima sve češće i na temu znanja. Terabajt diskovi su već na tržistu, nekoliko terabajta po laboartorijama, na tržištu mogu da se pojave svakog dana, 100 terabajta po R&D kuloarima.

Neke cifre o kapacitetima ljudske memorije se kreću između 3 i 80 terabajta, davno pročitano, nije bitno, važni su redovi veličina. Ljudska memorija je malo čudo prirode, sa asocijativnošću, pa heširanjem (umemo da prepoznamo, al ne umemo da reprodukujemo) i raznim. Ali, sila je sila. Postoje danas i asocijativne memorije, pa diskovi (iako je malo smešno, malo ko vidi bilo kakvu primenu za njih – npr, šta će mi kompjuter koji na pitanje o ogradama za krave na livadi pominje i kineski zid !!), sve se brzo kreće, raja delje content, pitanje je trenutka kad ćemo sve činjenice imati na jednom disku, pa u mobilnom. Sa nešto fintiranja, broad band i keširanja možemo to da imamo i danas, al sutra će biti trivijalno, imaće svi, kao što imaju mobilne.

Taj mobilni, u stvari, postaje posebno čudo prirode, po osnovnom ekonomskom zakonu koji se tiče naglašene potražnje. Tako, danas, Micro SD i Micro SDHC kartice za mobilne idu i do 8 gigabajta. Ove kartice su velicine 11x15x1 mm. Ima i istraživača koji kažu da je ljudska memorija mnogo manja od ovoga (da ne bi ovo zvučalo previše agresivno treba naglasiti da je velika tajna i genije ljudske memorije u organizaciji i „algoritmima“, a ne kapacitetima, ko ne veruje može i sam da proba sa nagađanjem u spreadsheetu). Ova veličina Micro SD kartice je manja od regiona u muškom mozgu odgovornog za podizanje daske na wc šolji, a 100 ovakvih kartica su manje od regiona za daljinsku komandu kod muškaraca, ili koordinaciju tašne i cipela kod žena. Plus, velike deo ove kartice odlazi na pakovanje.

Znači, ajd sutra nek neki „golja“ sa diplomom, tj načitan al neopremljen, povede add-hoc priču o temi iz profesije, sa autsajderom al opremljenim – Google u jednoj futroli, Wiki u drugoj. Šalim se, naravno, ali je očigledno da se ravan po kojoj se dosta znanja niveliše ubrzano pomera. Znam, trebalo bi ovo „znanja“ da bude pod navodnicima, al tehnologija ne bi bila tehnologija kad bi pala pred najobičnijim navodnicima.

Ja, u stvari, uopšte ne pričam sad o AI i post dvadesetim (2020), nego sledećih 5-10 godina. Intel preti da će oko 2011 izaći na tržište sa 80-core procesorom. Nemamo nešto previše aplikacija za tako nešto, usual suspects grafika i simulacije su poznata priča, ali ovo malo čudo će umeti da pomera „znanje“ levo-desno brzinom od terabajta u sekundi, indeksira, semantički uvezuje, sumira, izvlači semantičke indikatore i slično.

Recimo da se ovo desi do 2015-te. Šta je onda obrazovani amater sa ovakvim sokoćalom? Mislim iskren, pošten, pametan amater? I mislim da je u redu da moja 11-togodišnja ćerka brže poteže imdb od mene, u redu je i ako sam ja 40 godina stariji, al zar je to lepo i pristojno da ako nam sutra profesor filozofije bane na vrata, i jest da joj je otac studirao samo elektroniku, da ona prva potegne sa „kvalifikovanim“ mišljenjem o Hegelu i istoriji. Zar nisu godine važne kad je u pitanju ko ima pravo prvi da se frlja sa mutnom i plitkom pričicom pred respektabilnim gostom? U stvari ne „brine“ mene toliko to frljanje, tu iskustvo mora da ima posebnu težinu, nego izgleda da ta deca nisu sisala veslo ni kad je uvezivanje činjenica u pitanju. A ni mi odrasli nismo ni prepametni ni premudri - sve ranije i ranije im kupujemo mobilne.

Sad sam nešto i zaboravio, dok pisah ovo gore, šta mi bejaše conjecture – možda da će baš ovakva tehnologija ubiti mediokritetluk, renormalizacijom znanja na način koji će žestoko izoštriti i otvoriti put kreativnosti stvaranja i kreativnosti prepoznavanja.