Fanfiction

mogla bih da linkujem najgrđi sex žena i...otkud znam, pegaza npr. sa fenfikšna i ništa se ne bi dogodilo:)))

scene seksa, nasilja i brutalnosti opšteg tipa ... upravo u pomenutoj Ligi Džentlmena, ima savršeno nasilna scena, u kojoj dolazi do definitivnog razračunavanje Mr.Hajda (koji donekle kontroliše svoj animalni um, slično kao Hulk u Marvelovim izdanjima (paralela inače stoji po više osnova)) sa nevidljivim čovjekom, koji je prikazan kao prevejani smutljivac, prevrtljivac, sve u svemu - ništa roba.
glavna fora je u tome da Hajd svo vrijeme može da vidi nevidljivog, samo to nikome ne otkriva.
kad je ovaj (nevidljivi) konačno prevršio svaku mjeru sa svojim dvostrukim igrama, Hajd mu priređuje spektakularni doček u apartmanu gdje su kao tajna grupa agenata odsjeli.
na jednoj od sličica koje opisuju i prate ovu brutalnu fizičku devastaciju, prikazan je Hajd koji kao da ima koitus (ne treba ni napominjati da mu je spolovilo hipertrofirano u skladu sa kompletniom fizičkom pojavom) sa golim vazduhom
stepen razaranje je bio toliki, da su ostali pokapirali da se nešto čudno desilo na spratu iznad, kada je nakon nekog vremena krv počela da im prokapa sa plafona, kao da je komšijama pukao cijevovod od bloodbath-a


evo upravo scene kad im za vrijeme večere (Hajd je na čelu trpeze) počinje kapati krv sa plafona.




i da zaključimo javljanje sa kultnim beogradskim HM bendom iz 90-tih.

mogla bih da linkujem najgrđi sex žena i...

mislim da je sve posle 'zena' overkil

bocvena

(al' mi je dok ozvučio blog, rasterao malu decu odma', da ne gledaju rniće:)

ni kriv ni dužan ispade (ti blog) kolateralna žrtva miniciklusa mojih audio mjena.
eto, a za samo par dana razlike mogao je zakučiti dens bonuse ...

da probam da ublažim efekat šredingerove mačke, tako što ćemo kutiju s njom skloniti sa autoputa...

bocvena

hahah, nema ovde toga više!

mogla bih da linkujem najgrđi sex žena i...otkud znam, pegaza npr. sa fenfikšna i ništa se ne bi dogodilo:)))

Дај линк !

bivša učenica mi je dala da pročitam sepulvedinu knjigu

a ja bio ubjeđen da se kaže sepulturinu

jasnaz

tema je sjajna ( ), pitanja onoliko...

evo, na primer: juče sam počela da čitam Doživljaje dobrog vojnika Švejka, pošto sam završila prvi na sr prevedeni roman Elene Ferante i navukla se najstrašnije na Galeb crnu čokoladu - greh na dušu jedne ovdašnje blogerke :)

i ne želim ništa tuđe: da demoliram | eventualno da započnem: nešto svoje...

Pravilno i jedino ispravno.

ima li mi spasa?

Ne mogu da govorim u Njegovo ime, ali ako me prozove prije vas obavezno ću ovo da mu pomenem.

Budite mi pozdravljeni.

apostata

@jasnaz: ima li mi spasa?

Ne mogu da govorim u Njegovo ime, ali ako me prozove prije vas obavezno ću ovo da mu pomenem.

Zahvaljujem! Računajte da ću, ako stignem ranije, isto učiniti za vas :)

bocvena

hihihi, samo polako vas dvoje, ja ću za vama...još sporije!

Nećemo se gurati :))

bocvena

ali nema jedne istine i ispravnosti u pisanju...i čitanju!
kao ni u životu.

mali ljudi, tzv. deca, provedu 20-ak godina posmatrajući i kopirajući odrasle i onda naprave neponovljivu životnu kreaciju. što bi pisce merili strožim kriterijumima?

Ja dopuštam mogućnost da nisam objektivan kada je u pitanju bilo kakvo ispoljavanje postmodernizma .., u stvari po jednoj od njegovih osnovnih premisa ja po defaultu ne mogu biti objektivan.

Ali ja jednostavno u svemu tome vidim kontradikciju i apsurd. Po meni sve ovo o čemu ste vi pričali je jedna (često čak i simpatična) manifestacija dekonstrukcije i (meni odiozne) ideje smrti autora.

Paradoksalno je da se, nakon svih postmodernističkih priča o tekstu unutar teksta, o tekstu ispod teksta, o kalki itd, priča nakon kojih je autor proglašen i podlim kompilatorom slučajnih citata i gospodarom svijesti konzumenta, čije gospodstvo treba uništiti, talenti i novi budući autori traže u manifestaciji te destrukcije.
Kako i odkuda?

Novih autora nema, odnosno svi smo mi neka vrsta nekakvih stvaralaca, ali to što stvaramo nema nikakav ni smisleni obavezujući karakter, ni sadržaj, ni formu - ono može biti prepravljeno, dopunjeno, skraćeno, a zatim i taj "rimejk" može biti ponovo prepravljen, dopunjen i skraćen ... i tako u beskraj.

I tu autora stvarno i nema, ne zato što će faktički vremenom "nestati u prevodu", nego zato što je prije svih tih mjena rečeno da ga nikada nije ni bilo.

Po Delez-Gvatarijevom modelu objašnjena fenomena znanja tzv. rizome naš stvaralački čin je neobjašnjivi "trzaj" (oni to naivno pokušavaju objasniti Platonovim atoponom) njezine dominantne horizontalne strukture koja iz sebe izbacuje singularnu vertikalu.
Ta singularnost je slučajna, proizvoljna, efemerna, prolazna i nema nikakvu fundamentalnuu vrijednost.

Cijela ova priča može se zatim proširiti na binarni subjektno-objektni odnos (odnos autor-konzument je jedan njegov segment).
Postmodernisti tu relaciju smatraju radikalnim zlom, da se razumijemo ona ima mana, ali razoriti fundament ljudske spoznaje, a ne ponuditi ništa adekvatno i u sličnoj mjeri funkcionalno, je neoprostiv javašluk.

mene više brine da klinci koji ne čitaju ništa do fenfikšn neće napraviti aparat za procenu vrednosti onoga što čitaju. ako se ne makneš iz sveta ljubavnih priča, začinjenih ubistvima i perverznim seksom do svoje tridesete...pa teško ćeš posle biti sposoban za džojsa i nadolazeće životne izazove:)

E a to je tek poseban problem.

Postmoderniste karakteriše i averzija i odbijanje normi svake vrste - nema veze da li su metodološke, estetske ili etičke. Oni u njima vide mehanizme represije metanarativa, koji su autoritativno usađeni u naš Ego.

Estetsko je prihvatljivo na nivou individue, grupe i eventualno lokalnog, sve dalje je totalitarno.
Žanrovske norme su čisti fašizam, dok na drugoj strani, razaranje temporalnosti, miješanje žanrova, estetizacija devijacija su oslobodilački aktovi.

Na etičkom planu situacija je još gora.
Šizoanaliza koja se predlaže kao rješenje (pripitomljavanje nesvjesnog i normalizacija želja) je zapravo u konačnom rezultatu potpuno anuliranje dejstva navodno totalitarnog Ega, apologetika hedonizma, dihijerarhizacija svijeta i nestajanje racionalizacije.

Tradicionalno razlikovanje između visokog i niskog, dopuštenog i zabranjenog, amoralnog i moralnog (već pomenute binarne relacije), ustupa svoje mjesto ogromnom broju diskursa, interpretacija i alternativnih modela.

Sve te alternative tumače se kao legitimno traženje sebe, svog alternativnog "Ja" i sve naravno imaju ultimativni oslobodilački karakter.

Ja dopuštam mogućnost da nisam objektivan kada je u pitanju bilo kakvo ispoljavanje postmodernizma .., u stvari po jednoj od njegovih osnovnih premisa ja po defaultu ne mogu biti objektivan.

problem definisanja (ne)objektivnosti stariji je od postmodernizma.
a svakako je stariji od neo postmodernizma

bocvena

hvala, apostata, za ovo sažimanje postmoderne!

problem je što fenfikšnovci za nju ni čuli nisu:) oni su neki samouki skribomani, što uče od loših, prosečnih i žanrovskih pisaca i onda bauljaju njihovim stopama, kako znaju i umeju.

ja se potajno nadam da će iz te bašte nići neki novi cvet, pa makar imao bodlje i bio mutant biljke ljudožderke i ljubičice.

Nema na čemu.
Ma ja se već nekoliko mjeseci nosim mišlju da napišem blog o postmodernizmu i obrazovanju, no kada ga samo onako krokijevski složim u glavi uplašim se koliki bi trebao biti (čak i za moje standarde) .., ali moraću ipak kad-tad da to odradim jer sam ga jednom prilikom u PP obećao Tasi.

A ono vaše da fenfikšnovci o ovome svemu pojma nemaju je tačna, ali po meni to malo mjenja na stvari.
U prvim razredima osnovne djeca sve rade po određenim predmetnim metodama, a da nemaju pojma ni šta je metoda, a kamo li nešto o njezinim tehnikama. No to kako su naučili učiti koristiće i nosiće i dalje.

Tako da ja sam skeptik, ali naravno sve je moguće.

bocvena
ja se potajno nadam da će iz te bašte nići neki novi cvet, pa makar imao bodlje i bio mutant biljke ljudožderke i ljubičice.

Bo, ne bleje i ne dangube, (mislim na one sasvim mlade) nešto se piše...fanfikšn autorima pisanje dođe kao hobi. A baš su strastveni u tome, i ne bih ja njih dirala.
Pošto je to mnogima hobi, mislim da oni ni ne jure neku karijeru. Danas se sve radi da se pravi karijera. (od treniranja tenisa, fudbala, plivanja, itd. ono, treniraj, treniraj, da budeš Đoković, Felps, Ronaldo.)
Pa neka i njih, neka i oni treniraju i pišu za svoju dušu, a ko zna, možda izleti neki novi Rej Bredberi, Stiven King...

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Samo nemoj nekog bildera zamazanog da mu okačiš, znaš koliko ga to uzruja...

maksa83

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Samo nemoj nekog bildera zamazanog da mu okačiš, znaš koliko ga to uzruja...

znam, jbg, ovo je najteži period u godini za njega.
Mr. Olimpija tek što nije, a uskoro i World Strongestmeni nastupaju.
kako sve to nevidjeti, pored živog bloga? kako izbjeći svu tu kreaturnost i izobličenija?

i još je politički nekorektan! voltron bije decu i puši!

auh, ovo me izasocira (po ko zna kom osnovu (pobunjenio roboti?!)) na jedan spot (opet heJvi riFleš) kojeg sam puštao u svojim prvim danim na blogu.

ono, odlična kamera, realistična i pogibeljna. muzika i nije neka , ali skroz efektno ...

docsumann

čine sve art pravce jednako aktuelnim.

recimo u likovnoj umjetnosti, scenu ravnopravno dijele i figuracija i apstrakcija, digitalna produkcija i klasična grafika, kolažne tehnike, jednako su s mjerom i velika i mala platna, svi izmi su jednako u prizmi...

moderni trenutak je ujedno i trijumf i poraz teorijske misli koja se uvijek kao reakcija reflektovala od nečeg historijski (već) prevaziđenog u sferi kolektivne estetike.
"anti" je često bio jedini smjer angažovanog djelovanja umjetnika zainteresovanih za formalizaciju aktuelnog trenutka.
a često je sve to postojalo samo u imaginarnom fokusu malobrojne kulturne elite.

većini populacije je pucao kolektivni tuki za posterirorno racionalizovanje onoga šta se izdešavalo na kulturnoj sceni.
minimalizam, plasticizam, konceptualizam, situacionizam, neodadaizam... tko je tkome tu doskočio u namjeri da dosegne estetsku pravdu, već sutra će biti nadskočen od novih progresivnih težnji da se prearanžiraju objekti objektivne desubjektivizacije individualnog MI.

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Sve je jasno osim

da se prearanžiraju objekti objektivne desubjektivizacije individualnog MI.

I da - što se tiče objektivnosti.
Problem definisanja jeste stariji, ali ja sam govorio o potpunom odricanju mogućnosti objektivne spoznaje.

Sve je jasno osim

da se prearanžiraju objekti objektivne desubjektivizacije individualnog MI.

paa, da li više egzistiramo ( na javnoj, odnosno kulturnoj sceni) kao autentični entiteti, ili kao negacije svoga nebića.
koliko smo afirmativno prisutni u svijetu, kao istinski ispoljeni MI, a koliko smo produkt reakcija na "šablone" koje su nam drugi postavili niz put ... msm, otprilke tako nešto, iako sad ni sam nisam siguran šta htjedoh reći, a pomalo se i zajebavati

voltron bije decu i puši!

Не дирај ми Волтрона, он је добрица! Ово је нека Мазинга, богјеубио

bocvena

bogjeubio:)))))

skroz si nas po kući zarazio japanskim tjubovima! celo jutro gledam klince koji predstavljaju japanski wc, japansku kuhinju (baš kuhinju, ne kuvanje), dečju sobu, pa doručak, ručak i večeru...ima i BBQ:)

Јој, ја сам сад нашао мамутски документарац о Јапану баш на Јутјубу. И то продукција јавног сервиса Јапана, њихови документарци су бољи и од Би-Би-Сијевих.

Пази, уклапа се и у овај блог - сезона 6(!), епизода 10 (а иде и до 39!), свака по пола сата(!) Па ето вам гледајте наредних годину дана

docsumann

paa, da li više egzistiramo ( na javnoj, odnosno kulturnoj sceni) kao autentični entiteti, ili kao negacije svoga nebića.
koliko smo afirmativno prisutni u svijetu, kao istinski ispoljeni MI, a koliko smo produkt reakcija na "šablone" koje su nam drugi postavili niz put ... msm, otprilke tako nešto, iako sad ni sam nisam siguran šta htjedoh reći, a pomalo se i zajebavati

Ili ja nisam bio dovoljno jasan ili ti nisi imao vremena da to što sam napisao pažljivije pročitaš (vjerovatno je ono prvo u pitanju - mea culpa).

Oni docs kažu da nema autentičnosti, sve što se radi, stvara, kreira, sve je rađeno calque tehnikom i sve su to varijacije istih starih šablona.

I nema nikakvih entiteta, autonomnih individua, ličnosti - svi smo mi dividumi.
Mi nismo više nešto kompaktno, unutar nas su slojevi, koji su podložni daljem raslojavanju.

.......

No dobro, odoh sad - dosta sam igrao ulogu partybreakera.

Ili ja nisam bio dovoljno jasan ili ti nisi imao vremena da to što sam napisao pažljivije pročitaš

ponekda džabe svo raspoloživo vrijeme svijeta, kad ti operacioni sistem ne operiše kako valja.

Oni docs kažu da nema autentičnosti,

ovo sa "oni" me već plaši, a sve, sve, sve je već dobrano zastranjivanje na terenu generalizacija.

Mi nismo više nešto kompaktno, unutar nas su slojevi, koji su podložni daljem raslojavanju.

prije bih se poslužio sa rječju tkanja, pošto slojevi (lejeri) sugerišu striktniju podvojenost i jasniju diferencijaciju, sem ako se ne radi o fraktalima Kantotorovog tipa.
a to bi značilo da dubljim zoomiranjem graničnih područja stalno otkrivaš nove i nove slojeve raslojavanja između različitih polja.
moja psihodelična iskustva su u mnogome obilježena takvim jednim uvidom što se tiče preplitanju nivoa zbilje.
ukupnost stvarnosti (multirealnosti) je neopisivo gusto tkanje, no, mi u redovnim okolnostima bivamo svjesni vrlo uzanog dijapazona te isprepletanosti, odnosno nivoa.

I nema nikakvih entiteta, autonomnih individua, ličnosti - svi smo mi dividumi.
Mi nismo više nešto kompaktno, unutar nas su slojevi, koji su podložni daljem raslojavanj

i ne samo unutar nas. iako je u zvaničnim naučnim krugovima na snazi (neooficijelna) atomistička teorija, lično smatram da je svijet uređen u neborojeno mnogo kvalitativno različitih nivoa zbilje.
cepanju nikad kraja, pa makar to značilo da je posrijedi tzv. bootstrap hipoteza - "Tamo gdje završava teleskop počinje mikroskop." - Viktor Igo

dakle, dovatio sam se koječega samo ne subjektivno-objektivnog pogleda na suštinu umjetničkog dijela...

ako mi daš još malo štihvorta možda i okrznem datu temu u nasrednom pokušaju

maksa83

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Samo nemoj nekog bildera zamazanog da mu okačiš, znaš koliko ga to uzruja...

Ма јебе се њему !

emsiemsi

maksa83

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Samo nemoj nekog bildera zamazanog da mu okačiš, znaš koliko ga to uzruja...

Ма јебе се њему !

udesiti svoj kreativni život u skladu sa estetskim kriterijumima koje primarno i suštinski određuju drugi, isto je kao tucati tuđim kurcem.
u ekstremno dizordiranim slučajevima u takvim situacijama može se čak desiti da dotični penis spontano završi u tvoje jedino prkno.
a često, mada neiznenađujuće, zna biti baš bezveze kad treba priznati kako ti je takovo nešto sasvim ugodno, štaviše...ratnički intimno.

vjerujem da ove metafore mogu pomoći čarliju da sagleda svu uvrnutost situacije, kao i načine na koji se one mogu izbjeći, sem ako mu se stvarno dopadne jedan od predhodno iznjetih slučaja. a slučajeva ima ne zna im se broja (mada se zna da je množiv sa Pi/3)



oprezno sa isključivošću. recimo Kevin levrone se vratio profesionalnom bb na najvišem nivou (Mr. Olimpija) u 51. goini

sad, ne znam kako tačno izgleda u ovom trenutku, ali je svojevremeno bio krema de la krem ...

docsumann

emsiemsi

maksa83

mogu ja to još nejasnije, nego bojim se da me čarli ne provali

Samo nemoj nekog bildera zamazanog da mu okačiš, znaš koliko ga to uzruja...

Ма јебе се њему !

udesiti svoj kreativni život u skladu sa estetskim kriterijumima koje primarno i suštinski određuju drugi, isto je kao tucati tuđim kurcem.
u ekstremno dizordiranim slučajevima u takvim situacijama može se čak desiti da dotični penis spontano završi u tvoje jedino prkno.
a često, mada neiznenađujuće, zna biti baš bezveze kad treba priznati kako ti je takovo nešto sasvim ugodno, štaviše...ratnički intimno.

vjerujem da ove metafore mogu pomoći čarliju da sagleda svu uvrnutost situacije, kao i načine na koji se one mogu izbjeći, sem ako mu se stvarno dopadne jedan od predhodno iznjetih slučaja. a slučajeva ima ne zna im se broja (mada se zna da je množiv sa Pi/3)



oprezno sa isključivošću. recimo Kevin levrone se vratio profesionalnom bb na najvišem nivou (Mr. Olimpija) u 51. goini

sad, ne znam kako tačno izgleda u ovom trenutku, ali je svojevremeno bio krema de la krem ...

Појасни !
О чијем пркну је реч !?

Појасни !
О чијем пркну је реч !?

to je vrlo teško razlučiti u grupnim scenama seksa, sa dvocifrenim brojem sudionika.

docsumann

Ili ja nisam bio dovoljno jasan ili ti nisi imao vremena da to što sam napisao pažljivije pročitaš

ponekda džabe svo raspoloživo vrijeme svijeta, kad ti operacioni sistem ne operiše kako valja.

Oni docs kažu da nema autentičnosti,

ovo sa "oni" me već plaši, a sve, sve, sve je već dobrano zastranjivanje na terenu generalizacija.

Mi nismo više nešto kompaktno, unutar nas su slojevi, koji su podložni daljem raslojavanju.

prije bih se poslužio sa rječju tkanja, pošto slojevi (lejeri) sugerišu striktniju podvojenost i jasniju diferencijaciju, sem ako se ne radi o fraktalima Kantotorovog tipa.
a to bi značilo da dubljim zoomiranjem graničnih područja stalno otkrivaš nove i nove slojeve raslojavanja između različitih polja.
moja psihodelična iskustva su u mnogome obilježena takvim jednim uvidom što se tiče preplitanju nivoa zbilje.
ukupnost stvarnosti (multirealnosti) je neopisivo gusto tkanje, no, mi u redovnim okolnostima bivamo svjesni vrlo uzanog dijapazona te isprepletanosti, odnosno nivoa.

I nema nikakvih entiteta, autonomnih individua, ličnosti - svi smo mi dividumi.
Mi nismo više nešto kompaktno, unutar nas su slojevi, koji su podložni daljem raslojavanj

i ne samo unutar nas. iako je u zvaničnim naučnim krugovima na snazi (neooficijelna) atomistička teorija, lično smatram da je svijet uređen u neborojeno mnogo kvalitativno različitih nivoa zbilje.
cepanju nikad kraja, pa makar to značilo da je posrijedi tzv. bootstrap hipoteza - "Tamo gdje završava teleskop počinje mikroskop." - Viktor Igo

dakle, dovatio sam se koječega samo ne subjektivno-objektivnog pogleda na suštinu umjetničkog dijela...

ako mi daš još malo štihvorta možda i okrznem datu temu u nasrednom pokušaju

Taman posla da ti još dajem štihvort, mislio sam da se "upokojim", a ti me na pravdi Boga povampiri.

I nemoj bojati se onog "oni", pa brate dojadilo mi je da ih stalno pominjem.

Što se tiče "slojeva" i "tkanja", čini mi se da Fuko u svojim arheološkim ispitivanjima baš i skida slojeve koji čine suštinu ljudske ličnosti. Pa tako jedan za drugim (kao zaraženi metanarativom) odbacuju se razum, volja, duh, duša, da bi se konačno došlo do onoga što nije inficirano, a to je tijelo i sa njim povezani seksualnost i želja.

Suština uglavnom ostaje ista - individum je nestao. Šizoanaliza zamjenjuje psihoanalizu, koja je zajedno sa filozofijom uzimala za realnost aksiom čovjeka kao jasno struktuirane cjeline. I nije bitno da li je on predstavljan kroz diadu svjesno/nesvjesno ili triadu Id, Ego i Super-ego on je uvijek bio shvatan kao nedjeljivo jedno.

I nema to veze docs sa psihodeličnim iskustvima, kao ni sa raznim nivoima realnosti (a inače da znaš nema više ni klasičnog shvatanja realnosti, mislim na onu realnost koja je posljedica nečega i uzrok nečemu; naravno nema ni vremena, ni onog linearnog, a pogotovo ne onog cikličnog).
Nije to povezano ni sa atomarnim faktom, koji su još pozitivisti uzaludno tražili ... ovo je docs dijagnoza cijeloj vrsti.

E a ako se sjećaš počeli smo kao ens sacrum, a danas mi smo mašina želja.

I nema to veze docs sa psihodeličnim iskustvima, kao ni sa raznim nivoima realnosti (a inače da znaš nema više ni klasičnog shvatanja realnosti, mislim na onu realnost koja je posljedica nečega i uzrok nečemu; naravno nema ni vremena, ni onog linearnog, a pogotovo ne onog cikličnog).
Nije to povezano ni sa atomarnim faktom, koji su još pozitivisti uzaludno tražili ... ovo je docs dijagnoza cijeloj vrsti.

u toj (sve)opštosti leži i manjkavost dijagnoze.

o lejerima, tj. slojevima ljudskosti - nakon eliminacije kojeg dolazi do ukidanja nas samih ... well, tu psihodelici itekako pomažu u razmatranju.



dotični narator je šaman (moderni) i itekako zna o čemu priča

imamo mi jednu tetkicu u školi koju kad god pitaš kako je, pokazuje pokidane klompe i uzvikuje - sodoma i gomora!