Društvo| Gastronauti| Kultura| Planeta| Zdravlje

Hrana u Japanu (1) - Balans (a ne zvona i praporci)

little_radojica RSS / 31.08.2016. u 12:27

Овај текст (тј серија текстова) се дуго "кува", јербо је ствар крајње амбициозна ако се прича не заустави на уобичајеном синониму за јапански храну - сушију. Суши јесте аутентично јапанско јело које је освојило свет, међутим, Jапанци суши једу много ређе него што се генерално верује, а има их доста који живу рибу једноставно не могу ни да смисле. Па шта онда једу? Зашто су толико здрави? Хајде да видимо.

141893044.jpg

На слици: Гјуудон-шаке теишоку (донбури са говедином и лососом) - ланац ресторана Јошиноја, раширен по целој земљи. Што је цена хлеба за нас у смислу оријентира за инфлацију, то је гјуудон (без лососа) за Јапанце (прошле године поскупео за десет јена након двадесет пет година, са 280 на 290 јена)

 

Мит о здравој традиционалној храни у Јапану?

Постоји читав списак намирница које се у Јапану користе у исхрани којима се приписују разна „лековита" својства мада нема никаквих доказа да баш оне пресудно утичу на дуговечност људи у Јапану. Шиитаке, пиринач, зелени чај, црни пасуљ, мисо паста, сирова риба, натто и остало, усудићу се да кажем, највероватније имају миноран утицај на очекивано трајање живота,тј. доказано повољна дејства која произвде су пренаглашена. Далеко битнија а много мање романтична ствар је, на пример, годишњи број лекарских прегледа по глави становника који је отприлике дупло већи него у богатим земљама Западне Европе (са мање лекара). Уопште, прилично је тешко тврдити нешто о повезаности јапанске хране и јапанске дуговечности с обзиром да се храна у Јапану континуирано вестернизује (односно, све више западних јела и намирница улази у исхрану), а животни век континуирано расте, упркос томе.

Мит о посебној "здравости" јапанске хране је толико јак да и многи Јапанци поносно верују у то и доприносе заблуди. Видех у апотеци плакат зле фармацеутске компаније који упозорава да је јапанска храна једнако преслана као и западна, насупрот општеувреженом мишљењу. Можда се не посипа толико соли из руке, али мисо, соја сос, разне концентрисане супе као традиционална основа за сложенија јела су већ прилично слани и ствар у просеку долази на исто или чак мало сланије у Јапану. Један ручак садржи око 8 грама соли што превазилази дневне препоручене вредности! Иако конзумација соли благо опада, други трендови су негативни. Количина шећера у исхрани, иако још увек значајно нижа него на Западу континуирано расте од краја рата, док на Западу полако опада. Слично је и са мастима, али је ту комбинаторика још компликованија јер нису све масти исте, па не бих у то улазио. Конзумација рибе благо опада, конзумација црвеног меса благо расте. Једноставно, са толиким променама све је теже уопште говорити о некој чисто јапанској традиционалној храни, а нарочито о великом утицају здравих намирница као битног чиниоца општег здравља.

Добро, ако није сама храна, онда мора бити нешто универзалније, нешто што се није толико променило - онда је можда исхрана! Управо балансираност намирница и умереност у јелу и пићу (а не специфичне супстанце које одређена храна садржи) ствара добре услове за здраву нацију (при дну лествице по гојазности, између осталог). Наиме, ако се састав намирница и јесте значајно променио тј. проширио, онда удео протеина, масти, угљених хидрата можда и није толико! Другим речима, јапанска традиционалана исхрана је само један од начина да се задовољи "једначина", а увођење ширег спектра намирница може и да је побољша. Данас је познато да бели рафинирани пиринач има своје недостатке, па је комбиновање са неким другим изворима енергије вероватно боља идеја за правилан развој деце и сузбијање неких болести, али наравно ако се основни енергетски баланс задржи (видети под "златни пиринач").

Код остваривања баланса традиција има свог утицаја, али од седамдесетих њу полако мења већ свима добро позната пирамида исхране коју промовишу УН и СЗО, а коју је Јапан доследно проучио и применио (друге нико не спречава да закључе исто). Наиме, кроз институцију школског ручка препоруке министарства доследно се примењују у најширем могућем захвату младе популације, и та, слободно можемо рећи - индоктринираност, обликује читаву културу исхране која се прожима кроз све слојеве друштва, независно од социјалног статуса, узраста и материјалног стања, занимања итд.

 

„Традиционални" ручак у Јапану

Традиција (а и то је питање откад траје, с обзиром да је исхрана током Едо периода у просечној породици на селу била прилично једнолична и сиромашна) налаже да се уз супу служи још три јела, енергетски део (најчешће пиринач), протеински део и поврће. Све у посебним посудицама, аранжирано у складу са неколико принципа, као што су боја, сезонска заступљеност намирница, свакодневна промена и - баланс свега тога посебно и свега тога заједно. Број посуда, тј. додатака не мора нужно да се поклапа са ова четири дела, најчешће је поврћни део раштркан у неколико посебних посуда. На слици испод је „дневно променљиви ручак" (хигавари ранћи; хи=дан, кавару=мењати, ранћи=lunch) у једном ресторану близу моје куће. Мисо супа, мало „туршије", маринираног ђумбира, бареног поврћа и похована пилетина са доста тартар соса и преног купуса, те вишњичица одозго. Кинески улон чај, врућ, у сред лета.

h1YeGP9.jpg

Морам рећи да овакви ресторани нису баш толико чести у Јапану јер је ово ручак који спрема свака домаћица релативно брзо (комбинаторика и аранжирање је, уствари, оно што захтева време). Већина овде приказаних ствари се купује готова, нарочито поврћни прилози и то углавном маринирани/укисељени. Пиринач је увек спреман у кувалу, мисо паста, мало тофуа и алги се такође дода у супу за час. Нема кувања супе/пасуља/коленице цело преподне. Месо се продаје у ситним (или танким) комадима прилагођеним за веома брзу термичку обраду, тако да читав овај ручак може да буде готов за пола сата (ако и толико). Други разлог је то што је исти принцип примењен на бенто, ручак за понети који је доступан за мале паре у свакој продавници, од супермаркета до конбини-ја (од енг. „convenience store").

 78f65c63.jpg

Свежих готових јела има већ од 400 јена, избор је велики, никад не мора да се једе исто. Постоје и специјализоване продавнице које праве само бенто (бентоја; ја=радња), углавном немају простор да се у њима једе, ту се наручи телефоном и дође по ручак. Тих продавница опет има и локалних, али и великих ланаца који се протежу широм земље, попут Камадоја.(Menu >>>>LINK



Школски ручак у Јапану

Као што поменух, редован унос и баланс нутријената се у Јапану схватају веома озбиљно, па се томе придаје посебна пажња у школама. Грицкалице и слаткиши су строго забрањени, већина школа припрема свој ручак који је тачно у подне (као и у целом Јапану) и сви добијају исто, нема биркања (осим оних који имају алергију, њима се ручак нарочито прилагоди). Професори једу заједно са децом, у учионици, а деца помажу у припреми и сервирању ручка (сјајан јутјуб видео о школском ручку у Јапану>>>КЛИК). У школи у којој сам неколико пута био и остајао на ручку, редари су сваки дан имали обавезу да на табли напишу шта је дневни мени, којиј групи намирница то припада и која је улога тих нутријената у организму. Родитељима је доступно и више информација на дневно ажурираном блогу школе. Сви морају да поједу све, нема бацања хране, па је тако релативно лако водити рачуна о исхрани и градити добре навике. На слици је редар јавне основне школе у Минимаигаока, Цу, Мие префектура.

cJOyqtS.jpg

Нажалост нисам усликао шта сам тада тамо јео, а битно је јер изгледом нимало не подсећа на гореприказана „дизајнирана" јела. Све оно што држава плаћа тако и изгледа - крајње социјално (обратити пажњу на школу у видео клипу линкованом горе, такве су све до једне јавне школе у Јапану), али тако је за сву децу. Добар увид у то како изгледа школски ручак у Јапану дао је један амерички блогер који је десет дана за редом сликао школски ручак >>>>КЛИК. Осим основног распореда у посебне посуде, нема ту пуно ослањања на традиционалне намирнице. Пиринач је често замењен хлебом или резанцима, на менију су и кинеска и индијска јела (кари и нан!), супа није увек на бази мисоа, месо је заступљеније него печена риба, а главно је да се млеко служи сваки дан. Млеко и црвено месо уопште не постоје у јапанској традицији, почело да се конзумира тек након Меиђи ресторације (крај деветнаестог века). Хлеб/пециво је такође „новотарија". О сиревима да не причамо. Главни извор калцијума и протеина за Јапанце ( а и то тек од негде 18. века) је био тофу, тј. „сир" од сојиног млека, сад је тај избор проширен.

Након година такве „индоктринације" просечан Јапанац (а и прехрамбена индустрија и угоститељство), једноставно уђе у машину и сваки дан му је ручак око подне, а вечера у 6 увече. Увек фиксна порција, никад постављено на столу да се једе до засићења (добро, има изузетака, о томе неком другом приликом).


Да поменем и доручак који је на истим принципима конципиран, уз мало варијација - чинија пиринча, мисо супа, протеински део (јаје/парче рибе/натто*) и евентуално мало укисељеног поврћа (нешто као слана туршија). Толико је тривијалан да о њему нико никад и не прича.


И, то је то!?

Па не, ту прича о јапанској храни тек почиње. Далеко од тога да је горе приказани шаблон оброка свуда и увек исти. Постоје многобројне варијације и комбинације, мада принцип избалансираности остаје непромењен. Једна од основа је пиринач, али су резанци неоправдано потцењени као извор угљених хидрата и основа за оброк с обзиром на своју праву заступљеност. Ту су и оброци са наглашено социјалним карактером где су супа и месо главни, где се крка као на Балкану итд.

Да набројим само неколико група јела које ћу детаљно обрадити у наредним блоговима:
-јела на бази пиринча (донбури, онигири)
-јела на бази резанаца (мен)
-пржена на уљу, похована (аге, кара-аге)
-јапански котлић (набе)
-сирова риба (суши, сашими)
-јела на грилу (месо, риба)
-западњачка храна (јошоку)
-азијска храна прилагођена јапанском укусу (кинеска, индијска, корејска кухиња)
-вашарска храна
-специјална храна (осећи - новогодишња храна)
-слаткиши
Пре него што пређем на то шта се једе, писаћу мало и о томе како се једе, економски и социјални аспект ручавања/вечеравања и припремања хране, зашто је мрежа ресторана толико развијена и уопште о култури у вези са храном у Јапану.

*натто је ферментисани сојин пасуљ, врло непријатног мириса и текстуре, и за 99% странаца нејестив годинама. Треба ли рећи, лечи сиду и туморе и шта све не. Мисо је такође ферментисана соја, али се на њега много лакше и брже навикне. Јапанци кад хоће да те товаре, поруче ти натто и онда чекају реакцију која је неминовна.

 



Komentari (256)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Milan Novković Milan Novković 17:25 02.09.2016

Re: Soja sos

cassiopeia
za Terijaki piletinu (deca vole, a i tata im), pa dala recept i ubedljivo je najobolji koji sam ja probao, bolji od bilo kojih dobrih restorana


Ne budi stipsa , podeli recept

Nikako da iscedim od autora zašto mi je ova konkretno piletina bolja od sličnih na drugim mestima. Izgleda da je tajna samo u sosu, tj tu bi trebalo da se pridržava ovog recepta - Tamari, a ne Kikkoman i slični soja sosevi (ako ovaj internet autor ne laže onda Tamari "nije" klasični soja sos, tj slično se prave ali nema gluten, jači je, mi dal uvek, dal često koristimo "Double strength" ).

Pa sad recept, kako sam ga ja dobio, dal je Japanka, dal "naša" žena, promenila skraćenice u ... (Japanka, vidim dole u receptu, mi nemamo wok u kući). Isto, mi obično skinemo kožu sa piletine, nema mnogo razlike, meni je nešto bolje jelo bez kože:

tbs - tablespoon
ts - teaspoon

Teriyaki Chicken

1kg chicken thighs, with skin on, cut into bite size pieces, marinade: 4tbs sake for cooking, 4tbs tamari soy sauce, 2 tbs mirin ,2ts honey, 1cm pealed and grated ginger. Marinade chicken for at least 30 minutes. In a frying pan, I use wok, put 2tbs toasted sesame oil and fry chicken until browned and sticky. When is done sprinkle with toasted sesame seeds. Serve with boiled rice.
cassiopeia cassiopeia 17:34 02.09.2016

Re: Soja sos

Milan Novković
- Tamari, a ne Kikkoman i slični, tzv "soja sosevi" (ako ovaj internet autor ne laže onda Tamari "nije" soja sos, tj slično se prave ali nema gluten).




Zato i koristim, sigurna sam da nema gluten. Samo soja fermentira minimum 18 meseci


Teriyaki Chicken

1kg chicken thighs, with skin on, cut into bite size pieces, marinade: 4tbs sake for cooking, 4tbs tamari soy sauce, 2 tbs mirin ,2ts honey, 1cm pealed and grated ginger. Marinade chicken for at least 30 minutes. In a frying pan, I use wok, put 2tbs toasted sesame oil and fry chicken until browned and sticky. When is done sprinkle with toasted sesame seeds. Serve with boiled rice.


Hvala ti
little_radojica little_radojica 20:07 03.09.2016

Re: Soja sos

Nikako da iscedim od autora zašto mi je ova konkretno piletina bolja od sličnih na drugim mestima. Izgleda da je tajna samo u sosu, tj tu bi trebalo da se pridržava ovog recepta - Tamari, a ne Kikkoman i slični soja sosevi (ako ovaj internet autor ne laže onda Tamari "nije" klasični soja sos, tj slično se prave ali nema gluten, jači je, mi dal uvek, dal često koristimo "Double strength" ).


Тај тамари (врста соса, није име) је гушћи и јачи, користи се за сашими и тако те ствари, а на западу је постао популаран баш због тога што га има и у безглутенској варијанти (није сваки тамари сос без глутена! треба проверити)
Киккоман је име компаније, они праве разне врсте умака и сосова. И ту треба узети у обзир да постоје различите класе (постоји званична класификација по финоћи). 80% Јапанаца користи коикући (за разлику од усукући овај је концентрисанији). Као што у Србији људи генерално користе тузланску со (или већ која је на цени), али имаш и Кркаре који имају свог добављача за со ту-и-ту и куну се да осете разлику у паприкашу тако вероватно могу да праве и разлику између соја соса у теријаки пилетини. Ја признајем да немам тако истанчано чуло укуса. Тамари је за специјалне задатке, али може и у редовна јела.

Наравно, сасвим је нормално да неко има другачији укус, да му неки конкретно сос или врста соса прија више или мање. Ја ипак сумњам да је сос у Алселонеовом ресторану био неки други до Киккоман коикући токусен (специјална класа) који је фамилијаран за 60-80 посто Јапанаца и може да се набави по разумној цени широм света. Можда ако је јео сашими или нешто специјално, ђаво би га знао. Али ако је стајао на столу као генерички соја сос (као сирће и уље што стоје у француским ресторанима) стварно сумњам да је био неки други.

mi obično skinemo kožu sa piletine, nema mnogo razlike, meni je nešto bolje jelo bez kože


Јесте, и моче без леба
Шалим се, али ето видиш, ја не верујем да бих осетио разлику у соја сосу, али бих сигурно осетио разлику између пилетине са кожом или без. Свакаквих нас има
highshalfbooze highshalfbooze 12:34 01.09.2016

Jedan recept

Jel ovako nindže spremaju sitne slavske kolače u Japanu?

mariopan mariopan 13:03 01.09.2016

Re: Jedan recept

highshalfbooze
Jel ovako nindže spremaju sitne slavske kolače u Japanu?


Фантастично .

Само не знам да ли је укусно? Мени делује као жвака?

А вештина им је стварно врхунска. Није за аматере, боље да не пробају, остали би без прстију.
little_radojica little_radojica 16:05 01.09.2016

Re: Jedan recept

Само не знам да ли је укусно? Мени делује као жвака?


Има ги разних, са разним надевима. Веома је лагано, у смислу да није много слатко. Као маршмелоу, тако некако. Слаба је овде култура колача, тј. за њих су то углавном неки кексићи или варијације овог моћија. Рецимо, јагода обмотана овим тестом ићиго-даифуку



У последње време све више патисерија, торти, чуда, полако се и овде деца навлаче на шећер...
mariopan mariopan 16:53 01.09.2016

Re: Jedan recept

little_radojica
Само не знам да ли је укусно? Мени делује као жвака?


Има ги разних, са разним надевима. Веома је лагано, у смислу да није много слатко. Као маршмелоу, тако некако. Слаба је овде култура колача, тј. за њих су то углавном неки кексићи или варијације овог моћија. Рецимо, јагода обмотана овим тестом ићиго-даифуку



У последње време све више патисерија, торти, чуда, полако се и овде деца навлаче на шећер...

То са јагодом баш супер изгледа.
Snezana Radojicic Snezana Radojicic 13:30 01.09.2016

Super, super!

I baš me raduje što sam natrčala kad si ovo postavio i što imam struju (čekam feri) pa mogu da pročitam i makar tako uživam u svim tim namernicama.
little_radojica little_radojica 16:31 01.09.2016

Re: Super, super!

Snezana Radojicic
I baš me raduje što sam natrčala kad si ovo postavio i što imam struju (čekam feri) pa mogu da pročitam i makar tako uživam u svim tim namernicama.


Добро је да ти бар остало све иде по плану.

На Хоккаиду су четири јела (да ја знам) баш позната: Саппоро рамен (са путером и кукурузом), ракови, каисен-дон (чинија пиринча са свежим сашимијем) и Џингис-кан (јагњетина на сачу-роштиљу). Све осим раамена који може и за 600-700 (и можда каисен-дона за 1000-1500?) спада у прескупу категорију, нажалост. Опет, тај раамен можеш јести и другде широм Јапана.

Саппоро раамен


Ракови


Каисен-дон


Џингис-кан


Сад се сетих, мој пријатељм Јапанац, путује око света, али он продаје такојаки да накупи паре. Има неки комбичак, стане на неки паркинг, ту продаје пар месеци и онда запуца негде на крај света. Сад је на Новом Зеланду. Тамо исто отвори радњу, ради пар сати дневно па онда путује. Блесав лик скроз, краљина.
https://www.facebook.com/matsunosuke3?fref=ts



Такојаки (тесто као палачинка, унутра парченце хоботнице (тако), пече се у јефтином шаблону пар минута, окрене једном неким штапићем (то је сво умеће), служи се као 6-8 комада преливених такојаки сосом и мајонезом)



mariopan mariopan 16:56 01.09.2016

Re: Super, super!

Snezana Radojicic
I baš me raduje što sam natrčala kad si ovo postavio i što imam struju (čekam feri) pa mogu da pročitam i makar tako uživam u svim tim namernicama.

Јеси видела да можеш да пецаш речну рибу и сама уловиш вечеру?

Браво девојко докле си стигла!

Прочитам ја твој блог и одмах изнад видим наслов овог блога ...и схватим да је то наставак твог ...тако се и нађем овде ...и уживам.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 20:48 01.09.2016

Re: Super, super!

Све осим раамена који може и за 600-700 (и можда каисен-дона за 1000-1500?) спада у прескупу категорију, нажалост.

Храна је постала део социјалног статуса.
Аристократија Whole Foodsa, рецимо. Или Мишлен ресторана. Или (безразложно) скупих српских ресторана. Аристократија скупих месара (Љуба на Каленићу ;-).
49 41 49 41 14:22 01.09.2016

Bujrum

Kome se da lista 150 fotoa.

https://www.yelp.com/biz_photos/shiro-restaurant-novi?select=bgrGCo5es69Gx9FlSZZFdg

(copy/paste/browser)

Kcerku "gurnuo" sa 16, jer je pocela da svrlja. Dan danas radi, valjda subotom?!?
Znam ih sve uglavu, kao i menu.
Izradila-dizajnirala Menu, verovatno je vecina njenih fotografija.

Bila "posluzavka" (konobarica), Hostesa (prijem gostiju, rezevacija, narudzbe tel...)
muckalica (pravljenje koktela-splacina na koktel baru).

Nekada, posle drugog Saporo-a (japansko pivo) brisao kuci.
Naravno, kao obicno; Mr Shin (vlasnik) mi mater sledeci put; jer sam ga napio.

Tesko zabu naterati u vodu!

I ovak'i gosti dolaze u Shiro.



Sa'cu se prekrstim levom.


vcucko vcucko 22:54 02.09.2016

Re: Bujrum

49 41


Nekada, posle drugog Saporo-a (japansko pivo) brisao kuci.
Naravno, kao obicno; Mr Shin (vlasnik) mi mater sledeci put; jer sam ga napio.


Ja se sećam Asahi piva. Što kažu za dobru svinju nema loših pomija, po vrućini samo neka ga ima mnogo i neka je ladno. A za skoro deset dolara po flaši, u običnoj kafani, i ne bilo dobro. Pazite, nisu to današnje cene, to je pre x godina.
Uopšte, brod u Japanu pre krene nego je stigao, to je ona priča: popodne istovare (isisaju rasuti teret nekim ogromnim cevkama pravo u silos, kao ogromni vanzemaljac da radi na pumpi), preko noći operu štive, sledeći dan te napune Subaru-ima i teraj dalje.
A taj put smo stigli posle skoro mesec dana tajvanskih bahanalija i đakonija. Neuporedivo. Na ovom blogu zvučaće kao svetogrđe, ali Japs ti donesu neke ćasice, u svima neki beli krem. Ti kao jedeš, a oni ti objašnjavaju: ovo je pasulj, ovo je grašak ili šta već. A sve bez ukusa i mirisa. Kad se vratiš na brod, pravo u kujnu, nasečeš sira i šunke i jedeš k'o čovek

Zovite me rustikalni, rudimentarni, kako hoćete. Ali tokmutaka
little_radojica little_radojica 20:23 03.09.2016

Re: Bujrum

Ja se sećam Asahi piva. Što kažu za dobru svinju nema loših pomija, po vrućini samo neka ga ima mnogo i neka je ladno.


Где ме нађе! То је и моја добитна комбинација. Хладно као змија, невероватно освежавајуће. Пробао сам и друга, али нема тај ефекат. Моја теорија је да је то зато што личи на ова наша светла пива, Лав и Јелен, на која сам навикао. Ја у скупљим пивима нарочито у оним премијум малт варијантама не налазим задовољство, па нек сам сељак, шта ћу.

Иначе је то Асахи (super dry) јефтиније од Кирин и Саппоро пива, али није најјефтиније. У кафанама је вероватно мања разлика. Ми имамо неко јефтино место за студенте где је пиће 250 јена (точено пиво, али мања чаша). За 1500 (15 долара) два сата неограничено. Ми Европљани то узмемо да се добијемо па онда полако.

Ово си јео, едамаме слатки пасуљ. Јес лагано, али заразно до зла бога.


У тим кафанама (изакаја) има свега за грицкање, буде овака лаганих ствари као тај пасуљ, али буде и баш јаких, добро усољених.

Ја рецимо волем поховане хрскавице (нанкоцу). Као чварци само хрскавије. Углавном дође и мајонез за умакање.
tyson tyson 22:45 03.09.2016

Re: Bujrum

Ja se sećam Asahi piva. Što kažu za dobru svinju nema loših pomija, po vrućini samo neka ga ima mnogo i neka je ladno.

Где ме нађе! То је и моја добитна комбинација. Хладно као змија, невероватно освежавајуће. Пробао сам и друга, али нема тај ефекат.

Je li, da li si primetio, da li je stigla u Japan pomama zanatskih (craft) piva iz malih, lokalnh pivara?


blogovatelj blogovatelj 00:29 04.09.2016

Re: Bujrum

Je li, da li si primetio, da li je stigla u Japan pomama zanatskih (craft) piva iz malih, lokalnh pivara?


Prava reč - pomama. Ovde se samo otvarju nove i nove mini pivarice.
little_radojica little_radojica 04:46 04.09.2016

Re: Bujrum

Нисам приметио. Овде трендови некад умеју да закасне, али онда дођу и одједном се цело тржиште промени. Ајфон су игнорисали и исмевали годинама и онда само као да је нешто кврцнуло, цап, ајфон узео 60% тржишта, више него било где на свету. А нешто ми говори да би та помама за крафт пивима овде нашла јаако плодно тло...
tyson tyson 14:11 04.09.2016

Re: Bujrum

little_radojica
Нисам приметио. Овде трендови некад умеју да закасне, али онда дођу и одједном се цело тржиште промени. Ајфон су игнорисали и исмевали годинама и онда само као да је нешто кврцнуло, цап, ајфон узео 60% тржишта, више него било где на свету. А нешто ми говори да би та помама за крафт пивима овде нашла јаако плодно тло...

Mogao bi malo da se raspitaš u trenucima dokolice kako ide u Japanu sa stranim ulaganjima...


tyson tyson 18:35 01.09.2016

Pantelija

Mogao bi možda jedan blog da se napiše i o bizarnijim delovima tradicionalne japanske kuhinje...?


little_radojica little_radojica 18:47 01.09.2016

Re: Pantelija

tyson
Mogao bi možda jedan blog da se napiše i o bizarnijim delovima tradicionalne japanske kuhinje...?


Страшно...
49 41 49 41 00:33 02.09.2016

Zemlja izlazeceg Sunca

i treshnjevog cveta.

Pre mnogo godina, vlasnik firme u Japanu; sa 3.000 zaposlenih je ostavio kopije pismene poruke svim zaposlenima.

Zao mi, je sto sam svojim pogreshnim poslovnim potezom doveo u pitanje egzistenciju vas 3.000 zaposlenih i clanove vashih porodica.


(Izvrshio je Hari-Kiri, kad su zaposleni citali njegovu poruku na svom radnom mestu.)

J-ga, moze li se moralitet ovakvoga izvoziti bilo gde u Svetu ?!?
little_radojica little_radojica 08:12 02.09.2016

Re: Zemlja izlazeceg Sunca

(Izvrshio je Hari-Kiri, kad su zaposleni citali njegovu poruku na svom radnom mestu.)



Само да кажем, у вези са тим самоубиствима, држава је одавно предузела веома агресивне мере да то сузбија. Сву штету коју причиниш самоубиством мора да плати твоја породица и сад је практично срамота и самоубиство се све више сматра кукавичким чином. Сеппуку се готово и не дешава, најчешће депресивци само оду у шуму и тамо се обесе (иди у Родић, јефтиније је). Скочиш под воз, зауставиш саобраћај на пар сати, породица десет година ради да плати цех.
Резултат је да стопа самоубистава благо опада, док на пример у САД и у неким земљама запада расте тако да су сад сасвим упоредиве. Мало је познато да је стопа самоубистава виша у Русији, Мађарској и Словенији него у Јапану. О Кореји и том фанатизму тамо да не причамо, а рецимо немају ни близу такав имиџ и публицитет, ваљда зато што се убијају тихо. Ал, јебига ко може да остане имун на причу о машиновоћи који је просуо црева због кашњења од минут, Мишимином прснућу... Или о власнику фирме из твоје приче... Зашто ни приближно толико пажње није привукао онај инвеститор који се обесио у НС пре неколико година након што је запао у дугове? >>>>LINK

Ја лично мислим да се висок ниво одговорности према другима може остварити и без оваквих кукавичких романтичарских чинова.
nim_opet nim_opet 14:24 02.09.2016

Re: Zemlja izlazeceg Sunca

Ја лично мислим да се висок ниво одговорности према другима може остварити и без оваквих кукавичких романтичарских чинова.


to je moja teorija zasto nigde nema djubreta u Tokiju (osim tamo gde su turisti) - zato sto je sramota jesti na ulici ili ne daj boze bacati van kanti - ne samo za tebe nego i za celu porodicu. Sad razmisljam kako bi mogli da to institucionalizujemo malo u Srbiji a i sire.
little_radojica little_radojica 16:21 02.09.2016

Re: Zemlja izlazeceg Sunca

nim_opet
Ја лично мислим да се висок ниво одговорности према другима може остварити и без оваквих кукавичких романтичарских чинова.


to je moja teorija zasto nigde nema djubreta u Tokiju (osim tamo gde su turisti) - zato sto je sramota jesti na ulici ili ne daj boze bacati van kanti - ne samo za tebe nego i za celu porodicu.


Ај што нема ђубрета, него нема ни канти. Ђубре носиш са собом кући. Једино за ПЕТ амбалажу и конзерве/флашице имају канте поред сваке вендинг машине. А кад мало размислиш, то је и једино кабасто ђубре, остало све згужваш па у џеп/торбу.


Sad razmisljam kako bi mogli da to institucionalizujemo malo u Srbiji a i sire.


размишљам и ја, али треба једно десет година.

Пази ово:

Radnici mini-hidroelektrane u Kuršumliji nedeljno očiste oko 200 kubnih metara smeća iz kanala koji protiče kroz kuršumlijska naselja i napaja elektranu.

Sve to smeće ponovo vraćaju u reku Toplicu, a zatim ga Toplica nosi kroz Prokuplje u Moravu, jer nemaju rešenje za odlaganje smeća. Kanal koji dovodi vodu do elektrane služi kao plutajuća deponija, pa ga čiste najmanje tri puta nedeljno.

Smeće se najčešće nagomilava pored jednog od mostova, radnici ga tovare u kolica i prebacuju sa druge strane mosta ponovo u kanal koji ga odnosi dalje ka Toplici.

- Za samo dva-tri dana ispred ove ćuprije doplovi nekoliko stotina flaša koje mi vilama vadimo u kolica i prebacujemo pet metara dalje ponovo u kanal, kako bi voda normalno tekla. Kad ove flaše dođu do centrale, one preko preliva odlaze u Toplicu - kaže jedan od radnika centrale.

U komunalnom preduzeću navode da kanal pripada hidroelektrani i da su oni dužni da ga održavaju. S druge strane, meštani kažu da su odgovorni za nagomilavanje otpada u kanalu, ali da bi komunalna inspekcija trebalo da kažnjava one koji bacaju smeće.

( , прим. МР)

Pored mostića, gde radnici ručno prebacuju smeće, postoji kontejner namenjen za plastičnu ambalažu, ali je uvek prazan. Radnici elektrane kažu da je mali za tu količinu smeća, a nemaju prevozno sredstvo da ga odvoze na deponiju.




Екоцид у Куршумлији>>>>ЛИНК

Опет, за овакве баналне ствари, Кркаров протекторат. Ја се сећам Пећке Бистрице у граду Пећи, дивна бистра река која је у том граду постајала ужасно сметлиште. Дошли ови КФОР-овци, преко ноћи очишћено, уведене драконске казне и река отад чиста као суза... Па мајку му пољубим
vcucko vcucko 22:01 02.09.2016

Re: Zemlja izlazeceg Sunca

nim_opet
Ја лично мислим да се висок ниво одговорности према другима може остварити и без оваквих кукавичких романтичарских чинова.


to je moja teorija zasto nigde nema djubreta u Tokiju (osim tamo gde su turisti) - zato sto je sramota jesti na ulici ili ne daj boze bacati van kanti - ne samo za tebe nego i za celu porodicu. Sad razmisljam kako bi mogli da to institucionalizujemo malo u Srbiji a i sire.

Ma jasno je za papiriće, nego nešto sam dumao, zašto i kako su keramičke pločice na japanskim trotoarima tako savršene, ono nema da fali ćoše na nekoj.
Biće da je u pitanju pretnja hijerarhijski hara-kirijem.
Otprilike, ako na jednoj zafali ćoše, taj donji što je zadužen za trotoar bi morao da se raspori. Ali isto tako i njegov šef, pa onaj iznad njega i tako sve do gradonačelnika.
Cenim da bi samo Njegovo Nebesko Veličanstvo, Mikado glavom, bio pošteđen.
49 41 49 41 03:07 04.09.2016

Re: Zemlja izlazeceg Sunca

Опет, за овакве баналне ствари, Кркаров протекторат. Ја се сећам Пећке Бистрице у граду Пећи, дивна бистра река која је у том граду постајала ужасно сметлиште. Дошли ови КФОР-овци, преко ноћи очишћено, уведене драконске казне и река отад чиста као суза... Па мајку му пољубим

Pec, je bio nekada najchistiji grad. Kvalitet vode na prvom mestu. Dechanska i Pechka
Bistrica.

S kamena na kamen, sa ekoloski cistog podrucja; Rugovske klisure.

cassiopeia cassiopeia 15:51 02.09.2016

...

Radojice, samo da ti kažem da ne moraš da čekaš da se zatvori blog, piši ti sledeći nastavak, a mi ćemo da se preselimo Ko će, bre, da čeka da istekne sedam dana.
little_radojica little_radojica 15:59 02.09.2016

Re: ...

cassiopeia
Radojice, samo da ti kažem da ne moraš da čekaš da se zatvori blog, piši ti sledeći nastavak, a mi ćemo da se preselimo Ko će, bre, da čeka da istekne sedam dana.


Нећу моћи бржим темпом јер сам баш заузет, а лако се навучем на блоговање...
Биће по један текст у 7-10 дана, а биће их укупно десетак, можда чак и петнаестак.
cassiopeia cassiopeia 16:07 02.09.2016

Re: ...

little_radojica

Нећу моћи бржим темпом јер сам баш заузет, а лако се навучем на блоговање...
Биће по један текст у 7-10 дана, а биће их укупно десетак, можда чак и петнаестак.


Svaka čast ako ćeš toliko nastavaka da izguraš. Hvala ti što uopšte pišeš i nalaziš vremena da komuniciraš sa blogodruštvom.

cassiopeia cassiopeia 18:16 02.09.2016

Re: ...

Od kad si postavio blog, ova pesma mi se vrti po glavi.

Moja draga sad je u Japanu
tyson tyson 13:22 03.09.2016

Re: ...

cassiopeia
Od kad si postavio blog, ova pesma mi se vrti po glavi.

Moja draga sad je u Japanu

Haha, a meni ova:




alselone alselone 16:20 02.09.2016

Što više gledam masovno oduševljenje ovim

blogom, ne mogu a da se ne setim one vrapcove mudrosti od pre koji mesec.
little_radojica little_radojica 16:25 02.09.2016

Re: Što više gledam masovno oduševljenje ovim

alselone
blogom, ne mogu a da se ne setim one vrapcove mudrosti od pre koji mesec.


Де, понови, нисам пазио на часу
49 41 49 41 22:07 02.09.2016

Balkan vs Daleki istok

Petak bejashe, kraj septembra vruch; ostanem u BG za weekend.
Familija, prijatelji...

Bacim sako, kravatu sa sebe; posle sastanka u PKJ na Terzijama.
Sunchanim subotnjim prepodnevom krenem od bloka 63, 70; j... li ga koji bese a i sa kog sprata.

Odhodam kao pas tragach u farmericama na neku pijacu na NB. Kamerom ugradjenom u ochima povezanom s malim mozgom.

Naslusham se svega, vidim sve.
Krenem ka Aluminisko-Staklenoj chatrnji. Ribe.
Sta ti je ovo, pitam; iako znam da je Tuna.
Koliko kila cela? 18 kg cela. Koliko kosta?
Dobro, kao najbolje jagnje-prase; po tezini i ceni, ukljuchujuci i pastrmku - najbolju.

Reshio da se zeni Rajko, krajem oktobra; posle agresije blize i dalje familije.

Napravim Bussiness plane, dok hodam nazad ka blokovima u betonu; pacovskim rupama, kako reche Jack London svojevremeno.

Kupim je, odnesem 300 km, dam u pekaru da se ispeche i da je donesu na svadbeni sto nek' se gostinjaju.

Pusti snovi?!?

Setim se odmah rodjene majke, kako bi reagovala.

Nasta ti ovo lichi, da ne cuje niko.
Gde je prase, jagnje na svadbeni sto?!?
Njenu bracu kao da vidim, kako me streljaju pogledima preko puta.

Bussiness Plan - down!

Prase je bilo, na sofi; doneseno kao svadbeni poklon - ispecheno u BG.

Kod "nas" nebejahu prasici u prodaji igde krajem oktobra.

Nazalost, nekih blogera i njihove alliance; sada
.



alselone alselone 08:00 03.09.2016

Zeleni čaj

Pravo pitanje za pravi blog. Da li je zeleni čaj zaista toliko zdrav koliko se priča?

Kupijo sam u Kini neki zeleni sa jasminom, zaista je jako ukusan, ali je bogme i koštao. Ovo što ima kod nas da se kupi u prodavnicama je obično djubre. Možda Brajović zna bolje gde i šta treba da se kupi ali ja sam kupovao samo sranja po običaju. Tek mi je ovaj pokazao kako zeleni čaj može stvarno da bude super. Dočim mi je rtanjski od 400 dinara najukusniji čaj koji sam do sada probao.

Ovaj je toliko aromatičan i jak da je prvo prelivanje samo 40 sekundi, drugo je 20 i treće 30.
cassiopeia cassiopeia 08:33 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

alselone
Pravo pitanje za pravi blog. Da li je zeleni čaj zaista toliko zdrav koliko se priča?

Kupijo sam u Kini neki zeleni sa jasminom, zaista je jako ukusan, ali je bogme i koštao. Ovo što ima kod nas da se kupi u prodavnicama je obično djubre. Možda Brajović zna bolje gde i šta treba da se kupi ali ja sam kupovao samo sranja po običaju. Tek mi je ovaj pokazao kako zeleni čaj može stvarno da bude super. Dočim mi je rtanjski od 400 dinara najukusniji čaj koji sam do sada probao.

Ovaj je toliko aromatičan i jak da je prvo prelivanje samo 40 sekundi, drugo je 20 i treće 30.


I ja nisam mogla da popijem zeleni čaj, ovaj što kod nas prodaju, a da mi prija ukus. Sve mi to bilo ili gorko ili bez ukusa ako ga ostavim kratko prelivenog.

I pre par godina dobije muž od poslovnog partnera iz Kine kutiju nekog čaja, toliko ukusnog, da nisam mogla da verujem. I to sami listići, bukvalno prstohvat čaja na jednu šolju, a može da se preliva do 5-6 puta. Googlala sam mu naziv i ispade da je to jedan od najskupljih.

Prošle godine mi stigne neki drugi, kao taj tvoj sa jasminom.

I sad znam da ih ovde neću kupovati. Meni su omiljeni majčina dušica i rtanjski. E, da, poslednje tri godine zimi pijem čaj od svežeg đumbira sa medom i limunom.
cassiopeia cassiopeia 08:35 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

alselone
Pravo pitanje za pravi blog. Da li je zeleni čaj zaista toliko zdrav koliko se priča?




Vidi ovde šta pišu o zelenom čaju

Pubmed health green tea
alselone alselone 08:44 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

a može da se preliva do 5-6 puta


Moje redukovano znanje cajeva bi reklo da je to ulong caj. I to sam probao tamo, stvarno je dobar.

Vidi ovde šta pišu o zelenom čaju

Pubmed health green tea

Izgleda da stvarno jeste. Sva sreca pa samo onda u Kini kupio 4 kutije. :) Jednu tu ekskluzivnog i tri normalnog, ali svakako boljeg nego ovde kod nas.
nikvet pn nikvet pn 08:49 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

alselone
Dočim mi je rtanjski od 400 dinara najukusniji čaj koji sam do sada probao.


Да, моја госпоја га бере, суши, сецка... Кад га зимских вечери направи то тако примамљиво замирише, дођем у искушење да га пробам али ипак одаберем вино.
alselone alselone 08:52 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

али ипак одаберем вино.



Je l' makar kuvano?
cassiopeia cassiopeia 09:11 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Moje redukovano znanje cajeva bi reklo da je to ulong caj. I to sam probao tamo, stvarno je dobar.


Ja nisam zapamtila tačan naziv tog čaja. Slikaću ti da vidiš.

Izgleda da stvarno jeste. Sva sreca pa samo onda u Kini kupio 4 kutije. :) Jednu tu ekskluzivnog i tri normalnog, ali svakako boljeg nego ovde kod nas.


Možda ne moramo u Kinu sledeći put :) Valjda neko ima info gde je dobar čaj kod nas. Meni se po onim kućama čaja ne isprobava. Skupa mi zabava bez preporuke.
cassiopeia cassiopeia 09:12 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Да, моја госпоја га бере, суши, сецка... Кад га зимских вечери направи то тако примамљиво замирише, дођем у искушење да га пробам али ипак одаберем вино.


Gospođu da čuvaš, a čaj kako hoćeš
alselone alselone 09:16 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Valjda neko ima info gde je dobar čaj kod nas.


Brajovic se razume u ekskluzivne cajeve i kafe, i rece mi neki dan kad smo bili sa Talebom na kafi da je kod nas trziste slabo i da se uvoznicia i ne isplati uvoziti dobre cajeve.
cassiopeia cassiopeia 09:21 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

da je kod nas trziste slabo i da se uvoznicia i ne isplati uvoziti dobre cajeve.


To sam i mislila. Skoro sam tražila nešto drugo i zaprepastila se kad sam videla razliku u ceni u odnosu na Englesku. Više mi se isplati da platim isporuku i naručim odande nego da kupujem ovde.
alselone alselone 09:31 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Slikaću ti da vidiš.

Ja sam upravo napravio jedan i posto sam u fazonu Rusije od kako smo spomenuli Vladivostok, evo ga u Sankt Peterburg solji. Ovo je taj caj, nazalost nema bas previse informacija na engleskom.

cassiopeia cassiopeia 10:49 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

slika

Evo ga čaj.

Ala ti uživaš!

p.s. sitna slova na mobilnom pa sam obavestila moderatora
little_radojica little_radojica 20:39 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Pravo pitanje za pravi blog. Da li je zeleni čaj zaista toliko zdrav koliko se priča?




Рађено је милион студија али никад ништа дефинитивно закључено. Нека Сајенс и Нејчуре, нек се они прво договоре.

Kupijo sam u Kini neki zeleni sa jasminom, zaista je jako ukusan, ali je bogme i koštao.


Ти кинески чајеви су врх. Мени друг обавезно донесе кад иде тамо, ја само те и трошим. Мислим, волим ја и нану, али не памтим кад сам користио филтер кесицу или неки воћни чај. Само улонг чај из Кине.

Улонг и зелени су иста биљка само је улонг сушен. Невероватно колико варијација је могуће извући из само једне врсте биљке. Јапанци су развили ову варијанту зеленог чаја, поготово самлевеног у фини прах (маћћа). Као маргарин, у све се меша.

little_radojica little_radojica 20:52 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Ово је моја прва постава. Само онај најближи камери је специјална врста, неки што мирише на роштиљ... То ми поклонио пријатељ који се бави чајем озбиљно. То је читава наука сасвим упоредива са познавањем вина. Мислим, мени тај чај није легао, али ја сам несофистициран

alselone alselone 20:56 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Caj koji mirise na rostilj?

Ne, ne, nama stvarno treba jedna globalna katastrofa ili nuklearni rat da sve ovo satare i resetuje.
little_radojica little_radojica 21:09 03.09.2016

Re: Zeleni čaj

Caj koji mirise na rostilj?




Па добро, мало сам претерао, то је уствари црни чај који је популаран у Енглеској. Мени то мало вуче на ћумур, али то сам само ја
blogovatelj blogovatelj 00:38 04.09.2016

Re: Zeleni čaj

Па добро, мало сам претерао, то је уствари црни чај који је популаран у Енглеској.


Taj crni bije po mozgu kao macolom. Jači je od kafe jedno sto puta.
Moj favorit je marokanska menta. U stvari je to neka mešavina zelenog i mente.
A i inače, kada pravim čajeve, volim eksperimente i mešavine. Jedno vreme kad bejah mlađi favorit mi je bio šipurak nabran u Šumaricama, osušen i peteljke od višanja. Ta dva kad se izmešaju, to je bingo.
Da, makedonski čaj. To je nešto što se bere po makedonskim planinama, a što oni zovu čaj. Ostale čajeve zovu čaj od mente, zeleni čaj, ovakav, onakav. A kad kažu samo čaj, to je taj. I predivan je.
little_radojica little_radojica 04:56 04.09.2016

Re: Zeleni čaj

A i inače, kada pravim čajeve, volim eksperimente i mešavine. Jedno vreme kad bejah mlađi favorit mi je bio šipurak nabran u Šumaricama, osušen i peteljke od višanja. Ta dva kad se izmešaju, to je bingo.


Сад ћу можда лупити, мали сам био, али ми смо кували чај од шипурака са мало глога и да ли каранфилићем(?). Мени настава у средњој школи почињала у 7:10, а имао 16 минута пешке до њ, тако да сам морао баш рано напоље и по мраку. И онда зими, сурдукнем један врућ чај који је баба већ спремила, натукнем перјану јакну и запуцам пешке у школу. Како сам волео тај осећај кад чај изнутра греје, не могу описати, могао бих тако до северног пола, ма какав да је кијамет.
alselone alselone 06:29 04.09.2016

Re: Zeleni čaj

Ne bih da vam kvarim zabavu drugari ali sa mesanjem cajeva se nije zezati. Koriste se samo proverene mesavine jer mnogo zajebane hremikalijice mogu da nastanu kada se biljke pomesaju. To na farmaciji non stop trube studentima.
cassiopeia cassiopeia 17:30 04.09.2016

Re: Zeleni čaj

blogovatelj
Jedno vreme kad bejah mlađi favorit mi je bio šipurak nabran u Šumaricama, osušen i peteljke od višanja. Ta dva kad se izmešaju, to je bingo.


Pazi, kad pijemo isti čaj.

Ja obavezno sušim peteljke od višanja. To se kod mene ne baca. Od znanih mi višanja, ne one sa pijace. Još kad pustim da odstoji voda sa peteljkama i šipkom preko noći pa ujutro samo da baci ključ i kratko kuva. Najbolji ukus.
Atomski mrav Atomski mrav 22:35 06.09.2016

Re: Zeleni čaj

Ma kakvi čajevi, drenja je zakon!
49 41 49 41 14:29 04.09.2016

Biljna Apoteka, Beograd

Malo ko ima tako nesto.
I kada nisam ziveo u BG, nasao vremena; posecivao je.


Biljna apoteka Dr Josif Pančić
Tadeuša Košćuška 1
11000 Beograd (Stari Grad)
T: 011/218-2112
www.mocbilja.rs
apotekabg@mocbilja.rs
Sve lokacije na mapi (4)
Radno vreme
Pon 07:00-19:00
Uto 07:00-19:00
Sre 07:00-19:00
Čet 07:00-19:00
Pet 07:00-19:00
Sub 07:00-13:30
Ned ne radi

U njoj bio strucni - ljubazan kadar.
Nikad, mesavina biljnih cajeva; koje se mogu pretvoriti u otrov.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana