Aj’ da pokrenem diskusiju ovde, da li nam treba nova luka, deset puta veća od sadašnje (s planiranih skoro 900 ha, približno površine Novog Beograda) ili nam je potrebniji već predložen pa potom stopiran zaštićeni rezervat prirode i plavno područje koje prima višak vode i ublažava i visinu plavnog talasa i brzinu kojom udara u beogradske obaloutvrde?
Početkom avgusta, b92 navodi „da nasuprot svih ekonomskih koristi stoji veliki broj ograničenja, a glavni problem predstavlja ogromna ekološka žrtva ove obimne urbanizacije.
„Planirana luka nalazi se na levoj obali Dunava, na prostoru koji je deo ekološke mreže od međunarodnog značaja. Prostor je plavna zona Dunava sa aluvijalnim staništima, rukavcima i mrtvajama koje su dom za stotine autohtonih biljnih vrsta, raznih sisara, ptica i insekata. Kao takav, ovaj prostor štite međunarodne konvencije i domaća legislativa, iako je predlog žastite uklonjen iz skupštinske procedure 2015. godine.“
Mladi orao beorepan fotografisan u plavnoj zoni Beljarica (aka Crvenka), predloženom za izgradnju nove beogradske luke. Sa 3 do 4 gnezdeća para belorepana, ovo područje ima najveću gustinu populacije po jedinici površine ma gde u državi. Foto Saša Preradović
Kako to područje i zgleda? Evo, o njemu sam več pisao pre tri godine: Pomeranje sata
A pre toga i ovde: Beogradsko Ušće – od međunarodnog značaja
Pa još jednom, prošle godine: Beogradski nacionalni park – al’ zamalo
Zavod za zaštitu prirode Srbije predložio je „Forland leve obale Dunava u Beogradu“ za zaštitu. Predlog se našao na dnevnom redu Skupštine grada, ali je povučen pre nego što je do glasanja i došlo.
Pre nekoliko dana, Novosti o tome pišu: „Ekolozi smatraju da bi izgradnja luke mogla da napravi nenadoknadive ekološke gubitke. Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije smatraju da luku ne treba graditi na ovom mestu, već da ovaj prostor treba da se zaštiti kao predeo izuzetnih odlika u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.
„U Sekretarijatu objašnjavaju da je Zavod za zaštitu prirode Srbije pre tri godine napravio Studiju zaštite "Forlanda leve obale Dunava kod Beograda" - druga faza, na osnovu koje su započeli postupak zaštite ovog područja. U pripremljenom nacrtu rešenja, koje još nije doneto, navodi se da "Forland Beograda" obuhvata ritove, ade, plavne šume i druga vlažna staništa i predstavlja značajno područje za ptice.“
870 ha plavnog područja Beljarica (aka Crvenka) odabrano je za izgradnju nove beogradske luke.
U elaboratu Urbanističkog zavoda (inače, neočekivano skromnog obima, dostupnom OVDE) se navodi:
Захваљујући очуваном режиму периодичног плављења, форланд је задржао бројне природне процесе који омогућавају присуство богате флоре и фауне. Као својеврсно „еколошко острво“, које има висок степен међусобне зависности и условљености присутних елемената, поседује вредности значајне за очување биолошке (ботаничке, орнитолошке, ентомолошке и сл.) и станишне разноврсности. Предметни простор је део скоро потпуно континуалне плавне зоне која се протеже уз Дунав, која као коридор омогућује функционалну повезаност популација врста, посебно оних везаних за влажна станишта, на ширем простору Европе. Имајући у виду присуство бројних врста са међународним статусом заштите, овај простор превазилази оквире националног значаја у погледу заштите биодиверзитета.
На подручју форланда Београда и његовој ужој околини евидентирано је укупно 216 аутохтоних и алохтоних биљних врста, 136 врста птица, 139 врста инсеката (ентомофауне), 98 врста риба и колоуста (ихтиофауне) и 62 врсте сисара. Међу евидентираним врстама флоре и фауне, велики број врста и њихових станишта (воде, влажна станишта, кубици,...) је строго заштићен у складу са одредбама националне легислативе, али и међународних конвенција које су ратификоване од стане наше земље (извор података: Елаборат Завода за заштиту природе Србије), са којима, кроз даљу разраду предметног подручја, треба ускладити планско решење.
Подручје планског обухвата у форланду леве обале Дунава (око 872 ha (95%)), као и река Дунав, представљају Подручје еколошке мреже РС од међународног значаја, кога на конкретном простору чине:
- међународно значајно подручје за птице (Important Bird Area – IBA) под називом „Ушће Саве у Дунав“ (класификациони код RS017IBA), велико плавно подручје које обухвата ушће Саве у Дунав (10 km) и 39 km тока Дунава са приобаљем (од 1184. до 1145. km), укупне површине 9.808 ha. Значај подручја је у особеним алувијалним стаништима уз две велике реке, са бројним острвима, рукавцима и мртвајама, значајно за заштиту влажних станишта и врста, гнежђење, сеобу и зимовање птица;
- еколошки коридор - река Дунав, обухвата водоток и његов обалски појас. Eколошком мрежом се управља на начин који обезбеђује очување повољног стања осетљивих, ретких и угрожених типова станишта од посебног значаја за очување популација строго заштићених и заштићених дивљих врста, од националног и међународног значаја, као и одржање и унапређење функционалне и просторне повезаности њених делова
+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
У складу са законским прописима Завод за заштиту природе Србије је 2013. године израдио Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београда“ као стручну основу за израду предлога акта за проглашење заштићеног природног добра, која је 2015. године повучена из скупштинске процедуре пред усвајањем.
Generalni urbanistički plan Beograda je područje nove luke označio kao „područje u postupku zaštite“. Takvo područje se po Zakonu o zaštiti prirode već smatra zaštićenim, a primenjuju se mere zaštite iz studije Zavoda za zaštitu prirode.
Nešto dalje se u istom tekstu navode ograničavajući faktori za izgradnju luke u ovom prostoru:
Основна ограничења изградње и уређења обухваћеног подручја у односу на која ће се дефинисати планско решење у фази израде Нацрта плана у сарадњи са ЈКП и другим надлежним институцијама су:
• Недостатак саобраћајне и комуналне инфраструктуре које ће се дефинисати у фази израде Нацрта плана уз сарадњу са надлежним институцијама
• Према инжењерскогеолошкој реонизацији према погодности за градњу, предметни терен припада неповољним теренима за урбанизацију. У даљој фази планирања извести детаљна геолошка истраживања а све у складу са Законом о рударству и геолошким истраживањима (Сл. гласник РС бр. 101/15)
• Плављена инундација Дунава која захтева насипање терена. Пројекат насипања биће предмет засебне пројектне документације.
• Предметно подручје и непосредно окружење карактерише неуређен водни режим и високи ниво подземне воде, па је кроз израду пројектне документације потребно дефинисати хидротехничко решење којим се изградњом луке неће нарушити режим подземних и површинских вода у залеђу.
• Река Дунав и пловни пут (коридор VII). Обзиром на карактер поменутог коридора, све активности у простору потребно је ускладити са међународним правним оквиром (конвенције, уредбе, меморандуми...), као и домаћом законском регулативом, што ће се прецизно дефинисати у фази израде Нацрта плана у сарадњи са надлежним Министарством
• Предметно подручје представља Подручје еколошке мреже РС од међународног значаја. Уколико се у поступку издавања услова заштите природе, према члану 10, Закона о заштити природе („Службени Гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/2010 и 14/16), утврди да постоји вероватноћа да планови, основе, програми, пројекти, радови и активности могу имати значајан утицај на циљеве очувања и целовитост еколошки значајног подручја, Министарство, односно орган надлежан за послове заштите животне средине јединице локалне самоуправе, спроводи оцену прихватљивости. Имплементација пројеката се може одобрити једино у случају када се кроз поступак оцене прихватљивости утврди да планирана активност нема значајан негативан утицај на основне вредности (станишта и врсте) које су идентификоване за дато еколошки значајно подручје. За планове, основе и програме за које се, у складу са посебним законом, спроводи поступак стратешке процене и за пројекте, радове и активности за које се у складу са посебним законом, спроводи поступак процене утицаја, оцена прихватљивости спроводи се у оквиру тих поступака. Мере заштите еколошке мреже прописане су Уредбом о еколошкој мрежи („Сл. гласник РС“, бр. 102/10) другим прописима.
• Састојине еуроамеричких топола (Populus x euroamericana) имају примарну функцију да штите насип и брањено подручје од поплавних таласа Дунава. Такође, се користе за производњу дрвне масе и то као једна од најпродуктивнијих јединица у Србији.
• У складу са законским прописима Завод за заштиту природе Србије је 2013. године израдио Студију заштите „Форланд леве обале Дунава код Београда“ као стручну основу за израду предлога акта за проглашење заштићеног природног добра, која је 2015. године повучена из скупштинске процедуре пред усвајањем.
Alternativne lokacije (sidro) za luku u Krnjači i Vinči.
Koje su alternative? Pre izgradnje Pupinovog mosta, bile su razmatrane dve lokacije – Vinča i Krnjača; a često se čuje i pitanje da li je pored nedaleke pančevačke Beogradu potrebna još jedna luka? Dakle, da li nam je pored postojeće, potrebna nova luka? Da li je nužno da ona bude površine Novog Beograda? Da li je na ovom mestu bolje da imamo plavnu zonu koja nas štiti od poplava i rezervat prirode, ili je bolje da je betoniramo i, s ekološkog stanovišta, ubijemo? Da li je ovo dobra lokacija za luku? Ako jeste, zbog čega? Ako nije, zašto nije?
Kako je ova blogopozornica tradicionalno okupljalište univerzalnih sveznalica i univerzalnih neznalica, partijskih glasnogovornika i trolova, ali i manjeg broja pravih stručnjaka iz najraznovrsnijih oblasti, a u odsustvu prave demokratske javne rasprave o ovoj temi (uvid u elaborat bio je moguć na vrhuncu sezone godišnjih odmora, dok se vest o njuemu u medijima pojavina samo dva dana pred zatvaranje uvida), evo prilike da kažete svoje i da to ovde ostane zapisano.