Sad bi da nas porobe činjenicama!

zilikaka

Recimo, gvoždje je 7,8 t/m3, olovo oko 11 a uranijum čak 19, ali ni jedno ne razvija nego eventualno prima toplotu.

И злато је као уранијум, 19. Тешко у три лепе. А где се налази? Увек негде дубоко. Зато што је теже од околине па увек некако потоне штогод може ниже.

Исто тако и уранијум. Свако муљање тла потера га наниже. Јесу ли то падавине, вибрације (земљотрес, саобраћај...) или биолошки радници (бактерије, глисте, коренов систем...) неважно је, он иде доле па доле.

Биће да је професор Радовановић у праву. Што никако не умањује НАТО злочин.

nikvet pn

zilikaka

Recimo, gvoždje je 7,8 t/m3, olovo oko 11 a uranijum čak 19, ali ni jedno ne razvija nego eventualno prima toplotu.

И злато је као уранијум, 19. Тешко у три лепе. А где се налази? Увек негде дубоко. Зато што је теже од околине па увек некако потоне штогод може ниже.

Znam za zlato, al nije predmet priče.
Mada, kad bi se uzelo u obzir kao materijal, bilo bi problema sa krajnje nepogodnim meh. osobinama. Ono je meko u tri lepe. Ne bi probijalo neg bi se lepilo ko žvaka.
Dobra stvar bi bila i što sigurno nije toksično.
S druge strane, malo je nezgodno za onog ko lansira. Imao bi nešto veći trošak.

E, al bi zato za drugu stranu to bio prosto ko dar s neba. Zamisli imaš njivu i zabode ti se u nju projektil.
Šta ćeš lepše.

rade.radumilo

Nema veze temperatura, nego masa, to jest gustina uranijuma. To je ono što zovu "kinetic weapons".

Ima i te kako. Temperatura je mera kinetičkog kretanja atoma ili molekula u nekom materijalu. Čak i u kristalnoj rešetci blizu apsolutne nule, postoji neko kretanje atoma ili molekula. Kinetička energija zrna se predaje atomima gvožđa (koga je 98% u čeliku) u oklopu. Tu sad ima kojekakve fizike materijala nije stvar samo mase zrna, ali poenta je da u tački udara temperatura bude što više iznad tačke topljenja čelika.

Rade, brkaš pojmove.
Sve je to tačno al činjenica je da projektil stiže ladan i da toplotu koju razvija dobije od svoje meganičke energije koju je "doneo".
Istina, izgleda da u procesu uspe da aktivirai hemijsku, (ono što je Miloje pominjo piroforna svojstva), al činjenica da je odabran kao materijal zbog velike spec. težine i verovatno odgovarajućih meh. osobina + ono Milojevo, (da ne psujem ponovo), a da iz toga proizilazi temperatura koju uspe da stvori pri udaru.

Samo da dodam da je pirogenost OU-a bitna zbog toga što delovi projektila koji se zagreju u kontaktu sa oklopom isparavaju, čime ostatak projektila ostaje oštar.
Za razliku od OU-a, volfram (tungsten) koji se takođe koristi kao kinetički penetrator ne isparava već se vrh projektila zatupljuje u vidu pečurke što mu smanjuje probojnost.

Sve je to tačno al činjenica je da projektil stiže ladan i da toplotu koju razvija dobije od svoje meganičke energije koju je "doneo".

Tu fizika materijala igra bitnu ulogu, zato je odabran OU. Da je stvar samo u kinetičkoj energiji, mnogo bolji efekat bi postigli povećanjem brzine zrna, što se postiže drugačijim rešenjima.
Inače, Rusi koriste OU municiju još od 70-ih. Oni su uglavnom počeli sa granatama za topove na tenkovima, ali realno je koriste slično kao i Amerikanci i Britanci koji su jedine zemlje koje otvoreno priznaju korišćenje municije od OU.

rade.radumilo

Nema veze temperatura, nego masa, to jest gustina uranijuma. To je ono što zovu "kinetic weapons".

Ima i te kako. Temperatura je mera kinetičkog kretanja atoma ili molekula u nekom materijalu. Čak i u kristalnoj rešetci blizu apsolutne nule, postoji neko kretanje atoma ili molekula. Kinetička energija zrna se predaje atomima gvožđa (koga je 98% u čeliku) u oklopu. Tu sad ima kojekakve fizike materijala nije stvar samo mase zrna, ali poenta je da u tački udara temperatura bude što više iznad tačke topljenja čelika.

To što se penetrator zagreje do tačke paljenja je bitnije posle, kad već prođe kroz oklop. Ta toplota onda zapali posadu, i inner guts tenka, to jest municiju, gorivo, marendu, i šta već unutra još drže. Za samo probijanje oklopa je dovoljna masa i čvrstina, gde je DU keva.

A ne možeš ni tek tako da povećavaš brzinu projektila, jer to znači da ti trebaju verovatno teže i bolje napravljene cevi da izdrže ispaljivanje, i to dosta puta, kao i hlađenje tih istih cevi, i tako dalje, što sve posle treba nekako da smestiš na avion ili ograničeni prostor koji imaš na tenku.

Inače, od DU se prave i sami oklopi na tenkovima.

rade.radumilo

Nebitno, ja se iskreno nadam da su svi navodi iz teksta istiniti, budući da već godinama letujem na mestu gde je istovaren nekakav NATO projektil. Sad dal je sadržao OU ili ne, jebemliga.

Ako je na tom mestu A10 Thunderbolt gađao tenk ili oklopno vozilo VJ, onda je sadržao OU. Naime OU se koristi za protivoklopnu topovsku municiju. Na vrh zrna se stavlja OU, jer prilikom udara stvara visoku temperaturu, pa zrno sa OU ima veću probojnu moć nego zrno istog kalibra bez OU. Osnovno oružje A10 Thunderbolt je top GAU 8 Avenger 30mm.

GAU 8 Avenger u akciji:

Rade, ovo sto sam boldovao je netacno! OU se ne stavlja u tu municiju zbog visoke temperature, vec zbog mnogo vece kineticke energije koju to zrno poseduje. da probam da objasnim, zbog mnogo vece gustine, zrno municije topa GAU 8A za istu velicinu (dimenzije) moze da ima mnogo vecu masu, tako da se na kraju na cilj dostavlja jako velika masa velikom brzinom uz nepromenjenu velicinu zrna (m*V^2/2). iz ove formule vidis da je kineticka energija linearno proporcionalna masi (ako uzmemo da je brzina ista).
ako bi se islo na istu masu klasicnim materijalima, projektil bi trebao da bude visestruko veci da bi doneo istu kolicinu energije na cilj. ukoliko je veci, formula o otporu vazduha (uzmimo da su brzina i koeficijent otpora isti) kaze da je otpor vazduha (pojednostavljeno receno, da ne uzimamo trenutno u obzir je li municija podzvucna ili nadzvucna) direktno proporcionalan povrsini poprecnog preseka, tako da bi gubici bili mnogo veci.

ceo trik sa municijom OU je da se sto veca energija skoncentrise na sto manju povrsinu kako bi se oklop probijao sto vise. naravno, i da se americke nuklearne elektrane rese otpada.

...poenta je da u tački udara temperatura bude što više iznad tačke topljenja čelika

u momentu udara se kineticka energija izmedju ostalog pretvara u toplotnu. ali gresis sto se tice OU koji deluje na kraju samo "mehanicki", dok kod ovih kumulativnih glava, koje su prethodno pomenute, fokusirano delovanje velike kolicine toplote topi oklop i probija!

To što se penetrator zagreje do tačke paljenja je bitnije posle, kad već prođe kroz oklop

Bitno je pri proboju, jer ukoliko uspe da istopi čelik u tački udara i to kroz ceo zid oklopa, dve stvari se dešavaju:
1. Oklop biva probijen.
2. Vazdušni pritisak unutar kabine dostigne ogroman nivo, veoma brzo.

Inače trik koji sam naučio u OJ VJ: Poklopci na vozilu se spuste, ali se ne pričvršćuju. Mnogima spasilo glavu po Balkanskim ratištima.

Inače, od DU se prave i sami oklopi na tenkovima.

I čudnih keramika. Sloj ovoga, pa sloj onoga. Cilj je da se kinetička energija zrna ili kumulativnog punjenja skrene pod uglom u odnosu na pravac udara i rasprši po oklopu, čime se smanjuje probojna moć zrna.

moze da ima mnogo vecu masu, tako da se na kraju na cilj dostavlja jako velika masa velikom brzinom uz nepromenjenu velicinu zrna (m*V^2/2). iz ove formule vidis da je kineticka energija linearno proporcionalna masi (ako uzmemo da je brzina ista).

Stara dobra formula kinetičke energije. Međutim, ovde je priča malo komplikovanija od srednjoškolske fizike, ali možda se sećaš elastičnih i plastičnih sudara. Enivej, da skratim priču, kinetička energija se pretvara u toplotnu i tu do izražaja dolaze različite osobine materijala. Ako pogledaš vrednosti, Volfram ima veću gustinu od Uranijuma 19600 kg/m3 prema 18900 kg/m3, ali zrno od volframa nema veliku probojnu moć kao uranijum. Neke legure volframa se bolje ponašaju, što se toga tiče pa se istražuje u tom smeru, jer je do volframa lakše doći.

ceo trik sa municijom OU je da se sto veca energija skoncentrise na sto manju povrsinu kako bi se oklop probijao sto vise. naravno, i da se americke nuklearne elektrane rese otpada.

OU nije otpad nuklearnih elektrana, već otpad pogona za "obogaćivanje" uranijuma.

Volfram ima veću gustinu od Uranijuma 19600 kg/m3 prema 18900 kg/m3, ali zrno od volframa nema veliku probojnu moć kao uranijum. Neke legure volframa se bolje ponašaju, što se toga tiče pa se istražuje u tom smeru, jer je do volframa lakše doći.

Rade, fizika materijala, kako ti to zoveš, ne poznaje osobinu mehaničku materijala koja se zove probojna moć.
Poznaje tvrdoću (u mašinstvu merenu po tri skale), zateznu čvrstoću, udarnu žilavost, granicu razvlačenja, modul elastičnosti, i još neke koji se ređe koriste u svakodnevnoj praksi.

Znaš šta je interesantno?
Ne postoji pouzdana direktna zavisnost između ovih osobina. Inače bi se proračunavale a ne bi se merile od slučaja do slučaja.

(Doduše, postoje neke paralele između tvrdoće i pretpostavljene zatezne čvrstoće koju kao nužno sredstvo koristiš, sa velikom rezervom, ako ne znaš koji je materijal u pitanju, jer je tvrdoću uvek najlakše izmeriti.)

Kod pojave probijanja igraju ulogu sigurno najmanje tri, a vrlo verovatno i više od nabrojanih meh. osobina, pa je pojam probojna moć nekog materijala krajnje neodređen.

Може и на најлону ал такав му и укус. И прехрамбена вредност.

Još ako mu kao katalizator dodaš siromašni uranijum, to vrca od minerala i sasma sigurno doprinosi boljitku i zdravlju Srbalja.
Što Amer napravi, nemoš da ne valja na Krkarovim nezavisnim blogovima.

krkar

Paradajz raste na najlonu.

Pa što ne bi rastao na najlonu ako može?

Ne raste paradajz u zemlji zato što je ona zemlja nego što sadrži nešto što mu treba za rast, vodu, hranljive materije... Ako mu obezbediš tu vodu i te hranljive materije MIMO zemlje - koji će ti andrak zemlja? Već godinama gledam kako biljke razne rastu na ... ničemu. Nešto što se najbolje može definisati kao nekakvo klupče od polimera. I nakapava se voda u kojoj je sve što paradajzu treba i - gotovo. Nema glista, gusenica, buba, kuraca, palaca koji žive u zemlji.

I sve čisto, nema blata...

Tako okačiš seme šnicle u špajz, zakačiš ga na infuziju i popodne šnicla poraste taman za pohovanje.

Nije isto, nedostaje nešto.
Ide sve ka tome, možda za neku deceniju staviš pilulu na tanjir, poliješ je vodom i ona se rascveta u bajan ručak i ludilo boja.

A blato će posebno da nas ubije. NIko neće da se kalja, da se zaprlja i zamaže.
Mora neko i u blatu da radi, samo što ti rođeni za glib obično gledaju da pobegnu što dalje od njega pa odaberu da vode državu.

Poznaje tvrdoću (u mašinstvu merenu po tri skale)

Tvrdoća, ako misliš na hardness, zavisi od tačke tečenje tj yield point materijala (tj metala, pretpostavljam da o njima pričaš, kod keramike je mnogo kritičnija toughness, za koju postoji skroz druga mehanika, mehanika loma. Modeliranje metala uglavnom- ne sve aspekte- zadovoljavajuće pokriva teorija plastičnosti). To su Bishop, Mott i kako se zove onaj treći baja davno obradili, još 1945.

Tvrdoća, ako misliš na hardness, zavisi od tačke tečenje tj yield point materijala (tj metala, pretpostavljam da o njima pričaš,

Pričam. I zavisi, ali za jedan isti materijal ume da šara onoliko.
Jedan od najpoznatijih načina za povećanje tvrdoće je termička obrada, gde dobijaš na površini sloj materijala različite struktura zrna u odnosu na ostatak preseka.
Inače yield point mi zovemo granica razvlačenja il granica tečenja, ne tačka. Ima tačno kako se određuje eksperimentalno.

Naziv tačka tečenja se javlja kod nafte, i ulja i odnosi se na temperaturu pri kojoj počinje da teče.

za jedan isti materijal ume da šara onoliko... Naziv tačka tečenja se javlja kod nafte, i ulja i odnosi se na temperaturu pri kojoj počinje da teče.

Dobro, ja ga preveo bukvalno. Pa šara zato što hardness nije fundamentalni inženjerski parametar materijala, nego je funkcija fundamentalnijih parametara, od kojih je jedan i ta yield point. A zašto nije fundamentalni parametar? Pa velikim delom zato što samo utiskivanje, tj indentation nije statički određen problem nego je funkcija uslova u kojima se utiskivanje vrši, znači zavisi i od same kinematike kontakta (tj da li je indenter krut ili flexibilan), temperature, brzina procesa, sve to igra neku ulogu.

princi

za jedan isti materijal ume da šara onoliko... Naziv tačka tečenja se javlja kod nafte, i ulja i odnosi se na temperaturu pri kojoj počinje da teče.

Dobro, ja ga preveo bukvalno. Pa šara zato što hardness nije fundamentalni inženjerski parametar materijala, nego je funkcija fundamentalnijih parametara, od kojih je jedan i ta yield point. A zašto nije fundamentalni parametar? Pa velikim delom zato što samo utiskivanje, tj indentation nije statički određen problem nego je funkcija uslova u kojima se utiskivanje vrši, znači zavisi i od same kinematike kontakta (tj da li je indenter krut ili flexibilan), temperature, brzina procesa, sve to igra neku ulogu.

Па да !

Па да !

Šta da?
Kad sam rekla da šara, nisam mislila da se rezultati merenja jednog istog komada drastično razlikuju (mada sa merenjem tvrdoće uvek moraš biti oprezan, upravo zbog razloga koje je Princi naveo), nego da matetijal određenog hem. sastava. znači čelik određene oznake (mislim na čelike jer sa njima uglavnom imam posla) ako turiš na termičku odradu, dolazi do promene strukture zrna na površini što drastično menja tvrdoću.
Ništa novo pod kapom nebeskom.

Upravo zbog svega rečenog (i još više zbog svega što nismo ni pomenuli a još kako ima uticaja) se ne može pričati o probojnoj moći kao osobini materijala.

Rade, fizika materijala, kako ti to zoveš, ne poznaje osobinu mehaničku materijala koja se zove probojna moć.

Probojna moć se meri kod municije i oruđa koje ispaljuje istu i izražva se u milimetrima čelika koji je zrno u stanju da probije u direktnom udaru pod pravim uglom.
Takođe, otpornost oklopa borbenog vozila se izražava u ekvivalentnoj debljini u milimetrima čelika.

Kod pojave probijanja igraju ulogu sigurno najmanje tri, a vrlo verovatno i više od nabrojanih meh. osobina, pa je pojam probojna moć nekog materijala krajnje neodređen.

Artiljerijska zrna od različitih materijala, ispaljena iz istog oruđa, imaju različitu probojnu moć. Tu xy parametara igra ulogu, ali se svode na fiziku materijala. Opet kažem probojna moć je veličina koja se određuje za municiju i oruđe.

Aman, onda lepo kažeš balistika i sve jasno. Nači probaju u istim uslovima različita zrna i gledaju šta su dobili.

Ovako u opštem slučaju stvarno nema smisla.

escherichije_colic

Nebitno, ja se iskreno nadam da su svi navodi iz teksta istiniti, budući da već godinama letujem na mestu gde je istovaren nekakav NATO projektil. Sad dal je sadržao OU ili ne, jebemliga.

Dekontaminacija rta Arza je završena u decembru 2002.



Tokom dekontaminacije rta Arza ukupno je završeno:

Prije dozimetrijske pretrage bilo je neophodno posjeći grmlje i rastinje do nivoa površine zemljišta. Svo drveće koje je bilo moguće je sačuvano i posječeno je samo ono što je bilo neophodno.

Dozimetrijski je pregledano preko 44 500 m2 terena na rtu Arza. Ponovni pregled u smislu provjere već dekontaminiranih površina obavljen je na preko 16 000 m2, tako da je ukupna površina koja je pregledana dozimetrijski 60 500 m2.

Kontaminacije je pronađena na preko 18 000 m2.

Ukupna broj pregledanih lokacija je bio 637 a kontaminacija je pronađena na ukupno 486.

Pronađeno je i uklonjeno ukupno 242 kompletna projektila od osiromašenog urana i to na dijelu terena od površine do dubiner od maksimalno 1 m.

Pronađeno je i ukupno 49 veća fragmenta projektila, tako da tako da se opravdano zaključuje da je uklonjeno minimum 258 uranskih projektila ili 86 %.

Sakupljeno je približno 0.42 m3 (420 l) materijala sa visokim sadržajem urana koji je uskladišten u INN Vinča – Beograd.

Zapremina materijala sa niskim sadržajem urana je 5.54 m3 – više od 7.000 kg.

Uzorkovano je i analizirano preko 200 uzoraka iz životne sredine.

Po završenoj dekontaminaciji sve lokacije su prekrivene zemljom, tako da je rt Arza vraćen u normalno prirodno stanje.

Sve faze Projekta dekntaminacije trajale su ukupno 221 dan a efektivno se radilo oko 200 dana.

...nije spomenuo dynamic shock i spallation effect?

srdjan.pajic

Upravo tako.
Recimo, gvoždje je 7,8 t/m3, olovo oko 11 a uranijum čak 19, ali ni jedno ne razvija nego eventualno prima toplotu.

Da, rade je malo pomešao sa onim granatama sa kumulativnim zrnima, gde se valjda koristi bakar i shaped-charge u obliku konusa ili parabole, koji se zapali neposredno pre nego što zrno udari u oklop, i stvara neke užasne visoke temperature u žiži, i topi čelik manjeviše kao puter. Doduše, ovo treba uzeti sa rezervom, i ja se prisećam predvojničke obuke kroz maglu. U armiji mi to nismo imali, nego samo ona pancirna neka zrna, isto za oklope, zaboravio sam od čega se to pravilo, krkar sigurno zna.

Ima ovde usporeni snimak dejstva kumulativne mine ...



... a i kako se to danas rešava ... reaktivnim oklopom (eksplozivne ploče stavljene na oklop tenka koje pri udaru projektila eksplodiraju ... naravno u suprotnu stranu ... i umanjuju dejstvo projektila)

E sad ... DU municija je malo zahebanija po tom pitanju ali se i tu vodi mrtva trka ... osim reaktivnih oklopa postoje i aktivne zaštite ...



Dopler radar detektuje projektil i sistem izbacuje u vazduh eksploziv koji se aktivira pre nego što projektil i dodje do oklopa. Naravno, druga strana sad razvija DU municiju koja će pokušati da zaobidje i ovu zaštitu.

Naravno, druga strana sad razvija DU municiju koja će pokušati da zaobidje i ovu zaštitu.

Tu nema druge strane. Sve strane istovremeno razvijaju i ofanzivne i defanzivne opcije i alate.
Nego ovaj ti drugi klip ne važi, to su Rusi.

freehand

Naravno, druga strana sad razvija DU municiju koja će pokušati da zaobidje i ovu zaštitu.

Tu nema druge strane. Sve strane istovremeno razvijaju i ofanzivne i defanzivne opcije i alate.
Nego ovaj ti drugi klip ne važi, to su Rusi.

Naravno da rade i jedni i drugi ... u ovom konkretnom slučaju sam mislio na američki M829A4 nasuprot gore prikazanoj ruskoj "Areni".


E sad ... pitanje je koliko je delotvoran protiv aktivnog sistema "Afghanit" na novim T-14 "Armata" tenkovima.

A total of 10 Afghanit canisters are used, five on each side of the turret. When the turret points forward, they protect the forward arc (about 60 degrees on each side). When a threat coming from the sides or rear is detected, the turret will automatically slew toward the threat, enabling the APS to launch. Lacking this turntable function, T-15 uses the same five tubes in fixed positions, on both sides of the vehicle, covering only the forward arc. The tube objects are seemingly a smaller, more efficient evolution of the Drozd ‘explosive screen’. Afghanit is likely employing these countermeasures at close range, neutralizing incoming threats before they hit the tank armor. A previous version of APS from Russia, the Arena, employed an explosive ‘cassette’ launched above the incoming threat, firing a screen of blast and fragments downward.

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet bio tenkista u JNA (da pretpostavimo da tada nije imao 150 kila nego malo manje, doduše, i ja sam najdeblji u životu bio upravo za vreme Vojnog roka)?

srdjan.pajic

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet bio tenkista u JNA (da pretpostavimo da tada nije imao 150 kila nego malo manje, doduše, i ja sam najdeblji u životu bio upravo za vreme Vojnog roka)?

Ма нема то, кад Рус направи, направио га је.

Могу 4 Радумила, а не један, да стану у рускога тенка!

krkar

srdjan.pajic

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet bio tenkista u JNA (da pretpostavimo da tada nije imao 150 kila nego malo manje, doduše, i ja sam najdeblji u životu bio upravo za vreme Vojnog roka)?

Možda je služio sa 12-13 godina, znaš ono kad si pametan pa pođeš malo ranije u školu?


Mada, američki M1A1 Abrams pravljen je za stojeću visinu od 183 cm (6 ft). U Americi su i poprilične baje tenkisti, za razliku od Rusa gde su svi metar i ćevap (jer moraju da budu, nema mesta).

Druga kultura, drugi proizvod.

Nekad bi se ljudi iz dosade skupljali da gledaju kako Gema (181cm, 105kg) ulazi ili izlazi iz T-55.
Dok vozač komandantovog tenka, stariji vodnik i sjajan čovek inače, nije bio viši od 175cm ali je imao dobrih 90kg.

srdjan.pajic

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet bio tenkista u JNA (da pretpostavimo da tada nije imao 150 kila nego malo manje, doduše, i ja sam najdeblji u životu bio upravo za vreme Vojnog roka)?

Ja sam u brigadi imao tenkistu od preko 190, ne sećam se dobro al' verovatno postoji pozicija u tenku gde takav može da stane. Ja sam sa svojih 200 i tada stotinak kg stajao prilično lako u BOV-ove recimo.

Imam druga koje sa 204cm bio tenkista,
otprilike kad ga videli ovi pederi iz komisije kako štrči, rešili da ga malo zajebavaju

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet

Ne bio sam na BVP M-80. Da stvar bude zabavnija, bio jedan košarkaš u četi od 201cm. U istoj četi bio i jedan lik od 148cm.

EDIT: Mogao sam da se spakujem na mesto nišandžije-operatora.

S je otkako sam ga ja znao bio ... pokrupan čovek, visok otprilike 185 ali je uvek imao preko 120-130 kila, bio baš krupan.

Bio ubataljonu, u 1. četi jedan ugovorac. On i Vlade Divac skoro pa mrtva trka. Komandir BVP.

Posle je prolupao, postao veliki Srbin i pravoslavac ali nema dokaza da je to od tenka ili od JNA.

Možda je od ginekologije?

rade.radumilo

S je otkako sam ga ja znao bio ... pokrupan čovek, visok otprilike 185 ali je uvek imao preko 120-130 kila, bio baš krupan.

Bio ubataljonu, u 1. četi jedan ugovorac. On i Vlade Divac skoro pa mrtva trka. Komandir BVP.

Imam negde fotografiju - nas trojica u vetrovci Rajka Žižića.
E njemu su i krevet pravili tako što su na jedan normalan dovarili pola drugog, a tenk u koji bi on ušao ne mogu baš da zamislim.

iako je sam pričao da jedva ulazi u tenk, da mu je baš frka da se uvuče, da je mučno, teško i tesno.

Ne znam za tenk, al ovo s gabaritima je standardni problem kod ulaženja u recimo rezervoare. Otvor za to predviđen je najčešće oko pola metra prečnika i ko god je iole komotnije građe, ima žestokih muka.
Dve tačke su kritične, ramena i stomak. Ajd ramena, to se nauči, pa ide jedna ruka gore druga uz telo, al kod stomaka nema tehnike.

Pošto sad tek počinju slave i prežderavanja, imam ideju da poručim specijalan alat za izvlačenje.

E njemu su i krevet pravili tako što su na jedan normalan dovarili pola drugog, a tenk u koni bi on ušao ne mogu baš da zamislim.

To su ti naši vojni odseci, kojima je samo cilj da popune VES-ove i da uzmu što više para ili usluga od mamica i tatica, koji bi da im dete služi negde fino i blizu.

Dve tačke su kritične, ramena i stomak. Ajd ramena, to se nauči, pa ide jedna ruka gore druga uz telo, al kod stomaka nema tehnike.

Ja nisam nikad ulazio u tenk, ali sam dosta u mladosti pećinario, i mogu da potvrdim tehniku i probleme. A posebnu dinamiku u celu priču unosi kad je uzak pećinski kanal, poznat kao "dupe", u slengu, dakle kad je kanal dobrim delom potopljen. Pa moraš da se promigoljiš kroz njega dok su ti jedno uvo, oko i pola nosa u blatu, a drugo oko i nos kao periskop-disaljka iznad vode. Nemam pri ruci prigodnu fotku da to ilustrujem, ću nađem u arhivi kad dođem kući.

Lako je u nadzemnom pećinarenju jer su ti ruke u principu slobodne pa možeš gde hoćeš.

Eh, samo pičkice u pećinama rone sa bocama. Pravi muškarci to rade na dah .
Ali da ne prepričavam ponovo onu jednu vrlo stresnu priču iz života drugara koga obojica poznajemo...

rade.radumilo

Ja sam samo hteo da pitam na koju je foru ovaj naš Radumilo sa svojih metar devedeset i pet

Ne bio sam na BVP M-80. Da stvar bude zabavnija, bio jedan košarkaš u četi od 201cm. U istoj četi bio i jedan lik od 148cm.

EDIT: Mogao sam da se spakujem na mesto nišandžije-operatora.

Pa čekaj, ti si ustvari bio pešadinac, prašinar, a ne tenkista? Sad mi je jasnije, to u vezi sa gabaritima, zbunio si mi sa ovim "OJ", ja odma pomislio na tenkove.

Nego, kod tih aktivnih oklopa i čuda, uvek sam se pitao, kako je posadi unutra kad takav tenk opali neka od ovih tromblonskih granata, ili nedajbože to DU potkalibarsko zrno/penetrator. Pretpostavljam da osete dobrano, ali ne mogu da ocenim da li unutra svi ogluve/polude, i tri dana posle toga sreće nemaju, mada verovatno ostanu živi. Ili, pak, mogu da nastave normalno manje više da funkcionišu?

Pomenuo si sagorevanje uranijuma.
Nešto o sagorevanjima znam al nemam predstavu kako uranijum sagoreva. Pošto me mrzi da istražujem - pitam.
Ili nisi mislio na pravo sagorevanje?

zilikaka

Pomenuo si sagorevanje uranijuma.
Nešto o sagorevanjima znam al nemam predstavu kako uranijum sagoreva. Pošto me mrzi da istražujem - pitam.
Ili nisi mislio na pravo sagorevanje?

Ne misli se na klasično sagorevanje gde on nestane već njegovo 'usitnjavanje' u eksploziji same municije.

edit: pod usitnjavanjem ne mislim na gelere već na mikronske elemente. Temperature na kojima on praktično isparava su veoma niske

evo jednog realnog teksta o problematici:

http://www.politika.rs/scc/clanak/73925/Politicki-motivi-prikrivanja-istine-o-uranijumu-na-Kosovu

Политички мотиви прикривања истине о уранијуму на Косову
Аутор: Тереза Бојковићсреда, 04.02.2009. у 22:00
Кит Баверсток; Опасне олупине: Британски војници разгледају остатке југословенског тенка Т-55 на Космету

Британски физичар и радиолог др Кит Баверсток, бивши директор Службе за радиолошку заштиту у европској канцеларији Светске здравствене организације, упозорио је јавност да у стручним круговима постоје јаке индиције да муниција са осиромашеним уранијумом (ОУ) изазива рак и промене генетског материјала. Он сматра да су његови кључни налази изостављени из извештаја о опсежном истраживању које је због тврдњи о штетности ОУ у јануару 2001. на Косову и Метохији спровео четворочлани тим СЗО, што је потврдио у интервјуу за наш лист.

Сматрате ли да је извештај СЗО лажиран?

Заправо није реч толико о томе да је извештај лажиран, већ да у њега нису укључени неки подаци који су били доступни СЗО, а ја сам их доставио у време када су припремали извештај. То значи да тај извештај о утицају осиромашеног уранијума на здравље није исцрпан и потпун, иако се тврди да јесте.

Шта тачно недостаје у извештају, шта је сакривено?

Практично све што има везе са здрављем. Свако ко се разуме у радиолошку заштиту рећи ће вам да уранијум јесте радиоактиван, али није снажно радиоактиван. Последице радиоактивности су, опште узев, веома мале. Дакле, мора се радити о великим количинама, а ризик је релативно мали. Али, рећи ће вам и то да се осиромашени уранијум, ако је растворљив, сматра хемијским токсином, што је онда штетније од радиоактивности. Наравно, у извештају СЗО се и помиње као хемијски токсин, али отрован само за бубреге. Оно што се испоставило, и што је, по мом мишљењу, постало јасно, јесте да код растворљивог осиромашеног уранијума постоји „додатна врста токсичности” – или хемијске или радиоактивне природе. Дакле, ако је у питању нерастворљиви уранијум, ту научнике брине радиоактивност која је опасна за плућа. Кад је реч о растворљивом, брине нас у најмању руку чињеница да је отрован за бубреге, али, као што је постало јасно још у то време, и његова генотоксичност, што би значило потенцијал за настанак рака, деформитета и сличног.

Да ли је управо та растворљива врста ОУ коришћена на Косову?

Не знам све детаље о томе шта је употребљено на Косову, али ако се појави „црна прашина”, која се ствара при сагоревању осиромашеног уранијума, ту настаје та растворљива компонента. А ако удахнете осиромашени уранијум док је та компонента још ту, она ће се растворити док су честице још у плућима, а онда оне путем крви могу доспети у било које прокрвљено ткиво. Уранијум типично завршава у костима или у коштаној сржи, па се леукемија јавља као последица. Наравно, постоји и ризик од рака плућа. Ако уђе у герминативне (полне, или репродуктивне) ћелије, попут сперматозоида, могуће је рађање деформисаних беба. Иначе, једном када та компонента „легне” на земљу и ту остане прилично времена, па на њу падне киша и, генерално, утичу временски услови, онда, се, наравно, та растворљива компонента спере у земљу.

Зашто је СЗО сакрио те податке?

Не знам. Мислим да се политички разлози не могу искључити.

Мислите ли да је повлачење ваших података део неке завере моћних корпорација које производе муницију са осиромашеним уранијумом?

Зависи из које перспективе посматрате проблем. На пример, војска на ОУ гледа као на веома моћно оружје и верује да таква муниција спасава живот њихових војника. Постоје и људи који верују у потребу да се настави с ратовима као начином решавања несугласица. А ако на све то гледате из другачије перспективе, рећи ћете: „Како се усуђујете да загађујете животну средину том супстанцом која може да утиче на здравље цивила?” Стога мислим да треба очекивати да ће државе и војске које користе ОУ бити дефанзивне и покушати да порекну доказе. А мој позив на сусрет лицем у лице и на дебату о овоме нико из војске или врха неке државе никада није прихватио, иако сам за такве сусрете увек био отворен. Сами закључите зашто је то тако било.

Колико је заправо уклањање честица ОУ са контаминираних подручја ефикасно?

Мислим да се на Косову мало тога може учинити: већи део тогматеријала биће спран дубоко у земљу и биће безазлен, осим онога што није било изложено дејству временских услова. Ако постоје спаљени тенк који још лежи на земљи, требало би га очистити, као и сва места где и даље има ОУ. Али, наравно, ако се те не уради непосредно након гађања, одмах, супстанца „мигрира” по животној средини.

milojep

Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima.

A radon je kao kancerogeniji i više zrači? I zašto onda pominje rudnike uranijuma? Radona ima u svakom našem podrumu!

Naravno da više zrači, obzirom da ima vreme poluraspada od 3,8 dana, što će reći da ako imaš 100 atoma, očekuje se da će 50 da se raspadne. Vreme poluraspada najradioaktivnijeg uranijuma je 69 godina, dok se kod onog koji čini preko 99% vreme poluraspada meri milijardama godina.

Naravno da ima nešto i do koncentracije i količine, ali ne vidim razlog da proglašavaš čoveka idiotom zato što napiše da je radon radioaktivniji i veći zdravstveni problem od uranijuma..

Što se kancerogenosti tiče, kao što je već pomenuto, uranijum je više kancerogen zato što je otrovan nego zbog same radijacije.

Kakav izrečen idiotizam! Kaže da tona zemljišta ima 10-15g uranijuma. Jedan projektil sa osiromašenim uranijumom ima najmanje oko 100 puta veću masu(u tome i jeste poenta tog oružija) pa iako je u pitanju osiromašeni a ne običan uranijum nije mi jasna matematika po kojoj se radioaktivnost zemljišta digne za manje od 5% pogotovo ako pričamo o toni pomenute zemlje?

Ako uzmeš površinski sloj zemljišta od 1m, otprilike ispada da 1 kvm do dubine od 1m sadrži 3 tone zemljišta. Pretpostavimo da svaka tona zemljišta sadrži 1 zrno od OU. Iz toga proizilazi da svaki kvm sadrži 3 zrna OU, odnosno da 1 kvadratni kilometar tla sadrži 3 miliona zrna. Ako uzmemo u obzir površinu Kosova, ispada da tamo ima nešto oko 33 milijarde zrna OU. Protivtenkovska municija od 30mm sadrži, uzgred, 280g OU. To ispada na oko 9 miliona tona OU.
Biće da je ta tvoja tona zemljišta, malo ređi slučaj nego što ti misliš.

medjutim92

milojep

Rudari u rudnicima uranijuma ranije su često obolevali od raka pluća, ali je to bila posledica izlaganja radonu i drugim kancerogenima.

A radon je kao kancerogeniji i više zrači? I zašto onda pominje rudnike uranijuma? Radona ima u svakom našem podrumu!

Naravno da više zrači, obzirom da ima vreme poluraspada od 3,8 dana, što će reći da ako imaš 100 atoma, očekuje se da će 50 da se raspadne. Vreme poluraspada najradioaktivnijeg uranijuma je 69 godina, dok se kod onog koji čini preko 99% vreme poluraspada meri milijardama godina.

Naravno da ima nešto i do koncentracije i količine, ali ne vidim razlog da proglašavaš čoveka idiotom zato što napiše da je radon radioaktivniji i veći zdravstveni problem od uranijuma..

Što se kancerogenosti tiče, kao što je već pomenuto, uranijum je više kancerogen zato što je otrovan nego zbog same radijacije.

Nije lepo da izmišljaš!Nisam ga nazvao idiotom, već sam idiotizmom nazvao izjavu. I to ne tu koju ti pominješ !
A kada smo kod te teme, da li si siguran da u rudnicima Uranijuma više zrači Radon? Opasniji jeste jer je gas, ali toga su svesni oni koji rade ventilaciju u tim rudnicima, pa ako time eliminišu radon šta ostaje?

ali ne vidim razlog da proglašavaš čoveka idiotom zato što napiše

Pa idiot je jer nije završio kurs SrBske fizike.

milojep

zilikaka

Pomenuo si sagorevanje uranijuma.
Nešto o sagorevanjima znam al nemam predstavu kako uranijum sagoreva. Pošto me mrzi da istražujem - pitam.
Ili nisi mislio na pravo sagorevanje?

Ne misli se na klasično sagorevanje gde on nestane već njegovo 'usitnjavanje' u eksploziji same municije.

edit: pod usitnjavanjem ne mislim na gelere već na mikronske elemente. Temperature na kojima on praktično isparava su veoma niske

Evo, nije me mrzelo da proverim.

Ako ne grešim u početnoj pretpostavci da su zrna klasičnih projektila olovna, čisto grubo poredjenje fizičkih osobina govori sledeće:

Temperatura topljenja olova je znatno niža nego uranijuma, al su im temperature isparavanja približne.Oko 1700 stepeni.
Interesantno je i da su im specifične toplote slične, şto će reći da za postizanje temp. isparavanja treba približno isto energije po jedinici mase za oba, što će opet reći da sa istim punjenjem dobijaš istu količinu gasovitog stanja zrna ( molim da me ispravite ako grešim, ne doznajem se u mehanizam dejstva projektila).
Kako znamo da je olovo toksično, a naročito olovna ispatenja (što je glavni razlog izbacivanja aditiva u gorivu na bazi olova i uvodjenja bezolovnih), logočno se nameće pitanje šta je toksičnije, olovo ili uranijum, pošto smo radioaktivnost kao svojstvo stavili po strani.

Eto, to bi bilo zanimljivo čuti il naći negde odgovor.

Iskreno, meni za ovu priliku dosta bilo mentalnog angažovanja, pa ako ima ko drugi voljan, bila bih mu zahvalna.

rade.radumilo

Kakav izrečen idiotizam! Kaže da tona zemljišta ima 10-15g uranijuma. Jedan projektil sa osiromašenim uranijumom ima najmanje oko 100 puta veću masu(u tome i jeste poenta tog oružija) pa iako je u pitanju osiromašeni a ne običan uranijum nije mi jasna matematika po kojoj se radioaktivnost zemljišta digne za manje od 5% pogotovo ako pričamo o toni pomenute zemlje?

Ako uzmeš površinski sloj zemljišta od 1m, otprilike ispada da 1 kvm do dubine od 1m sadrži 3 tone zemljišta. Pretpostavimo da svaka tona zemljišta sadrži 1 zrno od OU. Iz toga proizilazi da svaki kvm sadrži 3 zrna OU, odnosno da 1 kvadratni kilometar tla sadrži 3 miliona zrna. Ako uzmemo u obzir površinu Kosova, ispada da tamo ima nešto oko 33 milijarde zrna OU. Protivtenkovska municija od 30mm sadrži, uzgred, 280g OU. To ispada na oko 9 miliona tona OU.
Biće da je ta tvoja tona zemljišta, malo ređi slučaj nego što ti misliš.

Dobro je ako je tebi jasno šta si hteo da kažeš!
Kubni metar zemlje je oko 1.5 tonu u proseku (dal je mokra ili nije itd).Što će reći da je po doktoru u tom kubnom metru nekih 15-23 grama Urana.
Ako uzmemo to tvoje zrno od 280 grama osiromašenog uranijuma u njemu je barem dva grama 'čistog' urana sve da i ne računamo ostatak osiromašenog... pa se onda metak koji sezabije u tu zemlju i eksplodira sigurno poveća radijaciju barem više od 10 %
A pričamo o kontaminiranom području ne o celom Kosovu ili Srbiji. Ako ćeš da računaš za celo Kosovo ili Srbiju onda sigurno bombardovanjem nije podignuta prosečna radioaktivnost za više od 5% ali to je idiotizam od podatka

Temperatura topljenja olova je znatno niža nego uranijuma, al su im temperature isparavanja približne.Oko 1700 stepeni.

Temperature eksplozije su preko 2000 stepeni ali sam osiromašeni uranijum prilikom udara i dolaska u praškasto stanje 'pali se' i isparava na nešto oko 600 stepeni.

ali sam osiromašeni uranijum prilikom udara i dolaska u praškasto stanje 'pali se' i isprava na nešto oko 600 stepeni.

Ovo skroz ne razumem. Kako misliš? Najozbiljnije pitam.
Da li hoćeš da kažeš da se sitnjenjem nekako snižava temperatura isparavanja ili nešto drugo?

zilikaka

ali sam osiromašeni uranijum prilikom udara i dolaska u praškasto stanje 'pali se' i isprava na nešto oko 600 stepeni.

Ovo skroz ne razumem. Kako misliš? Najozbiljnije pitam.
Da li hoćeš da kažeš da se sitnjenjem nekako snižava temperatura isparavanja ili nešto drugo?

Ovo je sa wikipedie:
Osiromašeni uran ima vrlo veliku gustoću od 19050 kg/m3, to je 70% veća gustoća od gustoće olova. Zbog njegove težine on ima manji promjer u odnosu na isti projektil od olova, sa manjim aerodinamičkim otporom i dubljom penetracijom zbog većeg pritiska na točki udara. Artiljerijski projektil od osiromašenog urana je često zapaljiv zbog svojih pirofornih svojstava.

a ovo sa linka koji sampostavio ispod:

Осиромашени уранијум се користи у пројектилима због изузетно велике густине, тако да се ови пројектили користе за пробијање оклопа текнова и других бојних кола, као и бункера. При удару, пројектил се распрскава и уколико температура пређе 600 C, прах уранијума се може запалити, што такође доприноси додатном уништавању и контаминацији.

Projektil od OU je po strukturi jedan jedini veliki kristal, megakristal

Dakle ne pali se i ne tupi mu se vrh u pečurku, što se dešava kod projektila od svih drugih metala. Nego probija oklop, čelik, višeslojni čelik, sendvič čelik/keramika itd. U procesu probijanja javlja se visoka temperatura te se projektil od OU samopali i kad probije i uđe u unutrašnjost tenka unutra ubacuje vrele gasove u stanju plazme temperature oko 4000 stepeni.

Nači, energija udara. Pretvaranje mehaničke u toplotnu, ako sad dobro razumem.
Opet, ako dobro razumem, ako promaši pa bućne u zemlju, nema tog otpora, nema trenja...nema paljenja. Ili onda ostaje neeksplodiran?



Uzgred, fala Miloju što me naterao da se podsetim hemije. Ja gledam fizičke osobine a sad nađoh da je i olovo piroforno.


Jedino mi nije jasno kako se projektil prilikom udara toliko usitni da postaje piroforan, što kažu u citiranom delu.

Jedino mi nije jasno kako se projektil prilikom udara toliko usitni da postaje piroforan, što kažu u citiranom delu.

verovatno zato što gustina i tvrdoća nisu isto, eto ti baš olovo si i sama imala verovatno priliku da opipaš

verovatno zato što gustina i tvrdoća nisu isto, eto ti baš olovo si i sama imala verovatno priliku da opipaš

Đe me nađe!

Što se tvrdoće tiče, kad sam prethodno gledala, bacila pogled i na tu osobinu i zapamtila.
Čisto olovo je po Mosovoj skali (koja se u mašinstvu baš i ne koristi) 1,5, a uranijum 4,5. Nači, značajna razlika. Nada, za sitnjenje bi bilo značajno znati i kolke su im žilavosti, ali pošto em to verovetno nisu čisti metali nego neke legure, em ne znam nehanizam sitnjenja, bezveze je dalje naklapati na tu temu.

Nači, energija udara. P

A, da, ovo sam zaboravio što reče Krkar, taj penetrator se zapravo ljušti i tako "oštri" prilikom prolaska kroz oklop, zato može da prodre duboko, kroz prilično debele čelike, i druge materijale. Ako promaši, nikom ništa, zabije se u zemlju i tu ostane, znači nema eksplozije, prosto, nema eksplozivnog punjenja.

Propellant: M43 (Lova)

Lova sve pokreće...

Ako uzmemo to tvoje zrno od 280 grama osiromašenog uranijuma u njemu je barem dva grama 'čistog' urana sve da i ne računamo ostatak osiromašenog... pa se onda metak koji sezabije u tu zemlju i eksplodira sigurno poveća radijaciju barem više od 10 %

Prirodni uranijum sadrži oko 0.72% uranijuma 235, koji se koristi u fisiji. Osiromašeni uranijum sadrži 0.3 ili manji procenat uranijuma 235. U jednom topovskom zrnu, koje se baš namestilo u toj tvojoj toni zemlje ima, dakle, 0.84g više uranijuma 235. Vreme poluživota uranijuma 235 je 700 miliona godina spram 4.6 milijardi godina za uranijum 238. Kad uzmeš u računicu odnose masa i priode poluraspada, dobiješ povećanje verovatnoće raspada pojedinačnog atoma za nekih 3.6 posto u toj toni zemlje u kojoj je prisutno zrno OU, što je zapravo povećanje radioaktivnosti.

Viđao sam penetratore izvađene iz zemlje ali ne umem da procenim jesu li pretrpeli hemijske promene ili ne. Vrlo brzo korodiraju.

Ja sam imao prilike da razgledam jedan 2003. Bio je u staklenoj bočici, pa nije korodirao.
Švabe su pre II Sv. Rata sebi upropastili ozbiljnu količinu urana. U nekom stovarištu su imali poveću količinu, koju su neuko pretovarali metalnim lopatama. Vrlo brzo se uranijum zapalio, a onda su ga gasili vodom. (Rober Jungk - Heller als tausend Sonnen).

Ja dobio 2000€ za blog

Jok, ti si trange-frange balkanski tip biznismena. Radiš za kompenzaciju, dovoljan ti je vez za barku u Splitu na Svitoga Duju. To će neki hrvatski general Dalmatinac očas posla da ti završi.

blogovatelj

Ja dobio 2000€ za blog

Jok, ti si trange-frange balkanski tip biznismena. Radiš za kompenzaciju, dovoljan ti je vez za barku u Splitu na Svitoga Duju. To će neki hrvatski general Dalmatinac očas posla da ti završi.

А добиће од својих и виши ватрогасни чин --- ватрогасни бојник првог шмрка на брентачи.

Mene doktori učili da postoje samo DVA uzroka smrti.
Prestanak disanja il prestanak rada srca.
Sve drugo su okolnosti koje im prethode.

Mene doktori učili da postoje samo DVA uzroka smrti.
Prestanak disanja il prestanak rada srca.

što se sve svodi na jedno - prestanak rada mozga?

Ne svodi se. Imaš moždanu smrt koja nije to. Upravo od takvih se uzimaju organi jer je organizam živ.
P.S. Al da ne tupimo dalje. Premalo o tome znam.

zilikaka

Mene doktori učili da postoje samo DVA uzroka smrti.
Prestanak disanja il prestanak rada srca.
Sve drugo su okolnosti koje im prethode.

Као што и медицина није ништа друго него хирургија, а све остало је судбина.


Него гледе теме...


Пре 5-6 година сам се упознао и разговарао са једним монахом на Светој Гори, човеком мојих година, Грком из манастира Есфигмен. То ти је онај манастир што му на улазу пише "Православље или смрт" и што га грчка полиција мало-мало па тркељише под разним изговорима. (А прави разлог је, у ствари, што Есфигмен не признаје оног васељенског шибицарског патријарха, Вартоломеја.)

Елем, тај грчки монах је био лекар по струци пре замонашења. И прво што ме је питао, било је какво је стање у Србији јер му је његов пријатељ из Београда, лекар на ВМА, са којим је проводио подоста времена на струковним скуповима, рекао да се број оболелих од канцера у Србији у периоду од 2000. до 2008. утростручио у односу на период пре бомбардовања 1999.

То када већ причамо о чињеницама.

Али тај монах сигурно то прича зато што је једна обична Путинова шпијунчина јер су, ето, и неки британски медији недавно устврдили да је Света Гора Путинов шпијунски центар.

Дочим је Србија надасве суверена, демократска и слободна земља у којој страни шпијуни немају шта да траже.

Монсантове трговачке агенте у владама Србије ионако сами бирамо, па се они у то не рачунају.


Шта ћеш. Зили...

Дошло неко чудно време у којем монаси са Свете Горе и панкери мисле исто.


П.С. - Не мора да буде осиромашени уранијум једини и искључиви осумњичени... Уопште не тврдим тако нешто.

U Engleskoj se hirurzi tradicionalno ne smatraju lekarima

Eh, u Engleskoj, u Engleskoj ti i homeopatiju pokriva NHS, zato što se neki od onih inbred članova kraljevske porodice na to loži.

krkar


Ne bih se mogao složiti, dragi kolega!

Ма то ти је цитат из Сабирног центра.







Него, тужно је што чак и оваква питања као што је број оболелих (и умрлих) од рака у Србији не може, а да се не претвори у политичко питање.


Као да то није општи проблем, свих нас...


И оних који "навијају" за Русе и оних који "навијају" за НАТО.


Још једна вештачка подела међу грађанима Србије.

Ovo je tekst koji je napisao Srbin, stručnjak dr Zoran Radovanović, epidemiolog, profesor univerziteta i stručnjak UN.

И док ми утврдимо да ли је НАТО бомбардовање узрочник пораста броја оболелих од рака или не, дотле суштина читаве ствари, а то је повећани број оболелих од рака за 30% од пре 16 година остаје испод свега. Недотакнута...



"U Srbiji od 1999. broj obolelih od raka uvećan za 30 odsto" - Политика, фебруар (ЛИНК)


И извадак из овог текста за оне који не отварају линкове:

Takođe, ni sporadične kampanje ukazivanja na faktore rizika, nisu dale efekte. Eksperti britanskog istraživačkog centra za rak navode da bi četiri od 10 slučajeva raka mogli da budu sprečeni, kada bi se ljudi odrekli cigareta, nezdrave hrane, preteranog sedenja... Gojaznost se, pored pušenja, navodi kao najveći faktor rizika.

Као и оно што ја примећујем међу оболелим људима у мом окружењу:

Stres kojem smo godinama kontinuirano izloženi, takođe sam po sebi ne može da bude uzrok raka, ali može da bude okidač koji dovedi do umnožavanja malignih ćelija, najčešće sa još nekim faktorima rizika.

И сада, уместо да се онколог Чикарић и епидемиолог Радовановић заједно са нама удруже, па да видимо како ћемо смањивати број оболелих, као и смањивати стопу смртности оних који су оболели, ми ћемо по добром старом обичају да се сврставамо у две колоне иза леђа два стручњака и да кењамо оно што нема везе са мозгом.


(И, наравно, тиме додатно повећавамо општи ниво стреса присутног у Србији већ четврт века јер ми не умемо другачије да сукобљавамо мишљења него ужагрених очију и набреклих вратних жила од урлања.)


Или, како бих ти ја рекао, друже, да разговарамо ти и ја у четири ока:

Боли ме курац да ли је узрок НАТО бомбардовање или нешто друго. И да јесте и да није НАТО бомбардовање, сад је готово. Не можемо да враћамо филм уназад.


Него, дај да видимо како да решавамо проблем...

Vrlo interesantne statistike i hvala na postavljanju bloga koji se bavi pitanjem predrasuda o uzrocima ove teške bolesti; kada sam obolela od raka i sama sam podlegla nekim predrasudama (kako meni da se desi, ne pušim, vrlo retko pijem alkohol, normalna težina, mladost, healthy lifestyle itd.) stoga je jako bitno da se sa najvećom pažnjom i stručnošću pridje sagledavanju uzroka. Takodje ovo što si napisao:

Elem, jasno je da su to sve vrlo stručne stvari i da je opasno, beskorisno i glupo da se mi laici u to mnogo pačamo

barem što se mene tiče, sasvim sigurno stoji.
Cancer research UK se bavi tim statistikama i uporedjuje brojeve; danas se smatra da će oko 50% ljudi da se sretne u životu sa malignim oboljenjem (nekada je bilo 1 in 3), znači postoji tendencija rasta, ali s druge strane, veliki napredak u terapijama znači da će veći broj ljudi nego ranije preživeti rak. (LINK) Uz to idu i skupe akcije u prevenciji kao i ogromna sredstva koja se troše na post treatment care. Danas dosta nas živi sa dugoročnim posledicama radikalnih terapija i to je veliki pritisak na budžet NHS-a ali nastavlja se da se radi na tome da se smrtnost još više smanjuje.
U svakom slučaju, važno je edukovati ljude i razgovarati otvoreno o raku...kod nas sam doživela više da ljudi izbegavaju i da pomenu reč, nego mi kažu "ono što si imala".

Elem, jasno je da su to sve vrlo stručne stvari i da je opasno, beskorisno i glupo da se mi laici u to mnogo pačamo.

Пренео си једно "стручно" мишљење, али не одобраваш линковање неподударних, вероватно стручнијих мишљења.

Онкоепидемиолог Миодраг Ђорђевић, могуће први у Србији, огласио се још пре десет или дванаест година у вези са огромним скоком инциденције рака, али колико сам видела, таква истраживања су супресирана.

Онда се појављују лаици са агендом, као споменута 'госпођо, јесте ли Ви чули за Чернобил?' да јавно говоре да је ОУ још мало, па одличан за здравље.

Posebno ako to neko radi sa unapred zadatih patrijockih, pravoslavnih, antizapadnih ili koznakakvih pozicija.

Шта сада ово значи? Да је можда у реду да се то ради са позиција релативизације ратног злочина НАТО-а?

krkar

Pa se iz toga da zaključiti da je pitanje daleko kompleksnije i verovatno ima veze i sa načinom vođenja statistike, i sa načinom dijagnostifikovanja "glavnog uzroka smrti"

То баш каже и онај текст из Политике који сам линковао и одакле сам вадио оне цитате.

Posebno ako to neko radi sa unapred zadatih patrijockih, pravoslavnih, antizapadnih ili koznakakvih pozicija.

A najposebno ako se radi samo o najobičnijim ruskim slugama.

Као и када то неко ради са пропагандно натовских позиција.

Е видиш, то је онај део који мени иде на курац у свему томе.

А свеједно ми је да ли су слуге руске или америчке, јебо им ја матер и једнима и другима.


Једни мене, лаика, убеђују да је бомбардовање криво за пораст броја малигних обољења у Србији после 1999, а други ме убеђују да ми је бомбардовање донело само добре ствари јер ми је, у ствари, од осиромашеног уранијума порасла патка, па сам сада много срећнији због тога.

А, у ствари, и једни и други користе људску несрећу у своје примитивне ситносопственичке потребе.

И онда у то укључе стручњаке којима би много паметније било да уместо одбране манипулација и једне и друге стране, своје знање искористе да нас ваде из гована.

Не замери на ружним речима, али те манипулације и једних и других ми се више гаде...


А твоји линкови којима ми указујеш да по том питању пораста броја малигних обољења у Србији идемо у корак са Европом и окружењем не представљају ми неку утеху.

Не морамо баш у свему да идемо у корак са светом, јебеш му матер.


П.С. - Уосталом, због чега ти одлазиш код оног српског домаћина о којем си писао свој прошли пост да би код њега јео здраву храну?

Зато што верујеш стручњацима?

Зато што верујеш Монсанту?

То је тај корак са светом о којем ти причам, а који не морамо баш да држимо.

И за који верујем да је један од главних узрочника пораста оболелих од рака у Србији.

А Монсанто нам је дошао после бомбардовања 1999, зар не?

Заједно са министрима пољопривреде у владама Србије који су на Монсантовом платном списку.

Еј, Монсанто у земљи Србији!

У Србији у којој би савако могао да има своју баштицу са својим поврћем, са својом храном.

И то Монсанто наметнут на силу.

Па за који ће ми то курац осим да барабе узимају своје провизије?

Е, то су, видиш, за мене индиректне штетне последице бомбардовања Србије 1999.

Осиромашени уранијум у том бомбардовању 1999. је само један ратни злочин. Један од многих ратних злочина који чине милосрдни анђели широм света.

И ја тај осиромашени уранијум баш тако и третирам. Као ратни злочин.

Дочим бих у Монсантове говнаре које нам силом намећу овде после бомбардовања могао и да пуцам.

И то без оклевања.

krkar

I ti bre ponekad potpuno ludistički prolupaš u svom pravedničkom gnevu. Najveći neprijatelj Srba su Srbi. Niđta NATO, ništa Monsanto.

Ali nema veze, sajde sad jedno 2 veka kukanja pre nego što iko išta uradi

Kako čoveku nekad izleti.
Najveći? Slažem se.
Ali to podrazumeva da su i ovi potonji neprijatelji. Samo eto malkice manji. Zeru manji, što bi rekla braća iz Respublike
Crno na belo, verba volant scripta manent etc

krkar


I ti bre ponekad potpuno ludistički prolupaš u svom pravedničkom gnevu.

Па вала и не пролупао када ме деценијама кецају у здрав мозак НАТО плаћеници и руски плаћеници по медијима, у власти и у опозицији Србије.


А и једни и други све замагљујући суштину ствари.

Najveći neprijatelj Srba su Srbi

Управо о њима ти ја и причам.

Ништа Американци, ништа Британци, ништа Руси...

Они су само супервизори процеса.

Оперативци су Срби.

ništa Monsanto.

Аха...


Питај мало сељаке из Мачве и Војводине колико ту "ништа Монсанто".



П.С. -

Pa što nema? Zabranili Amerikanci?

Mamu im natovsku!

Што нема?

Па зато што кило ђубрива кошта више него кило јабука.


Зато што кретени у властима Србије дозвољавају увоз кромпира да би Ивањичани бацали у ђубре на десетине тона свог кромпира.

Зато што "мисионаре" шаљу у успешне фирме прехрамбене индустрије да би те фирме упропастили и продали странцима за мале паре што се еуфемистички назива приватизацијом друштвеног капитала у процесу транзиције у Србији.


И зато што је она кретенчина Динкић, јебала га његова амбициозна мајка Миросинка да га јебала када је такво ђубре од човека и родила и васпитала, са све оним идиотима који су себе називали "група експерата Г-17 плус", саопштио одмах пошто је са аутоматима 5. октобра 2000. заузео Народну банку Србије да ће од сада стратешки правац економског пута Србије бити услуге, а не производња.

Услуге, јбт, у пољопривредној земљи!

(И то ђубре Динкић још увек није у затвору, еј! И поред свих обећања нових власти земље Србије...)

И зато што се фаворизује увоз иностраних прехрамбених производа на рачун домаће пољопривреде.


Јер говнари дрпају своју провизију за распродају земље Србије преко леђа овог народа.

И седе нам у власти већ деценијама.

И увлаче се у дупе због те провизије разноразним белосветским пилићарима.

А јебу у мозак сељака који би и теби и мени продавао здраву храну и не бисмо морали да је у земљи Србији тражимо лупом.

И то Срби, брате, Срби су ти који кецају и сељака и тебе и мене...


То су ти индиректне последице бомбардовања 1999. горе од осиромашеног уранијума, ако мене већ питаш шта мислим о томе.


Пролупао?

Да.

Згадили су ми се говнари које већ деценијама гледам како нас карају у здрав мозак.

Злоупотребљавајући медије при томе.

Јесте, пролупао сам и почео сам да терам све те говнаре у пизду материну.

Као и оне "стручњаке" које они ангажују да ме убеђују у своје "истине".

Пролупао сам.

Од муке...

Дошло је време за говњиву мотку.

Онако темељно.

Попу поп, а бобу боб.

Све си у праву Тасо...

Прича ми колега који ради у Минесоти како тамошњем фармеру (који сади све Монсанто) млеко плаћају отприлике ко и нашем, скоро у динар исто. А у продавници млеко скоро ко и код нас. И производња је застрашујуће велика. Како сад то, на исту цену нашем не ваља а њихови се разбише од посла и пара? Јел има субвенције? питам (у ЕУ има). Неее, никакве, шта ће му то кад дизел плаћа 38,50 динара, где ћеш бољу субвенцију!

Свога фармера гладе а туђег преко домаћих издајника - деру...

nikvet pn


Свога фармера гладе а туђег преко домаћих издајника - деру...

који сади све Монсанто

Monsanto je uveliko u Srbiji (ЛИНК)

(Политика, 29. август 2016.)

Mnogi Amerikanci ne mogu da podnesu ovu kompaniju ni zbog toga što pod krinkom zaštite intelektualne svojine primorava mušterije da njeno seme kupuju svake godine. U suprotnom, sudske kazne su oko 100.000 dolara koje za farmere znače finansijsku propast, a za „Monsanto” prihode koji znatno doprinose njegovoj godišnjoj zaradi od oko 11,7 milijardi dolara.

Kada jednom sklopite posao s ovom firmom, ulazite u njen začarani krug. Seme u koje su veštački ubacivani geni (bakterija, na primer) „programirano” je tako da dobro podnosi herbicide (možete da prskate koliko hoćete bez straha da ćete osim korova oštetiti i usev) i da je kompatibilno upravo s „Monsantovim” pesticidima, čime kompanija osigurava prodaju ne samo semena (koje morate da kupujete do kraja života) već i svojih drugih proizvoda.

GMO seme i pesticidi sa žigom ove firme dovode se u vezu s tumorima, disfunkcionalnošću endokrinog sistema, oboljenjima srca, pluća i nervnog sistema.

Glifosat, glavni sastojak njihovog pesticida, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije je „verovatno kancerogen” dok je jedna studija Harvarda istakla da je glifosat „povezan s rakom kod pacova i miševa i da su eksperimenti na ljudskim ćelijama pokazali da izlaganje glifosatu može da ošteti DNK”.

Ova firma ima filijale u više od 60 zemalja sveta, uključujući Srbiju i zemlje iz regiona: Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku. Kako za naš list kaže Brendon Mičener iz evropskog ogranka „Monsanta”, u Srbiji prodaju pesticid i tradicionalno seme koje do nas stiže pod markom „dekalb”, ali ne i GMO.

„Ne prodajemo GMO seme u Srbiji, nikada to nismo radili i nemamo planove za tako nešto. Prodajemo samo tradicionalno seme u Evropi s izuzetkom pojedinih regiona Španije i Portugalije”, objašnjava Mičener.

Па јел' то тај корак са светом по броју малигних обољења због чега онда не треба да се узбуђујемо уопште?


Индијанци обе Америке нису изумрли зато што је бели Европљанин крочио ногом на тло Америке, него зато што је тај бели Европљанин тим Индијанцима продавао ћебад заражену богињама.


За разлику од тих колонизатора од пре више векова, ови данашњи колонизатори то раде свима, и свом становништву, али и становништву других земаља.


То је зато што то допуштају закони "слободног тржишта" јебало их слободно тржиште. Ако на њему свакојака фукара може да ради овакве ствари, онда нам слободно тржиште као такво и не треба.


А ми у Србији, друже, и даље ћемо се бавити тиме ко је за НАТО, а ко је за Русе...


И то преко осиромашеног уранијума од пре 17 година.


(Добро је да нису потегли расправу о томе чији тенкови су више загађивали ваздух својим издувним гасовима, руски или немачки, тутњећи кроз Србију у Другом светском рату.)


То је једна баш лепа друштвена игра у Србаља већ деценијама.

krkar

Ali to podrazumeva da su i ovi potonji neprijatelji. Samo eto malkice manji. Zeru manji, što bi rekla braća iz Respublik

Kon mene se ništa ne podrazumeva, sve mora da se napiše. a piše lepo

Niđta NATO, ništa Monsanto.

Niđta je niŠta, lapsus calami. Ali evo ispravljam, nadam se da ćeš sad da shvatiš.

Mda.
Ne kara majka sina što se kockao, no što se vadio.
Svako pismen bi napisano protumačio kao i ja.
Strogi touch-move rule, taknuto-maknuto