Filozofija| Lingvistika| Obrazovanje| Planeta| Život

Brzo, brže, najbrže

tasadebeli RSS / 04.10.2016. u 12:39

  

 

Читам онај Алселонов текст о димензијама са све коментарима више пута (repetitio mater studiorum est)... ЛИНК

Псст, нека остане међу нама да већи део онога о чему Алс и коментатори пишу нисам уопште разумео. Зато и понављам читање тог поста иако је већ закључан као и сваки ђак остављен за поправни испит у августовском испитном року.

 

 

И занимљива ми је та димензија звана Време. Морам то признати. Још када се та димензија у људској спознаји прелама кроз језик, онда ми то заиста постане мућо интересанте за посматрање.

 

Наиме, претпостављам да је велика већина вас чула за такозвану Сапир-Ворфову хипотезу о језичкој релативности.

 

„У лингвистициСапир-Ворфова хипотеза (СВХ) (енгл. Sapir–Whorf hypothesis - SWH) је претпоставка да конкретне мисли изражене у једном језику не могу бити коректно схваћене од стране људи који говоре друге језике. По Сапир-Ворфовој хипотези, људи су под снажним утицајем матерњег језика. Хипотеза је тестирање теорије познатог америчког лингвисте Едварда Сапира (Edward Sapir) и његовог ученика Бенџамина Ворфа (Benjamin Whorf).

Ворф је ову хипотезу изнео ослањајући се на своје проучавање језика индијанског племена Хопи. Претпоставио је да због специфичне структуре (глаголских) времена тог језика, његови говорници имају другачију перцепцију времена од говорника индоевропских језика.“

 

 ЛИНК 

 

Та хипотеза је настала на основу Ворфовог бављења језиком Хопи Индијанаца Северне Америке, односно граматичком структуром језика тог племена већ увелико смештеног у неки резерват када се Ворф бавио њима тридесетих година двадесетог века.

 

Наиме, поједностављено речено, систем глаголских облика Хопи језика не познаје облике за прошлост, садашњост и будућност. Прецизније речено, не познаје линију Времена какву имају у својим глаголским облицима индоевропски језици. Глаголски облици Хопи језика се разликују на основу тога да ли је оно о чему се говори ближе у Простору или даље у Простору итд.

 

Hopi languagea North American Indian language of the Uto-Aztecan family, spoken by the Hopi people of northeastern Arizona. Hopi is of particular interest because of the way in which concepts of time and space are expressed in it: in its verb forms, for example, an event at a great distance from the speaker is characterized as having occurred in the distant past; the shorter the spatial distance, the less the temporal distance is seen to be. Hopi verbs have no real tense but instead are distinguished by aspect (the length of time an event lasts), validity (whether an action is completed or ongoing, expected, or regular and predictable), and clause-linkage (giving the temporal relationship of two or more verbs). In addition, verbs can be inflected to show that an action occurs in repeated segments: e.g., ríya (“it makes a quick spin”) and riyáyata (“it is spinning”).“

 

ЛИНК 

 

Због тога су Сапир и Ворф поставили сасвим логично питање колико свакоме од нас, људским бићима, матерњи језик којим говоримо одређује поимање стварности и њено преламање кроз нас и рефлектовање кроз језички исказ о њој.

 

(Сасвим је јасно да је у нашој свести матерњи језик нешто сасвим друго од страних језика које учимо током живота. Матерњи језик сасвим другачије обликује нашу свест кроз изражавање о том свету око нас који спознајемо чулима и то је у нашим школама сасвим јасно раздвојено различитим методикама учења матерњег српског језика и страних језика на часовима. Англоамеричка лингвистика то учење страних језика сасвим лепо раздваја и назива „учењем ДРУГОГ језика“ и код њих то никада није ни било спорно. Једино ови моји у школи то не умеују да разликују, па су српски језик стрпали у исти стручни актив са страним језицима, док, право да вам кажем, мени школски предмет српски језик пре иде у стручни актив заједно са ликовним, музичким, историјом и географијом. Али да не идемо даље у бифуркацију овог текста јер ћете ме с правом оптужити да ко о чему, а просветни радник само о школи јер не зна о чему би то другом и важнијем причао.)

 

Елем, Сапир-Ворфова хипотеза и језичка релативност...

 

Uvod u čitanje Vorfa  (ЛИНК) 

 

Током ових, па безмало 90 година од појаве ове хипотезе о језичкој релативности појавило се мноштво радова који су се бавили тиме. Било је ту много оних који су за и оних који су против те хипотезе.

 

Она је нарочито изазивала подозрење у доба Хитлера и нациста у Европи јер је постојао оправдани страх да би из те тврдње о језичком условљавању нашег поимања стварности аријевци могли, по свом обичају, да извуку и некакве закључке који би даље давали ветар у леђа њиховим теоријама о вишим и нижим људским бићима.

 

Углавном, тај страх је одавно превазиђен, па су се до сада заиста многи бавили том хипотезом и она више не изазива ничије подозрење.

 

Има ту много тога за ишчитавање, неки лингвисти су оштро за хипотезу, неко оштро против, а теши чињеница да највећи број лингвиста ту тражи неки средњи пут између за и против покушавајући да укаже у на неке могућности практичне примене закључака изведених из тих бројних лингвистичко-филозофско-антрополшких итд. расправа.)

 

Ово су само два релативно скорашња примера текстова лингвиста који су се бавили овим језичко-когнитивним питањем.

 

„Unatoč brojnim kritikama Saphir-Whorf hipoteze, smatram da su oba lingvista uočila golem problem kojem je uzrok lingvistički relativizam. Relativizam je najbolje vidljiv u području prevođenja, a kako se sama bavim prevođenjem naišla sam često puta na problem, koji povlači ova teza. Iako su kritičari ove teze i neke od navedenih primjera opovrgnuli, a kasnije i dokazali da nisu održivi, smatram da je teza potakla filozofe jezika na dodatna razmišljanja i objašnjenja o odnosu jezika i stvarnosti. Iz svega navedenog povlačim zaključak, da je problem nemogućnosti prevođenja izraza neriješiv, ukoliko na prijevod gledamo atomistički. Prihvaćam Quineov zaključak o jezičnom holizmu i neodređenosti prevođenja.”

 

 

SAPIR-WHORF HIPOTEZA  - Emilija Rodinger  (ЛИНК)

 

 

Као, на пример, и ово: 

 

Maternji jezik i pogled na svet - Gaj Dojčer (ЛИНК)

 

 Како год, али изгледа да та хипотеза о језичкој релативности још увек уме да узбуди људски дух и да га натера на размишљање.

 

И читам ја тако онај Алсов текст о димензијама, понешто разумем, понешто не разумем, а за понешто убеђујем самог себе да разумем, нарочито када су у питању Време и Простор, и питам се имамо ли ми прави алат којим бисмо уопште и могли да искажемо оно што смо ту разумели.

 

Да нису можда Хопи Индијанци ту ближи истини од нас јер у суштини ту и не постоји никаква линија Времена. Све, и прошлост и садашњост и будућност су у једној тачки, и ми смо такође у тој једној тачки заједно са свом прошлошћу, садашњошћу и будућношћу, и у језику треба само правити разлику када је у питању Простор који је између нас и онога о чему говоримо?

 

Да нас наш матерњи језик (као и све Индоевропљане углавном) у ствари не заварава оном својом исецканошћу на ситна цревца када је у питању прошлост (перфекат, имперфекат, аорист, плусквамперфекат), оном варљивом могућношћу предвиђања будућности (футур други и футур) и једином правом извесношћу у којој живимо (презент)?

(Енглески му је ту још додао у тој јединој извесној језичкој, граматичкој, структури за садашњост и даље цепкање поимања садашњег тренутка кроз глаголски облик који повезује узрочно-последично прошлост и садашњост и још више је замрсио та цревца.)

 

Да ли, у ствари, ми захваљујући својим матерњим језицима живимо само у једној илузији (матриксу) да постоји уопште нешто што се зове Време као некаква линија коју можемо цепкати на мање целине?

 

Или смо ипак сви ми, откада постоји Човек, па до оног последњег од нас који ће дисати и говорити, у једној јединој тачки јер та права звана Време и не постоји?

 

Осим захвалности Алсу чији ме је пост о димензијама натерао да ово надрљам, захвалност дугујем још једном нашем блогоколеги са којим сам констатовао како имамо утисак да нам време, оно наше свакодневно из дана у дан, протиче много много брже (због чега и не стигосмо да се видимо пре него што је он отпутовао) него што нам се то чинило у неким ранијим периодима наших живота, као и мојим клинцима у школи који су јуче, док сам им диктирао месечни план рада за октобар, сви сложно у глас повикали:

 

„Наставниче, па јел' могуће да је септембар већ прошао?“

 

Рачунам, ако ти клинци од 11-13 година имају утисак да им време брже пролази него пре пар година исто као и нас двојица маторих што смо то констатовали, онда заиста нешто није у реду са тим Временом.

 

Или га ми потпуно погрешно поимамо?



Komentari (78)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

tasadebeli tasadebeli 12:40 04.10.2016

Тастер

Таса не би био Таса када вас не би давио неком старом музиком.


alselone alselone 12:47 04.10.2016

Ај отвори поруке

небилотизаповеђено. У коначном времену ове димензије, ако може.
tasadebeli tasadebeli 12:53 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

alselone
небилотизаповеђено. У коначном времену ове димензије, ако може.


- Ма где је Лаки? Убићу сваког ко ме не слуша!

- Ево, ево!




Одговорио малопре, него сам се бавио качењем овог поста, па не стигох одмах...

Брзо ми Време пролази, не постизавам баш све.
alselone alselone 13:00 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

- Ма где је Лаки? Убићу сваког ко ме не слуша!
- Ево, ево!



Брзо ми Време пролази, не постизавам баш све.

Мора да си и чалабрцнуо нешто у међувремену.
alselone alselone 16:47 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

Mislim da bi bilo vazno u sklopu ove price o dilataciji vremena i jeziku da se spomene proslo vreme u buducnosti (kad seljak juri svinjce):

- Jebo sam te kad te budem stigo.
muaddib92 muaddib92 17:22 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

Jebo sam te kad te budem stigo



.. докон поп креће да исповеди овцу, чобан узбуђено:
- Немој, слагаће те курва!
tasadebeli tasadebeli 20:59 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

alselone

Mislim da bi bilo vazno u sklopu ove price o dilataciji vremena i jeziku da se spomene proslo vreme u buducnosti (kad seljak juri svinjce):

- Jebo sam te kad te budem stigo.




vrabac_u_steni vrabac_u_steni 23:06 04.10.2016

Re: Ај отвори поруке

- Jebo sam te kad te budem stigo.


не каже се тако, него је правилно:

"јебо сам те кад те стигнем"

чувено прошло будуће време карактеристично за српски језик, ево нек ти таса потврди - он се у те ствари разуме.

Spiridon Spiridon 20:50 05.10.2016

Re: Ај отвори поруке

- Jebo sam te kad te budem stigo.


ili onaj domaci pornic sa pocetka osamdesetih, kad muz dolazi kuci i zatice zenu u krevetu sa svalerom i kaze (kao logicnu najavu za pocetak grupnjaka):

- sad cu da te jebem obadvoje!
maksa83 maksa83 13:13 04.10.2016

Hvala!


puno na tekstu, moraću da odvojim ozbiljno vreme da ga pročitam i ispratim sve linkove, pošto je meni kao laiku Sapir–Whorf hipoteza najzanimljivija lingvistička zvrčka od svih zvrčki kognitivnih nauka. Kao laiku mi intuitivno "zvoni istinito" (ha, ha), al' opet neka nemala količina očigledno pametnih ljudi je osporava, pa se pojave neki koji osporavaju osporavače i ne zvuče glupo pritom, cela stvar kao da ide ciklično.

Svakako mislim da je utvrđivanje te veze jezik - mozak (ono što se u njemu dešava ispod haube) jedan od ključnih momenata za dosezanje (ako ikad) veštačke inteligencije.

Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 16:34 04.10.2016

Re: Hvala!

Svakako mislim da je utvrđivanje te veze jezik - mozak (ono što se u njemu dešava ispod haube) jedan od ključnih momenata za dosezanje (ako ikad) veštačke inteligencije.


Ako će da zavisi od te veze - onda neke pokvarene, eventualno ☻
tasadebeli tasadebeli 20:12 04.10.2016

Re: Hvala!

maksa83

Svakako mislim da je utvrđivanje te veze jezik - mozak (ono što se u njemu dešava ispod haube) jedan od ključnih momenata za dosezanje (ako ikad) veštačke inteligencije.



Качио сам ово већ више пута на Блог, али нема везе, јопет ћу...




octopus octopus 13:16 04.10.2016

oktopus

Kako lep i zanimljiv blog. Uživao sam majke mi. tema jezika mi je strašno zanimljiva, mada mi je struka dsasvim nešto drugo, ali mi je ovo nešto kao neka vrsta hobija.

Moguće da tu ima i genetike, od pre dvadesetak dana pokojni otac je bio profesor srpskog jezika i književnosti.

Naročito mi je fascinantna gramatika i njena različitost od jezika do jezika, a opet ima dosta toga što je povezano. Tako u italijanskom mi je bio recimo iteresantan conjunctivo ( u francuskom je subjunctiv valjda, ako se tako piše), za isto vreme dva oblika glagola u zavisnosti da li je radnja određena ili se o radi o pretpostavci i tako to.Pade mi napamet jer sam gimnastike mozga radi učio italijanski jedno godinu ipo. Doduše nisam daleko dogurado, do A1 nivoa al opeta rehoh neobavezno.

Bilo bi lepo a i korisno još neki blog na neke slične teme. Aseloneov blog je ekstra ineresantan jedino što sam ga takođe čitaojedno tri puta da bih malo bolje razumeo.

Za promenu ja nešto novije.

tadejus tadejus 13:49 04.10.2016

a šta kažu taj sapir i worf

za bilingvalnu djecu? jesu li oni onda podvojene ličnosti?
a šta tek za siročiće koji ne odrastaju u okruženju maternjeg jezika?
ima li njima spasa?
maksa83 maksa83 14:02 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

za bilingvalnu djecu? jesu li oni onda podvojene ličnosti?

Ne znam za podvojene ličnosti, ali su (nekad bar, ne znam da li ta mantra kod njih još uvek važi) logopedi koren mucanja pripisivali mešanju jezika u ranom uzrastu, znam bar dva slučaja gde je to bila "dijagnoza".

P.S. Da to "nije uvek" (kao što ništa nije uvek, i sve je ponekad) pokazuje i primer moje drugarice u Amsterdamu koja decu odgaja na holandskom, engleskom (tata Amer) i srpskom i deca ne mucaju.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 16:30 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

P.S. Da to "nije uvek" (kao što ništa nije uvek, i sve je ponekad) pokazuje i primer moje drugarice u Amsterdamu koja decu odgaja na holandskom, engleskom (tata Amer) i srpskom i deca ne mucaju.



Hmm, da. baš čudno pišu V-O-D-A ;>

Elem, ti logopedi su (možda ;> ) malo logičniji od onog gore trtrt-mrta ;> ali ako ćemo da se udaramo primerima - "uzmimo stvar globalno, evo, ja na primer" ☻ - ja ne merem da pobrojim sve one koje znam da su od malih nogu govorili po (makar) dva jezika, a niti jednog od tih da je bilo mucanja.

S druge strane sve one koje znam da su mucali (cela dva, možda čak i tri komaTa ) su se jedva "izboravali" i sa tim jednim jedinim jezikom na kojem su mucali, a totalni su bili anti talenti za naučiti neki drugi.

A evo i male logopedske vežbe za protivu mucanja


marco_de.manccini marco_de.manccini 16:32 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

Ne znam za podvojene ličnosti, ali su (nekad bar, ne znam da li ta mantra kod njih još uvek važi) logopedi koren mucanja pripisivali mešanju jezika u ranom uzrastu, znam bar dva slučaja gde je to bila "dijagnoza".

Imam veoma loše mišljenje o takvim "logopedima".
maksa83 maksa83 16:40 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

ja ne merem da pobrojim sve one koje znam da su od malih nogu govorili po (makar) dva jezika, a niti jednog od tih da je bilo mucanja.

Da vidiš vraga, jednog od to dvoje (kojima je logoped dijagnostikovao mucanje zbog mešanja jezika) koje ja znam znaš i ti.

Ne, nije Krle. :))))
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 16:43 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

Ne, nije Krle. :))))


;>>>>>>
maksa83 maksa83 16:44 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

Imam veoma loše mišljenje o takvim "logopedima".

To su slučajevi iz mog detinjstva kojih se distinktli sećam (dijagnoze), pa pošto je to (detinjstvo) bilo BAŠ davno (mislim, ne tako davno kao DontFirDriperovo ; ), zanimalo me da li se još uvek ta teorija održala, pa ako gugluješ "bilingual children stutter" dobićeš i jedne i druge, tj. i slagače i neslagače, otpr. kao ove sapirvorfijance.
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 16:52 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

(mislim, ne tako davno kao DontFirDriperovo ; )


Jeste, jeste, ja sam odrastao uz mačje (ili beše magično?) oko i Radio London! (ili beše Luksemburg? ;> )

maksa83 maksa83 17:06 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

Jeste, jeste, ja sam odrastao

Obdžekšn!
Dont Fear The Reaper Dont Fear The Reaper 17:21 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

Obdžekšn!


Jes, Zoot odela i čokolade Plavi 9 ☺☺☺




tasadebeli tasadebeli 20:22 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

tadejus
za bilingvalnu djecu? jesu li oni onda podvojene ličnosti?
a šta tek za siročiće koji ne odrastaju u okruženju maternjeg jezika?
ima li njima spasa?



Кажу познаваоци те области да заправо врло мали број билингвала има ту поделу фифти-фифти на оба језика. Могу се случајеви на прсте избројати.

Обично један језик доминира. Можда ми то и не примећујемо на први поглед, али када се удубимо и озбиљније пратимо ситуацију, установимо да један језик ипак претеже над оним другим у језичкој употреби и начину употребе.

А сирочићима матерњи језик постаје онај језик којим говоре они уз које он одраста, који се старају и брину о њему.

Ја сам ти најбољи пример иако нисам био сироче. Наиме, умем понеки пут малкице да "растолежем" са изговором као да сам рођен и одрастао у Војводини, а нисам.

Све ти је то, драга моја Тес, због тога што у београдским обдаништима када сам ја био мали није било довољно места (као да је данас па нешто другачије), па су ме чувале две бабе које су у Београд дошле још у својој младости из Кикинде и Титела.

И несвесно сам усвојио њихов изговор.

То ми лаици тешко можемо да уочимо, али је то рецимо код мене уочио мој професор акцентологије и дијалектологије на факултету...

Што ће рећи Тес, због лоших социјалних услова (нема места у обдаништима) и модерне породице у којој оба родитеља раде, ја ти данас не говорим матерњим језиком, него бабињим језиком.
tasadebeli tasadebeli 20:29 04.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

marco_de.manccini
Ne znam za podvojene ličnosti, ali su (nekad bar, ne znam da li ta mantra kod njih još uvek važi) logopedi koren mucanja pripisivali mešanju jezika u ranom uzrastu, znam bar dva slučaja gde je to bila "dijagnoza".

Imam veoma loše mišljenje o takvim "logopedima".



Smvt logopedima!



Писало је на једном београдском зиду својевремено...

Немојте да сте тако оштри према тим људима.

Наравно да и они праве грешке као и сви ми у своме послу.

Али ја заиста у своме окружењу, чак и оном најближем породичном, имам подоста њих којима су логопеди итекако помогли око муцања у детињству, па се тако ти моји данас без икаквих проблема баве чак и говорничким професијама (нпр. професори у школама и слично).


Пвавда за логопеде!
tadejus tadejus 07:46 05.10.2016

Re: a šta kažu taj sapir i worf

tasadebeli

Кажу познаваоци те области да заправо врло мали број билингвала има ту поделу фифти-фифти на оба језика. Могу се случајеви на прсте избројати.Обично један језик доминира. Можда ми то и не примећујемо на први поглед, али када се удубимо и озбиљније пратимо ситуацију, установимо да један језик ипак претеже над оним другим у језичкој употреби и начину употребе.А сирочићима матерњи језик постаје онај језик којим говоре они уз које он одраста, који се старају и брину о њему.Ја сам ти најбољи пример иако нисам био сироче. Наиме, умем понеки пут малкице да "растолежем" са изговором као да сам рођен и одрастао у Војводини, а нисам.Све ти је то, драга моја Тес, због тога што у београдским обдаништима када сам ја био мали није било довољно места (као да је данас па нешто другачије), па су ме чувале две бабе које су у Београд дошле још у својој младости из Кикинде и Титела.И несвесно сам усвојио њихов изговор.То ми лаици тешко можемо да уочимо, али је то рецимо код мене уочио мој професор акцентологије и дијалектологије на факултету...Што ће рећи Тес, због лоших социјалних услова (нема места у обдаништима) и модерне породице у којој оба родитеља раде, ја ти данас не говорим матерњим језиком, него бабињим језиком.


taso jbt jesu to opet neke sublimalne poruke, daj utrefi taj pseudonim ako boga znaš il da i ja tebe počnem zvati juckie..

a ovih bilingvalaca što se tiče..
ne znam, nisam bilingvalna ali mi se čini da bilingvalni Belgijanci i Švajcarci istinski jesu jezički polutani i da se savršeno dobro snalaze i razmišljaju na oba jezika..
pa ja na engleskom razmišljam nerijetko koliko i na srpskom a s Englezom nemam veze ni u desetom koljenu..
a on je rođen od neke majke Francuskinje i oca recimo Švabe, pola života proveo sa ove, pola sa one strane kulturnog "zida", pa kako da misli..

e sad u našoj dijaspori je nažalost druga problematika..
mi vrlo često već u drugoj generaciji dozvoljavamo da djeca zaborave ili nikad ne progovore maternji jezik..
možemo svi vjerovatno nagađati o čemu se tu tačno radi..
ali mi se ova teorija o hendikepu maternjeg jezika čini mistifikacijom skučenog uma..
tess tess 08:47 05.10.2016

..

па су ме чувале две бабе које су у Београд дошле још у својој младости из Кикинде и Титела.

- мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare. Први запис са називом Кикинда потиче из XV века и то у латинским именским облицима Kewkend и Nagkeken.


- До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани.
tasadebeli tasadebeli 19:47 06.10.2016

Re: ..

tadejus



tess




Извињавам се, моје даме, али ни сам не знам како сам пропустио ова два ваша коментара, па не одговорих на њих још јуче.

- мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare. Први запис са називом Кикинда потиче из XV века и то у латинским именским облицима Kewkend и Nagkeken.


- До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани.



Мммм...

Ово ми је занимљиво што си написала. Хвала!

Ако могу од ових понуђених да бирам кога бих за претке, то би сигурно били Скордисци. Ваљда због Београда, шта га знам...


Али ништа од тога, моја драга Тес.

Моја баба из Титела ти је "племенита от Плештич" (девојачко Плештић), што би рекли стари добри Црњански и стари добри Симеон Пишчевић који те Плештиће из Титела помињу у Мемоарима, па следствено томе и у Сеобама.

Дакле, ништа од Скордиска.


Само Србенде. Војничине и официрчине, па онда у потоњим вековима паори и радници у стругари.

Џебига.

Мада, морам ти признати како ипак понекад сањам Исаковиче како на коњима јуре кроз равницу.

Вероватно све то заједно има некакве везе...



daj utrefi taj pseudonim ako boga znaš



Е, јебем му оца мангупског!

Опет се зезнух!

Извињавам се најискреније обема.

Пишем теби одговор, а већ склапам шта ћу одговорити Тес.

Нема никакве сублиминалне поруке, верујте ми.

Само класична професорска расејаност и излапелост која долази са годинама.

Извињавам се обема, стварно!






ne znam, nisam bilingvalna ali mi se čini da bilingvalni Belgijanci i Švajcarci istinski jesu jezički polutani i da se savršeno dobro snalaze i razmišljaju na oba jezika..



Па то сам и ја рекао Тадејуш (тј. Тес... тј. Тадејуш... )


Можда ми то и не примећујемо на први поглед, али када се удубимо и озбиљније пратимо ситуацију, установимо да један језик ипак претеже над оним другим у језичкој употреби и начину употребе.



То се стварно види тек озбиљнијим проучавањем.

И не мора уопште да доминира матерњи.

Може и татерњи.

Све зависи са ким дете више времена проводи, слуша тог одраслог и усваја његов говорни модел.


možemo svi vjerovatno nagađati o čemu se tu tačno radi..
ali mi se ova teorija o hendikepu maternjeg jezika čini mistifikacijom skučenog uma..



Да, има ту и покондирености и свега.

Али највећи утицај на те случајеве има образовање и средина у којој та друга генерација живи.


Ово је својевремено била баш занимљива књига по том питању:


Hrvatski jezik u SAD (ЛИНК)


До ове књиге сам дошао јербо сам се и ја тада занимао прилично за теорију језика у контакту, па ми је на крају студија моја професорка лингвистике, Весна Половина, предложила да радим дипломски на тему транскрипција страних имена у српскохрватском језику у домаћим медијима јер је то било тада горуће правописно питање које је тек требало озбиљније решавати.





tess tess 03:57 07.10.2016

Re: ..

Мада, морам ти признати како ипак понекад сањам Исаковиче како на коњима јуре кроз равницу.

Вероватно све то заједно има некакве везе...


Августа Миклашевская

Шаганэ Тальян

Айседора Дункан

Зинаида Райх
tadejus tadejus 13:51 04.10.2016

e, a ovo

Да нису можда Хопи Индијанци ту ближи истини од нас јер у суштини ту и не постоји никаква линија Времена. Све, и прошлост и садашњост и будућност су у једној тачки, и ми смо такође у тој једној тачки заједно са свом прошлошћу, садашњошћу и будућношћу, и у језику треба само правити разлику када је у питању Простор који је између нас и онога о чему говоримо?


bih baš mogla da iskoristim kad me sledeći put neko zaskoči za rokove..
kažem lijepo, aman čovječe, pa juče sam ti poslala, odnosno danas, tj. sutra ću, pa to ti je sve jedna tačka..
osvesti se..
alselone alselone 13:53 04.10.2016

Re: e, a ovo

zaskoči za rokove..


Моје (наше) перманентно стање са испоруком пројеката је такво да нам се рокови удаљавају а не приближавају.
maksa83 maksa83 13:59 04.10.2016

Re: e, a ovo

Моје (наше) перманентно стање са испоруком пројеката је такво да нам се рокови удаљавају а не приближавају.

“I love deadlines. I love the whooshing noise they make as they go by.”

― Douglas Adams, The Salmon of Doubt
nsarski nsarski 14:10 04.10.2016

Guugu Yimithirr

je ime jezika koji neka Aboridžin plemena u Australiji koriste.

Kod njih ne postoje odrednice "levo", "desno" itd, već apsoluni položaji "istok", "zapad". Ako te ne mrzi pročitaj ovaj tekst (znam da se Maksi svideo jednom davno - a Maksa je moj guru za zanimljivost).
U njemu se, između ostalog, priča o tome kako talentovanog klinca iz te sredine naučiti baletanske pokrete. (Zamahni severnom nogom na istok, npr.)

Dakle,
Does your language shape how you think
tasadebeli tasadebeli 20:42 04.10.2016

Re: Guugu Yimithirr

nsarski

Dakle,
Does your language shape how you think






Прави текст на правом месту.
amika amika 16:27 04.10.2016

Време и тачка пресека



Виђење времена у односу на кретање у Ајнштајновој физици.
marco_de.manccini marco_de.manccini 16:28 04.10.2016

A gde si bio ti u prostor-vremenu?

Ne morate baš preko okeana po zanimljiva glagolska vremena. U makedonskom postoje prošla vremena koja se manje-više razlikuju samo po tome da li je pripovedač bio prisutan dok se nešto dešavalo ili nije.

Odeše po ulica. (Pripovedač je bio prisutan)

versus

Odel po ulica. (Pripovedač nije bio prisutan)

E, sad, ako možete, prevedite ove dve receniče na srpski, ali da sačuvate svu informaciju koju one podrazumevaju i da pritom prevodi ne budu traktati o prostor-vremenu.
amika amika 18:07 04.10.2016

Re: A gde si bio ti u prostor-vremenu?

Odeše po ulica. (Pripovedač je bio prisutan)


Отишли су улицом. Или: отишли смо улицом (ако је приповедач међу њима)

Odel po ulica. (Pripovedač nije bio prisutan)


Чујем да су отишли улицом.
marco_de.manccini marco_de.manccini 18:42 04.10.2016

Re: A gde si bio ti u prostor-vremenu?

Radi se o trećem licu jednine. Dakle, prevod je

Išao je ulicom.

E, sad, ako je samo ta jedna rečenica možeš i da se dovijaš sa "čuo sam", "neko mi je rekao", "doznao sam", ali ako je poduži tekst i tu dopunu treba da staviš u svaku rečenicu, onda je malo komplikovano. Da ne govorim o mogućnosti da neko govori o dve paralelne radnje pri čemu je prisustvovao jednoj od njih, a onoj drugoj nije, pa onda za pola daješ ta dodatna tumačenja da nisi bio tamo, a za pola suprotna, da jesi. Ili ako prevodiš poeziju, pa je važno ne ubacivati viškove i ne tumačiti previše.

Ja mislim da je jednostavno nemoguće prevesti ta vremena na sprski, odnosno, najbolje je prevesti oba na isti način (Išao je ulicom), a ostaviti da kontekst govori o tome da li je pripovedač bio prisutan ili ne. Ako kontekst ne daje tu informaciju -- c'est la vie.

Naravno, problem postoji i u obrnutom smeru. Kad prevodite rečenicu "Išao je ulicom" na makedonski vi morate da odaberete jednu od one dve opcije i ako nemate informaciju iz konteksta onda je vi po svome izmišljate i umećete, te je opet -- c'est la vie. Da ne govorimo što je nekad cela poenta teksta biti nedorečen, odnosno, ostaviti obe mogućnosti otvorene.
nikvet pn nikvet pn 17:19 04.10.2016

простор-време

Како ли животиње имају поимање простора и времена? Никако, јел, немају међусобну комуникацију па не могу о томе да диване. А ако не диване онда о томе ни немају појма. А то се ипак не би могло рећи. Миграторне врсте свакако имају некакву инфо о времену и простору да се баш у право време задесе на правом месту изобиља. Имају и неки систем да је размене.

Јединке ван времена и простора неће погодити жетву и нестаће. То се може догодити и читавим врстама, велико је то гробље. Што значи да оне које су преостале, које су уболе добитну комбинацију свакако морају имати бар некакву представу о простору и времену. Не бих примере (Албицила би боље, поједини су баш фрапантни) занимљивији су механизми који их воде. О томе, опет, постоје разне хипотезе од којих су неке доказане а неке не. Битније је да те ствари некако раде, функционишу и моје је уверење да животиње итекако имају представе о простору и времену.

Хопи представу о томе стављам негде између анималног и хуманог устројства. Притом никако не бих да увредим њихову културу већ пре нашу охолост како све о свему знамо; не знамо, доказ томе је и ова расправа.
tasadebeli tasadebeli 20:33 04.10.2016

Re: простор-време

nikvet pn

нашу охолост како све о свему знамо; не знамо, доказ томе је и ова расправа.



Што, бре, ова расправа и охолост?

Напротив. Она је ту баш као доказ да не знамо скоро ништа, па можда чујемо један од другог оно што нисмо раније знали.


Одличан ти је коментар о животињама и њиховом односу према простору и времену.

Али онда дођемо до човека са свим апликацијама које он носи са собом: језиком, филозофијом, метафизиком, религијом, митологијом, уметношћу, науком,...

Животиње су добре за почетак проучавања.

Али оне ипак, својим "језиком" не умеју да пишу поезију, зар не?



Jukie Jukie 22:08 04.10.2016

Re: простор-време

nikvet pn
Како ли животиње имају поимање простора и времена? Никако, јел, немају међусобну комуникацију па не могу о томе да диване. А ако не диване онда о томе ни немају појма. А то се ипак не би могло рећи. Миграторне врсте свакако имају некакву инфо о времену и простору да се баш у право време задесе на правом месту изобиља. Имају и неки систем да је размене.

Јединке ван времена и простора неће погодити жетву и нестаће. То се може догодити и читавим врстама, велико је то гробље. Што значи да оне које су преостале, које су уболе добитну комбинацију свакако морају имати бар некакву представу о простору и времену. Не бих примере (Албицила би боље, поједини су баш фрапантни) занимљивији су механизми који их воде. О томе, опет, постоје разне хипотезе од којих су неке доказане а неке не. Битније је да те ствари некако раде, функционишу и моје је уверење да животиње итекако имају представе о простору и времену.


Remembering the winter, the squirrel goes nutting
up where the branches of hickory are jutting,
up from where the butternut boughs are tossing;
the air is the canyon that the squirrel is crossing.
Down the oak tree's ladder he hurries to deposit
all his buried treasure in the earth's safe dosit.
Remembering the winter.

Remembering the winter, the birds go winging;
it's no time for nesting, no time for singing;
sailing to south with wings for sails,
steering through emptiness with long rudder tails,
travelling, travelling, for days and days,
with no map to guide them on their wild, wide ways.
Remembering the winter.

Remembering the winter, the bear finds a hollow
in a dry cavern where noone dares to follow,
where even the icycle will not push its splinter.
So clever are the wild things preparing for the winter.

maksa83 maksa83 23:06 04.10.2016

Re: простор-време

Миграторне врсте свакако имају некакву инфо о времену и простору да се баш у право време задесе на правом месту изобиља. Имају и неки систем да је размене.

Neke vrste drveća kao što je akacija proizvode toksin kada nešto krene da im jede lišće, čime odvraćaju biljojeda. Dodatno, proizvode i etilen koji nošen vetrom signalizira drugom drveću da počne da proizvodi isti toksin, da se zaštite od biljojeda. Žirafe su u međuvremenu shvatile da kad gricnu neki list treba da pređu na biljku koja je na suprotnoj strani od one na koju duva vetar, pošto ta još nije obaveštena o opasnosti.
hoochie coochie man hoochie coochie man 23:49 04.10.2016

Re: простор-време

Neke vrste drveća kao što je akacija proizvode toksin kada nešto krene da im jede lišće


Jeste, a kad čovek hoće da im pomogne, da ih osposobi da više tog toksina proizvedu, da budu sigurnije i zaštićenije, odmah krene graja UA GMO!


marco_de.manccini marco_de.manccini 23:53 04.10.2016

Re: простор-време

akacija

Je l' ovo, u prevodu, bagrem?
maksa83 maksa83 23:58 04.10.2016

Re: простор-време

Je l' ovo, u prevodu, bagrem?

Nije, bagrem je lažna akacija (Robinia pseudoacacia).
marco_de.manccini marco_de.manccini 01:19 05.10.2016

Re: простор-време

U tome i je poenta, igramo se zbunjenih prevoda, kod nas akacija nekad znači bagrem, nekad mimoza, pa ko se snađe.
Jukie Jukie 04:06 05.10.2016

Re: простор-време

marco_de.manccini
U tome i je poenta, igramo se zbunjenih prevoda, kod nas akacija nekad znači bagrem, nekad mimoza, pa ko se snađe.


To je kao neki pojam za drvo iz familije bobova sa perasto složenim lišćem
marco_de.manccini marco_de.manccini 04:26 05.10.2016

Re: простор-време

drvo iz familije bobova sa perasto složenim lišćem

I ja to isto prvo pomislim kad god neko kaže akacija.
docsumann docsumann 18:56 04.10.2016

stoned apes theory


zemljanin zemljanin 19:08 04.10.2016

relativno

u klasičnoj fizici imamo odvojene pojmove vremena I prostora ... euklidova geometrija ... sasvim primerena za zemaljski život

relativistička fizika to tretira kao prostor-vreme, ili kontinum ... 4D, Minkovsksi spacetime ...

e sad to što mi smatramo da je naša subjektivna percepcija iznad svih zakona je posebna priča ... raznolikosti u subjektivnom (ličnom ili plemsnkom) su samo varijacije ... kada bi system obrazovanja mogao sebi da priušti realno od prividnog, verovatno bi I jezici evoluirali

EDIT. malo podsećanje

tasadebeli tasadebeli 20:40 04.10.2016

Re: relativno

zemljanin

kada bi system obrazovanja mogao sebi da priušti realno od prividnog,



Како то мислиш?

Образовни систем који би више био заснован на подучавању знања која се баве реалним стварима, а не привидима?
docsumann docsumann 19:18 04.10.2016

apsolutno vrijeme


nameće upotrebu apsolutnog jezika


umjesto muzike:

tasadebeli tasadebeli 23:15 04.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

docsumann

nameće upotrebu apsolutnog jezika


umjesto muzike:









myredneckself myredneckself 01:32 05.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

tasadebeli

docsumann
apsolutno vrijeme

nameće upotrebu apsolutnog jezika


Pa jezik je živa stvar. Ko zna, možda će ga lingvisti vremenom i prihvatiti?
Ali teško, to je jezik pesnika futurista, nema određenu svrhu i sadržaj, nije to jezik u normalnoj upotrebi između korisnika koji govore, tim, da kažem redovnim jezikom.
Eee, a mogli bi da prave rečnike, pa neka uči ko hoće, onako neobavezno? Na primer: dil rrrrr beeeee bo, na srpskom znači....ha?!
U međuvremenu, naši novinari, spikeri, svi javni govornici...mogli bi još malo da prostudiraju pravopis srpskog jezika, vežbaju dikciju, jer mnogo bre štucaju kad ih slušam, k'o da su ova blogova mašina, ili već proslavljeni, gotovi futuristi. Skoro ništa ih ne razumem.
docsumann docsumann 06:09 05.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

Ali teško, to je jezik pesnika futurista, nema određenu svrhu i sadržaj


ima, i itekako uobličava misli. prob'o lično
tasadebeli tasadebeli 07:33 05.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

myredneckself

U međuvremenu, naši novinari, spikeri, svi javni govornici...mogli bi još malo da prostudiraju pravopis srpskog jezika, vežbaju dikciju, jer mnogo bre štucaju kad ih slušam, k'o da su ova blogova mašina, ili već proslavljeni, gotovi futuristi. Skoro ništa ih ne razumem.





Да, и ја ту фелу исто тако чујем као и ти. Изгледа да је то нека шира појава у друштву...

Ursonate, али без блиске везе са мислима као што је то ова о чему Докс говори.

А можда је то до нас, а не до њих, а?


Можда ми говоримо неким примитивним језиком који ће ускоро изумрети? (ЛИНК)
myredneckself myredneckself 10:10 05.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

docsumann
prob'o lično

Kako probo?
Oću i ja, kaću, ako ne sad?!
myredneckself myredneckself 23:49 05.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

tasa
Можда ми говоримо неким примитивним језиком који ће ускоро изумрети?

Možda.

Jezik bez pravopisa, akcenata, svakojakih pravila, gramatike, i sl. je lak.
Teško se uvek manje voli, što je skoro normalno.
Teško ne ulazi ni u modu.
tasadebeli tasadebeli 07:29 06.10.2016

Re: apsolutno vrijeme

myredneckself
tasa
Можда ми говоримо неким примитивним језиком који ће ускоро изумрети?

Možda.

Jezik bez pravopisa, akcenata, svakojakih pravila, gramatike, i sl. je lak.
Teško se uvek manje voli, što je skoro normalno.
Teško ne ulazi ni u modu.










gedza.73 gedza.73 19:54 04.10.2016

.

едном нашем блогоколеги са којим сам констатовао како имамо утисак да нам време, оно наше свакодневно из дана у дан, протиче много много брже (због чега и не стигосмо да се видимо пре него што је он отпутовао) него што нам се то чинило у неким ранијим периодима наших живот

Jutros, tokom doručka, odgledam deo neke crno-bele domaće serije. I kaže Zoran Radmilović kako vreme leti, svi žurimo (manje-više tim rečima).
Slično je napisao pisac koji se, ako me sećanje ne vara, ubio pre početka Velikog rata.
Učiteljica se vraća u Beograd i dok prolazi ulicama misli
-Svi su opterećeni svojim brigama, niko se ne smeje, svi nekud žure.



još jedan snimak (najverovatnije glumci ali jednostavan i vrlo poučan) koji mi klinac pustio. I jezici imaju istu vezu.

tasadebeli tasadebeli 20:51 04.10.2016

Re: .

gedza.73

I kaže Zoran Radmilović kako vreme leti, svi žurimo (manje-više tim rečima).
Slično je napisao pisac koji se, ako me sećanje ne vara, ubio pre početka Velikog rata.
Učiteljica se vraća u Beograd i dok prolazi ulicama misli
-Svi su opterećeni svojim brigama, niko se ne smeje, svi nekud žure.



Рекох већ, давим вас увек неком старом музиком...





П.С. - Одличан је овај клип који ти је клинац показао.

Геџо, извештио си дечака да сам налази праве ствари у овом бескрајном океану информација који зовемо интернет, па да сад ми матори учимо од њега као што то ваља и требује.


Седи, Геџо, одличан пет!
jednarecfonmoi jednarecfonmoi 03:07 05.10.2016

Re: .

I ovo je dobar blog, nacin kako se prepoznajemo i komuniciramo. Palo mi je na pamet kako kad cuje bilo ko svoj jezik, odmah na nekom nesvesnom nivou oseca bliskost. Doduse da ne preteram. Nisam osetila bliskost sa mladom damom u aviJonu na swdistu iza mene kad je izjavila sledece, vrlo uzbudjeno: Oh majne got! Majne got! Sasa Matic i Goga Sekulic u avionu!!! Tako mi i treba kad sam se igrala sa konekcionim letovima.

Al svakako da sam na recimo ostrvu Fidzi i da cujem da neko prica " po naski" pa daj bre, svako bi se odusevio.

Znanje jezika otvara hiljade vrata..

Kazem, da i ovo dobar blog jer mi se jako svideo Alseov. To su neke teme mog detinjstva, koje su mi i danas drage.

tasadebeli tasadebeli 07:53 05.10.2016

Re: .

jednarecfonmoi

Kazem, da i ovo dobar blog jer mi se jako svideo Alseov. To su neke teme mog detinjstva, koje su mi i danas drage.



Мора бити такве звезде, шта се чудиш, пази само да је негде не испустиш док се будиш.









jednarecfonmoi jednarecfonmoi 09:54 05.10.2016

Re: .

tasadebeli
jednarecfonmoi

Kazem, da i ovo dobar blog jer mi se jako svideo Alseov. To su neke teme mog detinjstva, koje su mi i danas drage.



Мора бити такве звезде, шта се чудиш, пази само да је негде не испустиш док се будиш.



*!

Z a p i s

Zamisljam sad kako putujem svemirom i kako u tami pocnu da svetle slova koja prepoznajem.
Poruka ostavljena da bude pronadjena.
Mozda takav zapis postoji negde medju zvezdama, necitljiv bez mogucnosti da udjes u drugu dimenziju gde svest fnkcionise na potpuno drugacijem koloseku.








tetkino tetkino 06:03 05.10.2016

Zasto je biti gluv

veci hendikep nego biti slep, iako to tako ne izgleda

Interestingly, deafness is significantly more serious than blindness in terms of the effect it can have on the brain. This isn’t because deaf people’s brains are different than hearing people, in terms of mental capacity or the like; rather, it is because of how integral language is to how our brain functions. To be clear, “language” here not only refers to spoken languages, but also to sign language. It is simply important that the brain have some form of language it can fully comprehend and can turn into an inner voice to drive thought.

Recent research has shown that language is integral in such brain functions as memory, abstract thinking, and, fascinatingly, self-awareness. Language has been shown to literally be the “device driver”, so to speak, that drives much of the brain’s core “hardware”. Thus, deaf people who aren’t identified as such very young or that live in places where they aren’t able to be taught sign language, will be significantly handicapped mentally until they learn a structured language, even though there is nothing actually wrong with their brains. The problem is even more severe than it may appear at first because of how important language is to the early stages of development of the brain. Those completely deaf people who are taught no sign language until later life will often have learning problems that stick with them throughout their lives, even after they have eventually learned a particular sign language.

http://www.todayifoundout.com/index.php/2010/07/how-deaf-people-think/
tasadebeli tasadebeli 09:07 05.10.2016

Re: Zasto je biti gluv

tetkino

veci hendikep nego biti slep, iako to tako ne izgleda



Да, у праву си, највећи пробоји у откривању те везе мисао-језик и јесу направљени у оним случајевима где је, на жалост, дошло до неке врсте, било које, ометања у животу појединца, па се самим тим то показало и на језику.

Тиме се много бавила неуролингвистика посматрајући језичке поремећаје код људи који су доживели неку несрећу, па је због оштећења једног дела мозга дошло и до оштећена језичког система који је тај појединац користио до несреће. Разне дислексије, дисграфије итд. су се појављивале у тим случајевима. Рецимо, било је појединаца који више нису могли да напишу, иако су пре несреће то могли, ништа друго осим самогласника. Или нису могли да изговоре одређене гласове у речима и слично.

Као када у оперативном систему неког компјутера побришеш неке фајлове, а оставиш неке друге.


Некада су се Руси тиме много бавили. (Англоамеричка лингвистика, осим Чомског и следбеника, у то време се више бавила социолингвистиком.)






И сећам се да су на неким скуповима које је организовао Ђуро Коруга у својој Лабораторији за молекуларне машине (или тако некако) на Машинском факултету у Бгд.

(ЛИНК)

још пре тридесет година, половином осамдесетих, на којима су учествовали професори и студенти са машинца, електротехнике, психологије и лингвистике и на којима се разговарало на тему "Машине и препознавање говора" (имај у виду да се ради о 1985/86/87.) неки ликови са тадашњег Војнотехничког института, такође учесници у тим разговорима (јбт, сви у истим сивим оделима са истим акт ташнама, мени тада изгледали к'о мен ин блек) ову Луријину књигу читали и цитирали као библију и причали нам о неком свом авиону који се покреће на команде гласом пилота.

(Пази, још једном понављам, ти разговори су се одвијали у доба када ми по кућама имамо тек понеки Спектрум или Комодор. )


У мом личном искуству нисам имао пуно контаката са људима оштећеног слуха.

Али ми је прва школа у којој сам уопште и почео наставничку каријеру била школа за слепу и слабовиду децу "Вељко Рамадановић" у Земуну. Тамо су ме послали ови са Бироа за запошљавање и радио сам неких 6 месеци на одређено, нисам могао да добијем посао на неодређено јер немам диплому дефектологије.

(Не знам колиико знате о тој специјалној школи. Основао ју је још 1917. на Крфу краљ Петар и стварно има дугу традицију. Седамдесетих година прошлог века спадала је у врхунске светске установе тог типа, па су многи из најразвијенијих европских земаља попут Шведске, Финске итд. долазили у ту школу да, како се то каже, виде угледни пример по којем ће се и сами организовати.

У оквиру школе се налази интернат јер су ту и деца из целе Србије, као и зграда у којој се налазе основна школа и гимназија, библиотека (аудио и издања на Брајевој азбуци) под именом "Милан Будимир", радионице у којима су се деца бавила занатима типа обрада метала итд.

Настава је организована тако да се пре подне држе часови по класичном школском распореду, исти је наставни програм и уџбеници као и у свим осталим школама у Србији и једине разлике у раду које сам имао ту у односу на потоње школе у којима сам радио биле су то што су одељења састављена 7-10 ученика, нисам користио таблу на часовима, руком бих по рамену морао да додирнем онога којег сам прозвао да одговори на питање и деца су хватале белешке и писала оно што диктирам на посебним машинама са седам дирки за исписивање слова Брајеве азбуке.

После подне су деца имала специфичне часове типа, рецимо, кретање у простору и слично.)

Елем, за тих шест месеци рада у тој школи приметио сам, слушајући њихов говор и читајући њихове писане радове, да је код оне деце која су слепа од рођења врло присутна и изражена појава коју називамо вербализам. Наиме, у њиховом говору и у писању јасно може да се види да је то искуство које дете исказује речима заправо "научено", односно пренесено речима друге особе, а не стечено сопственим чулом вида. И то почевши од боја, па све до писања пејзажа или портрета оних људи које нису могли прстима да додирну, него о изгледу тих људи пишу на основу боје гласа, и слично.

Та појава, вербализам, била је нарочито интересантна овима са Дефектолошког факултета и за тих мојих 6 месеци проведених тамо, многи од њих су долазили у школу да би истраживали ту појаву и писали своје семинарске, дипломске и остале академске радове.


Мислим да је то што сам тамо видео, као и ово што си ти линковала и што је изузетно занимљиво, још само један доказ више у тој теорији Ноама Чомског о језику као, заправо, једној дубинској структури са којом се рађамо и која се током нашег живота полако подиже, као неки оперативни систем ових наших машина које користимо, да би се, са примицањем нашег биолошког живота своме крају тај систем полако гасио, "фајл по фајл". Наравно, код свакога различито јер је код свакога од нас Језик (говор и писање) као општељудска способност различит исто као што су нам различити и отисци прстију.


Мени је такође ту фасцинантна и Хелен Келер ("Прича мог живота" ). ЛИНК


Замисли тек то.

Дете које није само у потпуном мраку, него и у потпуној тишини.

Само чуло додира, чуло мириса и чуло укуса.


А ипак је проговорила и образовала се на највишем нивоу, па постала и списатељица.


И то ми је такође још један доказ у прилог тој теорији Чомског о тим "дубинским језичким структурама" које носимо сви у генима и доносимо их рођењем на овај свет.

А истовремено, то ми је још један доказ против оних који тврде да човек није ништа друго него само "животиња која говори".

('Бем ти Пијажеа! Као и све бихевиористе на гомили! )
nsarski nsarski 10:03 05.10.2016

Re: Zasto je biti gluv

tetkino

veci hendikep nego biti slep, iako to tako ne izgleda


Ako bih morala da biram između gubitka vida ili gubitka sluha, ja bih izabrala da izgubim vid, jer me nedostatak vida odvaja od stvari, a nedostatak sluha od ljudi (Helen Keler)
g.radicevic g.radicevic 08:38 05.10.2016

Brzina kretanja i vreme

заиста нешто није у реду са тим Временом.


po čika Anštajnu, ''proticanje'' vremena je povezano sa brzinom kteranja
ako bi se recimo kretao brzinom bliskom brzini svetlosti
za tebe bi prošlo tek nekoliko dana, a za ostale ''sporače'' nekoliko godina
plus propratne nus pojave kao što su deformacija prostora i slične munje.

Таса не би био Таса када вас не би давио неком старом музиком.




tasadebeli tasadebeli 09:16 05.10.2016

Re: Brzina kretanja i vreme

g.radicevic

po čika Anštajnu, ''proticanje'' vremena je povezano sa brzinom kteranja
ako bi se recimo kretao brzinom bliskom brzini svetlosti

za tebe bi prošlo tek nekoliko dana, a za ostale ''sporače'' nekoliko godina
plus propratne nus pojave kao što su deformacija prostora i slične munje
.



Судећи по укусу за музику, ти и ја се крећемо брзином светлости.


Јеах!!!

Фрикови седамдесетих су моји људи!







g.radicevic g.radicevic 09:30 05.10.2016

Re: Brzina kretanja i vreme

Судећи по укусу за музику, ти и ја се крећемо брзином светлости.




i brže
tasadebeli tasadebeli 09:36 05.10.2016

Re: Brzina kretanja i vreme

g.radicevic

i brže




Ђе ме нађе!

Овај снимак из Чекерборда вртим у последњих пар година бесомучно!


Ај фаунд дет мај моџо из воркинг на овом снимку!





EDIT: Јбт, како овај лик кида усну хармонику на овом снимку, сваки пут се дивим иако сам слушао ко зна колико пута!


EDIT EDIT: И како се само лепо види на овом снимку ко је овде учитељ, а ко су ђаци.
myredneckself myredneckself 10:31 05.10.2016

Re: Brzina kretanja i vreme

tasa
Фрикови седамдесетих су моји људи!

I moji.

g.radicevic g.radicevic 12:27 05.10.2016

Re: Brzina kretanja i vreme

ко је овде учитељ, а ко су ђаци




EDIT: a ekipa u ''pratnji'' Klepton, Pejdž, Bek ...
jinks jinks 04:31 06.10.2016

...

Interesantan je, na primer, i koncept vremena Aboridžina. Naime, kod njih ustvari i ne postoji vremenska horizontala, kao u zapadnim kulturama nastalim na temeljima starogrčke (u kojima se insistiranjem na vremenskom sledu događaja iz prošlosti, preko sadašnjosti, u budućnost ustvari naglašavaju uzročno-posledične veza događaja) već postoji vremenska vertikala.

Jer, kod Aboridžina ne postoje uzroci iz prošlosti koji posledično utiču na događaje u sadašnjosti i u budućnosti (kauzalni vremenski sled koji podrazumevaju zapadne kulture) već događaji predstavljaju posledice apsolutnih principa, koji uopšte i ne postoje u vremenu - već u Sanjanju, kako kažu. Tako da u neku ruku kod njih vreme predstavlja apsolutnu kategoriju, odnosno ono u suštini stoji, gde se sve što se dešava dešava u zamrznutom trenutku beskonačnosti, zasnovanom na nekim apsolutnim kategorijama.
tasadebeli tasadebeli 07:22 06.10.2016

Re: ...

jinks

kod Aboridžina ne postoje uzroci iz prošlosti koji posledično utiču na događaje u sadašnjosti i u budućnosti (kauzalni vremenski sled koji podrazumevaju zapadne kulture) već su događaji posledica apsoltnih principa koji uopšte i ne postoje u vremenu (već u Sanjanju, kako valjda kažu). Tako da je u neku ruku kod njih vreme apsolutna kategorija, odnosno ono u suštini stoji, i sve što se dešava dešava se u zamrznutom trenutku beskonačnosti, zasnovanom na apsolutnim kategorijama.







Када год чујем онај њихов инструмент (мислим да га називају диџериду - ЛИНК), ја помислим на снимке свемира са Хабла итд. окачене на Јутјубу јер у највећем броју случајева каче уз снимак такве некакве звуке...

Као неке вибрације свемира...








EDIT: Шта ли све има ту што Аборигини (и Хопи и Догони и...) знају што ми у својој западњачкој материјалистичкој рационализацији света и сопствених искустава у том свету око нас не знамо?


Ја, рецимо, дубоко верујем да су моји далеки преци изгледали овако некако.





(клик на слик)


tess tess 11:22 06.10.2016

Re: ...

(клик на слик)

Ma šta klik, baš je strašna.

:)

g.radicevic g.radicevic 07:45 06.10.2016

dobro jutroooo

još jedan ludoje za jutarnju gimnastiku



apostata apostata 13:27 06.10.2016

Re: dobro jutroooo

Kada smo već kod Nugenta, evo i njegova verzija Baby Please Don't Go



Nije kao ono što je postovao g.radicevic, ali da se Ted potrudio, Boga mi jeste.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana