Что делать sa umišljenim žrtvama AV? ***

           Primećujem da g. Nebojša Krstić, koga u poslednje vreme pamtim  po  prevodima pesama  Blejka i Odna na ovom blogu (koji nisu bili previše po mom ukusu),  grmi na Tviteru zbog mnoštva idiota  (Preterano je velika količina idiota na Tviteru).

          Međutim, pada u oči  ovaj njegov  zanimljiv tvitić :

        Molim opoziciju da na vreme počne da razmišlja kom će beogradskom bulevaru da da ime Ulica "Žrtava Vučićevog režima". Može i Trg.

           Pitam se samo da li bi ta originalna  ideja Krstićeva mogla uopšte biti realizovana u Beogradu, pošto je ovde na vlasti SNS. Stoga  bi opozicija, ako je ima, mogla da  posveti neku ulicu umišljenim žrtvama Vučića samo u gradu u kome SNS nije na vlasti, ako takvog  ima.

Pretpostavljam da je senzibilni Krstić na ovu ideju o  Vučićevim žrtvama došao nakon one  prilično neugodne/neukusne  naslovne strane NIN-a, u produkciji velikomučenice Olje Bećković, kako se povećava broj umišljenih j žrtava AV među umišljenim velikanima

            A ja reagujem na činjenicu da Krstić svuda oko sebe vidi idiote kao što sam reagovao pre neki dan kada je blogokolega F.  svuda oko sebe video budale, he, he, he...

            Gledajmo  prema svetloj strani, i verujmo onima koji  kažu da će sutra biti - sunčano!

----------------------------------------------------- 

*** Napmene:

1. Komenatari čitalaca gornjeg teksta  (Что делать sa umišljenim žrtvama AV?) bili su pretežno negativni, pa i uvredljivi. I ja sam  reagovao osetljivo ("Biju Turci al'  biju i Srbi"), pa je sveukupna slika komentara, tuđih i mojih,  bila ružna. Zato sam ih, naknadno, obrisao.

2. Nažalost, nisam mnogo bolje prošao ni sa tekstom pod naslovom   "Bivšem blogokolegi se posrećilo - našao je muža", postavljenim 20.10.2016. godine.  I on  je bio dočekan pogrdama od strane nekih komentatora, pa sam bio primoran da ceo tekst, zajedno sa komentarima,   obrišem. Sada, naknadno, dajem i taj tekst, tel quel, dakle u celosti, jer želim da bude sačuvan. I dalje smatram da je  tekst  OK, pa ne shvatam zašto su bile negativne reakcije nekih komentatora-svađalica. (Meni je samo povod bila činjenica da se on autovao kao gej, a prigovarao sam mu zbog odnosa prema Arapima i svemu što je arapsko, što mi deluje kao rasna mržnja. Naročito smeta kada neko, da bi pokazao naklonost prema Jevrejima, ističe svoju ostrašćenu mržnju prema Arapima).

Slobodan sam da ponovo ovde objavim taj tekst, kako bi bio sčuvan,  zato što verovatno više neću pisati blogove na B92. (Dva bloga iz Perua bila su ranije već koncipirana, pa sam ih zato objavio, pre nego što se povučem, kao i post o Novaku Đokoviću).

Evo spornog eksta u pitanju:

Bivšem blogokolegi se posrećilo - našao muža

   Manuel Puig, značajan argentinski pisac,  se žalio, pod stare dane, kako je ceo život proveo  u bezuspešnom  traženju  dobrog   muža. /En sus últimos años se quejaba amargamente de haber pasado su vida en una búsqueda infructuosa de un buen marido (Peruanski jedini nobelovac Mario Vargas Ljosa)

Sećate li se  Alexlambrosa?

Surfujući po Netu saznao sam da je našao - muža. Saopštio je to, mada  usputno, u svom poslednjem ličnom blogu.

Neka mu je sa srećom!

Nadam se da će mi se i mnogi drugi  ovde pridružiti u čestitkama.

Ja nisam ranije znao (a nije me ni interesovalo) da je AL - gej. Naime, za meni je čovek gej samo (i tek) onda kada to  obelodani. Ne sećam se da je on to ikada ranije učinio, pa je članak u kome pominje svog muža verovatno  njegov coming-out.

Dok je bio bloger ovde, na B92,  ostao  mi je  u pamćenju po dvema stvarima:

Prvo, da ume da piše. Pisao je dobre blogove, bar u prvo vreme. Iz njih su se naslućivale inteligencija i učenost, a posebno osećaj za lepo (po vokaciji je - istoričar umetnosti).  Piše i knjige, a prva od njih bila je o - Madoni, čiji je on ferventni poklonik ("Ona je moje najinstančanije nadahnuće već više od tri decenije"). Smatram  važnim kada neko napiše knjigu odanosti pevačici koju voli. Meni se tako nešto ne bi dalo.

Drugo, u mnoštvu blogova neskriveno je isticao svoj - ateizam. To mu je bilo važno. Tako je za sebe, u profilu na blogu B92, bio stavio: "Samoproklamovani antiteistički apostol telesnog jevanđelja i ratnik svetlosti protiv tame judeohrišćanske episteme koja mrcvari lepu dušu čovečanstva. Ujutru se budim rastrzan između želje da svet poboljšam i želje da u njemu jednostavno uživam zbog čega sam u stalnom problemu sa planiranjem vremena i prioriteta. Nerezistentan na umetnost i imun na zlobu". Malo previše krupnih reči u opisivanju samoga sebe, ali njemu skromnost nije jaka strana. Tako je nedavno za sebe rekao: "Ko sam ja? Luj XIV i Gavrilo Princip u jednoj osobi".

Nemam ništa protiv ateista (sa nekima se i prijatno družim, jer od svojih stavova ne prave big deal). Međutim, nemam mnogo razumevanja ako naiđem na one najzadrtije, do militantnosti, koji žele "spasti čovečanstvo od mraka religija". Takvih se, pre ili kasnije, počnem kloniti, kako bih izbegao smaranje.

Blogovski ateizam AL u prvo vreme odnosio se na hrišćanstvo (posebno na SPC). A onda, mnogo vehementnije, počeo je pisati (ili prenositi/prevoditi pisanje još uvrnutijih inostranih ateista) protiv islama. Nije osećao da očigledno preteruje, pokazujući neshvatljivo odsustvo svake tolerancije i šireg sagledavanje sveta u kome živimo.   

A jednog dana prestao je biti bloger ovde.  

Nešto kasnije,  čulo se da je otišao u Francusku (samoizgnantsvo).

Da se vratim sada na saznanje da je  AL dobio - muža. Bili su u fazonu traženja stana, pa je ovako napisao:  "Muž ga video (da, da, muž, to je nama naša borba dala, eh moj siecle de lumiere!) kaže dobar je, da ga vidim i ja,  pa ako mi se svidi da se selimo ".

Kolokvijalno rečeno, on i muž bili su u potrazi za toplim bračnim gnezdašcem. Nažalost, doživeo je duboko razočaranje kad je uvideo da je stan koji je njegov muž pronašao bio u - arapskom okruženju. To ga je razbesnelo i od tog stana su odustali, morali su  tražiti drugi, po mogućstvu tamo gde nema Arapa. Eto, čovek istinski ne voli islam, ali ta njegova mržnja podrazumeva - Arape. Za njega oni su "salafisti: šustikle na glavama, bradurine do pupka, mrki pogledi, i dronjave halje do članaka; outfit upotpunjen papučama sa i bez belim čarapicama". (Izgleda da još nije imao posla sa pakistanskim, indijskim, turskim, indonežanskim i drugim muslimanima, već samo sa - arapskim).

Zapravo, članak u kome se AL autirao, pretežno se odnosi na Arape i njihove žene, za koje on ima duboko saosećanje zbog njihovog navodnog potlačenog položaja u odnosu na muškarce. A ljuti se na žene muslimanke kojima takav status u odnosu na muškarce - ne smeta. Stoga članak nosi ubitačno sugestivni naslov - "Džihadistička pička".. Naime, AL sebe vidi kao ostrašćenog muškog feministu, s tim što ga posebno nerviraju žene koje ne žele da budu oslobođene onako kako bi  on to hteo. Očigledno je da AL tu greši, jer pravo žene na slobodu jednako je pravu žene da odbije slobodu. A za njega sve te žene koje odbijaju "oslobođenje od muslimanskih tlačilaca" jesu - "džihadističke pičke" (sic).

Kasnije, kad sam već počeo pisati ovaj tekst,  video sam i da u jednom novijem  intervjuu AL pominje  "da ima muža Francuza i barona". Ja ovo pominjem zato što mi je čudno da AL ne primećuje da je njegov muž bio pronašao stan u arapskom okruženju, koje mu, dakle, nije smetalo, a kada ga je poveo da mu pokaže stan, on (AL) se zgrozio zbog arapskog okruženja i stan u pitanju nisu uzeli. Dakle, njegovom mužu koji je Francuz i baron ne smetaju Arapi, a njemu, imigrantu iz Srbije, smetaju u meri  da ih očima ne može videti.

A onaj koji mrzi Arape, kao što je slučaj sa AL, skoro po difoltu voli - Jevreje. Do obožavanja. Pritom, ne znam (još) njegov odnos prema judaizmu, kao religiji (a i tamo, naročito među najortodoksnijima, ima itekako mnogo preterivanja).

Ljubav prema jevrejstvu AL je pokazao uoči posete Izraelu blogom sa poetičnim naslovom:"Moj Tel Avive, zagrli me". O, la, la!

Nemam ja ništa protiv toga što on voli Tel Aviv, ali se pitam da li će se ikada dogoditi, posebno u njegovom svojstvu istoričara umetnosti, da poželi posetiti -  Egipat, kako bi se na licu mesta upoznao, recimo, sa izvanrednom umetnošću i arhitekturom  starog Egipta. S tim u vezi, pitam se da li bi, uoči te posete, napisao poetičan blog  sa naslovom: "Moj Kairo, zagrli me". Pritom,  imam u vidu činjenicu da je Kairo istinski značajna svetska prestonica, što nije slučaj sa Tel Avivom, koji je nastao  jedva pre stotinu godina i ima značaja samo kao glavni grad Izraela, mada sami Izraelci u poslednje vreme smatraju da je njihov glavni grad - Jerusalim, a ne Tel Aviv.  

Ili će se AL lišavati upoznavanja, na licu mesta, sa lepotama stare egipatske umetnosti/arhitekture samo zato što su današnji Egipćani (u najvećoj meri) - njemu odvratni muslimani?!

Reklo bi se da AL nije samo ateista, odnosno mrzitelj islama, već je i rasista, da ne upotrebim neku težu reč.

Ružno je biti gej-demagog. AL je ponosan što borba aktivista LGBT populacije donosi plodove te se u sve više zemalja sveta priznaju istopolni brakovi, što je OK. To je doprinelo da u poslednje vreme ima sve manje onih koji ne bi voleli da pored njih, next door, stanuju dva pedera ili dve lezbijke. Međutim, slobodan sam poverovati da AL nikako ne bi voleo da pored njega, next door, stanuje neki Arapin "sa šustiklom na glavi, mrkim pogledom  i bradom do pupka", sa svojom ženom koja se pokriva nikabom.

Nije dobra tolika mržnja prema Arapima. Mudri ljudi kažu da mržnja proizilazi iz neznanja.

Ne treba bagatelisati islamski svet tako olako.

Smatram da AL mora raditi na jačanju osećaja za tolerantnost i različitosti drugih.

Bilo kako bilo, ponovo kažem Alexlambrosu: neka ti bude srećno i dugovečno  s  mužem. Nije mala stvar naći bračnog partnera, zar ne?

Uostalom, prvenstveno zbog toga sam i pisao ovaj tekst. Dakle, zbog čestitke.