( дневнички запис )
ево ме, свако јутро, на обронцима горостасног Рудника у моравичком округу, к'о некад давно умојем сремачком окружењу, буди живина и баш ми годи живчаном склопу, могу вам ка'сти, док поглед по дворишту станишта ми тренутног по којем овце пасу .... храни духовну незаситост
случајем, као што то почесто бива,сретох га у кафани Глед у Шилопају, засеоку на средокраћи регионалног пута Тааково Брусница ,лево, локално гледајући.Тупивода, како ми се претставио управо је пар њима указивао како сневајући своју јаву уме да контролише туђе снове наслућујући им фолклорно антропоморфне црте у суноврату до степена гротескне дезинтеграције захваљујући бизарним и вибрантним спојевима речи покупљених уз чашицу разговора овде у кафани ,посебно код људи дефетистичке настројености које је пољуљаност норми навела на спонтани израз личног хаотичног стања, јер меморија им посве непоуздана а пажња склона лелују. како се у томе свему препознах прикључих им се позван на једну чашу мученице а што се продужи до касно синоћ јер када се друштво разиђе нас двојица ,већ стари знанци након мноштва чаша пред нама на столу кафанском препознасмо у разговору обиље заједничких тема.
пензионисани наставник музике, а заљубљеник у историју и обреновићевско време, вратио се из велеграда у своју дедовину и сада остатак трајања од Бога му додељеног прекраћује проучавањем симболистичког схватања музике као бића поезије, посматране са аспекта песме, већ готовог материјала,сувопарног и често монотоног ритма, док турбулентна стварност намеће лични комодитет другачијег сензибилитета те није ни чудо да просечан човек без великих интелектуалних стремљења олако прихвата доњи стратум укуса те му нимало не засмета текст и мелодија локалног композитора и кафанског солисте напрснутог вокала Рукољуба....бил'се снајка миловала и са мноме силовала....компарисаним са уху мамљивом и шире знаном мелодијом давнашње песме +Мије Алексића ту из Горње Црнуће......тара тара тарабица од чамове даске дошло време да скидамо маске....а што указује недвосмислено на присутност секса у народним песмама одвајкада, о чему је баш аналитички писао у локалном гласилу (које додуше нико не чита , наглашава, јер је јавка опозиционе партије власти актуелној.)
на моје питање о историји локалитета где се сретосмо, архаичан у избору лексике и речничком поретку мамљивом у наговештају, креће од себе и указује ми да је по женској линији род са митрополитом Мелентијом ,оним који уз Милоша Обреновића на композицији Таковски устанак ,Убавкићевој, у спомен парку Тааково,наспрам историјског Грма где позива Народ на поновни Устанак против Турака и већ малко замагљеног ока од ракије сетно ми казује
- ваљда нећу доживети да ми Унук ,студент теологије, благонаклоно дочека Турке уз благослов ( додушеево Aзербејџанци су већ ту) да нам финансијски помажу око подизања свега зарушеног у шумадијском окружењу, а пре само 8 генерација религиозни Предак му са бунту склоним Милошем био руку под руку ,
- е драги Туповода ново време пристиже, а стварност је оно што се не види голим оком, Киш рече давно, него, ваљда ће нове генерације умети уочити ТО и неће склизнути у прозирност меланхоличних посматрача хипнотизма притоке кориту космичке реке, ја блебну тек да не ћутим, наше је прошло,
те се разиђосмо сваки својим неизвесним путем ........умишњени посебношћу.
п.с.
одјутрос докон, опредељен за овај вид уметничног стварања без улагања а што му је привилегија у односу на друге врсте стварања и уједно самосвојна куратива ми зарад апсурда око мене ,ево срочих причицу компоновану контрапунктски у којој је случајност поанта , као уосталом какав је био и сусрет ме са г. Тупиводом.