Filozofija| Lingvistika| Literatura| Putovanja| Život

H je prasa bitka

elis RSS / 10.11.2016. u 12:59

Za tvrdnju da je Beograd ozbiljan grad potvrdu nećemo pronaći tamo gdje će za njom tragati većina onih koji su za taj grad čuli, pa čak i onih koji u njemu žive svoje živote. Ni veličina ni zemljopisini položaj ni naizmjenični slojevi graditeljske i rušilačke povijesti nisu ono što ga čini ozbiljnim. Čak ni Dunav, mada moramo priznati da on Beogradu nekako uzvišeno i svečarski uvećava ozbiljnost, ipak ne leži u njenom temelju. Pa šta ga onda čini takvim, čuju se pitanja onih nestrpljivih, a oni sumnjičavi poluglasno pitaju da li je ustvari riječ o ozbiljnom gradu, ili o prividu serioznosti na njegovom licu.

Ja vam, iskreno govoreći, pojma nemam kakav je Beograd danas. Mogu vam prenijeti mišljenja svojih prijatelja otamo, ali njihovi bi vas oprečni odgovori samo zbunili. Uostalom, zašto biste poklanjali povjerenje prijateljima, možda i izmišljenim, tamo nekog sumnjivog pisca? Siguran sam da svi u Beogradu imate po nekoliko dragih prijatelja kojima se može vjerovati, pa će biti bolje da njih upitate kakav je današnji Beograd.

Ali vam zato prav stojim da je prije desetak godina to bio odista veoma ozbiljan grad, čak i u većoj mjeri no što je potrebno jednoj metropoli posađenoj na čvorištu nekoliko puteva i nekoliko granica, pa je tu svoju ozbiljnost nosio kao nekakav praočinski amanet za kojeg više niko ne zna čemu služi i kako bi ga valjalo upotrijebiti. Ako ste mi povjerovali, tada se možemo vratiti pitanju s početka. U čemu leži ozbiljnost Beograda? Pa u čemu je, majkamustara, svijena ozbiljnost, odnosno njeno odsustvo, svake pojave na svijetu? U jeziku, dragi moji, u jeziku.

Bio je tada još uvijek živ taj jezik beogradski, mada bješe nekako onemoćao i ublijedio, napadnut staračkim bolestima, pa skoro da i nije izlazio u šetnje, već se uglavnom grijao i dremuckao po bibliotekama, arhivima i u nekoliko kafana, šuteći za stolom u ćošku i zureći u karirani stolnjak, kojem se više nikakvim alhemijskim postupkom ne može vratiti izgled čistoće, kao u zrcalo. A nije uvijek bio takav, nekad je beogradski jezik pucao od snage i samouvjerenosti, svjestan da se u njemu na srećan način stopiše pripovjedački zamah slovenski, spekulativna ironija srednjoevropske nizije i mistični, flegmatični zanos orijenta, pa je takav, lijep kao konjički oficir, precizan kao peštanski apotekar i mudar kao bjelokosi derviš, svojim šarmom mogao osvojiti više srca nego ijedan od okolnih gradskih jezika koji mu bjehu nalik. A mora se priznati i da mu se stvarnost radije prepuštala nego tim drugim gradskim jezicima.

Dopuštala mu je čak i da se s njom nestašno, no bez zloće, poigrava. Kada Velmar-Janković, pišući o Kalemegdanu, veli da su mu melanholični i kontemplativni Turci dali ime fiçır bayır, pa kaže da to zaboravljeno ime slavne tvrđave znači brijeg za razmišljanje, on time čini grešku neoprostivu u okolnim i srodnim jezicima, jer te dvije riječi označavaju jednostavno dvorište imanja. Ali beogradski jezik ne haje za tu dobronamjernu netačnost, već joj pruža ruku i pomaže joj da stane na svoje noge, kao da je o nekakvoj geometrijskoj istini riječ.

Samo je beogradskim jezikom Nušić mogao ispisati Ramazanske večeri, samo je njim Mihailović mogao napisati svoje Tikve, samo na beogradskom jeziku su mogla nastat Zukova Hodoljublja. Cijenu sposobnosti da obuhvati svijet i kao postojanje i kao izvjesnost i kao mogućnost, taj je jezik platio smanjenom sposobnošću da obuhvati ono parče stvarnosti iz kojeg je nicao i u kojem je cvjetao. Zbunjivalo ga je, a možda i vrijeđalo, upinjanje tog parčeta stvarnosti da sebe proglasi za mjeru svijeta. Ta mu je zbunjenost vremenom urušila imunitet i beogradski je jezik počeo pobolijevati, smanjivao se i grbio, sa tihom gorčinom ustupajući svoje mjesto jednom bahatijem i ograničenijem jeziku, koji je nastupao normama tamo gdje bi trebalo nastupati širinom.

Rekoh već da ne znam kakav je danas Beograd, da li je sačuvao barem odsjaj nekadašnje ozbiljnosti ili se ona skrasila u nepomičnoj studeni prošlosti skupa sa beogradskim jezikom, ukoliko je on već predao svoju namučenu dušu Bogu na istinu. Zato neću govoriti o današnjem Beogradu, ali dopustićete mi da se, uz obazrivu i nenametljivu dozu nostalgije, prisjetim jedne zgode iz Beograda kojeg pamtim. Prije nego što vam ispričam tu zgodu, podsjetiću vas na jednu časnu i dostojanstvenu posljedicu ozbiljnosti grada koja je izvirala iz ozbiljnosti jezika. U Beogradu, naime, žene ne idu na pijacu. Umjesto njih, muškarci idu na pijac. Ja lično, ako ćemo pravo, nisam imao razloga da ispunjavam tu obavezu, ali sam je zato ispunjavao kao ritual, oponašajući tadašnje sugrađane onako kako gavran svojim kreštanjem oponaša ljudski govor.

Subotom bih popio kafu i bacio pogled na Politiku u nekom od kafea oko Botaničke bašte, a onda bih se zaputio ka Palilujskoj pijaci – da, pijaca je palilulska, ali ja sam išao na pijac i eto, to je ta aristokratska nemarnost beogradskog jezika – da na njoj pazarim voće, a ponekad i one pikantne domaće ajvare od kojih mahmurluk prolazi nekako dramatičnije. Nakon toga sam kupovao NIN na obližnjoj trafici, pa sjedao u kafanu Tašmajdan da ga pročitam uz ne manje od četiri pelinkovca. Da je Tašmajdan bila dobra kafana, mogli ste zaključiti već spolja je gledajući i ne ulazeći u nju. U Beogradu, naime, dobre kafane imaju ulaz na ćošku zgrade, i tek pokoja čija su vrata na sredini zida može dobiti pravo da se nazove dobrom.

Jedne sam subote pazario samo kruške, ostalo voće bilo je suviše tuđinsko tog dana, ili sam se možda tog dana ja osjećao previše, nedopustivo domaće. Taman htjedoh otići do kioska po sedmičnik koji me je podsjećao da sam još uvijek na ovom svijetu, sa svim njegovim zloćama, pakostima i iracionalnostima, kadli na jednoj tezgi ugledah izvrsnu mladu prasu, koja je iz nekog razloga bila obilježena kartonom na kojem je pisalo praziluk. Kartončić sa cijenom negdje se zagubio, pa upitah čovjeka za tezgom, kojeg ne možete nazvati trgovcem izuzev ako vam nije namjera uvrijediti ga, pošto mu je prasa. Koščat i ispijen čovjek, u debeloj kariranoj košulji i sa rukama koje bi, da im koža nije ogrubjela i ispucala, lako mogle biti ruke srednjoškolskog nastavnika, prvo me odmjeri od glave do pete svojim očima kojima je nedostajala mladalačka bistrina, ali ne i snaga da prođu kroz vas kao radioaktivni zraci, a potom reče glasom kojem niste mogli odrediti da li je mrzovoljan ili jednostavno nerastrošan – za tebe ništa. Ovaj me odgovor zbunio pa uvukoh bradu malo unutra a čelo isturih naprijed, kako bih ga mogao pogledati kroz obrve i postavih novo pitanje – a zašto ništa? Zato što znaš kako se prasa zove, odgovori čovjek za tezgom i vještinom opsjenara presječe nekoliko strukova pa ih utrpa u kesu i pruži mi ih. Ja mu, naravno, htjedoh platiti robu, zasigurno većim iznosom od cijene prase, ali on pridiže ruku i kaza glasom kojim kao da tješi i sebe i mene – nemoj, molim te.

Još uvijek ne razumijevajući značenje događaja u kojem sam uzeo udjela, nastavih hodati između tezgi tražeći suho ovčije meso, koje se skladno dopunjava s prasom, barem nama sa nešto rudimentarnijim, da ne kažem seljačkijim ukusom. Kao da je mene čekao, na vrhu jedne od tezgi stajao je komad sušene ovčetine propisno prošaran lojem. Pokazah prstom na taj komad i upitah trgovca - pošto ti je suho meso? Misliš suvo? odvrati zadrigli trgovac nezdrave boje lica, koja se prelijevala i na zrak oko njega. Nije bitno šta ja mislim, šta ti vaga misli koliko je to, rekoh dodajući glasu jedva čujno brujanje koje je pokazivalo da ne želim nastavljati razmjenu doskočica. Bez riječi pružih trgovcu traženi novac pa krenuh ka Tašmajdanu, usput kupujući NIN i duhan.

Do kafane sam stigao kao raspolućen i rastrzan čovjek. S jedne strane bio je ispijeni i koščati čovjek sa kamenitim naglaskom, koji mi je darovao prasu, čovjek čija je skromna imovina, donijeta iz rodnog kraja, vjerovatno već uveliko bila na otpadu, zamijenjena drugom, polovnom i sirotinjskom imovinom, čovjek koji je od svih zemnih blaga mogao polagati pravo još samo na tu riječ - prasa. S druge strane bio sam ja, životinjski odlučan da branim svoje brujeće h, koje je u ovom gradu davno izgubilo bitku od podmuklo oštrog v. Čovjeka za tezgom, koji nije bio trgovac, više nikada nisam vidio tu i jedan smo drugom ostali posvemašnji stranci, koje je puki slučaj na časak spojio na Palilujskoj pijaci jedne subote od prije desetak godina. Ali u tom smo času nalikovali jedan drugome kao jaje jajetu, naravno, onom posmatraču čije bi oči mogle prodrijeti ispod kože. Obojica smo čuvali trunčicu svog jezika, on riječ prasa, a ja glas h, kao legitimaciju vlastitog tuđinstva, jer onaj ko se ne osjeća tuđinom tamo gdje buja jezička skučenost ne može gajiti, makar i varljivo, osjećanje da je domaći na svijetu.


Otvorio sam NIN, ali sa svakim narednim listom u meni je raslo gađenje spram jezika čije norme brekću unaokolo kao motor bez auspuha, brata blizanca, barem kad je nesnošljiva buka normi u pitanju, jezika kojeg sam ostavio u svom gradu. Kada se pojavio konobar, koji se još uvijek starao da Beograd izgleda ozbiljno noseći preko lijeve ruke platnenu maramu, zaustih da poručim pelinkovac, ali umjesto toga rekoh - vinjak. Dupli. Kad je piće stiglo strusio sam ga u jednom gutljaju, rukom pokazujući konobaru da donese još jedno. A onda rekoh, kao da imam publiku oko sebe – Martine, đubre matoro nacističko, zaista si bio u pravu. Zaista su prasa i h kuća bitka.

 

 

 

 

 

 




Komentari (25)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

cane cane 13:01 10.11.2016

.

emsiemsi emsiemsi 13:22 10.11.2016

М'да !

svoje brujeće h, koje je u ovom gradu davno izgubilo bitku od podmuklo oštrog v.

Релативно пристојан покушај писања о БГ, наравно нема ни ј од језика.
Осим што нетрпељивост мора да се искаже. Но, поштено - знамо се.
elis elis 13:43 10.11.2016

Re: М'да !

болан небио шта се ти јављаш, нисам писо о твом мукању и хрзању
gedza.73 gedza.73 13:52 10.11.2016

Re: М'да !

svoje brujeće h, koje je u ovom gradu davno izgubilo bitku od podmuklo oštrog v.

Izgubilo je prvo od okruglog O na domaćem terenu. Posle i u gostima.

elis elis 13:56 10.11.2016

Re: М'да !

па добро сад мајкамустара, ти изопачени вокали коснтанта су касаблијских и паланачких корисника језика, једино што различита поднебља одаберу различите вокале да их изобличе а свак се на своју изопаченос обикне па тако једнима смета кревељече о а другима кревељече е ил а
gedza.73 gedza.73 14:17 10.11.2016

Re: М'да !

ти изопачени вокали коснтанта су касаблијских и паланачких корисника језика, једино што различита поднебља одаберу различите вокале да их изобличе а свак се на своју изопаченос обикне па тако једнима смета кревељече о а другима кревељече е ил а

TO se i desilo sa jezikom posle devedesete.
Svako je gledao da usulja po neko slovce i da nazove jezik po svom selu.
Pa sad možda imaš i V i H gde im mesto nije.

Ako ćemo pošteno veći su palančani akademici koji su to predlagali i usvajali nego ovo devojče.


elis elis 14:30 10.11.2016

Re: М'да !

gedza.73
Ako ćemo pošteno veći su palančani akademici koji su to predlagali i usvajali nego ovo devojče.


апсолутно
sweet64 sweet64 14:40 10.11.2016

Re: М'да !

Glede tvojih priključenija od pre 10 godina, ne vidim nikakvu moguću razliku do danas, neko će ti za h i prasu štriklira a neko da udari minus. Da li se jezik okrenuo ka skučenosti ili ka širini, ne vidi se na tako malom uzorku 2M grada.
alselone alselone 14:45 10.11.2016

Re: М'да !

palančani akademici


Na primer onaj Klajn!
gedza.73 gedza.73 15:00 10.11.2016

Re: М'да !

alselone
palančani akademici


Na primer onaj Klajn!


Mislio sam na one koji iznenada pronalaze tisućljetne gramatike, dodaju slova da bi potvrdili svoju nacionalnost, poludebilne jezičke kovanice koje nemaju smisla, arhaične izraze
elis elis 15:42 10.11.2016

Re: М'да !

хм, неспореч да итекако има дебиллука о ком говориш, поготово у погледу позивања на поршлос, при чем ово поднебље џе сам ја прилично високо котира, ипак морам примиетит да иза твоје опаске стоји помало неутемељено осиечање језичке примагенитурности, проистекло виероватно из немогучности да се унутарјезичка питања разлуче од оних изванјезичких, шточе реч од оних која с језиком никакве везе немају иначе, погрешное сводит неке процесе на једнозначности, то што ја лично сматрам дае глас х драгоциеност у језику, незначи да сам истомишљеник с онима кои би га мечали и џе му јес и џе му ние миесто, исто кошто нисам истомишљеник с онима кои га се боје баш ко да че им очи попит. истае ствар и са кованицама и архаичним изразима. нит им се треба клањат нит их треба одбациват априори. има сасвим згодних неологизама кошто има архаизама кои су потиснути услиед скучености неке повиесне епохе па се послие испостави да нам итекако још могу послужит знаш, откако се овџе језик почо доживљават ко наставак политике другим срествима, отад је књижевна продукциа ошла на оно миесто што га пристојан инсан у друштву неупотрбљава ;-) а и новинама и публицистици све чеш теже пронач текс кои нешто казује. углавном нешто паламуде, богапитај шта и очему
gedza.73 gedza.73 16:59 10.11.2016

Re: М'да !

иначе, погрешное сводит неке процесе на једнозначности, то што ја лично сматрам дае глас х драгоциеност у језику, незначи да сам истомишљеник с онима кои би га мечали и џе му јес и џе му ние миесто, исто кошто нисам истомишљеник с онима кои га се боје баш ко да че им очи попит. истае ствар и са кованицама и архаичним изразима. нит им се треба клањат нит их треба одбациват априори. има сасвим згодних неологизама кошто има архаизама кои су потиснути услиед скучености неке повиесне епохе па се послие испостави да нам итекако још могу послужит


Saglasan.

знаш, откако се овџе језик почо доживљават ко наставак политике другим срествима, отад је књижевна продукциа ошла на оно миесто што га пристојан инсан у друштву неупотрбљава ;-) а и новинама и публицистици све чеш теже пронач текс кои нешто казује. углавном нешто паламуде, богапитај шта и очему


saglasan.
tasadebeli tasadebeli 16:54 10.11.2016

Па не, мислим стварно серхилно серхиозно

Или сервилно сервиозно?

О Београду.

И о језику.




Jukie Jukie 19:10 10.11.2016

aaaa

A prasa je u stvari praziluk

elis elis 19:31 10.11.2016

Re: aaaa

Jukie
A prasa je u stvari praziluk



ето, а онда грме на неологизме а почем је то, моличулиепо, легитимнији, о љепоти и милозвучју да и неговорим, овај мутант латинског порума и праславенског лука од кратког и економичног турцизма кои свој кориен нема само у земљи из које расте веч и у чаробном старогрчком језику
emsiemsi emsiemsi 08:47 12.11.2016

Re: aaaa

elis
Jukie
A prasa je u stvari praziluk



ето, а онда грме на неологизме а почем је то, моличулиепо, легитимнији, о љепоти и милозвучју да и неговорим, овај мутант латинског порума и праславенског лука од кратког и економичног турцизма кои свој кориен нема само у земљи из које расте веч и у чаробном старогрчком језику

Потпуно је легитимно да ти користиш турцизме, легитимно је да пређеш (и) на турски.
Но, ова спрдња којом пишеш ... ма, у ствари, и то је легитимно. Није мали посао измишљати будалаштине како би се истакла разлика у односу на Србе.
elis elis 11:26 12.11.2016

Re: aaaa

болан емси, проџи се мене, мноме и моим радом че се бавит паметнија чељад отебе кад доџе вакат за то. него, имам ја једно питање затебе - каш ти коначно овладат српским језиком и почет се користит њиме? ова твоја микстура разних дијалеката и лексички каламбур у ком плутају свакакви састојци тешко да се море назват српским језиком. у најбољем случају некаквим лингва франка вариететом српског за странце-почетнике

уствари, да те незбуњујем одвише комплексним реченичним структурама за чие разумиевање ти ни памети ни дара немаш, поједноставичу то посве - језик коим ти говориш ние српски, нити било кои други језик. тое обољели и изопачени отпадак језика каквим је једино могуче уобличават обољеле и изопачене отпатке мишљења које ти из неког необјашњивог разлога продукујеш на моим текстовима ко овца брабоњке

знам дае ружно и болно ово што чу ти казат ал јебга емси, вакат ти је да одрастеш и сагледаш стварнос са свим њеним искушењима и тегобама - ти си за српски језик битан отприлике колко и прољев махмурног канадског дрвосиече из шума онтариа. здруге стране, неколко че се моих причица и пиесмица у будучности изучават ко доказ да српском језику, упркос таквима попут тебе и теби омиљених стваралаца, ние умањена способнос да пораџа значењем и есететиком бременита диела. ал немој мислит да ја то радим због тебе и таких ко ти, мение језик занимљив и битан на начин што га нижи облици живота немогу појмит па зато немој ни покушават. умиесто тога, иди се мало стиди због штете коју наносиш српском језику а сљедствено томе и српском народу

а све то море и још краче - хај ми се болан скини скурца, вазда су ми се гадили ситни лукавци кои се по друштвеним мрежама лажно представљају само да би оцрнили неистомишљенике. ко што по форумима има срба што се лажно издају за рвате ил бошњаке тако их излажучи срамоти, логичное и да има ових попут тебе, кои се лажно издају за србе и брукају читав народ
elis elis 11:29 12.11.2016

Re: aaaa

и да незаборавим будалетино, да, лук је турцизам и тое тако па кад би ти сад закоцено се од хистерие овџе
emsiemsi emsiemsi 09:27 13.11.2016

Re: aaaa

elis
и да незаборавим будалетино, да, лук је турцизам и тое тако па кад би ти сад закоцено се од хистерие овџе

Па шта ако је лук турцизам !?
Ја немам проблем са турским као ти са српским.
tasadebeli tasadebeli 15:14 13.11.2016

Re: aaaa

emsiemsi
elis
и да незаборавим будалетино, да, лук је турцизам и тое тако па кад би ти сад закоцено се од хистерие овџе

Па шта ако је лук турцизам !?
Ја немам проблем са турским као ти са српским.



Ја читао код неких наших историчара који су проводили баш подоста времена по архивама у Турској ишчитавајући тамо разна документа да је Сулејман Величанствени осим турског хтео да говори још само српски језик и да није хтео са странцима да се споразумева ни на једном другом језику осим српског.

Замисли, Емси, Сулејман Величанствени, Законодавац, Освајач, Светлост Истока и Мрак Запада, са француским послаником на свом двору споразумевао се искључиво на српском језику.


У том тренутку на Дивану је само један везир био Турчин, док су преостала четворица били пореклом са Балкана, два Шиптара и два Србина. Па је један од тих везира, пореклом Србин, имао обичај да том истом француском посланику и млетачком заступнику за свог колегу министра Шиптара врло често каже:"Оно арбанашко псето!"


Језик је, Емси, као мост. Може да спаја људе, али може и да их раздваја.


Све зависи само од тога за шта људи желе да га користе.



elis elis 18:29 13.11.2016

Re: aaaa

tasadebeli
Језик је, Емси, као мост. Може да спаја људе, али може и да их раздваја.


Све зависи само од тога за шта људи желе да га користе.


то зашта људи користе језик резултат је једнаџбе са више непознатих, меџу коима су и привид воље и нужда. мене више узнемирава питање на које никако да докучим одговора - зашто нека чељад користи језик за градинарски посо у башчи властите горчине и несрече? чоека, изуев ако ние будала, у ком је случају довољан и прстофат брашна, мало шта море учинит одиста сречним. језик има ту моч да њиме испунимо сречом и радошчу сами себе, а каткад и чељад око нас. па зашто онда, доџавола, некористит ту благодет умиесто да се буде јетко говно старачког цинизма и зашто потхрањиват и туџу и властиту несречу намечучи властито незнање ко еталон мјере за премјеравање стварности, ко овај несречко емси што чини
amika amika 19:39 10.11.2016

Београдски језик

Samo je beogradskim jezikom Nušić mogao ispisati Ramazanske večeri, samo je njim Mihailović mogao napisati svoje Tikve, samo na beogradskom jeziku su mogla nastat Zukova Hodoljublja. Cijenu sposobnosti da obuhvati svijet i kao postojanje i kao izvjesnost i kao mogućnost, taj je jezik platio smanjenom sposobnošću da obuhvati ono parče stvarnosti iz kojeg je nicao i u kojem je cvjetao. Zbunjivalo ga je, a možda i vrijeđalo, upinjanje tog parčeta stvarnosti da sebe proglasi za mjeru svijeta. Ta mu je zbunjenost vremenom urušila imunitet i beogradski je jezik počeo pobolijevati, smanjivao se i grbio, sa tihom gorčinom ustupajući svoje mjesto jednom bahatijem i ograničenijem jeziku, koji je nastupao normama tamo gdje bi trebalo nastupati širinom.


Није тачно. Необавештен си, или је нешто треће у питању.

Београдски језик/стил: Андра Николић, Лаза Лазаревић, Богдан Поповић, Љубомир Недић, Јован Скерлић , Слободан Јовановић, Светозар Марковић, Пера Тодоровић, Исидора Секулић, Станислав Винавер, Бранислав Нушић, Бранко Лазаревић, Миливоје Ристић, Александар Поповић, Синиша Павић, Момо Капор, Миодраг Павић, Душан Ковачевић…


Beogradski stil, koji se postepeno formira i širi početkom 20. veka, smatra se prvim pravim književnim jezikom u Srbiji. Jednu od ključnih odlika književnog jezika - intelektualizovanost - upravo to je beogradski stil imao. Gipkost, ton i tempo izlaganja bez epskih damara, razuđeniju sintaksu, slobodu izraza. Ne pišu, naravno, svi autori isto, pa je tako, na primer, po Belićevom mišljenju, Skerlić autor koji je bujan i „diže reči iz mrtvih“, dok kod Rakića ključaju strasti koje pesnik ipak uspeva da savlada i smesti u sažetu rečenicu. Postojali su raznorodni stilovi unutar jednog, beogradskog. Vukovski narodni jezik evoluirao je i uobličio se u instrument jedne građanske kulture. Beogradski je bio jezik urbanog duha, za razliku od Vukovog, koji pripada ruralno-patrijarhalnom svetu i koji je za takvu kulturu, herojsko-epsku, bio sasvim zreo i podoban. Htenja se menjaju, samim tim i jezik. - See more at: http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/knjiga_danas/beograd_se_ne_zavrsava_nikad.54.html?news_id=274638#sthash.tpMBl1Rz.dpuf

http://documents.tips/documents/beogradski-stil-1.html
elis elis 09:08 11.11.2016

Re: Београдски језик

амика, колко ме памчење служи, нисам говорио о стилу веч о језику
amika amika 11:42 11.11.2016

Re: Београдски језик

Re: Београдски језик
амика, колко ме памчење служи, нисам говорио о стилу веч о језик


Beogradski stil, koji se postepeno formira i širi početkom 20. veka, smatra se prvim pravim književnim jezikom u Srbiji.


Jезик је средство помоћу кога се људи међусобно споразумевају, а стил је начин употребе тих средстава и могућности које језик пружа
elis elis 18:42 11.11.2016

Re: Београдски језик

то су згодне дефиницие за потребе школовања ал нису баш ни прецизне ни свеобухватне

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana